Psihoterapija - želim li da spoznam sebe

[gost 439523]

ima i takvih, najbolje je ako mogu preporuke. Kao i kod svih lekara , uostalom.

samo takvih i ima

 

[Stojkov Menidjer]

O psihoterapiji se može govoriti sa raznih aspekata, o različitim vrstama, pravcima (školama), njihovom većem ili manjem uspehu, ličnim iskustvima, itd.

Međutim, u ovoj temi bih volela da se razgovara o tome (ko želi ofc) da li smo spremni da sebe otvorimo nekome (stručnom) u cilju boljeg upoznavanja sebe? I svog svesnog i nesvesnog dela.
- Ako ne, zašto? (namamo poverenje, strah neki itd)
- Ako da, da li smo spremni i da pažljivo razmotrimo i prihvatimo savete.. čak i ako nam se čini da taj neko maši poentu. Da budemo otvoreni za tok energije. Jer... neko drugi može bolje da vidi problem od nas koji smo srasli sa problemom, predimenzionirali ga možda tj. napravili od komarca magarca, obojili ovako ili onako, i slično.

Imala sam jedno iskustvo tog tipa (bila sam na terapiji), pa ću kasnije o tome pisati.

https://www.laguna.rs/n4291_knjiga_dete_u_tebi_mora_da_pronadje_svoj_zavicaj_laguna.html

za one koji su spremni da ne guraju pod tepih svoje mane koje imaju uzrok

za sada mi ova knjiga dodje kao odlično sredstvo za spavanje

složene i kompleksne rečenice u sitnom fontu
pa kako ne dremnuti jednu partijicu?

ono, jeste bestseler, svaka čast i to ali smor živi zahvaljujući Laguna prelomu

 

[Uzumaki]

Bio je kognitivno-bihevioralni. Dobila sam mnogo uvida, rasvijetlila neprepoznate traume iz ranog djetinjstva, došla do korijena mnogih svojih negativnih uvjerenja i počela ih mijenjati. Naučila sam prepoznati okidače za ciklus tjeskobe, kako na njih gledati racionalno umjesto da im dajem znak katastrofe. Nije mi žao ni dinara koji sam platio za seanse. Prije svega to me motiviralo da nastavim samostalno raditi na sebi. Zahvalna sam sebi, što sam se odlučila na taj korak, i svojoj terapeutkinji. Bilo je plača i sukoba, ali sve je vrijedilo i dragocjeno mi je.

Što uključuje sve navedeno. Imao sam izuzetno zahtjevan niz godina i kada sam riješio sve što je trebalo i kada sam bio u fenomenalnoj životnoj situaciji, glava mi se raspala.
Stvarno je pomoglo.
Lud je čovjek kojemu treba pomoć a ne potraži je

 

[Uzumaki]

Osobno bih preporučio knjigu "Toksični roditelji" za one koji osjećaju da im nešto iz djetinjstva ne štima, a za sve definitivno E Berne Games koje ljudi igraju, mislim da postoji srpski prijevod koji se zove "Koju igru igraš"
Fnomenalne knjige koje nisu self help a ova druga je ozbiljna literatura koja je baš izazov

 

[86bogomoljka]

O psihoterapiji se može govoriti sa raznih aspekata, o različitim vrstama, pravcima (školama), njihovom većem ili manjem uspehu, ličnim iskustvima, itd.

Međutim, u ovoj temi bih volela da se razgovara o tome (ko želi ofc) da li smo spremni da sebe otvorimo nekome (stručnom) u cilju boljeg upoznavanja sebe? I svog svesnog i nesvesnog dela.
- Ako ne, zašto? (namamo poverenje, strah neki itd)
- Ako da, da li smo spremni i da pažljivo razmotrimo i prihvatimo savete.. čak i ako nam se čini da taj neko maši poentu. Da budemo otvoreni za tok energije. Jer... neko drugi može bolje da vidi problem od nas koji smo srasli sa problemom, predimenzionirali ga možda tj. napravili od komarca magarca, obojili ovako ili onako, i slično.

Imala sam jedno iskustvo tog tipa (bila sam na terapiji), pa ću kasnije o tome pisati.

Не знам ни једног психолога који има сређен живот. Знам их доста и сви имају далеко озбиљније проблеме од мене. То је као да идем код нутриционисте који је дебео.
Мислим да већина њих то и заврши верујући да ће решити неке своје дилеме. Али би ми било занимљиво да се сама тим бавим, што можда значи да ме и копка моја мрачна страна.
Ишла бих више из забаве. Као код астролога, на хипнозу или сеансе реирканације. Тако то посматрам. Немам страх од суочавања.

 

[The_Night_Hawk]

Kad bih imao problem da se suocim sam sa sobom isao bih na psihoterapiju.
Medjutim, nemam taj problem.
Zato ne idem.
Ne mislim nista lose o ljudima koji idu.
Svak svoje zna...

 

[krompir 2.1.]

Kada sam bio u ranim 20tim pomislio sam da sa mnom nesto nije u redu.
I tako odem ja kod drzavnog "psihologa" na seansu.
Dobro pamtim njegovu "nezainteresovanost" kada mi je postavio pitanje i
ja pricam i pricam i pricam .... on KAO odsutan, nesto pise, klima glavom....
Njegova konstatacija "vidite mladicu, cim ste dobrovoljno i samovoljno dosli da MI pricamo, sa vama je sve u radu
mozda da se vidimo kada vas zivot bude naucio sta su zaista psihicki problemi. Ili makar zivotni.
Mada , cini mi se, da ste vi vrlo lepo detinjstvo imali".....

i tako sam se napunio EGA dovoljno da postanem krompir 2.1.

Ne postoji covek koji zaista ima probleme a da ode cvrkucuci kod psihologa.
To je nazalost jos uvek taboo kod nas u Srbiji, otici kod lekara za psihu. Sramota u neku ruku... sta ce svet reci jbt...
A neretko kod privatnika jako skupo. Jako u smislu da je 1h = 100e a to znam jer je drugarica moje majke
isla zbog svojih problema pa jos i kukala na cenu
Jer ne moze ONA da ide kod drzavnog, oni su nestucni i slicne price ....

 

[Susan Sto Helit]

O psihoterapiji se može govoriti sa raznih aspekata, o različitim vrstama, pravcima (školama), njihovom većem ili manjem uspehu, ličnim iskustvima, itd.

Međutim, u ovoj temi bih volela da se razgovara o tome (ko želi ofc) da li smo spremni da sebe otvorimo nekome (stručnom) u cilju boljeg upoznavanja sebe? I svog svesnog i nesvesnog dela.
- Ako ne, zašto? (namamo poverenje, strah neki itd)
- Ako da, da li smo spremni i da pažljivo razmotrimo i prihvatimo savete.. čak i ako nam se čini da taj neko maši poentu. Da budemo otvoreni za tok energije. Jer... neko drugi može bolje da vidi problem od nas koji smo srasli sa problemom, predimenzionirali ga možda tj. napravili od komarca magarca, obojili ovako ili onako, i slično.

Imala sam jedno iskustvo tog tipa (bila sam na terapiji), pa ću kasnije o tome pisati.

Ne želim. Imam iskustvo, nije bilo ni loše ni traumatično, ali nemam nikakve volje da se ponovo time bakćem. Nije mi ostalo toliko života koliko prava terapija treba da traje, tako da... Ne.

 

[milance19]

O psihoterapiji se može govoriti sa raznih aspekata, o različitim vrstama, pravcima (školama), njihovom većem ili manjem uspehu, ličnim iskustvima, itd.

Međutim, u ovoj temi bih volela da se razgovara o tome (ko želi ofc) da li smo spremni da sebe otvorimo nekome (stručnom) u cilju boljeg upoznavanja sebe? I svog svesnog i nesvesnog dela.
- Ako ne, zašto? (namamo poverenje, strah neki itd)
- Ako da, da li smo spremni i da pažljivo razmotrimo i prihvatimo savete.. čak i ako nam se čini da taj neko maši poentu. Da budemo otvoreni za tok energije. Jer... neko drugi može bolje da vidi problem od nas koji smo srasli sa problemom, predimenzionirali ga možda tj. napravili od komarca magarca, obojili ovako ili onako, i slično.

Imala sam jedno iskustvo tog tipa (bila sam na terapiji), pa ću kasnije o tome pisati.

Išao sam kod 3 psihologa u 4 navrata

Jeste pomoglo

Svo troje su bili (jedna je nažalost pokojna) divni ljudi i pažljivi stručnjaci.

 

[milance19]

Kad smo kod knjiga "samopomoći" its...
Marta Bek "pronađite svoju zvezdu vodilju" mi je na prvi pogled delovala kao "američko ßranje, njuejdž blabla, još jedna od tralala knjiga...."
Međutim, hvala Bogu da sam iz "dokolice" otvorio njene korice...
The rest is history...
Or the future

 

[Emilia Marty]

Bila sam nekoliko meseci na psihoterapiji, lepo je to proslo, isla bih opet po potrebi i ako mi finansije dopuste

 

[Nona2]

Bila sam nekoliko meseci na psihoterapiji, lepo je to proslo, isla bih opet po potrebi i ako mi finansije dopuste

Koliko to kosta, btw?

Nekad pomislim da bi trebalo bolje odrzavati mentalnu higijenu.

 

[Emilia Marty]

Koliko to kosta, btw?

Nekad pomislim da bi trebalo bolje odrzavati mentalnu higijenu.

Ja sam placala 20 evra jer je bilo onlajn, a msm da je 30 i vise u Bg.

 

[brutaLzz]

O psihoterapiji se može govoriti sa raznih aspekata, o različitim vrstama, pravcima (školama), njihovom većem ili manjem uspehu, ličnim iskustvima, itd.

Međutim, u ovoj temi bih volela da se razgovara o tome (ko želi ofc) da li smo spremni da sebe otvorimo nekome (stručnom) u cilju boljeg upoznavanja sebe? I svog svesnog i nesvesnog dela.
- Ako ne, zašto? (namamo poverenje, strah neki itd)
- Ako da, da li smo spremni i da pažljivo razmotrimo i prihvatimo savete.. čak i ako nam se čini da taj neko maši poentu. Da budemo otvoreni za tok energije. Jer... neko drugi može bolje da vidi problem od nas koji smo srasli sa problemom, predimenzionirali ga možda tj. napravili od komarca magarca, obojili ovako ili onako, i slično.

Imala sam jedno iskustvo tog tipa (bila sam na terapiji), pa ću kasnije o tome pisati.

svako ko ume da sasluša je psihoterapeut
psihoterapija se i zasniva na tome...veština slušanja

 

[Disko Kauč]

Ja sam se mnogo sazalala na sebe, i istina koju sam doznala nije bila lepa. Ukratko nisam bila voljeno dete.
Kako to gordo zvuci.

 

[krompir 2.1.]

svako ko ume da sasluša je psihoterapeut
psihoterapija se i zasniva na tome...veština slušanja

hoces da kazes da je dovoljno da imas usi i da neko ko
nije procitao ni jednu naucnu studiju je kvalifikovan kao "psiholog"
i moze da se otvara ordinacija ?
nije samo slusanje u pitanju daleko je dublja nauka nego sto se
predstavlja.

 

[Nona2]

Ja sam se mnogo sazalala na sebe, i istina koju sam doznala nije bila lepa. Ukratko nisam bila voljeno dete.
Kako to gordo zvuci.

A ne znam.

Njima je u cilju da se vracas i da zarade na tebi.
Sto ce reci moraju da nadju nesto.
I sad, svako ima neku budalu u porodici, alkosa, roditelja debila i slicno i uvek mozemo naci nesto u detinjstvu kao problem.


Ja volim sve da prepustim strucnjacima sto mogu da platim ali evo nisam sigurna da mi treba neko da mi objasni neke stvari koje sama kapiram.
A opet- ne znam.
Zasto da ne?


S druge strane kad se covek muci i oseca da nesto nije u redu. Pravac doktor.
Tu nemam dvojbe.
Posebno neka trauma- stresan dogadjaj.

 

[brutaLzz]

hoces da kazes da je dovoljno da imas usi i da neko ko
nije procitao ni jednu naucnu studiju je kvalifikovan kao "psiholog"
i moze da se otvara ordinacija ?
nije samo slusanje u pitanju daleko je dublja nauka nego sto se
predstavlja.

ne omalovažam tu struku (psihoterapeut) kao ni jednu drugu,
pričam o svakodnevnom, životu...princip onog što priča, otvori se, izjada se a druga strana pažljivo sluša i pokazuje razumevanje,
empatiju...
onda čoveku bude lakše kad izgovori što je nakupljao u sebi, rastereti se

 

[UltraVioletna]

ne omalovažam tu struku (psihoterapeut) kao ni jednu drugu,
pričam o svakodnevnom, životu...princip onog što priča, otvori se, izjada se a druga strana pažljivo sluša i pokazuje razumevanje,
empatiju...
onda čoveku bude lakše kad izgovori što je nakupljao u sebi, rastereti se

Da,ali pravu stručnu pomoć mogu da pruže samo stručni ljudi,koji su se za to obrazovali.

 

[brutaLzz]

Da,ali pravu stručnu pomoć mogu da pruže samo stručni ljudi,koji su se za to obrazovali.

svakako, ne poričem to..kažem, ovo na šta mislim je za instant prvu pomoć, svakodnevno, povremeno, zavisi od tegoba kako ko nosi
a posle ako su problemi dubljeg karaktera onda naravno potraži se struka

 

[krompir 2.1.]

nije dovoljno samo neko da te saslusa
mora da zna da prqavilno razume a jos bolje da definise poblem ...

 

[brutaLzz]

zavisi od težine tegoba koju neko nosi
nekom će biti dovoljna lepa reč i da ga neko sasluša, neko će morati da potraži pomoć struke za to
to bih uporedio sa zvaničnom i alternativnm medicinom,recimo travarstvo, lekovito bilje

ako je blaži problem neke 'bolesti', popiće čaj, neka tinktura itd. i rešiće problem,
nekom ne pomaže narodna medicina pa potraži pomoć kod zvanične medicine

 

[stugots]

Ja sam se mnogo sazalala na sebe, i istina koju sam doznala nije bila lepa. Ukratko nisam bila voljeno dete.
Kako to gordo zvuci.

Nisam ni ja. To sam shvatio relativno skoro, bez terapije.

Ali možda bi mi trebala da preradim tu spoznaju i da shvatim kako da se odnosim prema mojim roditeljima, ne znam.

 

[GreatGatsby]

O psihoterapiji se može govoriti sa raznih aspekata, o različitim vrstama, pravcima (školama), njihovom većem ili manjem uspehu, ličnim iskustvima, itd.

Međutim, u ovoj temi bih volela da se razgovara o tome (ko želi ofc) da li smo spremni da sebe otvorimo nekome (stručnom) u cilju boljeg upoznavanja sebe? I svog svesnog i nesvesnog dela.
- Ako ne, zašto? (namamo poverenje, strah neki itd)
- Ako da, da li smo spremni i da pažljivo razmotrimo i prihvatimo savete.. čak i ako nam se čini da taj neko maši poentu. Da budemo otvoreni za tok energije. Jer... neko drugi može bolje da vidi problem od nas koji smo srasli sa problemom, predimenzionirali ga možda tj. napravili od komarca magarca, obojili ovako ili onako, i slično.

Imala sam jedno iskustvo tog tipa (bila sam na terapiji), pa ću kasnije o tome pisati.

Do pre dve godine delovalo mi je da mi pomoć te vrste nikada neće biti potrebna.
Sada mislim drugačije, ali još se nisam odlučio za terapiju.
Valjda zato što se još uvek dobro nosim sa svim problemima i emocijama.
Ali pitanje je do kad ću moći i još važnije zašto da nosim to što mi je na duši.

 

[Disko Kauč]

Nisam ni ja. To sam shvatio relativno skoro, bez terapije.

Ali možda bi mi trebala da preradim tu spoznaju i da shvatim kako da se odnosim prema mojim roditeljima, ne znam.

Pa ne znam, ja osećam bes s vremena na vreme. Ali na neki način jeste oslobađajuće. Osim besa, kada sam baš u vinklu, da ne zvučim nadmeno, a gordo svakako zvučim, osećam sažaljenje prema njima i opraštam.