I ako je opasana žicom, sa patrolom KFOR-a ispred Gračanica je i dalje jedno od najvažnijih mesta za sve Srbe. Ipak, po nekima još važnije od Gračanice jeste čuvena freska kraljice Simonide koja se nalazi na zidu manastira nasuprot ikone kralja Milutina.
Nema tog Srbina, a i šire koji nije čuo za reči koje je ispevao čuveni srpski pesnik Milan Rakić, a koje glase:
Iskopaše ti oči, lepa sliko! Večeri jedne, na kamenoj ploči, Znajući da ga tad ne vidi niko, Arbanas ti je nožem izbo oči!
Baš na ovom mitu, kako su albanski lopovi jedne večeri upale u manastir i iskopali oči kraljici Simonidi, koja je umrla1340. godine kao monahinja odrastale su mnoge generacije.
Baš u Gračanici nalazi se jedna od najlepših fresaka srpske istorije i crkvenog ikonopisanja – Simonida. Lik naše kraljice, pete žene kralja Milutina, “tužne, svečane i bele” postao je vremenom simbol stradanja Srba na Kosovu.
foto: Beta/Armenija Zajmi Besevic
Ipak istina je nešto drugačija. Pišući članke o Arnautskoj pobuni 1910. godine Milan Rakić osvrnuo se na položaj i stanje Srba u njihovoj drevnoj postojbini. Zatim mu se u viziji javlja Arnautin koji bode oči kraljici Simonidi na fresci. I tako nastaje pesma – “Simonida”.
Rakić je znao šta je njegov pravi zadatak kao konzula i diplomate: da brani “Kosovo” i da radi na njegovom oslobođenju.
Pitaćete se sada, dobro Rakićeva pesma jeste plod pesnikovih maštanja, a šta je sa rupom u očima prelepe Simonide? One (rupe) su i dalje tu.
Ipak mora se reći i sledeće, prema zapisima u toku konzervatorskih radova (1971-1976) slikari konzervatori Zdenka i Branislav Živković očistili su naslage sa očiju lepe Simonide na fresci u Gračanici i videlo se da one nisu oštećene.
Ili Arbanas nije uspeo u svojoj nameri da potpuno iskopa oči lepe srpske kraljice, ili on to nikada nije ni pokušavao. Zbog svega toga, ali i Rakićeve pesme odlučeno je da se ne eliminišu oštećenja, rupe koje danas izgledaju kao oči. Time je sačuvan onaj momenat koji je, u stvari, rodio pesmu. Iskopane Simonidine oči ostale su onakve kakve su danas.
foto: Wikipedia
Milan Rakić je umro 30. 06. 1938. godine. Simonidine oči koje je usnio i dalje plene pri čitanju njegove pesme, naročito onima koji ih nisu videli na fresci.
Prisetite se savršenstva od njegovih stihova:
Iskopaše ti oči, lepa sliko! Večeri jedne, na kamenoj ploči, Znajući da ga tad ne vidi niko, Arbanas ti je nožem izbo oči!
Ali dirnuti rukom nije smeo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo Pod kojim leži kosa tvoja gusta.
I sad u crkvi, na kamenom stubu, U iskićenu mozaik-odelu, Dok mirno snosiš sudbu svoju grubu, Gledam te tužnu, svečanu, i belu;
I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalju svetlost svoju, I čovek vidi sjaj, oblik, i boju Dalekih zvezda što već ne postoje,
Tako na mene sa mračnoga zida, Na počađaloj i starinskoj ploči, Sijaju sada, tužna Simonida, Tvoje već davno iskopane oči.
https://www.espreso.co.rs/vesti/kos...srbi-usli-smo-u-ovu-svetinju-da-cujemo-istinu
