Pub "Tinejdžeri" vol 4

  • Začetnik teme Začetnik teme 1DaL
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
U nekim slučajevima da.
Ja ne znam još nikog ko uživa u Šekspiru i onda se baci na Vidojkovića i uživa u tome :lol: To poređenje Koelja i Foknera je malo banalno, Koeljo nije loš pisac al on namerno piše za veću masu, stilski je neuređen ali on bi mogao da napiše dobru knjigu. Samo što je još nije napisao, a verovatno i neće, ko zna. Možda grešim, možda je ipak došao do svog vrhunca i ne može ništa više da ponudi. To je ona tragičnost 'potencijala', a pošto godinama slušam i čitam pesme i prozu mnogih ljudi, uvek mrzim kad moram da izgovorim to "Ima potencijala", jer često svi ti ljudi ostanu samo na tome, nikad ga ne ostvare.
Doduše, isto to možda i za sebe mogu da kažem, jer sve zbirke koje sam ja započinjao su "imale potencijala" i na kraju sam ih zabatalio... osim ove poslednje, koja, nadam se, ima i nešto više.
 
Nemam pojma što ljudi toliko mrze Vidojkovića, ajde ovu Habjanovićku i razumem, to je ipak pravoslavni kič. Ja recimo čitam i Kafku i Knuta Hamsuna I Šekspira i Andrića, ali i Vidojkovića, i ne vidim problem u tome. Ako neko ne volim Vidojkovića i kaže da je on nikakav pisac, onda to isto može da kaže i za Rejmonda Karvera koji je bio genije, ili recimo za Bukovskog, koji je takodje bio genije. Meni se ove nove Vidojkovićeve knjige i ne dopadaju preterano, ali ako gledamo ove ranije - naročito Pikavci na plaži, Djavo je moj drug, Kandže, Sve crvenkape su iste i zbirku priča Bog ti pomogo, to su po meni odlične knjige transgresivne fikcije i minimalističkog stila. Marko Vidojković je srpski Čak Palahnjuk, čitao sam i druge neke srpske pisce koji isto pokušavaju da pišu minimalističkim stilom poput recimo Dejana Kataline i Zvonka Karanovića, i jednostavno nije to to. Verovali ili ne, ali ne može ni to svako. Sem Vidojkovića i recimo manje poznatog Srdjana Valjarevića slabo kod nas ima ljudi koji znaju da pišu tim stilom, da slože reči i rečenice kako valja i zaokruže delo u celinu. Nego ljudi naivno misle da svako može da piše tako, a ja sam recimo gledao neke od ovih što ga pljuju i nemaju pojma sa pisanjem, nakite tekst svim i svačim, filozofiraju a ništa ne kažu. Ne može svako da napiše Fight club ili Trainspotting.

Što se tiče ovog Koelja on je već užasan pisac, to veze s vezom nema. Lik je nešto kao Den Braun u svetu pop psihologije, samo što ove knjige od Den Brauna iako nisu neki kvalitet makar imaju radnju neku i mogu da te donekle zainteresuju, naročito kad si mladji. Koeljo zapravo piše knjige za samopomoć, ali ih on uobliči kao romane. Mada boli njega uvo, uzeo je ogroman keš od tih knjiga, ali je opet sranje i ništa nije uradio.

Inače normalno da neko može da čita i Šekspira i Bukovskog recimo, što bi to isključivalo jedno drugo. Ne treba biti pun predrasuda i ograničen.
 
Da.. ne treba biti ograničen, stvari pogledati iz više uglova, treba biti otovren za različite pisce, teme, različite stilove i sl. Pa i te self-help knjige su quick fix za nekoga ko nije ni u stanju da razume ozbiljnije pisce. Većina nas ipak nisu nikakvi intelektulaci, a hvala bogu toliko je knjiga napisano za običan svet..

Običan svet poput mene može napraviti neke izlete u klasike, možda se i opeći (ko ja sa Andrićem, smor), a onda naći i nešto što će ih zainteresovati.

Sad će mene knjižar da zaustavi: STOP! GDE STE KRENULI?! UZELI STE DŽEJMS DŽOJSA I GIJEM MUSOA!? To ne može, vratite to.
 
Marko Vidojković je srpski Čak Palahnjuk
Kliknite za proširenje...

ohoho, kakva su ovo prenapucana poređenja :lol: Palahnjuk piše nešto više od romana za šesnaestogodišnjake, uvek ima poprilično razrađen koncept a i lik zaista istraži materiju, ima baš te seksi reference na neke hemijske procese, dobro barata naturalističkim opisima i uvek ima kul obrte. Da ne bih secirao Vidojkovića, lepo i precizno mogu reći - on je sve suprotno. Ne znam zapravo ni kako si ih uopšte doveo u vezu, to su toliko različiti pisci, i jedino što vidim da mogu da imaju zajedničko jeste vokabular koji ne preza od upotrebe psovki, ali opet to kod Palahnjuka uvek bude primenjeno sa stilom, Vidojković je samo klošar, što se vidi i u intervjuima, i to onaj najgori klošar. Bukovski je gospodin sa stilom za njega. Karvera ne gotivim nešto previše, nema taj vajb koji odaje Bukovski, no to je već lični stav.
Valjarević i Karanović su druga priča, poezija je tu vrhunska, prozu slabo gotivim.


Običan svet poput mene može napraviti neke izlete u klasike, možda se i opeći (ko ja sa Andrićem, smor), a onda naći i nešto što će ih zainteresovati.
Kliknite za proširenje...

Nemoj se ni tu zapetljati misleći da neki klasik automatski znači kvalitet, ja ti to mogu reći jer studiram svetsku književnost i uviđam problematiku kanonizovanja, pogotovo svetske, kod nas manje-više (iako mi je Andrić zamoran ali ubada svojom jednostavnošću, a Crnjanski, iako ga više gotivim, lik prosto drka na zareze i ne zna osnove sintakse). Kakvih budalaština sam se ja načitao na studijama, sve to treba izbaciti iz kanona i jednostavno ga izmeniti. Nego ovi idioti na katedri su sentimentalna goveda koja će da šljakaju svoj zastareli sistem dokle god to postoji, nadam se, ne još dugo
 
Direkt:
Nemoj se ni tu zapetljati misleći da neki klasik automatski znači kvalitet, ja ti to mogu reći jer studiram svetsku književnost i uviđam problematiku kanonizovanja, pogotovo svetske, kod nas manje-više (iako mi je Andrić zamoran ali ubada svojom jednostavnošću, a Crnjanski, iako ga više gotivim, lik prosto drka na zareze i ne zna osnove sintakse). Kakvih budalaština sam se ja načitao na studijama, sve to treba izbaciti iz kanona i jednostavno ga izmeniti. Nego ovi idioti na katedri su sentimentalna goveda koja će da šljakaju svoj zastareli sistem dokle god to postoji, nadam se, ne još dugo
Kliknite za proširenje...

Tnx Direkt
neko da kaže istinu
 
ohoho, kakva su ovo prenapucana poređenja :lol: Palahnjuk piše nešto više od romana za šesnaestogodišnjake, uvek ima poprilično razrađen koncept a i lik zaista istraži materiju, ima baš te seksi reference na neke hemijske procese, dobro barata naturalističkim opisima i uvek ima kul obrte. Da ne bih secirao Vidojkovića, lepo i precizno mogu reći - on je sve suprotno. Ne znam zapravo ni kako si ih uopšte doveo u vezu, to su toliko različiti pisci, i jedino što vidim da mogu da imaju zajedničko jeste vokabular koji ne preza od upotrebe psovki, ali opet to kod Palahnjuka uvek bude primenjeno sa stilom, Vidojković je samo klošar, što se vidi i u intervjuima, i to onaj najgori klošar. Bukovski je gospodin sa stilom za njega. Karvera ne gotivim nešto previše, nema taj vajb koji odaje Bukovski, no to je već lični stav.
Valjarević i Karanović su druga priča, poezija je tu vrhunska, prozu slabo gotivim.
Kliknite za proširenje...

Ja poznajem Vidojkovića lično, sedeli smo par puta i mogu ti reći da nije u pitanju klošar već naprotiv jako obrazovan lik. Jeste sklon vulgarnostima i depresijama, ali nije neki propalitet ili klošar. Povezao sam njega i Palahnjuka zbog tog nekog nihilizma koji se provlači kroz knjige i zbog jednostavnosti izraza, e sad naravno da tu postoje izvesne razlike u pogledu toga što Vidojković UVEK (sem kad su kratke priče u pitanju) piše autobiografsku prozu, znači to što on radi je jako blisko Bukovskom ali sam izbegao iznad da ga uporedim sa Bukom jer je to izlizano poredjenje i mislim da se donekle razlikuju, pa sam se pozvao na Palahnjuka koji je i jedan od Vidojkovićevih omiljenih pisaca (pored već pomenutog Bukovskog i Singera). To što Vidojković radi bi se možda najbolje moglo opisati kao pank-književnost, znači ono što Prti radi u muzici to ti on negde radi u književnosti, samo što ovo njegovo nije samo skup lokalnih fora i slenga nego ima jasno odredjenu priču, tok, koncept i često je začinjeno magičnim, natprirodnim elementima. On to zove magičnim realizmom jedne vrste, ja bih do nazvao magični-pank realizam.

Ja iskreno brate ne znam NIKOGA ko je tako verno preneo i opisao današnji Beograd kakav jeste, pa i čitavu Srbiju. Znači bukvalno ako će nekog zanimati kroz 100 godina kako je izgledao taj neki duh prestonice u malim, svakodnevnim detaljima, slengu, raspravama, on će komotno moći da pročita nešto od Vidojkovićevih knjiga i da to i sazna. To što on piše, to je Beograd danas, to je duh svakodnevice, rasprave ortaka iz kraja, promiskuitetne devojke i žene koje ne znaju šta će sa sobom, umetnici u pokušaju, pankeri i folkeri, dizelaši, lokalni krimosi, novinske agencije, sjebani tinejdžeri željni svega, besmisleni protesti na ulicama, izbeglice, gastarbajteri, korumpirani političari, studenti idealisti, radna mesta ispunjena svakojakom bagrom sa šefovima diletantima, ludaci iz komšiluka, ratni veterani, površna turbo-folk zabava, lokalni narkomani, mlade mame, ku.rve, droga, istripovanost, vulgarnost, izgubljenost, otudjenost, pomračenost, ogoljena seksualnost itd. On je sve to opisao baš KAKO JESTE, a da bi to uradio morao je da gurne svoju prirodnu elokvenciju u stranu i zaroni u sfere čiste, nepatvorene istine i da to verno prenese. I meni je to dovoljno da ga smatram velikim piscem.

Sad jbg ako ti tražiš nešto drugo od književnosti to je sasvim okej, ni ja se ne zadržavam samo na Vidojkoviću, ali kazaću ti samo da ono što je Bukovski značio za svet low-life marginalaca u Americi, to Vidojković znači za današnji Beograd. Po meni je to ta kategorija.


"Anita je bila predsednica odeljenske zajednice. Veći deo života provela je u Batajnici s majkom i mlađim bratom, ali se na početku četvrte godine preselila kod ćaleta, koji je stanovao pet zgrada od mene. Posle deset minuta zvonila je na vrata. Poljubila me je u obraz i ušla u moju sobu. U sobi su bile spuštene roletne, a pošto je stolica bila pretrpana stvarima, Anita je sela na krevet. Uključio sam radio i seo pored nje.

– Znaš šta – rekao sam – mislim da bismo morali da štrajkujemo.
– Zbog mature?
– Da. Idiotski je da ceo grad štrajkuje, a mi da sedimo u školi kao neke pič.ke.
– Tebe najčešće i nema u školi.
– Zato je i glupo da ja sam organizujem protest. Ti bi, kao predsednik odeljenske zajednice, trebalo da mi pomogneš.

Anita je malo razmislila.

– Ajde, dobro, rekla je napokon.
– Znači, štrajkujemo?
– Štrajkujemo. Ti sutra na časovima digni dreku, a ja ću da te podržim.

Anita je zatim izula patike i legla na krevet. Ja sam sedeo pored nje i gledao u jednu poslepodnevnu senku koja je igrala na mestu na kom je nekad stajao poster Ramonsa. Na zidovima moje sobe više nije bilo postera. Postao sam sve što sam nekad mrzeo. Pogledao sam na sat: 15:56. Ruke su mi bile ledene, pa sam ih stavio na vrat da bi se zagrejale. Anita je počela da priča o starim dobrim vremenima. Šta je ona znala o starim dobrim vremenima?"

Ovo je odlomak iz Markove knjige "Djavo je moj drug", dao sam čisto primer tih kristalno jasnih opisa i dijaloga koje on pruža u svojim knjigama.
 
Vidojković i ja smo išli u istu srednju i često je promoviosao svoje knjige u toj školi...Slušala sam ga jednom, pa sam iz biblioteke uzela Kandže i svidelo mi se kako piše.. Kao tinejdžerka sam baš volela njegove knjige, ne znam da li se sada pokvario ili smo samo mi odrasli, a i '00te ionako nisu toliko insprirativne kao '90te.. Bar za taj njegov stil. Danas čitam ove kolumne koje piše za Lepotu i zdravlje (lol), i to je onako, shiti.. Piše o nekim droljastim ženama u poslednje vreme, ali ja tu ne vidim nikakvu poentu.

''Srce koje su vam doneli nije moje, nego od jelena kojeg su ubili duboko u šumi..'' - zauvek urezano. Nije Dizni.
 
Ja poznajem Vidojkovića lično, sedeli smo par puta i mogu ti reći da nije u pitanju klošar već naprotiv jako obrazovan lik. Jeste sklon vulgarnostima i depresijama, ali nije neki propalitet ili klošar.
Kliknite za proširenje...


Naravno, ne smatram da je on raspad lik, ali 'klošar' je bila najadekvatnija reč kada se stavi u poređenje sa Palahnjukom xD.
Šta znam, za čitav taj period i ono što je doneo u književnosti, jedino mi legnu Basara ili Albahari, oni dobro opisuju socio-političku atmosferu od devedesetih pa nadalje, no oni su ozbiljniji i stariji svakako, Vidojković je urbaniji tip. Ali mlaki smo što se skorije književnosti tiče, baš baš. Još pratim navodno ovo što se sada na sceni promoviše i prodaje, beda. A kafići se pune svaki put kad ima neko recitovanje, doduše svi koji dolaze da čitaju su u NAJBOLJEM slučaju čist prosek.
 
Od Vidojkovica sam procitao samo prvih 7-8 strana jedne njegove knjige koje sam mogao da nadjem na internetu (mislim da su Kandze) i deluje mi kao da je to pisano na slicnu foru kao i "Grabljivica" one novinarke Simonide neznamkakosepreziva. Jednostavno preteranim vulgarnostima tezi po svaku cenu da privuce paznju citaoca
 
Pa skoro da si procenio knjigu po koricama ;) Mada bi i mene danas verovatno odbila njegova vulgarnost, posle par strana..

Btw. na sajmu knjiga pre nekoliko godina, promovisao je ''Hoću da mi nešto lepo desi odmah'', i gotovo je krenuo kući, nije bilo ljudi, ja sam ga zaustavila da mi potpiše knjigu..

napisao je Sofi, sa srcem na ''i'' i stavio smajli :3 Jeeeej!
 
LPhoklica:
Pa skoro da si procenio knjigu po koricama ;) Mada bi i mene danas verovatno odbila njegova vulgarnost, posle par strana..
Kliknite za proširenje...
Pa samo taj deo sam mogao da nadjem besplatno na internetu za vise je trebalo valjda da se placa, uostalom mislim da ako te knjiga ne zaintrigira nakon prvih desetak strana tesko da ce da te privuce kasnije, vidim otprilike u kom je to fazonu pisano.
Btw. na sajmu knjiga pre nekoliko godina, promovisao je ''Hoću da mi nešto lepo desi odmah'', i gotovo je krenuo kući, nije bilo ljudi, ja sam ga zaustavila da mi potpiše knjigu..

napisao je Sofi, sa srcem na ''i'' i stavio smajli :3 Jeeeej!
Kliknite za proširenje...
Eto, bar se tebi nesto lepo desilo :lol:
 
"Hoću da mi se nešto lepo desi odmah" jer inače njegova najlošija knjiga. Sećam se kad sam čitao, bila je nekako konfuzna i sebe pod punim imenom i prezimenom je stvario za glavnog junaka. Razmišljao sam kako je moguće da mu se desio ovakav pad posle nečeg tako jakog kao što je roman Sve crvenkape su iste i zbirke priča Bog ti pomogo. Posle je izdao još tri knjige, Kandže 2: Diler i smrt su dobre ali nisu kao prethodni romani, a ova poslednja zbirka priča mu je odlična. Još samo fali da pročitam Urednika i sve sam od njega pročitao. Inače piše novi roman trenutno, koliko sam video na netu...

Redmond meni zapravo Kandže nisu njegova najbolja knjiga, iako ih smatram remek delom. Mnogo više volim Djavo je moj drug i Sve crvenkape su iste, ta dva romana smatram vrhuncem naše minimalističke proze.
 
Black Baron:
Redmond meni zapravo Kandže nisu njegova najbolja knjiga, iako ih smatram remek delom. Mnogo više volim Djavo je moj drug i Sve crvenkape su iste, ta dva romana smatram vrhuncem naše minimalističke proze.
Kliknite za proširenje...

Pa sad razmisljam mozda je to sto sam ja citao bila i knjiga "Sve crvenkape su iste" nisam siguran, glavno mislim da Vidojkovic nije pisac za mene, previse vulgarnosti. Gledao sam neke intervjue sa njim, iako pametan meni odaje utisak teskog foliranta.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ista pilula koja košta 1.000 dolara u SAD prodaje se za 4 dolara u Indiji.
2
Odgovora
30
Pregleda
583
Truman
Truman
Plavooki Treptač
Delfini vole ljude
Odgovora
4
Pregleda
238
Manga Hilux
Manga Hilux
lapsi
  • Anketa Anketa
Volite li svoju državu?
6 7 8
Odgovora
181
Pregleda
2.081
.tamo.neko.
.tamo.neko.

Back
Top