Psihijatrijska analiza forumskog voajerizma

Manga Hilux

Manga Hilux

Stara legenda
Poruka
86.654
U nastavku je psihijatrijski stilizovan opis ličnosti koja upada u tuđe živote preko društvenih mreža _prati druge,
_širi neproverene informacije i
_ima opsesiju posmatranja ljudi bez njihovog znanja.
Tekst je potkrepljen mišljenjima i konceptima poznatih svetskih psihijatara i psihoterapeuta, prikazano na stručan i analitičan način.

#_Osnovni klinički profil ove osobe karakteriše trajno narušavanje granica drugog._#
Takvo narušavanje često proizlazi iz poremećaja u percepciji privatnosti i izostanka empatijske regulacije.
Prema psihoanalitičkoj perspektivi _Sigmunda Freuda, postoji element „scopofilije“ _ zadovoljstvo u gledanju _koje može biti premještano iz seksualnog konteksta u opštu potrebu za kontrolom i posmatranjem.
_Kod takvih pojedinaca gledanje postaje sredstvo smirenja unutrašnje anksioznosti i kontrole nesigurnosti sopstvenog identiteta_.

_Erich Fromm bi to opisao kao manifestaciju „karakternog tipa“ koji traži potvrdu kroz spoljašnje objekte;
_internet i društvene mreže služe kao beskonačan izvor „objekata“ kojima se može manipulisati da bi se popunio unutrašnji vakuum. ##__ Frommova analiza otuđenja i potrebe za potvrdom jasno objašnjava zašto digitalni prostor postaje arena za kompulzivno posmatranje i širenje informacija
_ aktivnostima kojima osoba pokušava da ublaži sopstvenu usamljenost i osećaj praznine__##.

#_Sa kliničkog stanovišta moderne psihopatologije_#,
_osobina širenja neproverenih informacija može ukazivati na kognitivne distorzije opisane u kognitivno_bihejvioralnoj teoriji __Aarona Becka__:
_selektivno zaključivanje, brzina donošenja zaključaka i potvrđujuća pristrasnost.
Takva osoba brzo formira narative o drugima, retko proverava izvore i koristi širenje informacija kao alat da učvrsti svoje unutrašnje pretpostavke i moralnu superiornost.

_John Bowlby_ i teorije vezanosti_ objašnjavaju: _kako rane nesigurne vezanosti mogu dovesti do kompulzivnih oblika „praćenja“ u odraslom dobu. Osoba koja je u detinjstvu iskusila emotivnu nedostupnost ili neregularnu brigu često razvija hiperopreznost prema socijalnim signalima i koristi stalno posmatranje kao strategiju predviđanja i kontrole interpersonalnih rizika.
#_U digitalnom dobu ta strategija postaje teško obuzdana i lako eskalira_#.

_Robert D. Hare i savremeni autori koji se bave psihopatijom i antisocijalnim trendovima ukazuju na to:
_da kod pojedinaca sa smanjenom empatijom, manipulativnim crticama i površnim emocionalnim reagovanjima, praćenje i širenje neproverenih informacija može imati instrumentalnu dimenziju:
##__cilj nije nužno blagonaklonost ili radoznalost, već kontrola reputacije drugih, diskreditacija ili dobijanje pažnje. Kod takvih osoba nedostaje moralna žaljava povezana s posljedicama njihovog delovanja__##.

_Otto Kernberg i psihoanalitički autori koji se bave narcizmom:
_opisuju kako grandiozni odbrambeni mehanizmi /projekcija, devalvacija/ doprinose stvaranju neprijateljskih narativa o drugim ljudima. Projekcija sopstvenih atributa /sram, nedostatak/ na druge i njihovo javno razotkrivanje kroz društvene mreže _funkcioniše kao način reafirmacije sopstvene vrednosti i smanjenja unutrašnje sramote_.

##__Klinična prezentacija često uključuje opsesivne misli i ritualizovano ponašanje u pogledu „provera“ naloga, čitanja privatnih profila i arhiviranja podataka o drugima. Kada takvo ponašanje izaziva značajnu anksioznost ili narušava radne i socijalne funkcije, može se govoriti i o komorbidnim opsesivno_kompulzivnim tendencijama.
Ukoliko se pojavljuju paranoidne interpretacije i uverenja da drugi predstavljaju pretnju, treba razmotriti prisustvo paranoidne dimenzije ličnosti ili čak paranoidnog poremećaja mišljenja.

Procena rizika mora biti integralni deo kliničkog pristupa: procena mogućnosti za zastrašivanje, uznemiravanje, uznemirujuće ponašanje ili kršenje zakona /stalking, kleveta/ je obavezna.

#_Terapeutski pristup koji predlažu savremeni psihoterapeuti obuhvata kombinaciju psihoterapije usmerene na mentalizaciju i granice, kognitivno_bihejvioralnih tehnika za korekciju kognitivnih distorzija i rad na razvoju empatije kroz strukturirane interpersonalne vežbe__##.

_Nancy McWilliams i autori psihoanalitičke dijagnostike naglašavaju važnost dugoročnog rada na emocionalnoj toleranciji i integraciji senke /shadow, prema Jungovim konceptima/ kako bi osoba prestala da eksternalizuje svoje unutrašnje konflikte.
Rad sa porodičnom istorijom, emocionalnim vezama i ranom traumom često otkriva poreklo kompulzivnih obrazaca posmatranja i narativa.

# _Farmakoterapija nije primarna za „opsesivno posmatračko“ ponašanje, ali može biti indicirana za prateće simptome _ jake anksiozne epizode, depresiju ili opsesivno_kompulzivni simptomi _ prema standardima savremene psihijatrije.
##__Uz to, važno je edukovati pacijenta o: _digitalnoj higijeni,
_zakonodavnim posledicama i
_etici online ponašanja.

Intervencije u zajednici i preventivni rad uključuju jasne granice na društvenim mrežama, edukaciju o verifikaciji izvora, i u slučajevima kada ponašanje prelazi u uznemiravanje, saradnju sa pravnim i policijskim službama.
Terapijski cilj jeste preusmeravanje potrebe za nadzorom ka interno regulisanim strategijama: povećanje tolerancije nesigurnosti, razvoj autentičnih međuljudskih odnosa i sposobnosti samorefleksije.

Zaključak
Portret ove osobe ukazuje na složenu interakciju ličnih ranjivosti, deficita u empatiji i savremenih tehnoloških sredstava koja pojačavaju kompulzivna ponašanja.
Integrativni pristup koji kombinuje procenu rizika, psihoterapiju usmerenu na granice i mentalizaciju, kognitivnu reframing strategiju i po potrebi farmakoterapiju, utemeljen na teorijama pomenutih autora, predstavlja najprikladniji plan za smanjenje štetnog i opsesivnog posmatračkog ponašanja u eri i sferi digitalizacije i drushtvenih mrezha.
®
 
paketije:
prilicno dehumanizovano....
Ljudi su ljudi.Ono sto im nedostaje u realnom zivotu, nastoje ili da kompenziraju, ili ostvare u virtualnom prostoru.Posto su zasticeni ekranom, mogu da budu sta zele, i da glume sta zele.
Vokabular u samom uvodnom postu je suvise strucan da bi bio interesantan za vecinu forumasa
Kliknite za proširenje...
@paketije



Naravno, evo pojednostavljene verzije istog teksta, napisanog razumljivim jezikom, ali i dalje u duhu psihijatrijskog pristupa, bez stručnih izraza koji bi bili teški za čitanje

Osoba koja stalno ulazi u tuđe živote preko društvenih mreža, prati druge ljude, širi neproverene informacije i uživa u tome da posmatra druge bez njihovog znanja, pokazuje poremećaj u načinu na koji doživljava granice između sebe i drugih. Takvo ponašanje često krije unutrašnju nesigurnost, potrebu za kontrolom i strah od napuštanja.

Prema _Sigmundu Freudu, potreba da se stalno posmatra i prati drugi može da potiče iz takozvane „želje za gledanjem“ _ to je oblik radoznalosti koji postaje način da osoba smiri svoju unutrašnju napetost.
Posmatranjem drugih ona se oseća sigurnije, jer time ima osećaj da zna šta se dešava i da sve drži pod kontrolom.

Poznati psihijatar _Erich Fromm bi rekao da takva osoba pokušava da popuni prazninu u sebi kroz tuđe živote.
Umesto da gradi svoj identitet, ona se vezuje za druge i time dobija osećaj da postoji.
Internet i društvene mreže su savršen prostor za takve ljude, jer im omogućavaju da bez posledica „ulaze“ u tuđe svetove.

_Aaron Beck, tvorac kognitivne terapije, objasnio bi da ovde postoji greška u načinu razmišljanja. Takva osoba brzo izvlači zaključke, ne proverava činjenice i veruje u ono što joj se uklapa u sopstvenu sliku o svetu.
Širenjem neproverenih informacija, ona zapravo pokušava da učvrsti svoje uverenje da je u pravu i da ima kontrolu.

Prema _Johnu Bowlbyju, koji je proučavao odnose i vezanost među ljudima, osoba koja je u detinjstvu doživela emotivnu nesigurnost često razvija potrebu da stalno nadgleda druge, jer se plaši da će ponovo biti povređena ili napuštena. U digitalnom svetu to praćenje lako postaje opsesija _ proveravanje profila, skupljanje informacija, komentarisanje bez stvarnog kontakta.

_Robert Hare, koji je proučavao psihopatske osobine, upozorava da kod nekih ljudi praćenje i širenje glasina ima i manipulativnu svrhu.
Takva osoba ne posmatra druge zato što je radoznala, već da bi kontrolisala, kritikovala ili oštetila njihov ugled.
Kod njih je često prisutna hladnoća i nedostatak empatije, pa ne osećaju krivicu zbog posledica svojih postupaka.

Psihijatar _Otto Kernberg je govorio da osobe sa narcisoidnim crtama često koriste druge ljude da bi se osećale vredno i važno.
Kada nekog ponižavaju ili razotkrivaju, one zapravo pokušavaju da sakriju sopstveni osećaj manje vrednosti i stida.
Internet im pruža idealnu pozornicu da to rade bez neposrednog otpora.

Takvi ljudi često provode sate proveravajući tuđe profile, skupljajući informacije i zamišljajući da znaju sve o drugima.
Ako to ponašanje postane svakodnevna potreba i počne da utiče na posao, odnose i raspoloženje, može se govoriti o opsesivno_kompulzivnim sklonostima. Ako se jave i sumnje da ih drugi ugrožavaju ili ogovaraju, može se raditi o paranoidnim osobinama.

Savremena psihijatrija predlaže da se kod ovakvih osoba radi na postavljanju granica, razvoju empatije i učenju kako da razlikuju stvarnost od svojih pretpostavki.
Psihoterapija im pomaže da razumeju zašto im je potrebno da prate druge, da prepoznaju vlastite emocije i da razviju zdraviji odnos prema sebi i drugima.

_Nancy McWilliams, poznata psihoterapeutkinja, kaže da se u osnovi ovakvog ponašanja često nalazi stari emotivni bol ili osećaj odbacivanja. Kada osoba nauči da prepozna i prihvati taj bol, potreba da stalno nadzire i kontroliše druge polako nestaje. To je proces koji zahteva vreme, iskrenost i podršku stručnjaka.

U težim slučajevima, ako osoba oseća jaku napetost, strah ili depresiju, može se uključiti i lekarska terapija kako bi se ublažili simptomi. Važno je i uvođenje tzv. digitalne higijene _ ograničavanje vremena na mrežama, svesno izbegavanje ogovaranja i razvijanje realnih kontakata van interneta.

Zaključak
Je da osoba koja stalno posmatra druge i širi neproverene informacije zapravo pokušava da se izbori sa sopstvenim osećajem nesigurnosti, praznine i potrebe za kontrolom.
Pomoć postoji, ali zahteva spremnost da se suoči sa sobom i da nauči kako da živi svoj život umesto da stalno gleda tuđi.
®
 
bird again:
Ovo je veoma široka tema.

I teška.

Najbitnije je da se pojedinac koji se oseća na ovaj način ugroženo zatraži pomoć, ukaže na svoj problem.

Svesni smo koliko je labilnih naudilo sebi pod uticajem društvenih mreža. Samo ne ćutati o tome.

Nismo svi isti.
Kliknite za proširenje...
,,, problem kod ovih ljudi je u tome shto ,,,stvarno,,, ali stvarno,,,nisu svesni shta i kako rade,,,
,,,u njihovoj svesti, oni su heroji koji isteruju pravdu i istinu,,,
,,,sa druge strane povrshnost i nezainteresiranost za istinsko sagledavanje,,,"problema",,,je glavni problem od njihove percepcije zashto "isteruju pravdu",,,
,,,josh jedna karakteristika ovih pacijenata je shto oni ne reaguju odmah , kada po njima uoche "ne istinitost",,,to stanje se vremenom nakuplja i kada im mentalni sklop postane preopterećen nastaje onaj klik kada ispolje svoju tamnu stranu, u vidu,,,_ljudi moji evo vam "istine",,,
,,,neshto duzhi je to proces nakupljanja negativnih osvetnichkih emocija,,,
ali u sushtini svega,,,stoji njihova ne svesnost i dezorijentacija u prostoru i vremenu ,,,
,,,uzroci su razlichiti,,,
,,,ali iskustveno se dokazuje da takve osobe pre nego su postali to shto su ,,,bili su u nekom periodu njihovog zhivota duboko povređeni od nekog ili necheg,,,
,,,u nemogućnosti da se izravnjaju rachuni onamo gde i ko ih je povredio njihov izbor pada,,,u danashnje vreme,,,na drushtvene mrezhe gde imaju najveći izbor za osvetu,,,
,,, poremećaj svesti je uistinu problem i potreba od psihijatrijskih tretmana je evidentan,,,jer samo jedna seansa ne pomazhe,,,
,,,ali kako sama lichnost nije svesna stanje u kojem se nalazi,,, njihova najblizha okolina je ta koja će na neprimetan i bezbolno usmeriti pacijenta na pomoć,,,
,,,nazhalost to je najtetzhi deo ovog problema,,,
 
bird again:
Ja sam pisala o ljudima koji se osećaju kao žrtve.
Sve je stvar percepcije.
Pitanje je da li su to uopšte žrtve.

Kako dopustiš nekom da učini da se osetiš žrtvom? Eto nove teme.
Lični doživljaj individue. Kad pišemo o verbalnom nasilju.
Kliknite za proširenje...
,,, :ok: ,,,u najvećem broju slučajeva,,,to su ti,,, " zhrtve" koji dozhivljavaju verbalnu osvetu, kao ventil za sopstveno/njihovo mentalno olakshanje
,,,sa takozvanim "zhrtvama" najtezhe je raditi,,,
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top