Pronađen štit hrvatskih plaćenika po kojem su kravate dobile ime

[Lesandar]

zivkovic nije naravno samo i izkljucivo Hrvatsko prezime.imas ga u svih slavenskih naroda

Ма јесте, што си тако скроман, долази од популарног хрватског имена Живко, још популарнијег него Ракита , од којега је изведено следеће аутохтоно хрватско презиме Ракитић

 

[walter45]

prika,zasto se toliko sramotish,leba ti.zivko,slavko,stanko,janko,stojko,branko...su opca, SLAVENSKA, imena.pa nije moguce da ama bas nista neznas-te.pa zar moram bas sve ispocetka..

 

[Lesandar]

жрвањ....

Да, најпознати су :

Живко ( Шефика) Алихоџић
Живко Сергејевич Ударенко
Живко Мицкијевич Полански
Живко Цвичек Каталенић

 

[čvrsnica]

Urvan Hroboatos je na ovom forumu u tri navrata isticao da su učesnici 30-togodišnjeg rata ustvari Srbi iz Hrvatske. Dakle, kravate su, ako je věrovati Hroboatosovom uvaženom mněnju, originalno nosili Srbi, što se vidi i po Gundulićevom portretu iz 1622.

Što se pak Walterovog mentalnog rolokostera tiče, jasno je da su u Gradištu/Burgerlandu bili zběgovi - i hrvatski i srpski - i da ti doseljenici s najamničkom vojskom i kravatama veze nemaju. Takođe, ne bih se kladio da su gradištanski Živkovići hrvatskog porěkla jer tamo je postojalo devet srpskih sela, u oblasti zvanoj Vlahija. U spisima stoji da su žitelji Vlahije doseljeni sa Dvora na Uni, gdě Hrvata nikada nije bilo - pa ni danas. (Viděti u uratku Ines Rittig-Beljak.)

PS. Walter-Anti na volju, izgleda da je škof Živković ipak srpskog porěkla:



Ali to je za onu drugu temu...

pa ovo je genijalno.dvor na uni gde rvata nikad nije bilo

pa dobro bre imas li tog obraza imalo,sta brijes kad se brijes....


Zrin je naselje u Hrvatskoj, Sisačko-moslavačka županija, općina Dvor. Zrin se nalazi na južnim obroncima središnjeg dijela Zrinske gore.

Nekada je Zrin bio središte hrvatskih plemića i banova Šubića po čemu su kasnije i prozvani Zrinski. Ruševine utvrda i dvoraca još i danas pobuđuju divljenje i moć slavne Hrvatske plemenite obitelji.

Pred kraj drugog svjetskog rata mjesto su spalili partizani po naredbi Glavnog štaba Hrvatske i protjerali ili smaknuli oko 800 stanovnika Hrvata[1]. Danas se obnavlja rimokatolička župna crkva i utvrda Zrinskih.

 

[Mrkalj]

A zašto vas dvojica ne pogledate rad Nives Rittig Beljak? Kakve veze ima što su na brdu Zrin Šubići imali utvrđenje, ako su oko njega živeli Srbi?

http://forum.krstarica.com/showthre...АТИ“-СУ-СРБИ?p=9792153&viewfull=1#post9792153

Inače, za gradištanske Srbe imamo ove podatke:

Nives Rittig-Beljak, 2001., (Bliska sjećanja na davna istraživanja Vlahije u Gradišću (Austrija), Gazophylacium, 1-2., 2001.): Ono što je danas ostalo u pamćenju ovih ljudi slaba je svijest o tome da ih drugi drugi nazivaju Vlasima. U Cikljinu čak kažu da nisu Vlasi. Vlasi su, kažu okolni stanovnici, malo na svoju ruku, drže se oholo bez razloga. Zato što su "gizdavi" sigurni su u nastupu. No sve te distinkcije danas su bez ikakve žestine. Pejorativno značenje prevagnulo je i stoga nije čudno da ga ne ističu.

- Izjava o učitelju Franzu Miholiću, koji je krajem 19. stoljeća službovao u Bandolu i tamo u ruševinama kapele našao zapis o tome kako su Vlasi dobili zemlju pod uvjetom da napuste staru vjeru i pređu na katoličanstvo, vjerojatno je prepričan odjeljak iz školske kronike.
Kao mjesto iseljenja navodi se mjesto Sirovica. Kako naziv nije posve čitljiv, Loisberbeck ... ga identificira kao Žirovac (Dvor), gdje su naseljeni pravoslavci (Loibersbeck, 1963., 15).


Ivan Ivanić, 1899, str. 23: Fran Kurelac im čak poriče hrvatstvo, jer veli da se jedan predeo od 9 sela između Bandola (Vajden) i Parapatićeva brega u županiji Vaš zove Vlahija, a „žitelji te Vlahije da su bez ikakve sumnje plemenom Srblji, koji su na katoličku veru pristupili."


VLAHIJA
1) Bandol (Weiden bei Rechnitz) - glavno mjesto Vlahije;7400 Weiden bei Rechnitz, Austria
2) Ključarevac (Allersdorf)
3) Hodas Stari (Althodis); 7464 Markt Neuhodis, Oberwart, Burgenland, Austria
4) Marof (Mönchmeierhof);7461 Weiden bei Rechnitz, Austria
5) Podgorje (Oberpodgoria); 7463 Weiden bei Rechnitz, Austria
6) Bošnjakov Brig (Unterpodgoria)
7) Papratić brig (Parapatitsberg)
8) Poljanci (Podler)
9) Širokani (Rauhriegel-Allersgraben)


U blizini se nalazi i Rohrau, Hajdnovo rodno mesto:

http://forum.krstarica.com/threads/251784&page=3

Dokazano prisustvo Srba u Burgenlandu može malo izmeniti "školsku" srednjovekovnu etnografiju Bosanske i Vojne Krajine:

Nives Rittig Beljak:

Kao mjesto iseljenja navodi se mjesto Sirovica. Kako naziv nije posve čitljiv, Loisberbeck ... ga identificira kao Žirovac (Dvor), gdje su naseljeni pravoslavci (Loisersbeck, 1963., 15).​

Evo, zahvaljujući Nives Rittig imamo i referencu, knjigu iz 1963, nedvosmisleno nepristrasan izvor, pa ako Konstantina Velikog put nanese u neku biblioteku, možda može da nam pomogne šta tamo detaljno piše:

- Loisberbeck Josef, Eberau und Rotenturm: Volk und Heimat, Jg. 14, Nr. 17, Eisenstadt, 1961/1962.

- Loisberbeck, Josef: Um Hirschenstein und Plischa, Volk und Heimat, Nr. 19, Nr. 20, Eisenstadt, 1962/1963.

I još nešto:

Nives Rittig Beljak: Ime Vlahija za područje u kojem obitavaju Vlasi (u domaćem govoru Vlahi)
​

Dakle, nismo citirali Šešelja, već smo citirali jednu Hrvaticu (Nives Rittig Beljak), jednog Austrijanca (Loisberbecka) i jednog Hrvata (Frana Kurelca).

Nives Rittig Beljak: "u Bandolu i tamo u ruševinama kapele našao zapis o tome kako su Vlasi dobili zemlju pod uvjetom da napuste staru vjeru i pređu na katoličanstvo"

Fran Kurelac: „žitelji te Vlahije da su bez ikakve sumnje plemenom Srblji, koji su na katoličku veru pristupili."

 

[čvrsnica]

dobro sto preskaces onaj post od prije....lako cemo za vlahe....

 

[matijakupa]

daklem, kravatu smo apsolvirali, i po n-ti put, u pripetavanju alkar Mrkalj... u ništa!

Urvan Hroboatos je na ovom forumu u tri navrata isticao da su učesnici 30-togodišnjeg rata ustvari Srbi iz Hrvatske. Dakle, kravate su, ako je věrovati Hroboatosovom uvaženom mněnju, originalno nosili Srbi,...

što se tiče ovoga, da ne skrećemo puno s teme, da li se onda famozni natpis iz Magdeburga (kojeg nitko nikada nije vidio, btw...) odnosi na Srbe ili na Hrvate?

ali ne, to je za drugu temu....!

U spisima stoji da su žitelji Vlahije doseljeni sa Dvora na Uni, gdě Hrvata nikada nije bilo - pa ni danas.

Glupost na kvadrat. Vlasi su tamo stiglni na repovima turskih konja.
Srbi par stoljeća kasnije.

Ali, i to je za neku drugu temu.

 

[Lesandar]

daklem, kravatu smo apsolvirali, i po n-ti put, u pripetavanju alkar Mrkalj... u ništa!



što se tiče ovoga, da ne skrećemo puno s teme, da li se onda famozni natpis iz Magdeburga (kojeg nitko nikada nije vidio, btw...) odnosi na Srbe ili na Hrvate?

ali ne, to je za drugu temu....!



Glupost na kvadrat. Vlasi su tamo stiglni na repovima turskih konja.
Srbi par stoljeća kasnije.

Ali, i to je za neku drugu temu.

 

[Sanovnik]

evo jednog od tih Hrvata(gradiscanski Hrvat) koji su se povukli dolazkom turaka u dan.austriju..

++++

Kardinal Bozanić na svečanosti proglašenja mons. Živkovića austrijskim biskupom.Ustoličenje gradišćanskog Hrvata 25. rujna u katedrali u Željeznom..



++++

zivkovicu,tvoj Hrvatski rod i tvoja pradomovina,Hrvatska zupa,bosna srebrena,se ponosi s tobom..

U Bosni pre 20 veka ,niko i nije cuo za hrvatijance . A i ne bi , da nije bilo tako zestokog lobiranja Vatikana i Austrije .

 

[Mrkalj]

Vlasi su tamo stiglni na repovima turskih konja.
Srbi par stoljeća kasnije.

Kako ono kaže Matija - koja je prava strana Drine?

Mate, pst:
Istraživači su takođe napomenuli da se reč cravate pojavila u francuskom jeziku pre dolaska Hrvaćana. Oni ukazuju da je pojam iskvaren od rabat, što na francuskom znači viseći ovratnik.

Researchers have also noted the word cravat appeared in French before the arrival of the Croatians. They suggest the term is a corruption of rabat, French for a hanging collar.

 

[Mrkalj]

PS. Naravno, ti istraživači nisu sa Academiae cravaticae. Academia cravatica...

 

[walter45]

"gradiscanski srbi".e,ovo je vec bezobrazluk i teski SF.ali kod pseudohistoricara tipa mrki i slicni je svasta moguce.samo da bi po svaku cijenu negirali najstariji i najbrojniji i jedini juznoslavenski narod,Hrvate..

 

[Mrkalj]

"gradiscanski srbi".e,ovo je vec bezobrazluk i teski SF.ali kod pseudohistoricara tipa mrki i slicni je svasta moguce.samo da bi po svaku cijenu negirali najstariji i najbrojniji i jedini juznoslavenski narod,Hrvate..

No, ponavljanje je majka znanja.

Dakle, nismo citirali Šešelja, već smo citirali jednu Hrvaticu (Nives Rittig Beljak), jednog Austrijanca (Loisberbecka) i jednog Hrvata (Frana Kurelca).

Nives Rittig Beljak: "u Bandolu i tamo u ruševinama kapele našao zapis o tome kako su Vlasi dobili zemlju pod uvjetom da napuste staru vjeru i pređu na katoličanstvo"

Fran Kurelac: „žitelji te Vlahije da su bez ikakve sumnje plemenom Srblji, koji su na katoličku veru pristupili."

Inače, životno delo Frana Kurelca je proučavanje slovenskog naroda u austrijskom Gradištu-Burgenlandu. Bezobrazluk, jašta.

 

[Lesandar]

PS. Naravno, ti istraživači nisu sa Academiae cravaticae. Academia cravatica...

 

[walter45]

Nives Rittig Beljak: "u Bandolu i tamo u ruševinama kapele našao zapis o tome kako su Vlasi dobili zemlju pod uvjetom da napuste staru vjeru i pređu na katoličanstvo"

ja citam,VLASI.di si ti iskopa famozne srbe..

Fran Kurelac: „žitelji te Vlahije da su bez ikakve sumnje plemenom Srblji, koji su na katoličku veru pristupili."

vlasi su posebna etnija i nemaju veze sa srbima.zive najvecim djelom u ist.i sjev.srbiji.i ovako parlataju..

Inače, životno dělo Frana Kurelca je proučavanje slověnskog naroda u austrijskom Gradištu-Burgenlandu. Bezobrazluk, jašta.

taj famozni kurlec je samo jedan u moru tzv.strucnjaka.evo,ja,walter walterovic,kazem da su kinezi i japanci jedan te isti narod.za nekih 100godina ce se u virtualnim riznicama internetske vasione citirati moje dubokoumne teze,100%.mrki,izmisli(slazi)nesto novo,al da bude barem duhovito..

 

[osvetnik_zg]

Najstariji materijalni dokaz o postojanju kravate: portret srpskog pěsnika Đovanija-Điva Gundulića, 1622.

ti nisi normalan, po tebi i isus je srbin

 

[osvetnik_zg]

Ustvari, nije pronađen. Sva je prilika da nikad nije ni postojao.

Many experts believe the French word for tie, cravate, is a corruption of "Croat." Other sources say cravat is derived from the Turkish word kyrabacs, or the Hungarian, korbacs, both meaning "whip" or "long, slender object." Researchers have also noted the word cravat appeared in French before the arrival of the Croatians. They suggest the term is a corruption of rabat, French for a hanging collar.

Mnogi stručnjaci věruju da je francuska rěč za kravatu, cravate, iskvarenica od "Hrvat". Drugi izvori kažu da je kravata izvedeno iz turske rěči kyrabacs ili mađarske korbacs (korbač), što znači "bič" ili "dugački tanki predmet". Istraživači su takođe napomenuli da se rěč cravate pojavila u francuskom prě dolaska Hrvaćana. Oni ukazuju da je pojam iskvaren od rabat, što na francuskom znači viseća kragna.

imaš li ti neki izvor za to?
zato kada si napisao da su to bili srbi onda kao nisu u pravu

 

[Mrkalj]

Genijalno!

 

[Mrkalj]

ti nisi normalan, po tebi i isus je srbin

Nisam napisao da je Đovani-Đivo Gondola Srbin. Ali, to je za tebe malo komplikovanije...

imaš li ti neki izvor za to?

Imam.

zato kada si napisao da su to bili srbi onda kao nisu u pravu

Ne razumem hrvatski.

 

[Mrkalj]

Francuzi će vas šibnuti na svoje mesto.

http://fr.wikipedia.org/wiki/Cravate

Pendant de nombreuses décennies, on a cru que les cravates venaient de Croatie, mais des textes anciens révèlent la présence de cravate vers les premiers temps du règne de Clovis en particulier dans la région germanique de la Westphalie, ou Allemagne de nos jours.

On lit ou entend encore souvent que le mot « cravate » est une transformation du mot « Croate », en référence aux cavaliers mercenaires du même pays employés par Louis XIII au XVIIe siècle. Ceux-ci avaient pour habitude de porter un foulard noué autour du cou. En réalité, on trouve des traces du mot cravate dès le XIVe siècle, et cela aussi bien en France qu'en Italie, notamment dans les écrits d'Eustache Deschamps. ​

Prevod na srpski:

Decenijama se se verovalo da su kravate došle iz Hrvatske, ali stariji tekstovi otkrivaju prisustvo kravata u ranim danima vladavine Klodovika, naročito u germanskom regionu Vestfalija, danas Nemačka.

Još uvek možemo čuti ili pročitati da je reč "kravata" transformacija reči "Hrvat", koja se odnosi na konjanike-plaćenike iz iste zemlje unajmljene od Luja XIII u XVII veku. Oni su običavali da nose maramu vezanu oko vrata. U stvarnosti, trag reči kravata postoji još u XIV veku, i to, i u Francuskoj i u Italiji, posebno u delima Eustache Deschamps.​

I tako od Hrvata dođosmo do "ustaše".

 

[Mrkalj]

Još:

Contrairement à la légende qui relie le port de la cravate aux soldats croates au service de Louis XIII et qui associait l’origine du mot à leur nationalité même (Hrvat, qui veut dire « croate » aurait donné « cravate »), on ne pourra en retenir que la possible origine étymologique, car c’est réellement au XVII e siècle, sous Louis XIV, que la cravate remplace peu à peu le jabot de dentelle porté par les nobles et la haute bourgeoisie, très encombrant et inconfortable. C’est le roi lui-même qui en officialise le port en créant en 1669 la fonction officielle du « cravatier », chargé d’agrémenter la bande de coton ou de lin décorée de dentelles avec des rubans multicolores.

Nasuprot legendi koja povezuje nošenje kravate sa hrvatskom vojskom u službi Luja XIII i povezivanju porekla reči sa njihovom nacionalnošću (Hrvat, što znači "croate" tj. "Kravata"), ne možemo prihvatiti moguću etimologiju, jer ustvari u sedamnaestom veku, pod Lujem XIV kravata polako zamenjuje veoma glomazne i neprijatne čipke žabo koje nose plemići i gornji staleži. Upravo je kralj taj koji formalizuje nošenje, stvarajući 1669. zvaničnu funkciju "cravatier-a", sa zadatkom dekoracije pamuka ili lana čipkom ukrašenom šarenim trakama.​

A po hrvatskim novinama možemo čitati baljke o Rišeljeu i Luju XIV, iako je Rišelje poljubio dasku godinu dana pre Luja XIII.

I, na kraju - šećer:

However there is evidence that the word was in use in France in the 14th century and in Italy in 16th century. In one of his ballads, the French writer Eustache Deschamps (c. 1340-1407), used the phrase "faites restraindre sa cravate" (pull his cravat tighter).

Međutim postoji dokaz da se reč koristila u Francuskoj u 14. veku te u Italiji u 16. veku. U jednoj od svojih balada, francuski pisac Eustache Deschamps (c. 1340-1407), upotrebio je frazu "faites restraindre sa cravate" (jače stegnuti njegovu kravatu).​

Pa još:

(...) There would be no reason to question this etymology were it not for the fact that the word "cravate" was in use in France in the fourteenth century. At the begining of that century it signified a strip of parchment, and in manuscript of the French ballad writter Eustache Deschamps (appr.. 1340 - appr.1407), dating from the year 1380, the phrase "faites restraindre sa cravate" (pull his cravat tighter) appears; this use of the word can only apply to a neckcloth. At any rate it is significant that the term "cravate" was known in France before the first appearance of Croat troops. Another feature worthy of note is the fact that the Italian engraver Cesare Vecellio (about 1530-1606), who was probably a cousin of the painter Titian, published a book on costumes entitled "Degli abiti antichi e moderni indiversi parte del mondo", Venice 1590, in which he described a species of cravat worn by the Roman legionaries (una specie di cravata chiamata sudarium o mappa).

(...) Ne bi bilo razloga za preispitivanjem ove etimologije (kravata od Hrvat, op. Mrkalj) da nije činjenice da je reč "kravata" bila u upotrebi u Francuskoj u 14. stoleću. Početkom toga veka, predstavljala je traku pergamenta, a u rukopisu francuskog pisca balada Eustahija Dešampa (oko 1340-1407), pojavljuje se fraza "faites restraindre sa cravate" (jače stegnuti njegovu kravatu) datirana u 1380. godinu; ova upotreba te reči može se odnositi jedino na maramu za vrat. U svakom slučaju, značajno je da je pojam "kravata" bio poznat u Francuskoj pre prve pojave hrvatskih vojnika. Sledeća pomena vredna značajka jeste činjenica da je italijanski bakropisac Ćezare Većeljo (oko 1530-1606), koji je verovatno bio Ticijanov rođak, objavio knjigu o nošnjama pod naslovom "O odeći drevnoj i savremenoj u pojedinim delovima sveta", Venecija 1590, u kojoj je opisao vrstu kravata kakve su nosili rimski legionari ("una specie di cravata chiamata sudarium o mappa").

Ciba review, Volume 4; CIBA Limited, 1941 - Art, str. 1368​

Pređite na kurtone.

 

[Lesandar]

Još:

Contrairement à la légende qui relie le port de la cravate aux soldats croates au service de Louis XIII et qui associait l’origine du mot à leur nationalité même (Hrvat, qui veut dire « croate » aurait donné « cravate »), on ne pourra en retenir que la possible origine étymologique, car c’est réellement au XVII e siècle, sous Louis XIV, que la cravate remplace peu à peu le jabot de dentelle porté par les nobles et la haute bourgeoisie, très encombrant et inconfortable. C’est le roi lui-même qui en officialise le port en créant en 1669 la fonction officielle du « cravatier », chargé d’agrémenter la bande de coton ou de lin décorée de dentelles avec des rubans multicolores.

Nasuprot legendi koja povezuje nošenje kravate sa hrvatskom vojskom u službi Luja XIII i povezivanju porekla reči sa njihovom nacionalnošću (Hrvat, što znači "croate" tj. "Kravata"), ne možemo prihvatiti moguću etimologiju, jer ustvari u sedamnaestom věku, pod Lujem XIV kravata polako zaměnjuje veoma glomazne i neprijatne čipke žabo koje nose plemići i gornji staleži. Upravo je kralj taj koji formalizuje nošenje, stvarajući 1669. zvaničnu funkciju "cravatier-a", sa zadatkom dekoracije pamuka ili lana čipkom ukrašenom šarenim trakama.​

A po hrvatskim novinama možemo čitati baljke o Rišeljeu i Luju XIV, iako je Rišelje poljubio dasku godinu dana prě Luja XIII.

I, na kraju - šećer:

However there is evidence that the word was in use in France in the 14th century and in Italy in 16th century. In one of his ballads, the French writer Eustache Deschamps (c. 1340-1407), used the phrase "faites restraindre sa cravate" (pull his cravat tighter).

Međutim postoji dokaz da se rěč koristila u Francuskoj u 14. věku te u Italiji u 16. věku. U jednoj od svojih balada, francuski pisac Eustache Deschamps (c. 1340-1407), upotrěbio je frazu "faites restraindre sa cravate" (jače stegnuti njegovu kravatu).​

Pa još:

(...) There would be no reason to question this etymology were it not for the fact that the word "cravate" was in use in France in the fourteenth century. At the begining of that century it signified a strip of parchment, and in manuscript of the French ballad writter Eustache Deschamps (appr.. 1340 - appr.1407), dating from the year 1380, the phrase "faites restraindre sa cravate" (pull his cravat tighter) appears; this use of the word can only apply to a neckcloth. At any rate it is significant that the term "cravate" was known in France before the first appearance of Croat troops. Another feature worthy of note is the fact that the Italian engraver Cesare Vecellio (about 1530-1606), who was probably a cousin of the painter Titian, published a book on costumes entitled "Degli abiti antichi e moderni indiversi parte del mondo", Venice 1590, in which he described a species of cravat worn by the Roman legionaries (una specie di cravata chiamata sudarium o mappa).

(...) Ne bi bilo razloga za prěispitivanjem ove etimologije (kravata od Hrvat, op. Mrkalj) da nije činjenice da je rěč "kravata" bila u upotrěbi u Francuskoj u 14. stolěću. Početkom toga věka, prědstavljala je traku pergamenta, a u rukopisu francuskog pisca balada Eustahija Dešampa (oko 1340-1407), pojavljuje se fraza "faites restraindre sa cravate" (jače stegnuti njegovu kravatu) datirana u 1380. godinu; ova upotrěba te rěči može se odnositi jedino na maramu za vrat. U svakom slučaju, značajno je da je pojam "kravata" bio poznat u Francuskoj prě prve pojave hrvatskih vojnika. Slědeća pomena vrědna značajka jeste činjenica da je italijanski bakropisac Ćezare Većeljo (oko 1530-1606), koji je věrovatno bio Ticijanov rođak, objavio knjigu o nošnjama pod naslovom "O oděći drevnoj i savrěmenoj u pojedinim dělovima světa", Venecija 1590, u kojoj je opisao vrstu kravata kakve su nosili rimski legionari ("una specie di cravata chiamata sudarium o mappa").

Ciba review, Volume 4; CIBA Limited, 1941 - Art, str. 1368​

Prěđite na kurtone.

To je taj rad. Kad nema više šta da se kaže. Molim moderatora da zaključa temu kako ne bi bilo dijarejičnih istupa jer je teza DOKAZANA.

 

[Kor]

Mrki, nemoj tako... imaj malo duse prema ljudima.....
e stvarno si sovinista i croatophob

i nemoj da prelaze na kurtone jer cemo svi da fasujemo sidu posle toga.
mnogo fushere

 

[Lesandar]

Mrki, nemoj tako... imaj malo duse prema ljudima.....
e stvarno si sovinista i croatophob

i nemoj da prelaze na kurtone jer cemo svi da fasujemo sidu posle toga.
mnogo fushere

Ako ћемо формалистички, није им Мрки запаприо него мсје Еустахије, такорекућ Усташије, каква коинциденција

 

[walter45]

sve nebitno,braco serbalji.croata je zapisana kao Horvatski brend u celom svetu i vasceloj vasioni.gledajte da zastite cvarke ili ajvar pre nego li to ucine makedonci ili bugari.ili ca je sa opancima,aukujac,to su vec turci zastitili..