- Poruka
- 335.200
Pre 77 godina u Italiji je registrovana prva Vespa. Verovatno je samo i u Italiji moguće da vozilo proizvedeno za vojne potrebe preraste u jedan od sinonima za dobar stil i modu.Vespa je jedan od najvećih fenomena 20. veka. Proizvedena je u 125 modela i više od 25 miliona primeraka. Smatraju je remek-delom blistave ideje konstruktora Koradina d’Askanija, pa je danas neizbežan eksponat svih muzejskih postavki istorije motorizacije.
Pre nego što se fabrika “Pjađo” iz Firence proslavila “Vespama”, ona se, u stvari, bavila izradom aviona i motora za avione, a tokom Drugog svetsko rata proizvodila je i ratni materijal. No, suočeni sa teškim periodom nakon okočanja ratnih sukoba, Enriko Pjađo, sin osnivača Rinalda, tražio je od svojih zaposlenih da dizajniraju priuštivo motorno vozilo. Posle nekoliko neuspelih pokušaja, Koradino D'Askanio skicirao “osicu” iliti na italijanskom “Vespu”. Kada je dobio zeleno svetlo od vlasnika, dalo se u proizvodnju dvotočkaša.
Isprva, prodaja nije bila sjajna. U prvoj godini, 1947, pazarano je svega 2,500 “osica”. Iz godinu u godinu prodaja jeste rasla, ali ne svetlosnom brzinom. Nepunu deceniju od proizvodnje prvog skutera, “Vespa” je doživela prvi pravi bum. “Praznik u Rimu”, romantična komedija sa Gregorijem Pekom i Odri Hepbern, promenila je tok fabrike iz Firence. Tokom dva sata ovaj filmski par je “zujio” italijanskom prestonicom upravo na “Vespi” i to dvosedu.
Pobravši tri “Oskara”, ovaj film pobrao je i simpatije publike, koja je brže-bolje pohitala da pokupuje istovetne “Vespe” kako bi osetila kako je biti u koži novinara na zadatku Džoa Bredlija i odbegle ljupke princeze En. Zahvaljući tome prodaja je otišla u nebo pod oblake, rezultujući sa preko 100.000 prodatih primeraka iz toskanskog pogona.
Dok je Vespa u Evropi doživljavala veliku ekspanziju i popularnost, kod nas je ušla nekako tiho i na mala vrata.
Prva vespa se u Beogradu pojavila krajem oktobra 1952. godine. Naime, beogradska pošta broj 1 kupila je za svoje potrebe dve “vespe” za raznošenje poštanskih uputnica.Kako se investicija pokazala vrlo uspešnom za obavljanje posla, poručeno je još 20 primeraka. Ubrzo su se na beogradskim ulicama pojavile i prve vespe privatnih vlasnika.
Medju prvim privatnim vlasnicima vespi bio je izvesni Mileta Mijatovića. beogradski zubar iz ulice Strahinjića Bana 41 doterao je svoje ganc novo vozilo ispred Saobraćajnog odseka, a sama pojava je istog trena privukla pažnju svih prisutnih.
Prvu vespu imao je i Gradimir Bončić, reprezentativac Jugoslavije u streljaštvu.On je posle osvojene srebrne medalje na svetskom prvenstvu 1954. u Karakasu kao nagradu poželeo vespu. I dobio ju je.
Prvi jugoslovenski kolor film “Ljubav i moda” 1960.počinjao je kadrovima u kojima legendarna glumica Beba Lončar vozi ovaj motocikl beogradskim ulicama. To je bio jedan od “okidača” nastajanja prvih posleratnih modnih trendova.
Velika ekspanzija gradskih skutera kulminirala je organizovanjem pravih trka održanih 1963. godine.
Prva se odigrala na Košutnjaku, gde su se vozila tri kruga, uz učešće devet takmičara. Pobedio je Dane Rakić na "dži-esu", drugi je bio Siniša Sabljić, na "vespi 150". Sledeća trka je održana na stazi Ušće, u okviru auto-moto trka, gde se vozilo pet krugova. Istovremeno su vožene dve kategorije, gde se Sabljić revanširao Rakiću, stigavši pet sekundi pre njega.
