Depresija, ankcioznost, neizvesnost, nervoza, agresivnost, psihički problemi, bezvoljnost. Pandemija je samo ogolila većinu problema u društvu koji se nakupljaju godinama. Ne briga o mladima, o starima uopšte nebriga o svim građanima, nepravda, naopačke izvrnut sistem vrednosti, tretiranje zaposlenih kao robove, nepredvidiva budućnost, zdravstveni sistem u kolapsu, obrazovni sistem u rasulu, kriminal, korupcija, siromaštvo, manjak perspektive, bolesti, otuđenost, beznađe itd. Samo u poslednjih nekoliko dana vesti iz crne hronike su pretrpane naslovima tipa Ubio oca sekirom, Maloletnik Izboden do smrti, Ubio suprugu pa sebe, U Baču se razneo bombom, Pokušao samoubistvo u Novom Sadu, Porodila se pa bacila bebu u poljski WC, Porodila se pa joj majka bacila bebu u kontejner, Ubio devojku šrafcigerom itd. Kuda ide naše društvo? Da li nadležni čitaju ove vesti.? Da li se osećaju imalo odgovornim za ovakvo stanje u društvu?