Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.596
: U radu se na primeru jednog bronzanodopskog nalaza razmatra način na
koji se na osnovu sporne pseudonaučne ideje o vinčanskom pismu izmišlja kulturno
nasleđe i kao takvo prihvata u javnosti. Minijaturni keramički pršljenak iz Vatina na
kome se nalaze znaci se u obilju pseudonaučne literature često pominje kao predstavnik
vinčanskog pisma sa dešifrovanom porukom: „život je ljubav“, „prevodom“ koji se pri-
pisuje Radivoju Pešiću, iako u njegovim radovima o postupku prevoda nema pomena.
Zahvaljujući medijima, i posebno internetu, međutim, jedan bronzanodopski predmet
postaje neolitski, a njegova različita (pseudonaučna) tumačenja dospela su u javni pro-
stor, pa se stvorila slika o duboko duhovnoj i filozofski nastrojenoj vinčanskoj civiliza-
ciji. Posebno je opasno to što se maksima „život je ljubav“ i uopšte ideja o vinčanskom
pismu ističu kao deo kulturnog nasleđa i reklamiraju, između ostalog, i u ponudi iz
oblasti kulturnog turizma. S obzirom na to da se nasleđe posmatra kao upotreba proš-
losti kao kulturnog, ekonomskog i političkog resursa, u našoj sredini se pitanje baštine
dodatno usložnjava jer se nasleđe bukvalno izmišlja. Zbog toga je izuzetno važno da
profesionalni arheolozi i naučnici više energije ulažu u domen javne arheologije, kako
bi deljenjem informacija, edukacijom i aktivnim učestvovanjem u javnoj sferi uticali na
formiranje svesti o kulturnoj baštini
Jasna Vuković
Odeljenje za arheologiju
https://www.researchgate.net/public..._ljubav_vincansko_pismo_i_izmisljanje_bastine
Zahvaljujici lakoj prisustnosti drustvenim mrezama, pseudoarheologija i pseudoistorija prosto cvetaju, gde svako moze da prica i da postavlja sta hoce i da to bude kao WOW, medjutim na katedrama za arheologiju i istoriju nema ni pomena o takvim ''otkricima'' i revizionizmom i ako su oni prihvaceni u delu javnosti kao aksiom ( istina koja ne mora da se dokazuje ). Da pocnemo da ''vincanskom civilizacijom'' vincanskim psimom i arheologijom Novog sveta gde se ''dokazuje'' kako su Americki Indijanci ustvari iz Izraela, i govore citave ''prica o njihovoj istoriji''.
Pseudoarheologija i pseudoistorija konstruisu price koje nemaju veze sa naukom, i koja ih ne priznaje. ŝeudo-naucnici pricaju sta hoce, ""dokazuju''...Naucnik Miroljub Petrovic je ukazao da vincansko pismo pôstoji, verovatno da postoji i vincanska knjizevnost, ali da jos nije otkrivena ili je unistena, i navodi primer Etrurce i njihovu knjizevnost, takodje navodi i njegovu hipotezu da su Fenicani sigurno plovili Dunavom i tako imali kontakt sa Vincanskom kulturom...samo to treba da se dokaze.
Tako da treba ukaziti, na pŝeudoarheologiju i pseudoistoriju sada vec kao drustvene fenomene.
Pseudoarheologija, poznata još i kao alternativna arheologija, predstavlja pokušaje interpretacije prošlosti van akademske arheoloske zajednice, koja tipično odbacuje prihvaćene naučne i analitičke metode arheologije. Ove pseudonaučne interpretacije podrazumevaju korišćenje arheoloških podataka u cilju fabrikovanja teorija o prošlosti koje se radikalno razlikuju od opšte prihvaćenih stavova akademske arheologije.
Pseudoarheološka teorija nije jedna i jedinstvena, već se sastoji od mnogobrojnih različitih nenaučnih i tumačenja prošlosti koja se razlikuju od akademskih. Teorije se često služe utvrđenim činjenicama, ali ih interpretiraju na tendenciozan i iskrivljen način. Ovakav način argumentacije najčešće dovodi do kontradikcija u samoj postavci teorije, pa je ona logički i naučno neodrživa.
Tri odlike se smatraju osnovnim karakteristikama pseudoarheologije :
1) nenaučnu metodologiju njihovih metoda i dokaza,
2) tendenciju „da se na kompleksna i teška pitanja daju jednostavni, kompaktni odgovori“, i
3) tendenciju pseudoarheologa da se predstave kao žrtve progona arheološke nauke, praćenu ambivalentnim odnosom prema naučnom etosu prosvećenosti.
Kritičari iz redova naučnika ukazuju na činjenicu da pseudoarheolozi tipično zapostavljaju primenu naučne metodologije. Umesto ispitivanja dokaza kako bi se utvrdilo u koju hipotezu se uklapaju, pseudoarheologists manipulišu arheološkim podacima, kako bi se ukolpili u zaključke koji njima odgovaraju, a do kojih su često došli putem nagoveštaja, intuicije ili verske ili nacionalističke dogme.
''Vincansko pismo''
https://en.wikipedia.org/wiki/Bosnian_pyramid_claims
https://sr.wikipedia.org/wiki/Винчанско_писмо
https://www.science.org/news/2018/0...ev3mZDq35wsiPtCQ6NPkZ3EqhKZ9BY_JCNewmk-i7vbWc
https://en.wikipedia.org/wiki/Pseudoarchaeology
https://www.politika.rs/sr/clanak/419559/Друштво/Од-етрурске-ћирилице-до-босанских-пирамида
http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:vincanica
članak u Politikinom „Magazinu“, gde Milan T. Stevančević,
''Vincanski pismo''
koji se predstavlja kao meteorolog,6 otkriva široj javnosti drevna srpska naučna
znanja i simbole nacionalnog identiteta. Stevančević se, za početak, poziva na
poznate „autoritete“ o vinčanskom pismu, kao što su Radivoj Pešić ili Sanja
Šuljagić, da bi potom utvrdio da je naš keramički disk zapravo „tanjir iz Dunavske
civilizacije Vinče“, star 8000 godina i da je najstariji kalendar na svetu, te
da sadrži i simbole srpskog naroda. Pre nego što pređe na simbole, Stevančević
se zadržava na značajnim astronomskim aspektima „tanjira“. Srbi su, naime,
po njemu još pre 8000 godina imali zavidna astronomska znanja, te su milenijumima
pre britanskog astronoma Ričarda Karingtona (Richard Carrington)
otkrili da rotacija Sunca traje 27 godina i da u toku jedne godine sunce napravi
13 punih rotacija. Posle pronalaska srpskog vinčanskog sunčevog kalendara –
kako veli – javila se sumnja u stalnost brzine rotacije Sunca: „period sinodičke
rotacije Sunca nije stalan, sunce se ubrzalo za poslednjih 8000 godina“. Srbi
su, po njemu, na tanjiru tačno označili da zima počinje na Mitrovdan (ne zna se
kako su označili), ali se pošto je to utvrdio, Stevančević se u čudu pita: „kako
su ondašnji ljudi znali da zima počinje na Mitrovdan?“ Posle ovako dramatičnih
astronomskih otkrića, simbolika srpskog naroda gotovo da je pala u zasenak.
Po Milanu Stevančeviću simbol srpkog naroda su koncentrični krugovi, koji
se osim na „vinčanskom tanjiru“, javljaju i na „pečatu kralja Stroimira koji je
graviran ćirilicom“ (Jakšić 2016, 27).
Stevančević u kratkom tekstu u Magazinu ubedljivo pokazuje svu raskoš neznanja
i pseudonaučnog „argumenta sudopere“, jer se samouvereno, bez ikakve
rezerve, oslanja na navodne rezultate istraživanja brojnih naučnih disciplina
(arheologije, astronomije, sfragistike, heraldike, srednjovekovne istorije) i to na
sve odreda pogrešno! Za početak, kako je već rečeno, niti je u pitanju tanjir, niti
je iz vinčanske kulture, niti je star 8000 godina (niti je vinčanska kultura stara
8000 godina). Što se tiče sfragistike, u pitanju je pečat s krstom kneza Strojimira
iz IX veka (čuva se u Istorijskom muzeju Srbije), a na njemu je natpis na grčkom:
„Gospode pomozi Strojimiru“. Dakle, nije ćirilicom, niti srpskom.
. Arheolozi jednostavno ne prihvataju nečije neutemeljene hipoteze koje pokušavaju dovesti etruščanske, paleo-hebrejske ili neke druge tekstove u neku vezu s Vinčom, s nečijim tvrdnjama da su navodno prihvatili tzv. „Vinčansko pismo“, s obzirom na to da je poznata istorija razvoja abecede. Bila bi to klasična zamena teza kada bi neko na temelju etruščanskih, paleo-hebrejskih ili drugih tekstova koji nisu iz Vinče pokušao pokazati kako su to pravi tekstovi, a zatim iznijeti neutemeljenu hipotezu da je navodno napisana u Vinči također. budući da arheolozi ne dovode u pitanje postojanje etruščanskog ili paleo-hebrejskog pisma, već traže dokaze za hipoteze o "vinčanskom pismu".
koji se na osnovu sporne pseudonaučne ideje o vinčanskom pismu izmišlja kulturno
nasleđe i kao takvo prihvata u javnosti. Minijaturni keramički pršljenak iz Vatina na
kome se nalaze znaci se u obilju pseudonaučne literature često pominje kao predstavnik
vinčanskog pisma sa dešifrovanom porukom: „život je ljubav“, „prevodom“ koji se pri-
pisuje Radivoju Pešiću, iako u njegovim radovima o postupku prevoda nema pomena.
Zahvaljujući medijima, i posebno internetu, međutim, jedan bronzanodopski predmet
postaje neolitski, a njegova različita (pseudonaučna) tumačenja dospela su u javni pro-
stor, pa se stvorila slika o duboko duhovnoj i filozofski nastrojenoj vinčanskoj civiliza-
ciji. Posebno je opasno to što se maksima „život je ljubav“ i uopšte ideja o vinčanskom
pismu ističu kao deo kulturnog nasleđa i reklamiraju, između ostalog, i u ponudi iz
oblasti kulturnog turizma. S obzirom na to da se nasleđe posmatra kao upotreba proš-
losti kao kulturnog, ekonomskog i političkog resursa, u našoj sredini se pitanje baštine
dodatno usložnjava jer se nasleđe bukvalno izmišlja. Zbog toga je izuzetno važno da
profesionalni arheolozi i naučnici više energije ulažu u domen javne arheologije, kako
bi deljenjem informacija, edukacijom i aktivnim učestvovanjem u javnoj sferi uticali na
formiranje svesti o kulturnoj baštini
Jasna Vuković
Odeljenje za arheologiju
https://www.researchgate.net/public..._ljubav_vincansko_pismo_i_izmisljanje_bastine
Zahvaljujici lakoj prisustnosti drustvenim mrezama, pseudoarheologija i pseudoistorija prosto cvetaju, gde svako moze da prica i da postavlja sta hoce i da to bude kao WOW, medjutim na katedrama za arheologiju i istoriju nema ni pomena o takvim ''otkricima'' i revizionizmom i ako su oni prihvaceni u delu javnosti kao aksiom ( istina koja ne mora da se dokazuje ). Da pocnemo da ''vincanskom civilizacijom'' vincanskim psimom i arheologijom Novog sveta gde se ''dokazuje'' kako su Americki Indijanci ustvari iz Izraela, i govore citave ''prica o njihovoj istoriji''.
Pseudoarheologija i pseudoistorija konstruisu price koje nemaju veze sa naukom, i koja ih ne priznaje. ŝeudo-naucnici pricaju sta hoce, ""dokazuju''...Naucnik Miroljub Petrovic je ukazao da vincansko pismo pôstoji, verovatno da postoji i vincanska knjizevnost, ali da jos nije otkrivena ili je unistena, i navodi primer Etrurce i njihovu knjizevnost, takodje navodi i njegovu hipotezu da su Fenicani sigurno plovili Dunavom i tako imali kontakt sa Vincanskom kulturom...samo to treba da se dokaze.
Tako da treba ukaziti, na pŝeudoarheologiju i pseudoistoriju sada vec kao drustvene fenomene.
Pseudoarheologija, poznata još i kao alternativna arheologija, predstavlja pokušaje interpretacije prošlosti van akademske arheoloske zajednice, koja tipično odbacuje prihvaćene naučne i analitičke metode arheologije. Ove pseudonaučne interpretacije podrazumevaju korišćenje arheoloških podataka u cilju fabrikovanja teorija o prošlosti koje se radikalno razlikuju od opšte prihvaćenih stavova akademske arheologije.
Pseudoarheološka teorija nije jedna i jedinstvena, već se sastoji od mnogobrojnih različitih nenaučnih i tumačenja prošlosti koja se razlikuju od akademskih. Teorije se često služe utvrđenim činjenicama, ali ih interpretiraju na tendenciozan i iskrivljen način. Ovakav način argumentacije najčešće dovodi do kontradikcija u samoj postavci teorije, pa je ona logički i naučno neodrživa.
Tri odlike se smatraju osnovnim karakteristikama pseudoarheologije :
1) nenaučnu metodologiju njihovih metoda i dokaza,
2) tendenciju „da se na kompleksna i teška pitanja daju jednostavni, kompaktni odgovori“, i
3) tendenciju pseudoarheologa da se predstave kao žrtve progona arheološke nauke, praćenu ambivalentnim odnosom prema naučnom etosu prosvećenosti.
Kritičari iz redova naučnika ukazuju na činjenicu da pseudoarheolozi tipično zapostavljaju primenu naučne metodologije. Umesto ispitivanja dokaza kako bi se utvrdilo u koju hipotezu se uklapaju, pseudoarheologists manipulišu arheološkim podacima, kako bi se ukolpili u zaključke koji njima odgovaraju, a do kojih su često došli putem nagoveštaja, intuicije ili verske ili nacionalističke dogme.
''Vincansko pismo''
https://en.wikipedia.org/wiki/Bosnian_pyramid_claims
https://sr.wikipedia.org/wiki/Винчанско_писмо
https://www.science.org/news/2018/0...ev3mZDq35wsiPtCQ6NPkZ3EqhKZ9BY_JCNewmk-i7vbWc
https://en.wikipedia.org/wiki/Pseudoarchaeology
https://www.politika.rs/sr/clanak/419559/Друштво/Од-етрурске-ћирилице-до-босанских-пирамида
http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:vincanica
članak u Politikinom „Magazinu“, gde Milan T. Stevančević,
''Vincanski pismo''
koji se predstavlja kao meteorolog,6 otkriva široj javnosti drevna srpska naučna
znanja i simbole nacionalnog identiteta. Stevančević se, za početak, poziva na
poznate „autoritete“ o vinčanskom pismu, kao što su Radivoj Pešić ili Sanja
Šuljagić, da bi potom utvrdio da je naš keramički disk zapravo „tanjir iz Dunavske
civilizacije Vinče“, star 8000 godina i da je najstariji kalendar na svetu, te
da sadrži i simbole srpskog naroda. Pre nego što pređe na simbole, Stevančević
se zadržava na značajnim astronomskim aspektima „tanjira“. Srbi su, naime,
po njemu još pre 8000 godina imali zavidna astronomska znanja, te su milenijumima
pre britanskog astronoma Ričarda Karingtona (Richard Carrington)
otkrili da rotacija Sunca traje 27 godina i da u toku jedne godine sunce napravi
13 punih rotacija. Posle pronalaska srpskog vinčanskog sunčevog kalendara –
kako veli – javila se sumnja u stalnost brzine rotacije Sunca: „period sinodičke
rotacije Sunca nije stalan, sunce se ubrzalo za poslednjih 8000 godina“. Srbi
su, po njemu, na tanjiru tačno označili da zima počinje na Mitrovdan (ne zna se
kako su označili), ali se pošto je to utvrdio, Stevančević se u čudu pita: „kako
su ondašnji ljudi znali da zima počinje na Mitrovdan?“ Posle ovako dramatičnih
astronomskih otkrića, simbolika srpskog naroda gotovo da je pala u zasenak.
Po Milanu Stevančeviću simbol srpkog naroda su koncentrični krugovi, koji
se osim na „vinčanskom tanjiru“, javljaju i na „pečatu kralja Stroimira koji je
graviran ćirilicom“ (Jakšić 2016, 27).
Stevančević u kratkom tekstu u Magazinu ubedljivo pokazuje svu raskoš neznanja
i pseudonaučnog „argumenta sudopere“, jer se samouvereno, bez ikakve
rezerve, oslanja na navodne rezultate istraživanja brojnih naučnih disciplina
(arheologije, astronomije, sfragistike, heraldike, srednjovekovne istorije) i to na
sve odreda pogrešno! Za početak, kako je već rečeno, niti je u pitanju tanjir, niti
je iz vinčanske kulture, niti je star 8000 godina (niti je vinčanska kultura stara
8000 godina). Što se tiče sfragistike, u pitanju je pečat s krstom kneza Strojimira
iz IX veka (čuva se u Istorijskom muzeju Srbije), a na njemu je natpis na grčkom:
„Gospode pomozi Strojimiru“. Dakle, nije ćirilicom, niti srpskom.
. Arheolozi jednostavno ne prihvataju nečije neutemeljene hipoteze koje pokušavaju dovesti etruščanske, paleo-hebrejske ili neke druge tekstove u neku vezu s Vinčom, s nečijim tvrdnjama da su navodno prihvatili tzv. „Vinčansko pismo“, s obzirom na to da je poznata istorija razvoja abecede. Bila bi to klasična zamena teza kada bi neko na temelju etruščanskih, paleo-hebrejskih ili drugih tekstova koji nisu iz Vinče pokušao pokazati kako su to pravi tekstovi, a zatim iznijeti neutemeljenu hipotezu da je navodno napisana u Vinči također. budući da arheolozi ne dovode u pitanje postojanje etruščanskog ili paleo-hebrejskog pisma, već traže dokaze za hipoteze o "vinčanskom pismu".
iju, al si ti obojen i rovovski opredeljen.
