Ovo je zemlja blagostanja o kojoj sanjaju "mali Srbo-Rusi",koji bi da postanu i veci Rusi i od samih Rusa.
“Makaze” partije i korupcije
Lagani pad popularnosti ruskog vodećeg „dvojca“ Medvedev - Putin uslovljen siromaštvom i socijalnim razlikama
Večernje novosti nedelja, 4. jul 2010. | B. VLAHOVIĆ
Večernje novosti
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
NAJPOZNATIJI ruski tandem zamenio je mesta na najnovijoj listi sto vodećih političara lista “Nezavisimaja gazeta”. Posle skoro godinu dana, na prvom mestu je ponovo Medvedev, a na drugom Putin. Ta rang-lista se pravi na osnovu anketa koje popunjavaju poznati ruski politikolozi.
Popularnost Putina i Medvedeva svakako je dovoljno velika da bi oni sigurno pobedili ako bi izbori bili održani sutra: ne zbog zadivljujućih ekonomskih rezultata, već zbog činjenice da u Rusiji, osim komunista, nema prave opozicione partije. Političari koji imaju podršku Zapada, ali nemaju partiju u Dumi, poput šahiste Garija Kasparova, Borisa Nemcova, ili bivšeg premijera Mihaila Kasjanova, na predsedničkim izborima mogu da dobiju samo promile. Komunisti bi imali znatno više šansi kada bi podmladili rukovodstvo, jer njihov lider Genadij Zjuganov stalno ponavlja stare priče. “CD mu se izlizao”. Zato za njega uglavnom glasaju stariji, kojih je zbog bioloških zakona sve manje.
Činjenica je, međutim, da Putinu i Medvedevu pada, doduše lagano, popularnost u narodu. To je posledica pada standarda običnih ljudi, kao i toga što vlast ne može da se efikasno bori sa najvećim zlom - korupcijom. Sociolozi iz “Levada centra” zaključili su da je u 2009. bar 15 odsto građana davalo mito državnim službenicima. To je postala uobičajena pojava. Čak 55 odsto Rusa smatra da je to “normalno”. Najkorumpiraniji su, inače, činovnici koji izdaju dozvole za otvaranje novih firmi. Za to čak 92 odsto građana daje mito. Na drugom mestu su saobraćajni policajci: njih “podmazuje” 67 od 100 vozača. U Rusiji se mito daje i za najobičnije potvrde, pa sve do upisivanja dece u školu.
Šta je rezultat? Poređenja radi, kilometar autoputa sa četiri trake u Kini košta 2,9 miliona dolara, u Brazilu 3,6 miliona, u zapadnoj Evropi 6,9 miliona, a u SAD 5,9 miliona dolara. U Rusiji - “samo” oko 13 miliona dolara.
Prema procenama eksperata, godišnje korumpirani ruski činovnici uzmu oko 300 milijardi dolara mita. Rusija je, takođe, jedna od retkih zemalja u kojoj se u vreme krize povećao broj milijardera. Zamenik direktora “Levada centra” koji se bavi sociološkim istraživanjima, Aleksej Graždankin, kaže da se u poslednjih deset godina povećao raspon između najbogatijih i najsiromašnijih. Posebno se vide razlike u Moskvi i Sankt Peterburgu, gde je najveća koncentracija onih koji su zarađivali na visokoj ceni nafte i gasa.
Bilo bi nepravedno reći da se Putin i Medvedev ne trude da promene Rusiju. Njihov glavni problem je, međutim, u tome što silom ne mogu da nateraju oligarhe da ulažu u moderne tehnologije. To su ljudi koji su mahinacijama došli do bogatstva - nisu ga sami stvarali godinama. Njihova je koncepcija da “isisaju” sve što mogu iz onog što su stekli u vreme Jeljcinove vladavine i lopovske privatizacije.
Bez obzira na to što su Putin i Medvedev do sada dokazali da su zaista tandem i da ih spletkaroši ne mogu posvađati, gotovo da nema intervjua a da nekom od njih ne postave pitanje: “Hoćete li se kandidovati na predsedničkim izborima”? Obojica su već na desetine puta rekli da će se o tome dogovoriti uoči izbora, kad procene kakve su im realne šanse za pobedu. Mnoge vraški muči to hoće li Medvedev biti još jedan mandat predsednik, ili će napraviti sa Putinom “rokadu”. Iako Rusija nije menjala ustav, dolaskom na mesto premijera Putin je postao neuporedivo moćnija ličnost nego bivši predsednici vlade, koji su stalno dolazili kod njega u Kremlj da podnose izveštaje. Upravo zato, Putin može da realizuje planove i pokazuje političku moć i iz fotelje premijera. Na drugoj strani, Medvedev kao po notama odrađuje svoj deo političke partiture, držeći se zadataka koje mu je odredio Ustav. Zbog njihovog zadovoljstva sadašnjim pozicijama, sasvim je moguće da na vrhu i posle izbora ostane “status kvo”. Uz Putinovu podršku, Medvedev može da pobedi bilo koga, a zatim da predloži ponovo Putina za premijera.
Pitanje je - dokle Putin namerava da bude na vlasti? Hoće li po stažu preteći “Brežnjeva i kompaniju”? Najveća opasnost za popularnost i ugled Putina, pa i Medvedeva, preti od njihove partije, “Jedinstvene Rusije”, stranke visokih činovnika, koja po mnogo čemu podseća na negdašnji moćni i robusni KPSS. Trenutak kada se narod zasiti vladavine te partije, biće signal da je došlo vreme da se menjaju ljudi na najvišem vrhu.
OLIMPIJSKI RIZIK
PUTIN je, forsirajući ideju da Rusija bude domaćin Zimske olimpijade u Sočiju, preuzeo rizik da izgubi ugled kod naroda. U vreme velike krize, na infrastrukturu u Sočiju troši se ogroman novac, a, kako i Putin priznaje, činovnici i dalje mnogo kradu. Glavni put za Olimpijadu je dugačak oko 16 kilometara,ali s devet tunela i 13 mostova. Taj kratak put kroz planinski deo koji vodi do olimpijskih terena finansira se iz državnog budžeta, a koštaće 206 miliona dolara. Eventualni neuspeh Olimpijade bio bi veliki politički poraz sadašnjeg ruskog premijera.
