NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
Не Стројимиров печат!
Писма Томиславу и читава прича не постоји у Ватикану већ само у књизи Томе Архиђакона оргиналних докумената нити преписа нема.
-
- Popularno:
- Rat koji je kratko trajao- samo 38...
- Stipe Šuvar - posljednji Jugoslaven
- Sukob zbog jedne svinje
- Mitropolit Metodije odlikovao...
- Пијани Сарапа прети
- U koju instituciju imate najviše...
- Parandilović letuje sa dečkom
- BiH postaje jedina država u Evropi i...
- Austrija se za tri meseca zadužila 18,5...
- Koje kućne aparate treba isključiti...
Proslava tisućite obljetnice Hrvatskog kraljevstva 1925. godine u Kraljevini SHS u slikama
- Začetnik teme MOST6
- Datum pokretanja
Писма Томиславу и читава прича не постоји у Ватикану већ само у књизи Томе Архиђакона оргиналних докумената нити преписа нема.
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 33.521
Pa što onda? Postoji spomen kod Tome Arhiđakona koji je pisao na temelju tada postojećih dokumenata.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
Пошто су догађаји блиски Порфирогениту ја бих рекао да Порфирогенит под појмом крштене Србије и крштене Хрватске баш мисли на тај податак из Сирмијума у време Методијеве мисије јер се то поклапа са поновним крштењем Василија Македонца и то би било исто оно на шта се Дукљанин позива по подацима које даје.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
Па постоје историчари који ово доводе у питање први је био Иван Лучић јер Порфирогенит не помиње Томислава а Михајло Вишетин је добро документован и код Порфирогенита и код Ђеновљана Томослав не.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
Да оставимо могућност пада Србије до Часлава том црвеном Хрватском и Сипонтом влада Михајло Вишетин као легитимни представник Византије и папе јер је ослободио Сипонт од Арапа и Ломбарда и ту се појављује у изворима као рекс Словена. Могао је признавати номинално Симеунову власт до 927. до 935. Михајло Вишетин је самостални рекс Словена и рекао бих да се нико не увреди највероватније и Хрвата.
И то је уједно после Сама и Свјатоплука трећи рекс Словена.
И то је уједно после Сама и Свјатоплука трећи рекс Словена.
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.279
- Poruka
- 29.638
Да.Знаш ли ти шта је званична наука а шта је форум где учествују сви, не брукај се.Srpska nauka svjesna svega toga?
Srpska nauka i dan danas ponavlja laž iz godine 1898. Laž stara preko 100 godina se još vrti po srpskim TV emisijama i forumima. Još se niste makli od ovog "austrijskog popisa za Dubrovnik"
Pogledajte prilog 1729391
Uhvatio se kao mutav Tomislava jel bio kralj ili ne. I onda nije ni dovoljno da možda nije bio kralj, ne. Nego Srbin treba nekako dokazati da čak i nikako nije postojao
Можда по форумима од стране неких форумаша или по друштвеним мрежама где може да пише ко хоће, али од историчара не, чак је постављано овде више њих који говоре о Дубровнику и тај попис нису ни поменули, за разлику од хрватске званичне науке који Дубровник сматрају хрватским још у средњем веку, што је тек лаж и тешка манипулација којом се оправдавају хрватске претензије на исто место, а што има ефекта и на званичну политику
То је тема, о чему другом да пишем, тако да би требало да објасниш како то савремени Хрвати славе непостојеће краљевство и то све у србочетничкој Југославији, ако си међу онима који то сматра али свакако ниси далеко, а не да дискусију пребацујеш на српске манастире и Дубровник.
То можеш да спочитаваш неком ко то тврди, а не мени.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.346
SLEDEĆI SADRŽAJ KREIRALA JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA:
Da li je Tomislav zaista bio prvi hrvatski kralj? Kritički osvrt na istorijske izvore i savremenu istoriografiju
Uvod
U savremenoj hrvatskoj istoriografiji i popularnoj kulturi često se ističe da je Tomislav (vladao oko 910–928) bio „prvi kralj Hrvatske“, krunisan 925. godine. Međutim, ova tvrdnja ne počiva na čvrstim savremenim izvorima, već na kasnijim interpretacijama i konstrukcijama iz 19. i 20. veka. Mnogi savremeni istoričari, kako iz Hrvatske, tako i iz inostranstva, s pravom osporavaju ovu tvrdnju, ističući nedostatak direktnih izvora i sumnju u sam čin krunisanja. Ovaj esej razmatra te argumente i iznosi ključne izvore i interpretacije koje osporavaju status Tomislava kao kralja.
I. Nedostatak savremenih izvora o krunisanju
Nijedan savremeni izvor iz prve polovine 10. veka eksplicitno ne pominje Tomislava kao rex (kralja). Najvažniji izvor koji ga naziva kraljem jeste Historia Salonitana, delo Toma Arhiđakona iz 13. veka, dakle više od tri veka nakon Tomislavove smrti. Kako ističe hrvatski istoričar Ivo Goldstein, „nema čvrstih dokaza da je Tomislav uopće bio okrunjen, a da ne govorimo o tome gdje i kako“ (Goldstein, Hrvatski rani srednji vijek, Zagreb: Novi Liber, 1995, str. 272).
II. Problem pouzdanosti De Administrando Imperio
Ključni izvor koji se često koristi za tvrdnju o Tomislavovom kraljevstvu jeste delo vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita, De Administrando Imperio (DAI), napisano oko 950. godine. Međutim, ni DAI ne naziva Tomislava kraljem, već ga samo pominje kao vladara Hrvata (archon tōn Chrobatōn), što se u kontekstu tog vremena ne odnosi na kraljevsku titulu. Istoričar Tibor Živković naglašava da je „Porfirogenit dosledan u upotrebi termina 'arhon' za slovenske knezove i nikada ne koristi termin 'rex' ni za jednog vladara zapadnih Slovena“ (Živković, De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source, Beograd: Istorijski institut, 2007, str. 85).
III. Ideološki i politički razlozi naknadnog uzdizanja Tomislava
Pojam „prvog hrvatskog kralja“ pojavio se naročito tokom preporodnih i nacionalnih pokreta 19. veka, kada je formiranje srednjovekovne hrvatske državnosti uzdignuto kao simbol modernog nacionalnog identiteta. Kako primećuje istoričar John V. A. Fine, „pretpostavka da je Tomislav bio kralj počiva više na potrebi kasnijih generacija da stvore kontinuitet kraljevske vlasti, nego na čvrstim dokazima iz 10. veka“ (Fine, The Early Medieval Balkans, Ann Arbor: University of Michigan Press, 1991, str. 264).
IV. Titula kralja u ranosrednjovekovnom kontekstu
Titula kralja u to vreme nije bila tek simbolična — ona je obično zahtevala priznanje nekog višeg autoriteta (poput pape ili cara), kao i određene obrede krunisanja. Za Tomislava ne postoje dokazi ni o papinskom priznanju, ni o ceremoniji krunisanja. U pismu pape Ivana X (oko 925), koje se često uzima kao „dokaz“ da je Tomislav bio kralj, on se naziva rex Croatorum, ali autentičnost i interpretacija tog pisma su sporni. Goldstein upozorava da „postoji realna mogućnost da je sam naslov u pismu interpoliran naknadno, jer stil i vokabular ne odgovaraju kancelariji pape iz tog vremena“ (Goldstein, op. cit., str. 274).
Zaključak
Na osnovu analize dostupnih izvora i savremene istoriografske literature, tvrdnja da je Tomislav bio „prvi hrvatski kralj“ ne može se smatrati istorijski potvrđenom. U pitanju je konstrukcija nastala u kasnijim vekovima, bez savremenih dokaza o krunisanju, kraljevskoj tituli ili međunarodnom priznanju. Iako je Tomislav svakako bio značajan vladar, koji je učvrstio vlast nad širim prostorima i učestvovao u značajnim političkim i crkvenim procesima svog vremena, njegovo kraljevsko zvanje ostaje više mit nego činjenica. Potrebno je razlikovati istorijsku stvarnost od ideoloških konstrukcija, naročito kada se te tvrdnje koriste u savremenim političkim narativima.
Izvori i literatura:
Da li je Tomislav zaista bio prvi hrvatski kralj? Kritički osvrt na istorijske izvore i savremenu istoriografiju
Uvod
U savremenoj hrvatskoj istoriografiji i popularnoj kulturi često se ističe da je Tomislav (vladao oko 910–928) bio „prvi kralj Hrvatske“, krunisan 925. godine. Međutim, ova tvrdnja ne počiva na čvrstim savremenim izvorima, već na kasnijim interpretacijama i konstrukcijama iz 19. i 20. veka. Mnogi savremeni istoričari, kako iz Hrvatske, tako i iz inostranstva, s pravom osporavaju ovu tvrdnju, ističući nedostatak direktnih izvora i sumnju u sam čin krunisanja. Ovaj esej razmatra te argumente i iznosi ključne izvore i interpretacije koje osporavaju status Tomislava kao kralja.
I. Nedostatak savremenih izvora o krunisanju
Nijedan savremeni izvor iz prve polovine 10. veka eksplicitno ne pominje Tomislava kao rex (kralja). Najvažniji izvor koji ga naziva kraljem jeste Historia Salonitana, delo Toma Arhiđakona iz 13. veka, dakle više od tri veka nakon Tomislavove smrti. Kako ističe hrvatski istoričar Ivo Goldstein, „nema čvrstih dokaza da je Tomislav uopće bio okrunjen, a da ne govorimo o tome gdje i kako“ (Goldstein, Hrvatski rani srednji vijek, Zagreb: Novi Liber, 1995, str. 272).
II. Problem pouzdanosti De Administrando Imperio
Ključni izvor koji se često koristi za tvrdnju o Tomislavovom kraljevstvu jeste delo vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita, De Administrando Imperio (DAI), napisano oko 950. godine. Međutim, ni DAI ne naziva Tomislava kraljem, već ga samo pominje kao vladara Hrvata (archon tōn Chrobatōn), što se u kontekstu tog vremena ne odnosi na kraljevsku titulu. Istoričar Tibor Živković naglašava da je „Porfirogenit dosledan u upotrebi termina 'arhon' za slovenske knezove i nikada ne koristi termin 'rex' ni za jednog vladara zapadnih Slovena“ (Živković, De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source, Beograd: Istorijski institut, 2007, str. 85).
III. Ideološki i politički razlozi naknadnog uzdizanja Tomislava
Pojam „prvog hrvatskog kralja“ pojavio se naročito tokom preporodnih i nacionalnih pokreta 19. veka, kada je formiranje srednjovekovne hrvatske državnosti uzdignuto kao simbol modernog nacionalnog identiteta. Kako primećuje istoričar John V. A. Fine, „pretpostavka da je Tomislav bio kralj počiva više na potrebi kasnijih generacija da stvore kontinuitet kraljevske vlasti, nego na čvrstim dokazima iz 10. veka“ (Fine, The Early Medieval Balkans, Ann Arbor: University of Michigan Press, 1991, str. 264).
IV. Titula kralja u ranosrednjovekovnom kontekstu
Titula kralja u to vreme nije bila tek simbolična — ona je obično zahtevala priznanje nekog višeg autoriteta (poput pape ili cara), kao i određene obrede krunisanja. Za Tomislava ne postoje dokazi ni o papinskom priznanju, ni o ceremoniji krunisanja. U pismu pape Ivana X (oko 925), koje se često uzima kao „dokaz“ da je Tomislav bio kralj, on se naziva rex Croatorum, ali autentičnost i interpretacija tog pisma su sporni. Goldstein upozorava da „postoji realna mogućnost da je sam naslov u pismu interpoliran naknadno, jer stil i vokabular ne odgovaraju kancelariji pape iz tog vremena“ (Goldstein, op. cit., str. 274).
Zaključak
Na osnovu analize dostupnih izvora i savremene istoriografske literature, tvrdnja da je Tomislav bio „prvi hrvatski kralj“ ne može se smatrati istorijski potvrđenom. U pitanju je konstrukcija nastala u kasnijim vekovima, bez savremenih dokaza o krunisanju, kraljevskoj tituli ili međunarodnom priznanju. Iako je Tomislav svakako bio značajan vladar, koji je učvrstio vlast nad širim prostorima i učestvovao u značajnim političkim i crkvenim procesima svog vremena, njegovo kraljevsko zvanje ostaje više mit nego činjenica. Potrebno je razlikovati istorijsku stvarnost od ideoloških konstrukcija, naročito kada se te tvrdnje koriste u savremenim političkim narativima.
Izvori i literatura:
- Fine, John V. A. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. University of Michigan Press, 1991.
- Goldstein, Ivo. Hrvatski rani srednji vijek. Zagreb: Novi Liber, 1995.
- Živković, Tibor. De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source. Beograd: Istorijski institut, 2007.
- Toma Arhiđakon. Historia Salonitana. 13. vek (prevod i komentar: Nada Klaić, Zagreb: 1972).
- De Administrando Imperio (DAI), Konstantin VII Porfirogenit, ca. 950 (prevod Gyula Moravcsik, commentary by R. J. H. Jenkins, Dumbarton Oaks, 1967).
Frontiersman
Primećen član
- Poruka
- 866
Ne, nije u nikakvoj nauci. Remetić nema kvalifikacije da se bavi popisima, i njegov jedan citat nema uporište u srpskoj istoriografiji. Kao što rekoh, već davno utvrđeno lažiranje stavova.
Otkad je sloboda govora u medijima problem? Svako ima prava tamo da iskaže šta misli. Naši naučnici imaju pametnija posla nego da vise po medijima i opovrgavaju neke iskaze. Taj cirkus ostavljamo cirkuzantima koji treba da impresionaraju stranu publiku kojoj je očigledno potreban proglas.
Ali zato evo imamo ponovno hrvatsko akademsko izmišljanje nekog nepostojećeg svojatanja književnosti iz Dubrovnika. Iako niko nikada ne tvrdi da su ti pisci Srbi ili svoj jezik nazivali srpskim. Uporno se izmišlja recentna prošlost i kreira paralelna realnost.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
Сад ваљда видиш колико је погрешио Томислав се не помиње у Порфирогениту уопште а гпт чет ти је ставио Порфирогенита као непоуздан извор у којем се помиње.
Дакле много грешака је овде направио.
Гпт чет очитава твој психолошки профил и тенденције и кад нема адекватних одговора говори ти баш оно што желиш да чујеш.
Tipičan primjer izmotavanja i skretanja s teme, čest u srpskih sugovornika
1. lažni popis koriste znanstvenici e bi dokazali "srpstvo" Dubrovnika. Nitko nije govorio o vrlo uskoj struci demografa, nego općenito o (društvenim) znanstvenicima. Remetić i slični su visoko kvalificirani ljudi i priznati u svoji zemljama, a gdjegdje u svijetu- pa šire laži i krivotvorine.
2. vaši znanstvenici javno u medijima više su puta spomenuli taj krivotvoreni popis, od Zlate Bojović do Srete Tanasića, Miloša Kovačevića i drugih. Teze vaših stručnjaka, u om području, počivaju na lažima i verbalnim akrobacijama koje nemaju veze s razumom, a i posve zastarjelim i propalim ranofilološkim konstrukcijama.
3. da, upravo suluda srpska filologija i kulturna javnost to tvrdi, i zbog toga se HAZU dva puta osvrnula na te tvrdnje.
https://www.novosti.rs/drustvo/vest...-zastiti-nacionalne-literature-jezika-kulture
https://www.vecernji.hr/kultura/nas...hrvatsku-hrvatski-jezik-i-knjizevnost-1693067
Ride the lightning
Primećen član
- Poruka
- 985
Ne bi me čudilo da neki znalci na forumu ovo ne znaju.Nemoj tako oštro! Srbi ipak drže kip hrvatskog kralja Tomislava u Narodnoj skupštini u Beogradu. Odaju mu počast. Lijepo od njih.
Prijepis pisma Tomislavu postoji, ubačen je u HSM. Opet ispadaš dvoličan. Malo ranije spominješ pismo pape Ivana VIII knezu Mutimiru kao dokaz, a original ne postoji nego samo kasniji prijepis. U pismu ne "Montemero duci Saluinicae". Gdje je srpski etnonim/srpska država? I to volite Hrvatima nabijati na nos npr. kad Gottschalk govori o Trpimiru kao "rex Sclavorum". (Iako je bio knez, ne kralj).
"Alo bre, gdje piše da je Hrvat?".
Nije se desilo?
Evo ti kako lažete ljude u friškoj TV emisiji na državnom programu. Među njima povjesničar profesor. Dr. Milorad Vukanović.
Evo kako drugi povjesničar Branislav Stanković, kustos šabačkog muzeja laže ljude na drugom TV programu i koristi famozni "austrijski popis". Uz njega već ikona srpskih TV emisija Goran Šarić. Koliko on laže više nije ni zanimljivo. Nikako da takve skinete sa TVa i ponudite prostor ozbiljnim povjesničarima. A dobri Savo sve sluša i gušta, i njemu je poznat popis
https://youtu.be/yFyItUFBMzs?si=JnTXOoUAe-M3T2CC
Nije se desilo?
Evo ti kako lažete ljude u friškoj TV emisiji na državnom programu. Među njima povjesničar profesor. Dr. Milorad Vukanović.
Evo kako drugi povjesničar Branislav Stanković, kustos šabačkog muzeja laže ljude na drugom TV programu i koristi famozni "austrijski popis". Uz njega već ikona srpskih TV emisija Goran Šarić. Koliko on laže više nije ni zanimljivo. Nikako da takve skinete sa TVa i ponudite prostor ozbiljnim povjesničarima. A dobri Savo sve sluša i gušta, i njemu je poznat popis
https://youtu.be/yFyItUFBMzs?si=JnTXOoUAe-M3T2C
https://www.politika.rs/sr/clanak/364408/pogledi/hrvatsko-ulepsavanje-istorije Stare su to patnje
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
,
Ни преписи нису проблем постојали су. Међутим препис овог писма је тачно из времена Томе Архиђакона лажем век или 2 после где се спомињу суфраграми и Сумњив појам Славонија који 925. није постојао као такав већ је касније дошао у употребу под утицајем Мађара.
Нико о томе не говори од свих повеља што имамо Срби су најчешће Словени много ређе Срби а још ређе Рашани.
Ни преписи нису проблем постојали су. Међутим препис овог писма је тачно из времена Томе Архиђакона лажем век или 2 после где се спомињу суфраграми и Сумњив појам Славонија који 925. није постојао као такав већ је касније дошао у употребу под утицајем Мађара.
Poslednja izmena:
Frontiersman
Primećen član
- Poruka
- 866
Ne koriste. Jedva koji je to iskoristio, i to onako napomenuo postojanje takvog dokumenta, ne ulazeći u njegovu validnost. Velika većina srpskih lingvista uopšte ne ubacuje taj podatak u svojim radovima. Istoriografija ga takođe ne prikazuje kao neku demografsku strukturu Dubrovnika. To su sve činjenice.
Pominjanje postojanja takvog dokumenta je jedno, a korišćenje njegovog sadržaja kao validnog je drugo. Koncenzus među srpskim akademicima oko toga je jasan. Navođenje par imena koji iskaču iz tog kolosijeka neće promjenenit koncenzus.
Ne. Upravo je predsjednik Matice srpske demantovao tu konstrukciju kao lažnu. Ne postoji nikakava kulturna ili jezična agresija na Hrvatsku. Ovo spada u krivotvorenje recentne istorije. U ostatku svijeta isto niko ne tvrdi da se ikakva kulturna agresija ikad desila. Jedino hrvatski akademici pokušavaju da izvrnu skorašnje događaje i promjene istoriju. Pri tome glumatajući kojekakvu žrtvu po ko zna koji put. Lažna istorija i lažne žrtve.
https://www.veritas.org.rs/b92-blic...govor-iz-srbije-dragi-hrvati-naucno-dokazano/
Poslednja izmena:
Frontiersman
Primećen član
- Poruka
- 866
Koje laži? Ne vidim tu ni jedne jedine. Potpuno ispravno citiranje bez ikakvih izmjena i dopuna.
Zašto TV stanice moraju da zovu ozbiljne istoričare? Postoji drugi kanal ako se nekome ovaj ne sviđa.Evo kako drugi povjesničar Branislav Stanković, kustos šabačkog muzeja laže ljude na drugom TV programu i koristi famozni "austrijski popis". Uz njega već ikona srpskih TV emisija Goran Šarić. Koliko on laže više nije ni zanimljivo. Nikako da takve skinete sa TVa i ponudite prostor ozbiljnim povjesničarima. A dobri Savo sve sluša i gušta, i njemu je poznat popis
- Poruka
- 29.638
Па јел ти лепо речено да је тај попис из српског часописа Дубровник чије је аутор Антун Фабрис, и то не каже Вукановић већ уредник и наратор емисије Бранко Станковић.
И сад ти ми Срби кажемо једно а ти нас убеђујеш овде да не мислимо то него нешто друго!Свашта.
- Poruka
- 29.638
Цео тај серијал и јесте један бљувотина и пуко улепшавање историје.
https://forum.krstarica.com/threads/hrvatski-vladari.508072/
Doista dobar pokazatelj da s vama, na bilo kojoj razini, uopće ne treba ulaziti u raspravu jer niste dorasli njoj. To je i sav normalni svijet primijetio, pa vaša stajališta- kad se radi o ovom temama-jednostavno ignoriraju.
1. upravo si potvrdio da vaši "naučnici"- a što sam i naveo- rabe tu krivotvorinu i u znanstvenim djelima i javnom diksursu. Koliko tko i u kojoj mjeri- to uopće nije tema. Vaša "nauka" kad god se dotakne hrvatskoga jezika umni je poremećaj.
2. suglasnost među srpskim akademicima vidi se iz srbističkih konferencija, a koje su materijal za psihijatriju
3. upravo je taj Dragan Stanić potvrdio da se radi o prisvajanju hrvatske jezične i književne baštine, koja sa srpskom nema veze. On je izrijekom ponovio uobičajena srpska spoznajna zastranjenja- koja nitko normalan ne prihvaća nigdje u svijetu.
Nemoguće je razgovarati s nekim tko eksplicite kaže ono za što je prozvan kao lažac, a onda trijumfalno ustvrdi da je dokazao da nije istina ono za što je prozvan.
I takva serbokroatistička burgija kao što je engleska wikipedija, koja ustraje na "srpsko-hrvatskom" jeziku, dosta korektno prikazuje što je čije i gdje je što- vidjeti shtokavian dialect, croatian literature, serbian literature.
Vi ste izvan dosega razlučivosti istinitoga i lažnoga.
Frontiersman
Primećen član
- Poruka
- 866
Opet klasično burgijanje o tome kako drugi sagovornici nisu dorasli razgovoru. Iako to dolazi od korisnika koji je već banovan sa nekoliko internet foruma i čak sa engleske vikipedije. Normalan svijet kažeš.
Pored ovog pecanja za sporednim i nebitnim greškama kod pojedinih akademskih radova, a koja ne postoje u onima koji se zapravo bave o njima, postoji i potreba da se vilifikuje cijela akademska zajednica.
Da ne ulazimo previše o statusu Dubrovnika u srpskoj književnosti, pošto je to komplikovano razumjeti za neke kao sveto trojstvo za muslimane. Dubrovnik je samo periferija pojma srpska književnost, ili što bi to Jovan Deretić kazao, od sekundarne važnosti. Niko tu ne tvrdi da su ti književnici Srbi, niti da oni zovu taj jezik srpskim imenom. I u svim tim deklaracijama ta književnost se eksplicitno odvaja od književnosti napisane na nekom srpskom jeziku, ili od književnosti nastale od strane Srba na nekom nesrpskom jeziku. Čak se i slažu da je ta književnost hrvatska. Niko ne pravi dramu oko toga zašto je književnost na latinskom, njemačkom, mađarskom... ušla u formulu srpske književnosti samo zato što je ispisana od strane nekog Srbina. Ova kuknjava se samo javlja u Hrvatskoj (Matica hrvatska i HAZU).
I sad se vraćam na jedini pravi problem oko svega ovoga, koji ide samo na štetu hrvatskoj akademskoj eliti. Niko na svjetskoj sceni ne puši te priče o kulturnoj agresiji ili imperijalističkoj velikosrpskoj ideologiji (izrazi koje koristi HAZU) koja je zadesila Hrvatsku početkom ovog stoljeća. Nijedna istoriografija vani nije prihvatila ove događaje uopšte. Nigdje sem u Hrvatskoj ne možeš čuti o ovome. I to je ono što je komično. Sami sebi kreiraju izmišljenu istoriju i žive u laži kojoj uporno vjeruju. Samim tim je bio u pravu dr Dragan Stanić koji je upozorio na ovakva kriva tumačenja.
Postopisac je upravo potvrdio što sam napisao, usput iznijev niz netočnih tvrdnji. Srpski stručnjaci kao Zlata Bojović, Milo Lompar, Jovan Deretić, Miloš Kovačević, Slobodan Remetić.... upravo tvrde da je "dubrovačka književnost" srpska, i dijele kronološki srpsku književnost u stariju, dubrovačku i noviju, a ovu posljednju od početaka s Obradovićem i razdoblje od Karadžićeve konačne stilizacije slovopisa i pravopisa.
Oni tvrde, generalno, da:
* dubrovačka književnost- misli se na produktivno doba od 1400- 1820- nije bila hrvatska, nego odvjetak talijanske na slovinskom jeziku, koji po njihovu sudu znači- srpski. Ne priznaju da je to samo dio južnohrvatskoga književno-kulturnoga četverokuta Hvar-Dubrovnik-Korčula-Kotor
* Srbi imaju na sveučilištima, u programu srpskog jezika i književnosti "dubrovačku" književnost kao neki odvjetak, iako ne integralni dio srpske književnosti, pod mutnim imenom južnoslavenske, gdje nema ništa od- recimo- bugarske ili slovenske, nego neka nedefinirana renesansa i barok, ali ne pod hrvatskim imenom.
* ne postoji književnost na živom jeziku koja je ušla u korpus nacionalne književnosti. Postoje postranični tekstovi pisaca koji nisu književnici, a koji bi na nekim jeziku napisali neki malen dio uglavnom oko tehničkih stvari i to se ubraja u književnost (čemu nije mjesto, jer bi po tom u francusku književnost ušli radovi Laplacea iz matematike i astronomije na francuskom). Latinski je druga priča kao mrtav jezik, i tu ako što ima kod Srba, to bi bilo prihvatljivo, iako ne znam da ima išta. Kod Hrvata, hrvatski latinisti spadaju u hrvatsku književnost jer je latinski bio jezik hrvatske pisane kulture od 9. do 19. st., a na njem su Hrvati napisali epove, ekloge, epigrame, historije, teološke, znanstvene spise, dnevnike - cijelu knjižnicu. Tako je i s Englezima, Dancima, Nijemcima ili Francuzima.
* Srbi tvrde da je "klasična" književnost Dubrovnika srpska rubno, no ona to nije ni na koji način. To je laž i kulturna krađa. Drugo je pitanje nekoliko srbokatoličkih novinara i autora od sredine 19. stoljeća koji spadaju u srpsku književnost, no to je drugo doba, a najznačajniji autori kao Budmani i Rešetar, iako su bili u njekim periodima srbokatolici, hrvatski su, a ne srpski filolozi jer su sami tako izabrali kreativni put, iako u duhu jugounitarizma, te su kad su pisali na slavenskom jeziku, to je bio hrvatski (onoga doba), a ne srpski.
* na srpsko svojatanje se nitko ne osvrće u "velikom svijetu" jer to je bizarnost njima nepojmljiva, a i marginalna. Dosta je vidjeti da u svim njihovim prikazima, enciklopedijama i knjigama, Dubrovnik spada u hrvatsku, i jedino hrvatsku književnost (razni ruski, njemački i engleski i drugi leksikoni nacionalnih književnosti). Sama je hrvatska politika tu ispala mlitava, no nisam ja tko bi odlučio o njihovim politikantskim zavijutcima, no realan bi potez bio- postaviti uvjet Srbima da prestanu sa svojatanjem hrvatske književnosti, bilo kog dijela. na isti način kao što su Bugari odlučno i jasno rekli da Makedoncima nema ulaska u EU dok ne priznaju da je makedonska moderna kultura nastala u okviru bugarskoga preporoda u 2. polovici 19. stoljeća.
AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 36.172
Није реч ни о каквом одавању поште крватима а још мање трулиславу већ је цела композиција
направљена да покаже које територије заузела династијa Каралажовић
