ma on ne moze da svati ni sta je prinudna uprava on misli da je to normalno ...kako moze drzava da zavodi prinudnu upravu u necemu sto je necija privatna svojina?
to moze da uradi samo NACIONALIZACIJOM.
Znaci drzava je nacionalizovala Metals banku i postavila tamo svoju upravu.
Jer u slucaju da nije izvrsena nacionalizacija postavljanje prinudne uprve u privatnu banku predstavlja krsenje prava privatne svojine i uzurpaciju.
znaci metals banka je nacionalizovana..... demokrate nas vracaju u 1946 godinu
zivela FEDERATIVNA NARODNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA I NAS LJUBLJENI VODJA JOSIP BORIS TADIC....
-
- Popularno:
- Ruske rakete dugog dometa van Rusije
- Зеленски се састао са емиром Катара Ал...
- Niti uhapsiše Šmita, niti baciše jaja...
- Srbi su doneli slobodu Slovencima...
- Зашто је Порфирије јавно анатемисао...
- Најгори аутомобили свих времена
- Meksiko izglasao prvu ženu za...
- Kako iskoristiti inače beskorisnog...
- Mačo sladoledi kad probate kakvi su?
- Letovanje u Dubaiju?
Prsla prva banka u Srbiji
- Začetnik teme RolandOfGilead
- Datum pokretanja
akrap
Aktivan član
- Poruka
- 1.273
Ovde bi puk'o i Ar'andjel a ne Metals banka
DellBoy-011
Elita
- Poruka
- 22.568
Ne menjam temu, menjam pitanja jer ni na jedno nemaš odgovor. Siguran sam da nisi ni pročitao ceo tekst koji si kopiraoSta je sad, menjamo temu?
DellBoy-011
Elita
- Poruka
- 22.568
Nisi ovako govorio kad je dinkić gasio onaj šljam od banaka, nakon što su tvoji idoli opljačkali deviznu štednju
Banka je prekršila odredjena pravila poslovanja, drugim rečima rukovodioci su se malo zaigrali. Mera NBS je adekvatna, konkretna i korektna.
Da li će dati rezultate i kakve to ćemo tek da vidimo.
Ja samo ponavljam da ovo što se sada dešava nije bankrot.
DellBoy-011
Elita
- Poruka
- 22.568
Morao bi da mi se obraćaš sa Vi, dok ne odgovoriš na prethodna pitanja postavljena na ovoj temi.
Onda ću da odlučim da li si vredan odgovora
Ovde već imamo jednog guvernera i jednog zamenika, a ako želiš da budeš drugi zamenik prvo se malo pokaži - kao oni
BubaCica
Primećen član
- Poruka
- 902
То не можеш да тврдиш јер не знаш детаље око увођења принудне управе. Неки од разлога да се уведе је и када се "утврди да је капитал банке мањи од 4% укупног
износа ризичне билансне активе и ризичних ванбилансних ставки" и ако се "утврди да се финансијско стање банке погоршало у односу на оно које је утврђено
контролом банке на основу које су банци издати налози..."
Значи, видећемо.
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 164.201
Nisi ovako govorio kad je dinkić gasio onaj šljam od banaka, nakon što su tvoji idoli opljačkali deviznu štednju
Banka je prekršila odredjena pravila poslovanja, drugim rečima rukovodioci su se malo zaigrali. Mera NBS je adekvatna, konkretna i korektna.
Da li će dati rezultate i kakve to ćemo tek da vidimo.
Ja samo ponavljam da ovo što se sada dešava nije bankrot.
alo komunista
banka je prekrsila pravila poslovanja. sve i da jeste PA STA? ako je krsila pravila poslovanja NBS treba novcano da ih kazni ili da im oduzme dozvolu za rad , a nema pravo da OTIMA ILI uZURPIRA NECIJE PRIVATNO VLASNISTVO. Ako menadzment banke lose radi tu je upravni odbor da ih smeni. NBS nema pravo da uzurpira bilo cije vlasnistvo i to predstavlja najflagrantnije krsenje jednog od osnovnih prava demokratski uredjenih drustava - pravo licne svojine
po tebi ako ja lose radim, drzava ima pravo da otme meni moju firmu i da postavi svojeg direktora u nju i meni uzme nesto sto je moje? bas si pravi komunista samo bi da nacionalizujes
DellBoy-011
Elita
- Poruka
- 22.568
alo komunista
banka je prekrsila pravila poslovanja. sve i da jeste PA STA? ako je krsila pravila poslovanja NBS treba novcano da ih kazni ili da im oduzme dozvolu za rad , a nema pravo da OTIMA ILI uZURPIRA NECIJE PRIVATNO VLASNISTVO. Ako menadzment banke lose radi tu je upravni odbor da ih smeni. NBS nema pravo da uzurpira bilo cije vlasnistvo i to predstavlja najflagrantnije krsenje jednog od osnovnih prava demokratski uredjenih drustava - pravo licne svojine
po tebi ako ja lose radim, drzava ima pravo da otme meni moju firmu i da postavi svojeg direktora u nju i meni uzme nesto sto je moje? bas si pravi komunista samo bi da nacionalizujes
Pa ovde nema većeg komuniste od tebe, dokazano
Tvoja briga za nis, zastavu i ostale je hiper komunizam
Prvo nisi odgovorio za one banke koje su tvoji idoli opljačkali, a ova vlast već godinama vraća tu deviznu štednju.
Drugo, razgledaj malo sajt NBS i proveri da li su oni uradili nešto na šta nemaju pravo.
Ako jesu - daj da preduzmemo nešto.
Tj ti da preduzmeš - a mi da te sledimo
- Poruka
- 1.136
Ako je neko pljackao banke onda je to bio SPS, koji je danas u koaliciji sa Tadicem.
I komunisti su imali legalno pravo da rade sta god su radili. Lako je imati pravo kad si ti taj koji propisujes prava.
cizmice
Buduća legenda
- Poruka
- 35.831
"Iz banaka podignuto pola milijarde evra"
28. oktobar 2008. | Piše: Mensur Šačić, Miloš Obradović | Izvor: Biznis
Najdelikatniji momenat za bankarski sektor tek predstoji i to je Nedelja štednje koja počinje 31. oktobra. Ovo što smo imali od 1. oktobra bio je odliv štednje nastao isključivo medijskim špekulacijama i senzacionalističkim napisima u medijima. Taj odliv depozita se do sada kreće između 500 i 600 miliona evra. Sada dolazi Nedelja štednje, kada vam se napada 700 do 800 miliona evra, čije oročenje ističe u tih nekoliko dana. Građani tada moraju da imaju poverenje u banke da bi nastavili da štede, ističe Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke.
B92 Biz Fokus Intervju
"Iz banaka podignuto pola milijarde evra"
28. oktobar 2008. | Piše: Mensur Šačić, Miloš Obradović | Izvor: Biznis
Najdelikatniji momenat za bankarski sektor tek predstoji i to je Nedelja štednje koja počinje 31. oktobra. Ovo što smo imali od 1. oktobra bio je odliv štednje nastao isključivo medijskim špekulacijama i senzacionalističkim napisima u medijima. Taj odliv depozita se do sada kreće između 500 i 600 miliona evra. Sada dolazi Nedelja štednje, kada vam se napada 700 do 800 miliona evra, čije oročenje ističe u tih nekoliko dana. Građani tada moraju da imaju poverenje u banke da bi nastavili da štede, ističe Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke.
Da li je naša štednja sigurna u bankama?
Naš bankarski sistem je koncipiran tako da više od 30 odsto novca stoji u Narodnoj banci Srbije. Mi imamo više novca u NBS nego što imamo štednje. Teoretski, kada bi u banku došli svi deponenti odjednom i tražili uloge, banka bi mogla ceo repo portfelj da proda Narodnoj banci, kupi devize od njih i isplati klijente.
Jedino pitanje su tehničke mogućnosti, odnosno da li to može da se postigne za jedan dan, ali banke imaju više novca nego što duguju građanima. Meni su sasvim jasni motivi tih ljudi koji su podizali štednju, jer zbog onoga što su oni preživeli devedesetih godina apsolutno imaju pravo da traže svoj novac.
Kako se izboriti sa tim strahom?
Dva su načina da se na takav strah odgovori. Jedan je da banka uvek i odmah isplati novac. Bilo je malih problema u distribuciji gotovine iz NBS i na kraju dobar deo banaka se snašao tako što su direktno uvezli gotovinu. Ni Narodnoj banci nije bilo lako, jer na takvu tražnju naprosto nije bilo moguće odmah odgovoriti. U toku jednog dana mora se privući jako velika količina keša, zatim to treba distribuirati po bankama.
Drugi način je da se država jasno odredi prema stepenu garancije depozita, kao što su i sve zemlje uradile. Povećanje depozita sa 3.000 na 50.000 evra znači da je umesto 80 odsto depozita garantovano 95 odsto. Ali to ne znači da ste garantovali 95 odsto volumena štednje, već 95 odsto štednih uloga. Zato ovo povećanje osiguranja sa tri na pedeset hiljada evra ne predstavlja veliko opterećenje za budžet. Ova mera ima više psihološki efekat.
Šta je još država trebalo da uradi?
Druga važna mera koja je jako bitna u kriznim situacijama i koja je trebalo odavno da bude doneta, a kod nas još nije, jeste garancija međubankarskih pozajmica. Sve zemlje su to uradile.
U zapadnoj Evropi i SAD kriza se reflektovala tako što među bankama nije bilo poverenja i nisu htele jedna drugoj da pozajme novac. Kada novac ne cirkuliše između banaka, on ne cirkuliše u sistemu. Kada tu nastane zagušenje, to se reflektuje kapilarno na ceo realni sektor. Kod nas i dalje postoje pozajmice između banaka, ali vrlo restriktivne.
Naše banke nemaju kontaminiranu aktivu finansijskim derivatima, ali većina banaka ovde je u vlasništvu međunarodnih banaka sa centralama u inostranstvu i svi poslujemo po nekim uzansama. Kada se centralizuje sistem odlučivanja, samo stigne naređenje „redukujte pozajmice". Mi smo pozajmice limitirali na jedan broj banaka, a drugim bankama ih nećemo odobravati, dok ne isteknu aranžmani koje već imamo.
Razlog za to je, da budem konkretan, što domaće banke nemaju mogućnost refinansiranja spolja, već se uglavnom oslanjaju na domaće depozite. Ako domaći depoziti počnu da se odlivaju, odakle tim bankama novac?
Ja u krajnjoj situaciji mogu da pozajmim novac od moje centrale. Naša država još ne garantuje međubankarske pozajmice, a mislim da će to morati da uradi pre ili kasnije. Velike banke pozajmljuju između sebe, ali sistem mora da funkcioniše i sa velikim i sa malim bankama.
28. oktobar 2008. | Piše: Mensur Šačić, Miloš Obradović | Izvor: Biznis
Najdelikatniji momenat za bankarski sektor tek predstoji i to je Nedelja štednje koja počinje 31. oktobra. Ovo što smo imali od 1. oktobra bio je odliv štednje nastao isključivo medijskim špekulacijama i senzacionalističkim napisima u medijima. Taj odliv depozita se do sada kreće između 500 i 600 miliona evra. Sada dolazi Nedelja štednje, kada vam se napada 700 do 800 miliona evra, čije oročenje ističe u tih nekoliko dana. Građani tada moraju da imaju poverenje u banke da bi nastavili da štede, ističe Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke.
B92 Biz Fokus Intervju
"Iz banaka podignuto pola milijarde evra"
28. oktobar 2008. | Piše: Mensur Šačić, Miloš Obradović | Izvor: Biznis
Najdelikatniji momenat za bankarski sektor tek predstoji i to je Nedelja štednje koja počinje 31. oktobra. Ovo što smo imali od 1. oktobra bio je odliv štednje nastao isključivo medijskim špekulacijama i senzacionalističkim napisima u medijima. Taj odliv depozita se do sada kreće između 500 i 600 miliona evra. Sada dolazi Nedelja štednje, kada vam se napada 700 do 800 miliona evra, čije oročenje ističe u tih nekoliko dana. Građani tada moraju da imaju poverenje u banke da bi nastavili da štede, ističe Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke.
Da li je naša štednja sigurna u bankama?
Naš bankarski sistem je koncipiran tako da više od 30 odsto novca stoji u Narodnoj banci Srbije. Mi imamo više novca u NBS nego što imamo štednje. Teoretski, kada bi u banku došli svi deponenti odjednom i tražili uloge, banka bi mogla ceo repo portfelj da proda Narodnoj banci, kupi devize od njih i isplati klijente.
Jedino pitanje su tehničke mogućnosti, odnosno da li to može da se postigne za jedan dan, ali banke imaju više novca nego što duguju građanima. Meni su sasvim jasni motivi tih ljudi koji su podizali štednju, jer zbog onoga što su oni preživeli devedesetih godina apsolutno imaju pravo da traže svoj novac.
Kako se izboriti sa tim strahom?
Dva su načina da se na takav strah odgovori. Jedan je da banka uvek i odmah isplati novac. Bilo je malih problema u distribuciji gotovine iz NBS i na kraju dobar deo banaka se snašao tako što su direktno uvezli gotovinu. Ni Narodnoj banci nije bilo lako, jer na takvu tražnju naprosto nije bilo moguće odmah odgovoriti. U toku jednog dana mora se privući jako velika količina keša, zatim to treba distribuirati po bankama.
Drugi način je da se država jasno odredi prema stepenu garancije depozita, kao što su i sve zemlje uradile. Povećanje depozita sa 3.000 na 50.000 evra znači da je umesto 80 odsto depozita garantovano 95 odsto. Ali to ne znači da ste garantovali 95 odsto volumena štednje, već 95 odsto štednih uloga. Zato ovo povećanje osiguranja sa tri na pedeset hiljada evra ne predstavlja veliko opterećenje za budžet. Ova mera ima više psihološki efekat.
Šta je još država trebalo da uradi?
Druga važna mera koja je jako bitna u kriznim situacijama i koja je trebalo odavno da bude doneta, a kod nas još nije, jeste garancija međubankarskih pozajmica. Sve zemlje su to uradile.
U zapadnoj Evropi i SAD kriza se reflektovala tako što među bankama nije bilo poverenja i nisu htele jedna drugoj da pozajme novac. Kada novac ne cirkuliše između banaka, on ne cirkuliše u sistemu. Kada tu nastane zagušenje, to se reflektuje kapilarno na ceo realni sektor. Kod nas i dalje postoje pozajmice između banaka, ali vrlo restriktivne.
Naše banke nemaju kontaminiranu aktivu finansijskim derivatima, ali većina banaka ovde je u vlasništvu međunarodnih banaka sa centralama u inostranstvu i svi poslujemo po nekim uzansama. Kada se centralizuje sistem odlučivanja, samo stigne naređenje „redukujte pozajmice". Mi smo pozajmice limitirali na jedan broj banaka, a drugim bankama ih nećemo odobravati, dok ne isteknu aranžmani koje već imamo.
Razlog za to je, da budem konkretan, što domaće banke nemaju mogućnost refinansiranja spolja, već se uglavnom oslanjaju na domaće depozite. Ako domaći depoziti počnu da se odlivaju, odakle tim bankama novac?
Ja u krajnjoj situaciji mogu da pozajmim novac od moje centrale. Naša država još ne garantuje međubankarske pozajmice, a mislim da će to morati da uradi pre ili kasnije. Velike banke pozajmljuju između sebe, ali sistem mora da funkcioniše i sa velikim i sa malim bankama.
cizmice
Buduća legenda
- Poruka
- 35.831
Kako će se kriza odraziti na privredu?
Ovog puta je kriza nastala u finansijskom sektoru, a on je ogledalo realnog sektora. Finansijski sektor čini mali broj banaka sa velikim brojem transakcija, naspram realnog sektora sa velikim brojem igrača i sa relativno malim brojem transakcija. Ako se kriza drži samo na nivou finansijskog sektora, to može da se sanira i nije strašno.
Međutim, ako se kriza preseli na privredu, onda je to strašno. A to se dešava ako, na primer, u banku dođe deset klijenata koji žele da produže revolving kredit. Pošto ne zna šta se dešava na tržištu, banka iako ima novac, čuva ga i odlučuje da umesto deset kreditnih linija plasira pet.
Ostala petorica idu u druge banke. One se isto tako ograniče na svojih pet najboljih klijenata. Ove firme moraju da vrate kredit i onda ili zavuku ruku u džep ako imaju gotovinu, a ako nemaju, prodaju imovinu. A da bi prodali imovinu, neko mora firmu da kupi, a za to mu treba ili keš ili kredit, po koji opet ide u banku. Posledica je da cene imovine počinju da padaju. Firma mora da spušta cenu, dok ne proda imovinu ili će banka da aktivira hipoteku.
Tako se obara vrednost imovine na tržištu, odnos hipoteke i kredita banke se pogoršava, pa banka onda traži da se vrati kredit, dok se to ne niveliše. Ako banka to ne uspe, NBS traži da se deo kredita iznad hipoteke rezerviše, jer u tom trenutku nema pokriće. To povećava troškove banke, onda se smanjuje dobit ili se ulazi u gubitak, a sa gubitkom se smanjuje kapital.
Kada se smanjuje kapital, onda se pogoršava koeficijent kapitalne adekvatnosti, a postoji prag ispod kog se ne sme. To je spirala koja mora da se prekine, i to tako što se kriza izoluje na bankarski sektor. Zbog toga vlade svih država maksimalno pumpaju likvidnost kako se kriza ne bi prelila u realni sektor.
Da li će naša privreda imati poteškoća?
Kriza sa štednjom ne postoji, ali krize u privredi će biti. Račun države, tekući račun platnog bilansa, u minusu je. Mi godinama trošimo više nego što proizvodimo, ali se to peglalo zaduživanjem. Sada će stepen kredita koji će privreda moći da povuče od banaka u inostranstvu biti značajno manji, ako ih uopšte i bude. Ti cross border krediti su u značajnoj meri finansirali domaću potrošnju, i investicionu i tekuću.
Domaće banke ne mogu to da nadomeste iz depozita. Mislim da je neophodno da Ministarstvo finansija i NBS pozovu banke u Srbiji da čuju koji su njihovi planovi za 2009. godinu. Treba da pitaju banke koliko nameravaju da plasiraju, koliko kredita mogu da povuku i koliki su im budžeti, da se tačno vidi šta je to što može da uđe u zemlju i da znate šta može da se očekuje.
A ako se smanji priliv, on se smanjuje za sve. Onda neće moći ni firme da se privatizuju tako lako, a to se već sada vidi. To pokazuje i ova mera, da se za preduzeće plati 30 odsto odmah, a ostatak u pet rata. Suštinsko je da se moraju obezbediti devize za pokriće deficita platnog bilansa, ali mora se nešto i investirati, jer srpska privreda traži investicije.
U ovom trenutku, ključno rešenje je da se obezbede stabilni izvori finansiranja i mislim da su u Ministarstvu finansija već dobar deo toga predvideli. Otplata kredita Svetske banke za sledeću godinu je reprogramirana, jedan deo sredstava je već ugovoren da se povuče za izgradnju infrastrukture i ostaje pitanje šta sa domaćom privredom.
Pre ili kasnije će morati da se oslobode neka državna sredstva koja će morati da se gurnu u privredu. Sve što se desilo na Zapadu videće se i ovde. Ne mora to da bude iz budžeta, može i centralna banka da pozajmi novac bankama.
Ali tako se kreira inflacija?
Inflacija je u ovom slučaju manje zlo. Gore od toga je deflacija do koje bi moglo doći u ovom slučaju. Deflatorna ekonomija je katastrofa. Sve centralne banke pumpaju ogromne sume, pa nema inflacije ni u Nemačkoj ni u Americi. Privreda već kaska i time se ne baca ulje na vatru, jer vatra se već ugasila i pokušavate da je raspalite. U tom kontekstu će se kasnije ići i na relaksaciju monetarne politike i još neke mere koje će upumpati likvidnost ako bude nedostajala.
-----------------------
http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=325823
----------------------
Ovog puta je kriza nastala u finansijskom sektoru, a on je ogledalo realnog sektora. Finansijski sektor čini mali broj banaka sa velikim brojem transakcija, naspram realnog sektora sa velikim brojem igrača i sa relativno malim brojem transakcija. Ako se kriza drži samo na nivou finansijskog sektora, to može da se sanira i nije strašno.
Međutim, ako se kriza preseli na privredu, onda je to strašno. A to se dešava ako, na primer, u banku dođe deset klijenata koji žele da produže revolving kredit. Pošto ne zna šta se dešava na tržištu, banka iako ima novac, čuva ga i odlučuje da umesto deset kreditnih linija plasira pet.
Ostala petorica idu u druge banke. One se isto tako ograniče na svojih pet najboljih klijenata. Ove firme moraju da vrate kredit i onda ili zavuku ruku u džep ako imaju gotovinu, a ako nemaju, prodaju imovinu. A da bi prodali imovinu, neko mora firmu da kupi, a za to mu treba ili keš ili kredit, po koji opet ide u banku. Posledica je da cene imovine počinju da padaju. Firma mora da spušta cenu, dok ne proda imovinu ili će banka da aktivira hipoteku.
Tako se obara vrednost imovine na tržištu, odnos hipoteke i kredita banke se pogoršava, pa banka onda traži da se vrati kredit, dok se to ne niveliše. Ako banka to ne uspe, NBS traži da se deo kredita iznad hipoteke rezerviše, jer u tom trenutku nema pokriće. To povećava troškove banke, onda se smanjuje dobit ili se ulazi u gubitak, a sa gubitkom se smanjuje kapital.
Kada se smanjuje kapital, onda se pogoršava koeficijent kapitalne adekvatnosti, a postoji prag ispod kog se ne sme. To je spirala koja mora da se prekine, i to tako što se kriza izoluje na bankarski sektor. Zbog toga vlade svih država maksimalno pumpaju likvidnost kako se kriza ne bi prelila u realni sektor.
Da li će naša privreda imati poteškoća?
Kriza sa štednjom ne postoji, ali krize u privredi će biti. Račun države, tekući račun platnog bilansa, u minusu je. Mi godinama trošimo više nego što proizvodimo, ali se to peglalo zaduživanjem. Sada će stepen kredita koji će privreda moći da povuče od banaka u inostranstvu biti značajno manji, ako ih uopšte i bude. Ti cross border krediti su u značajnoj meri finansirali domaću potrošnju, i investicionu i tekuću.
Domaće banke ne mogu to da nadomeste iz depozita. Mislim da je neophodno da Ministarstvo finansija i NBS pozovu banke u Srbiji da čuju koji su njihovi planovi za 2009. godinu. Treba da pitaju banke koliko nameravaju da plasiraju, koliko kredita mogu da povuku i koliki su im budžeti, da se tačno vidi šta je to što može da uđe u zemlju i da znate šta može da se očekuje.
A ako se smanji priliv, on se smanjuje za sve. Onda neće moći ni firme da se privatizuju tako lako, a to se već sada vidi. To pokazuje i ova mera, da se za preduzeće plati 30 odsto odmah, a ostatak u pet rata. Suštinsko je da se moraju obezbediti devize za pokriće deficita platnog bilansa, ali mora se nešto i investirati, jer srpska privreda traži investicije.
U ovom trenutku, ključno rešenje je da se obezbede stabilni izvori finansiranja i mislim da su u Ministarstvu finansija već dobar deo toga predvideli. Otplata kredita Svetske banke za sledeću godinu je reprogramirana, jedan deo sredstava je već ugovoren da se povuče za izgradnju infrastrukture i ostaje pitanje šta sa domaćom privredom.
Pre ili kasnije će morati da se oslobode neka državna sredstva koja će morati da se gurnu u privredu. Sve što se desilo na Zapadu videće se i ovde. Ne mora to da bude iz budžeta, može i centralna banka da pozajmi novac bankama.
Ali tako se kreira inflacija?
Inflacija je u ovom slučaju manje zlo. Gore od toga je deflacija do koje bi moglo doći u ovom slučaju. Deflatorna ekonomija je katastrofa. Sve centralne banke pumpaju ogromne sume, pa nema inflacije ni u Nemačkoj ni u Americi. Privreda već kaska i time se ne baca ulje na vatru, jer vatra se već ugasila i pokušavate da je raspalite. U tom kontekstu će se kasnije ići i na relaksaciju monetarne politike i još neke mere koje će upumpati likvidnost ako bude nedostajala.
-----------------------
http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=325823
----------------------
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 164.201
ma koga boli patka sta govore rezimski "analticari" . ako oni kazu da je podignuto pola milijarde to znaci da je podignuto 3
