Psihijatrijska analiza forumskog voajerizma

[Manga Hilux]

U nastavku je psihijatrijski stilizovan opis ličnosti koja upada u tuđe živote preko društvenih mreža _prati druge,
_širi neproverene informacije i
_ima opsesiju posmatranja ljudi bez njihovog znanja.
Tekst je potkrepljen mišljenjima i konceptima poznatih svetskih psihijatara i psihoterapeuta, prikazano na stručan i analitičan način.

#_Osnovni klinički profil ove osobe karakteriše trajno narušavanje granica drugog._#
Takvo narušavanje često proizlazi iz poremećaja u percepciji privatnosti i izostanka empatijske regulacije.
Prema psihoanalitičkoj perspektivi _Sigmunda Freuda, postoji element „scopofilije“ _ zadovoljstvo u gledanju _koje može biti premještano iz seksualnog konteksta u opštu potrebu za kontrolom i posmatranjem.
_Kod takvih pojedinaca gledanje postaje sredstvo smirenja unutrašnje anksioznosti i kontrole nesigurnosti sopstvenog identiteta_.

_Erich Fromm bi to opisao kao manifestaciju „karakternog tipa“ koji traži potvrdu kroz spoljašnje objekte;
_internet i društvene mreže služe kao beskonačan izvor „objekata“ kojima se može manipulisati da bi se popunio unutrašnji vakuum. ##__ Frommova analiza otuđenja i potrebe za potvrdom jasno objašnjava zašto digitalni prostor postaje arena za kompulzivno posmatranje i širenje informacija
_ aktivnostima kojima osoba pokušava da ublaži sopstvenu usamljenost i osećaj praznine__##.

#_Sa kliničkog stanovišta moderne psihopatologije_#,
_osobina širenja neproverenih informacija može ukazivati na kognitivne distorzije opisane u kognitivno_bihejvioralnoj teoriji __Aarona Becka__:
_selektivno zaključivanje, brzina donošenja zaključaka i potvrđujuća pristrasnost.
Takva osoba brzo formira narative o drugima, retko proverava izvore i koristi širenje informacija kao alat da učvrsti svoje unutrašnje pretpostavke i moralnu superiornost.

_John Bowlby_ i teorije vezanosti_ objašnjavaju: _kako rane nesigurne vezanosti mogu dovesti do kompulzivnih oblika „praćenja“ u odraslom dobu. Osoba koja je u detinjstvu iskusila emotivnu nedostupnost ili neregularnu brigu često razvija hiperopreznost prema socijalnim signalima i koristi stalno posmatranje kao strategiju predviđanja i kontrole interpersonalnih rizika.
#_U digitalnom dobu ta strategija postaje teško obuzdana i lako eskalira_#.

_Robert D. Hare i savremeni autori koji se bave psihopatijom i antisocijalnim trendovima ukazuju na to:
_da kod pojedinaca sa smanjenom empatijom, manipulativnim crticama i površnim emocionalnim reagovanjima, praćenje i širenje neproverenih informacija može imati instrumentalnu dimenziju:
##__cilj nije nužno blagonaklonost ili radoznalost, već kontrola reputacije drugih, diskreditacija ili dobijanje pažnje. Kod takvih osoba nedostaje moralna žaljava povezana s posljedicama njihovog delovanja__##.

_Otto Kernberg i psihoanalitički autori koji se bave narcizmom:
_opisuju kako grandiozni odbrambeni mehanizmi /projekcija, devalvacija/ doprinose stvaranju neprijateljskih narativa o drugim ljudima. Projekcija sopstvenih atributa /sram, nedostatak/ na druge i njihovo javno razotkrivanje kroz društvene mreže _funkcioniše kao način reafirmacije sopstvene vrednosti i smanjenja unutrašnje sramote_.

##__Klinična prezentacija često uključuje opsesivne misli i ritualizovano ponašanje u pogledu „provera“ naloga, čitanja privatnih profila i arhiviranja podataka o drugima. Kada takvo ponašanje izaziva značajnu anksioznost ili narušava radne i socijalne funkcije, može se govoriti i o komorbidnim opsesivno_kompulzivnim tendencijama.
Ukoliko se pojavljuju paranoidne interpretacije i uverenja da drugi predstavljaju pretnju, treba razmotriti prisustvo paranoidne dimenzije ličnosti ili čak paranoidnog poremećaja mišljenja.

Procena rizika mora biti integralni deo kliničkog pristupa: procena mogućnosti za zastrašivanje, uznemiravanje, uznemirujuće ponašanje ili kršenje zakona /stalking, kleveta/ je obavezna.

#_Terapeutski pristup koji predlažu savremeni psihoterapeuti obuhvata kombinaciju psihoterapije usmerene na mentalizaciju i granice, kognitivno_bihejvioralnih tehnika za korekciju kognitivnih distorzija i rad na razvoju empatije kroz strukturirane interpersonalne vežbe__##.

_Nancy McWilliams i autori psihoanalitičke dijagnostike naglašavaju važnost dugoročnog rada na emocionalnoj toleranciji i integraciji senke /shadow, prema Jungovim konceptima/ kako bi osoba prestala da eksternalizuje svoje unutrašnje konflikte.
Rad sa porodičnom istorijom, emocionalnim vezama i ranom traumom često otkriva poreklo kompulzivnih obrazaca posmatranja i narativa.

# _Farmakoterapija nije primarna za „opsesivno posmatračko“ ponašanje, ali može biti indicirana za prateće simptome _ jake anksiozne epizode, depresiju ili opsesivno_kompulzivni simptomi _ prema standardima savremene psihijatrije.
##__Uz to, važno je edukovati pacijenta o: _digitalnoj higijeni,
_zakonodavnim posledicama i
_etici online ponašanja.

Intervencije u zajednici i preventivni rad uključuju jasne granice na društvenim mrežama, edukaciju o verifikaciji izvora, i u slučajevima kada ponašanje prelazi u uznemiravanje, saradnju sa pravnim i policijskim službama.
Terapijski cilj jeste preusmeravanje potrebe za nadzorom ka interno regulisanim strategijama: povećanje tolerancije nesigurnosti, razvoj autentičnih međuljudskih odnosa i sposobnosti samorefleksije.

Zaključak
Portret ove osobe ukazuje na složenu interakciju ličnih ranjivosti, deficita u empatiji i savremenih tehnoloških sredstava koja pojačavaju kompulzivna ponašanja.
Integrativni pristup koji kombinuje procenu rizika, psihoterapiju usmerenu na granice i mentalizaciju, kognitivnu reframing strategiju i po potrebi farmakoterapiju, utemeljen na teorijama pomenutih autora, predstavlja najprikladniji plan za smanjenje štetnog i opsesivnog posmatračkog ponašanja u eri i sferi digitalizacije i drushtvenih mrezha.
®

 

[Manga Hilux]

,,,samo mali deo onoga shto se deshava u ova haotichna vremena,,,gde je humani prostor veeeoma zagađen frekfencijama,,,,

 

[paketije]

prilicno dehumanizovano....
Ljudi su ljudi.Ono sto im nedostaje u realnom zivotu, nastoje ili da kompenziraju, ili ostvare u virtualnom prostoru.Posto su zasticeni ekranom, mogu da budu sta zele, i da glume sta zele.
Vokabular u samom uvodnom postu je suvise strucan da bi bio interesantan za vecinu forumasa

 

[Manga Hilux]

prilicno dehumanizovano....
Ljudi su ljudi.Ono sto im nedostaje u realnom zivotu, nastoje ili da kompenziraju, ili ostvare u virtualnom prostoru.Posto su zasticeni ekranom, mogu da budu sta zele, i da glume sta zele.
Vokabular u samom uvodnom postu je suvise strucan da bi bio interesantan za vecinu forumasa

@paketije



Naravno, evo pojednostavljene verzije istog teksta, napisanog razumljivim jezikom, ali i dalje u duhu psihijatrijskog pristupa, bez stručnih izraza koji bi bili teški za čitanje

Osoba koja stalno ulazi u tuđe živote preko društvenih mreža, prati druge ljude, širi neproverene informacije i uživa u tome da posmatra druge bez njihovog znanja, pokazuje poremećaj u načinu na koji doživljava granice između sebe i drugih. Takvo ponašanje često krije unutrašnju nesigurnost, potrebu za kontrolom i strah od napuštanja.

Prema _Sigmundu Freudu, potreba da se stalno posmatra i prati drugi može da potiče iz takozvane „želje za gledanjem“ _ to je oblik radoznalosti koji postaje način da osoba smiri svoju unutrašnju napetost.
Posmatranjem drugih ona se oseća sigurnije, jer time ima osećaj da zna šta se dešava i da sve drži pod kontrolom.

Poznati psihijatar _Erich Fromm bi rekao da takva osoba pokušava da popuni prazninu u sebi kroz tuđe živote.
Umesto da gradi svoj identitet, ona se vezuje za druge i time dobija osećaj da postoji.
Internet i društvene mreže su savršen prostor za takve ljude, jer im omogućavaju da bez posledica „ulaze“ u tuđe svetove.

_Aaron Beck, tvorac kognitivne terapije, objasnio bi da ovde postoji greška u načinu razmišljanja. Takva osoba brzo izvlači zaključke, ne proverava činjenice i veruje u ono što joj se uklapa u sopstvenu sliku o svetu.
Širenjem neproverenih informacija, ona zapravo pokušava da učvrsti svoje uverenje da je u pravu i da ima kontrolu.

Prema _Johnu Bowlbyju, koji je proučavao odnose i vezanost među ljudima, osoba koja je u detinjstvu doživela emotivnu nesigurnost često razvija potrebu da stalno nadgleda druge, jer se plaši da će ponovo biti povređena ili napuštena. U digitalnom svetu to praćenje lako postaje opsesija _ proveravanje profila, skupljanje informacija, komentarisanje bez stvarnog kontakta.

_Robert Hare, koji je proučavao psihopatske osobine, upozorava da kod nekih ljudi praćenje i širenje glasina ima i manipulativnu svrhu.
Takva osoba ne posmatra druge zato što je radoznala, već da bi kontrolisala, kritikovala ili oštetila njihov ugled.
Kod njih je često prisutna hladnoća i nedostatak empatije, pa ne osećaju krivicu zbog posledica svojih postupaka.

Psihijatar _Otto Kernberg je govorio da osobe sa narcisoidnim crtama često koriste druge ljude da bi se osećale vredno i važno.
Kada nekog ponižavaju ili razotkrivaju, one zapravo pokušavaju da sakriju sopstveni osećaj manje vrednosti i stida.
Internet im pruža idealnu pozornicu da to rade bez neposrednog otpora.

Takvi ljudi često provode sate proveravajući tuđe profile, skupljajući informacije i zamišljajući da znaju sve o drugima.
Ako to ponašanje postane svakodnevna potreba i počne da utiče na posao, odnose i raspoloženje, može se govoriti o opsesivno_kompulzivnim sklonostima. Ako se jave i sumnje da ih drugi ugrožavaju ili ogovaraju, može se raditi o paranoidnim osobinama.

Savremena psihijatrija predlaže da se kod ovakvih osoba radi na postavljanju granica, razvoju empatije i učenju kako da razlikuju stvarnost od svojih pretpostavki.
Psihoterapija im pomaže da razumeju zašto im je potrebno da prate druge, da prepoznaju vlastite emocije i da razviju zdraviji odnos prema sebi i drugima.

_Nancy McWilliams, poznata psihoterapeutkinja, kaže da se u osnovi ovakvog ponašanja često nalazi stari emotivni bol ili osećaj odbacivanja. Kada osoba nauči da prepozna i prihvati taj bol, potreba da stalno nadzire i kontroliše druge polako nestaje. To je proces koji zahteva vreme, iskrenost i podršku stručnjaka.

U težim slučajevima, ako osoba oseća jaku napetost, strah ili depresiju, može se uključiti i lekarska terapija kako bi se ublažili simptomi. Važno je i uvođenje tzv. digitalne higijene _ ograničavanje vremena na mrežama, svesno izbegavanje ogovaranja i razvijanje realnih kontakata van interneta.

Zaključak
Je da osoba koja stalno posmatra druge i širi neproverene informacije zapravo pokušava da se izbori sa sopstvenim osećajem nesigurnosti, praznine i potrebe za kontrolom.
Pomoć postoji, ali zahteva spremnost da se suoči sa sobom i da nauči kako da živi svoj život umesto da stalno gleda tuđi.
®