Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Протести Москве и Кијева
Украјинска Грко-католичка црква (УГКЦ) 21. августа је, како је пре тога најавила, преместила своје седиште из Лавова у Кијев. За то је добила дозволу претходног римског папе Јована Павла Другог. Речено је да нови папа Бенедикт Шеснаести није желео да измени ову одлуку. Гркокатолици, односно унијати, чине мање од десет посто становништва Украјине и живе искључиво на западу земље, некадашњој Галицији. УГКЦ има око 3.000 парохија. Брестлитовска унија тадашњих православних епархија потписана је у условима великог притиска 1596. године.
Московска патријаршија изразила је дубоко несагласје са овом одлуком и о томе објавила опширан коминике. Сам патријарх Алексије Други означио је пренос седишта као непријатељски гест, који нема ни историјско ни канонско оправдање. Кијевска катедра је одувек била православна. Митрополит Кирил, задужен за спољне послове Цркве, изјавио је да је овај догађај "недопустив". Патријаршија је саопштила да новонастала ситуација додатно оптерећује односе између Москве и Ватикана. Забрињава и промена титуле поглавара унијата. Он се до сада означавао "врховним архиепископом лавовским", а од сада "врховним архиепископом кијевско-галицијским". Митрополит кијевски Владимир обратио се отвореним писмом папи Бенедикту, молећи га да покаже "добру вољу Апостолског престола" и укине декрет свога претходника.
Поглавар унијата, кардинал Хусар, истакао је да премештање седишта није уперено против било кога. Председник Украјине В. Јушченко изјавио је да се ради о унутрашњем питању једне цркве. У Кијеву су православни верници организовали протестну литију кроз град, која је пошла од Кијевопечерске лавре, а зауставила се и пред ватиканском нунцијатуром. Најављени су протести сваке недеље.
УГКЦ као следећу меру најављује да ће поново тражити од Ватикана да се њен поглавар прогласи за патријарха. Овоме се противе све помесне православне цркве. Оне су прошле године о томе обавестиле Рим.
Украјинска Грко-католичка црква (УГКЦ) 21. августа је, како је пре тога најавила, преместила своје седиште из Лавова у Кијев. За то је добила дозволу претходног римског папе Јована Павла Другог. Речено је да нови папа Бенедикт Шеснаести није желео да измени ову одлуку. Гркокатолици, односно унијати, чине мање од десет посто становништва Украјине и живе искључиво на западу земље, некадашњој Галицији. УГКЦ има око 3.000 парохија. Брестлитовска унија тадашњих православних епархија потписана је у условима великог притиска 1596. године.
Московска патријаршија изразила је дубоко несагласје са овом одлуком и о томе објавила опширан коминике. Сам патријарх Алексије Други означио је пренос седишта као непријатељски гест, који нема ни историјско ни канонско оправдање. Кијевска катедра је одувек била православна. Митрополит Кирил, задужен за спољне послове Цркве, изјавио је да је овај догађај "недопустив". Патријаршија је саопштила да новонастала ситуација додатно оптерећује односе између Москве и Ватикана. Забрињава и промена титуле поглавара унијата. Он се до сада означавао "врховним архиепископом лавовским", а од сада "врховним архиепископом кијевско-галицијским". Митрополит кијевски Владимир обратио се отвореним писмом папи Бенедикту, молећи га да покаже "добру вољу Апостолског престола" и укине декрет свога претходника.
Поглавар унијата, кардинал Хусар, истакао је да премештање седишта није уперено против било кога. Председник Украјине В. Јушченко изјавио је да се ради о унутрашњем питању једне цркве. У Кијеву су православни верници организовали протестну литију кроз град, која је пошла од Кијевопечерске лавре, а зауставила се и пред ватиканском нунцијатуром. Најављени су протести сваке недеље.
УГКЦ као следећу меру најављује да ће поново тражити од Ватикана да се њен поглавар прогласи за патријарха. Овоме се противе све помесне православне цркве. Оне су прошле године о томе обавестиле Рим.
