Projekti Velika Srbija i Velika Hrvatska slicnosti i razlike !

[snouden]

To je zanemariv broj, kap vode u moru.
Eh sad opet o famoznom natalitetu Morlaka, a nikada nisu uspjeli prebaciti 13 posto stanovništva uz sve pošasti koje su decimirale one druge.

kakva kap. to je pravilo svuda. iza depopulacije dolaze novi brđani.

šta su mletčka gospoda čekala da porastu novi čobani i nove sluge? ako nisi znao oni su uzimali otoke u najam od mletačke repubilike. i trebalo je pare za zakup zaraditi.

prosečan morlak ima 10 - 20 dece. stoka trži tako. salno silaze u šibenik, trogir,zadar, drniš, split ..a u baljcima, mirlovićima, lećevici uvek ih ima tu negde isto.

što se procenta morlaka u unutrašnjosti tiče poznat ti je popis like i krbave 1712.
10% tvoji kranjci.
10% hrvati.
80% vlahi.

 

[Mej bregami]

kakva kap. to je pravilo svuda. iza depopulacije dolaze novi brđani.

šta su mletčka gospoda čekala da porastu novi čobani i nove sluge? ako nisi znao oni su uzimali otoke u najam od mletačke repubilike. i trebalo je pare za zakup zaraditi.

prosečan morlak ima 10 - 20 dece. stoka trži tako. salno silaze u šibenik, trogir,zadar, drniš, split ..a u baljcima, mirlovićima, lećevici uvek ih ima tu negde isto.

što se procenta morlaka u unutrašnjosti tiče poznat ti je popis like i krbave 1712.
10% tvoji kranjci.
10% hrvati.
80% vlahi.

Pretjeruješ sa brojem djece, toliko danas ni Afrikanci nemaju.

1712. je tek nekih dvadesetak godina nakon protjerivanja Turaka iz Like.
Tu nije još bilo masovnijeg povratka i naseljavanja Hrvata. Zapravo to je još uvijek bilo ratno područje.

 

[MOST6]

"Porgirogenitov" spis koji danas poznajemo je falsifikat, već sam izneo 4 nelogične i kontradiktorne stvari iz tog spisa a ima ih još. Nisi se usudio da mi ih osporiš jednu po jednu!

Zašto bi DAI bio krivotvoren? Koji bi bili razlozi za takvo što? Moguće je da su još u davnini uneseni dodatni podaci koji prikazuju stvari kakve su bile u neko kasnije vrijeme, pa je na pojedinim mjestima nastalo nepoklapanje, ali nema razloga tvrditit da se radi o krivotvorenju, već o korisnim dopunama.

 

[snouden]

Pretjeruješ sa brojem djece, toliko danas ni Afrikanci nemaju.

kakvo preterivanje. pogledaj popise dalmatinske zagore odmah po proterivanju turaka. stočarima trebaju deca jer su radnici u stočarstvu. stoka se duplira svake godine i nije problem hrana. problem je što na vrhovima planina nema toliko mesta za sve. pa se ide trbuhom za kruhom. ostaju jedna do dve muške glave.

 

[snouden]

1712. je tek nekih dvadesetak godina nakon protjerivanja Turaka iz Like.
Tu nije još bilo masovnijeg povratka i naseljavanja Hrvata. Zapravo to je još uvijek bilo ratno područje.

o čemu mlatiš. pa praktično do 1718 sve je stanovništvo prebačeno u tursku dalmaciju. nikakvi hrvati tamo nisu naknadno doseljeni. već sed samo radi o fratarskoj tehnici ubeđivanja. od 1718 se se ima samo iseljavanje. i blago premeštanje jer su stočari imali zemlju na udaljenim lokacijama.
a s otoka se najčešće išlo preko bare.

 

[Krishna]

Pretjeruješ sa brojem djece, toliko danas ni Afrikanci nemaju.

1712. je tek nekih dvadesetak godina nakon protjerivanja Turaka iz Like.
Tu nije još bilo masovnijeg povratka i naseljavanja Hrvata. Zapravo to je još uvijek bilo ratno područje.

Глеј ово, 1709. године Жегар је имао 8.65 особа по кући, Мокро Поље 10.36, а Ервеник 10.4.

Динарци су имали висок наталитет у прошлости све до комунизма, а Буњевци су дошли у Бачку из динарских крајева.


Примери буковачких села Жегара, Ервеника и Мокрог Поља на млетачком катастру 1709. године. Сва три су српска села.

Жегар - пописана је 81 породица, 727 особа, 190 мушкараца за оружје, просек по кући 8.65 особа, презимена: Јелишић, Радасовић, Лешић, Љубичић, Миљановић, Санадер, Лончаровић, Ивановић, Перић, Јаснић, Милинковић, Татрановић, Иванчевић, Ераковић, Кужаловић, Мириловић, Катић, Стипановић, Микијевић, Дојић, Гужвица, Смикић, Олујић, Буланловић, Јајић, Продановић, Бабић, Иванишевић, Џеврњић, Вучевић, Бјаитић, Мажар, Зелић, Вукијевић, Матричић, Подрипаљ, Милић, Дудуковић, Иванковић, Радмиловић, Добројевић, Миајловић, Павлићевић, Кучуковић, Нанић, Митровић, Продановић, Билиновић

Мокро Поље - пописано је 50 породица, 518 особа, 143 мушкарца за оружје, просек по кући 10.36 особа, презимена: Бједов, Опачић, Рашетић, Јапунџић, Завишић, Шушић, Бабић, Бањаш, Болтић, Боровац, Кевловић, Мирчетић, Марасовић, Мергић, Костић, Вујиновић, Дугошић, Батас, Ђурђевић, Вејновић, Дражић

Ервеник - пописано је 40 породица, 416 породица, 108 мушкараца за оружје, просек по кући 10.40 особа, презимена: Суботић, Кулунџић, Богавац, Вучкојевић, Жежељ/Жежељевић, Вујанић, Кончаровић, Арамбашић, Зорић, Лавановић, Шашић, Мрдаљ, Брекић, Балаћ, Маклајић, Ковачевић, Миаловић, Чутурила, Векић, Вучевић, Борговић, Шабетић, Билић, Јаншић, Матијевић

 

[Mej bregami]

kakvo preterivanje. pogledaj popise dalmatinske zagore odmah po proterivanju turaka. stočarima trebaju deca jer su radnici u stočarstvu. stoka se duplira svake godine i nije problem hrana. problem je što na vrhovima planina nema toliko mesta za sve. pa se ide trbuhom za kruhom. ostaju jedna do dve muške glave.

Nejde to tako sa dupliranjem, od ajmo reći, desetero djece tek će možda pola osnovati svoje obitelji. Smrtnost je bila velika i umirali se od svake za današnje vrijeme "sitnice".
Imam ja tako u povijesti moje obitelji prije npr. samo 200 godina da se imalo po deset do šesnaest poroda, a od njih bi preživjelo do punoljetnosti četvero-petero, većina bi djece umrlo do pete godine, najčešće unutar prve godine života.

 

[snouden]

Nejde to tako sa dupliranjem, od ajmo reći, desetero djece tek će možda pola osnovati svoje obitelji. Smrtnost je bila velika i umirali se od svake za današnje vrijeme "sitnice".
Imam ja tako u povijesti moje obitelji prije npr. samo 200 godina da se imalo po deset do šesnaest poroda, a od njih bi preživjelo do punoljetnosti četvero-petero, većina bi djece umrlo do pete godine, najčešće unutar prve godine života.

osam do desetoro će preživeti. i to bi bio relan prosek. a rodiće se duplo više. stočar bez dece može samo harikiri.

evo ti popisa jedne banderije na ispaši kod šibenika. po porodici dodaj + 2 starih čeljadi i dvoje male dece koja ne mogu pratiti stoku a ostala su u drugim postajama gde se obrđivamla zemlja.
---------------
A di 2 Aprile 1684

Nota di Morlachi noui habitanti uenuti alla deuozione della Serenissima
Republica quali habitano della parte di occidente di questa citta, Rachitniza,
Daslina, Velim et Bagnieuci.

Rolo delle familie sotto capitan Anetich

Cap. Stefano Anetich anime in tutto 14
ANE-TIC, ANTIC:
Stefan Anetic,pronadjeni Mihovil,Cvitko Antic, 1678 katolik, katastar:Sibenika

Alfier Tadia Despotouich 12
Boze Despotouich 12, Bozo Despotovic
DESPOTOVIC:
Tadija Despotovic, Mihovil Despota 1691 katolik, Janko Despotovich 1749, katastar: Sibenik, Lecevica, Baljci

Barissa Ninceuich 10 (Berisa Ninkovic)
Pietro Ninceuich 7 (Petar Ninkovic)
Mattio Ninceuich 19 (Mate Ninkovic)
NINKOVIC: Mirlovic polje,Ruzic, Runovic

Nicola Mircetich 9 (Nikola Mircetic)
MARCETIC prvo sledece spominjanje 1750, katastar, zadarska zupanija

Stojan Biochouich 7 (Stojan Biokovic)
BIOKOVIC,BIUKOVIC,BIJUK: katastar Vrlika. Maovice, Kresevo, Ogorje, katolik 1725,

Gregorio Mamusich 5 (Grga Mamuzic)
MAMUZIC/MAMUZIC:katastar Tisno, Vrh, Vodica

Martin Lalich 10 (Martin Lalic)
LALIC: 1691 katolik, Sibenska i Splitsak zupanija,

Toma Lojanicich 6 (Toma Lojanovic)
Dragola Lojanicich 7 (Dragojlo Lojancic)
Zuanne Sussa 7 (Ivan/Zivan Susa )
Miho Dojarceuich 6 (Mio Dojarcevic)
Petar Josipouich 8 (petar Josipovic)
Zorzi Senetich 12 (Dordje Senetic)
Nicolo Radnich 7 (Nikola Radnjic)
Francesco Giancouich B
Nicalo Berezagia 7
Giacomo Vidouich 6 (Jakov Vidovic)
Chogio Chundacia 5
Giouan Nouich 6 (Jovan Novic)
Pietro Logianicich 6
Nicola Mocillo
Marian Giancouich 1O
Francesco Anetich 6 (Frane Anetic)
Nicolo Martich 8 (Nikola Martic)
Zuanne Nouich 6 (Zivan/Ivan Novic)
Petar Charamarcouich 6 (Petar Karamrkovic)
Dragola Vuinouich 17 (Dragojlo Vujinovic)
Damgnan Chrischa 12
Michacllo Vulinouich 6
Radiuoi Biba 6 (Radivoj Biba)
Zuanne Millalovich 8 (Zivan/Ivan Milalovic)
Vuchadin Baturina 7 (Vukadin Baturina)
Marco Tuardcouich 6 (Marko Turudic ??)
Dragouan Lalich 6 (Dragovan Lalic)
Tomaso Vulinouich 13 (Tomas Vulinovic)
Pop Vuchadin 8 (Pop Vukadin)
Manoila Poplasen 9 (Manojlo Poplasen)
Fillippo Millatouich 9 (Filip Milatovic)
Tomaso Vulagieuich 4
Vucich Chosich 5
Miho Chouaz 6 (Miho Caus)
Radossa Bibba 12 (Raos Biba)
Luca Bibba 6 (Luka Biba)
Rados Poplasen 19 (Rados Poplasen)
Nicolo Poplasen 6 (Nikola Poplasen)
Zuanne Maroeuich 6 (Zivan/Ivan Marojevic)
Zuanne Topich 9 (Ivan Topic)
Nicolo Michacich 8 (Nikola Micancic)
Petar Misglienouich 7 (Petar Misljenovic)
Andrea Churta 7 (Andrija Kurta)
Milleta Conte 8 (Mileta Konte)
Margarita Cholaciniza 3
Gregorio Kouaceuich 4 (Grgur Kovacevic)
Michiel Chouaveuich 7 (Mihailo Kovacevic)
Zuanne Chouaceuich Giosipouich 5 (Zivan/Ivan Kovacevic)
Nicolo Heracouich 5 (Nikola Erakovic)
Zuanne Simich 4 (Zivan/Ivan Simic)
Simon Simich 3 (Simun/Simo Simic)
Tadiana Vedoua (Tatjana Vedova)
Rade i Panza i Triffon 4
Vucich Heracouich (Vikic Erakovic)
Ellena Vedoua 5 (Elena Vodova)
Safcha Mircetich 6 (Savca Mircetic)
Mirko Dresgich 7 (Mirko Drezgic)
Taraz Minerp 9
Zuanne Ciutich 10
Marco Jerchouich 7 (Marko Jerkovic)
Nenada 10

 

[Mej bregami]

o čemu mlatiš. pa praktično do 1718 sve je stanovništvo prebačeno u tursku dalmaciju. nikakvi hrvati tamo nisu naknadno doseljeni. već sed samo radi o fratarskoj tehnici ubeđivanja. od 1718 se se ima samo iseljavanje. i blago premeštanje jer su stočari imali zemlju na udaljenim lokacijama.
a s otoka se najčešće išlo preko bare.

Bilo bi nemoguće od 26 000 ljudi u Lici 1712., od toga 80 posto pravoslavaca, do popisa 1857. doći na 77 000 stanovnika od toga 26 000 katolika i 51 000 pravoslavnih, bez da je bilo naseljavanja.

 

[snouden]

Bilo bi nemoguće od 26 000 ljudi u Lici 1712., od toga 80 posto pravoslavaca, do popisa 1857. doći na 77 000 stanovnika od toga 26 000 katolika i 51 000 pravoslavnih, bez da je bilo naseljavanja.

Od tih spomenutih 80% godine 1712 su 30% Bunjevci a 50% pravoslavni vlahi. natalitet skočio duplo. pa evropski trend je 10x povećanje za 300 godina od 1700-te. a naši stočari su natprosečni. oni su doneli prevlast I2a na ovim prostorima.

pa jesi ćorav. vidiš da jednima i drugima raste natalitet. dalje doseljavanje je moglo biti samo s otoka a to bi značilo povećanje katolika.

doseljavanje i preseljavanja traju još sporadično do 1830 i kriva počinje u drugom smeru.

 

[Mej bregami]

osam do desetoro će preživeti. i to bi bio relan prosek. a rodiće se duplo više. stočar bez dece može samo harikiri.

evo ti popisa jedne banderije na ispaši kod šibenika. po porodici dodaj + 2 starih čeljadi i dvoje male dece koja ne mogu pratiti stoku a ostala su u drugim postajama gde se obrđivamla zemlja.
---------------
A di 2 Aprile 1684

Nota di Morlachi noui habitanti uenuti alla deuozione della Serenissima
Republica quali habitano della parte di occidente di questa citta, Rachitniza,
Daslina, Velim et Bagnieuci.

Rolo delle familie sotto capitan Anetich

Cap. Stefano Anetich anime in tutto 14
ANE-TIC, ANTIC:
Stefan Anetic,pronadjeni Mihovil,Cvitko Antic, 1678 katolik, katastar:Sibenika

Alfier Tadia Despotouich 12
Boze Despotouich 12, Bozo Despotovic
DESPOTOVIC:
Tadija Despotovic, Mihovil Despota 1691 katolik, Janko Despotovich 1749, katastar: Sibenik, Lecevica, Baljci

Barissa Ninceuich 10 (Berisa Ninkovic)
Pietro Ninceuich 7 (Petar Ninkovic)
Mattio Ninceuich 19 (Mate Ninkovic)
NINKOVIC: Mirlovic polje,Ruzic, Runovic

Nicola Mircetich 9 (Nikola Mircetic)
MARCETIC prvo sledece spominjanje 1750, katastar, zadarska zupanija

Stojan Biochouich 7 (Stojan Biokovic)
BIOKOVIC,BIUKOVIC,BIJUK: katastar Vrlika. Maovice, Kresevo, Ogorje, katolik 1725,

Gregorio Mamusich 5 (Grga Mamuzic)
MAMUZIC/MAMUZIC:katastar Tisno, Vrh, Vodica

Martin Lalich 10 (Martin Lalic)
LALIC: 1691 katolik, Sibenska i Splitsak zupanija,

Toma Lojanicich 6 (Toma Lojanovic)
Dragola Lojanicich 7 (Dragojlo Lojancic)
Zuanne Sussa 7 (Ivan/Zivan Susa )
Miho Dojarceuich 6 (Mio Dojarcevic)
Petar Josipouich 8 (petar Josipovic)
Zorzi Senetich 12 (Dordje Senetic)
Nicolo Radnich 7 (Nikola Radnjic)
Francesco Giancouich B
Nicalo Berezagia 7
Giacomo Vidouich 6 (Jakov Vidovic)
Chogio Chundacia 5
Giouan Nouich 6 (Jovan Novic)
Pietro Logianicich 6
Nicola Mocillo
Marian Giancouich 1O
Francesco Anetich 6 (Frane Anetic)
Nicolo Martich 8 (Nikola Martic)
Zuanne Nouich 6 (Zivan/Ivan Novic)
Petar Charamarcouich 6 (Petar Karamrkovic)
Dragola Vuinouich 17 (Dragojlo Vujinovic)
Damgnan Chrischa 12
Michacllo Vulinouich 6
Radiuoi Biba 6 (Radivoj Biba)
Zuanne Millalovich 8 (Zivan/Ivan Milalovic)
Vuchadin Baturina 7 (Vukadin Baturina)
Marco Tuardcouich 6 (Marko Turudic ??)
Dragouan Lalich 6 (Dragovan Lalic)
Tomaso Vulinouich 13 (Tomas Vulinovic)
Pop Vuchadin 8 (Pop Vukadin)
Manoila Poplasen 9 (Manojlo Poplasen)
Fillippo Millatouich 9 (Filip Milatovic)
Tomaso Vulagieuich 4
Vucich Chosich 5
Miho Chouaz 6 (Miho Caus)
Radossa Bibba 12 (Raos Biba)
Luca Bibba 6 (Luka Biba)
Rados Poplasen 19 (Rados Poplasen)
Nicolo Poplasen 6 (Nikola Poplasen)
Zuanne Maroeuich 6 (Zivan/Ivan Marojevic)
Zuanne Topich 9 (Ivan Topic)
Nicolo Michacich 8 (Nikola Micancic)
Petar Misglienouich 7 (Petar Misljenovic)
Andrea Churta 7 (Andrija Kurta)
Milleta Conte 8 (Mileta Konte)
Margarita Cholaciniza 3
Gregorio Kouaceuich 4 (Grgur Kovacevic)
Michiel Chouaveuich 7 (Mihailo Kovacevic)
Zuanne Chouaceuich Giosipouich 5 (Zivan/Ivan Kovacevic)
Nicolo Heracouich 5 (Nikola Erakovic)
Zuanne Simich 4 (Zivan/Ivan Simic)
Simon Simich 3 (Simun/Simo Simic)
Tadiana Vedoua (Tatjana Vedova)
Rade i Panza i Triffon 4
Vucich Heracouich (Vikic Erakovic)
Ellena Vedoua 5 (Elena Vodova)
Safcha Mircetich 6 (Savca Mircetic)
Mirko Dresgich 7 (Mirko Drezgic)
Taraz Minerp 9
Zuanne Ciutich 10
Marco Jerchouich 7 (Marko Jerkovic)
Nenada 10

Većina obitelji na tom popisu se sastoji od u prosjeku 5-6 članova, one brojnije može biti da imaju više djece, ali je isto tako moguće da je samo više generacija pod istim krovom.
Npr. da stariji brat pored svoje obitelji skrbi za mlađu braću i sestre ili žive u istoj kući i sa roditeljima , djedom i bakom.
To je tako bilo da se popiše samo glava obitelji i svi ostali ukućani zabilježe brojem koliko ih ima, a tko su oni nije bilo važno.

 

[Mej bregami]

0d tih 80% godine 1712 su 30% Bunjevci a 50% pravoslavni vlahi. natalitet skočio duplo. šta s tim. pa evropski trend je 10x povećanje za 300 godina. a stočari su natprosečni. oni su doneli prevlast I2a na ovim prostorima.

doseljavanje i preseljavanja traju još sporadično do 1830 i kriva počinje u drugom smeru.

Pa tako je i bilo u Lici, od 26 000 ljudi 1712. do 1920.se doguralo do 200 000 stanovnika, pored iseljavanja i ratova.

 

[snouden]

Krivo ti je tumačenje,

Većina obitelji na tom popisu se sastoji od u prosjeku 5-6 članova, one brojnije može biti da imaju više djece, ali je isto tako moguće da je samo više generacija pod istim krovom.
Npr. da stariji brat pored svoje obitelji skrbi za mlađu braću i sestre ili žive u istoj kući i sa roditeljima , djedom i bakom.
To je tako bilo da se popiše samo glava obitelji i svi ostali ukućani zabilježe brojem koliko ih ima, a tko su oni nije bilo važno.

nije tako. tu se očito beležilo se zatečeno na zimskim ispasištima. deo svake porodice je u drugim katunima. bebe i starci nisu tu. banderije su zadruge u kojima jedni rade jedan posao drugi drugo. saveznici. bratimi.

no to je manje bitno. boldovane su porodice sa preko 9 članova. ja znam svoje i to ide ovako: ded:8, praded 15, čukunded 12 ali troje ostavilo potomstvo....u svakom slučaju natalitet morlaka je ubedljivo najbrojniji. stoga je većini nas današnjih kolevka tamo na dinarskom masivu.

a odatle su se isto tako punili i otoci i primorski gradovi. o tome smo počeli.)))

 

[Krishna]

Od tih spomenutih 80% godine 1712 su 30% Bunjevci a 50% pravoslavni vlahi. natalitet skočio duplo. pa evropski trend je 10x povećanje za 300 godina od 1700-te. a naši stočari su natprosečni. oni si doneli prevlast I2a na ovim prostorima.

pa jesi ćorav. vidiš da jednima i drugima raste natalitet. dalje doseljavanje je moglo biti samo s otoka a to bi značilo povećanje katolika.

doseljavanje i preseljavanja traju još sporadično do 1830 i kriva počinje u drugom smeru.

Тачно.
Херцеговачки власи катунари су својим миграцијама од друге половине 15-ог в. ширили I2a хаплогрупу у друге крајеве, прво у Босну, нешто касније у средњу/северну Далмацију, Лику, Кордун итд, а још касније на просторе данашње Србије.

 

[Mej bregami]

nije tako. tu se očito beležilo se zatečeno na zimskim ispasištima. deo svake porodice je u drugim katunima. bebe i starci nisu tu. banderije su zadruge u kojima jedni rade jedan posao drugi drugo.

no to je manje bitno. boldovane su porodice sa preko 9 članova. ja znam svoje i to ide ovako: ded:8, praded 15, čukunded 12 ali troje ostavilo potomstvo....u svakom slučaju natalitet morlaka je ubedljivo najbrojniji. stoga je većini nas današnjih kolevka tamo na dinarskom masivu. a odatele su se punili i otoci i primorski gradovi.

Ne bih rekao, uvijek se popisivalo ukupno kućanstvo. Imam ja takvih popisa za moj kraj gdje isto stoji zapisano glava obitelji i za ukućane brojka.

 

[snouden]

Тачно.
Херцеговачки власи катунари су својим миграцијама од краја 15-ог в. шорили I2a хаплогрупу у друге крајеве, прво у Босну, нешто касније у средњу/северну Далмацију, Лику, Кордун итд, а још кааније на просторе данашње Србије.

Pogledajte prilog 963169

posle neko nek kaže da srbi nisu nebeski narod.

žive po brdima tik pored nebesa. najveći natalitet.

zez nastaje kad siđu s planina...

 

[snouden]

Ne bih rekao, uvijek se popisivalo ukupno kućanstvo. Imam ja takvih popisa za moj kraj gdje isto stoji zapisano glava obitelji i za ukućane brojka.

ma daj. to je popis nekog franjevca koji ih je zatekao kod Šibenskog Velima. šta se on raspitivao gde su im drugi katuni? bilo bi dobro da jeste ali nažalost nije..

ja sam u tom spisku dekodirao neke iz baljaka, mirlovića, lećevice, sa svilaje, vrlike...skupili su se tamo i formirali banderiju.

recimo moji su imali postaje na svilaji i kod trogirskog radošića. pa tamo popisuju jednog stojanovog sina a ovamo drugog. otac im ima dvadesetak i kusur potomaka. porodica razbijena na dva dela.)

 

[Mej bregami]

nije tako. tu se očito beležilo se zatečeno na zimskim ispasištima. deo svake porodice je u drugim katunima. bebe i starci nisu tu. banderije su zadruge u kojima jedni rade jedan posao drugi drugo. saveznici. bratimi.

no to je manje bitno. boldovane su porodice sa preko 9 članova. ja znam svoje i to ide ovako: ded:8, praded 15, čukunded 12 ali troje ostavilo potomstvo....u svakom slučaju natalitet morlaka je ubedljivo najbrojniji. stoga je većini nas današnjih kolevka tamo na dinarskom masivu.

a odatle su se isto tako punili i otoci i primorski gradovi. o tome smo počeli.)))

Tako stoji i kod mojih, kad se pobroji koliko je djece kršteno znalo je biti po šesnaestero ukupno.
Samo tu je znalo biti ponavljanja imena pa se pogleda u matice umrlih i vidi da su djeca često rano umirala.
Tek nekoliko preživi sve nedaće i uspije osnovati svoje obitelji.
Od polovice 19.st. dolazi do nekakvog napredka jer od petero šestero rođene djece većinom sva prežive do punoljetnosti .

 

[Krishna]

posle neko nek kaže da srbi nisu nebeski narod.

žive po brdima tik pored nebesa. najveći natalitet.

zez nastaje kad siđu s planina...

У Крајини има гомила српских родова који потичу од српских херцеговачких кланова/племена који су били у влашком социјалном сталежу, мислим на генетски потврђене. Нпр. Кочићи са Змијања (I2-PH908) од којих је Петар Кочић су од Малешеваца између Требиња и Билеће, Чанковићи из Лике (I2-PH908) су од Предојевића са подручја Билеће, више српских родова из околине Дрниша и Буковице (I2-PH3414) су од билећких Мириловића, онда Трнинићи, Роквићи, Шуше, Добријевићи и Миљевићи из Б. Крајине и северне Далмације (R1b-U152) су од требињско-љубињских Дубравчића-Угарака, затим буковачки Опачићи (I2-PH908) су племена Никшића из Старе Херцеговине итд. итд.

 

[snouden]

Tako stoji i kod mojih, kad se pobroji koliko je djece kršteno znalo je biti po šesnaestero ukupno.
Samo tu je znalo biti ponavljanja imena pa se pogleda u matice umrlih i vidi da su djeca često rano umirala.
Tek nekoliko preživi sve nedaće i uspije osnovati svoje obitelji.
Od polovice 19.st. dolazi do nekakvog napredka jer od petero šestero rođene djece većinom sva prežive do punoljetnosti

ima nešto u morlaka što nebih rekao da ima kod tvojih. morlaci skloni stvaranju zadruga tj. udruživanju više porodica u jedinstvenu veću celinu. i to naoružanu. kao što je ona banderija Stefana Anetića.

to će im omogućiti lakše čuvanje stoke, preradu mleka i obradu zemlje, te odbranu od razbojnika, kradljivaca, vukova.... pri čemu te zadruge nisu isključivo katoličke ili pravoslavne što se može videti po popisu banderija od strane mletaka. članovi banderije se bratime a to znači da brinu jedni o drugima. pa i o deci kad ostanu bez roditelja. ili spajaju udovca i udovu naprimer.vojna snaga zadruge, laka pokretljivost, dobra informisanost i odličan uvid u stanje na terenu učiniće ih udarnom mletačkom pesnicom u ratovima s turcima na tom prostoru .

 

[Krishna]

Tako stoji i kod mojih, kad se pobroji koliko je djece kršteno znalo je biti po šesnaestero ukupno.
Samo tu je znalo biti ponavljanja imena pa se pogleda u matice umrlih i vidi da su djeca često rano umirala.
Tek nekoliko preživi sve nedaće i uspije osnovati svoje obitelji.
Od polovice 19.st. dolazi do nekakvog napredka jer od petero šestero rođene djece većinom sva prežive do punoljetnosti .

Моја чукунбаба је родила десеторо. Троје су умрли као бебе, а 7 су дочекали одрасло доба и старост.

 

[snouden]

У Крајини има гомила српских родова који потичу од српских херцеговачких кланова/племена који су били у влашком социјалном сталежу, мислим на генетски потврђене. Нпр. Кочићи са Змијања (I2-PH908) од којих је Петар Кочић су од Малешеваца између Требиња и Билеће, Чанковићи из Лике (I2-PH908) су од Предојевића са подручја Билеће, више српских родова из околине Дрниша и Буковице (I2-PH3414) су од билећких Мириловића, онда Трнинићи, Роквићи, Шуше, Добријевићи и Миљевићи из Б. Крајине и северне Далмације (R1b-U152) су од требињско-љубињских Дубравчића-Угарака, затим буковачки Опачићи (I2-PH908) су племена Никшића из Старе Херцеговине итд. итд.

moraću da se testiram.

mirilovići su jedno od najvećih dalmatinskih plemena i zasigurno od bileće. smešteni su s one strane svilaje u mirlovića zagori i mirlovića polju. baljci su praktično mirlovići. centralna stočarska lokacija zahvaljujući bunarima s izvorskom vodom.

 

[Krishna]

To je zanemariv broj, kap vode u moru.
Eh sad opet o famoznom natalitetu Morlaka, a nikada nisu uspjeli prebaciti 13 posto stanovništva uz sve pošasti koje su decimirale one druge.

Морлаци су били и католици, не само православци.
Православаца у Далмацији је било око 13% 1991. У прошлости их је било више, рецимо 1857. године их је било 18.5%.

 

[snouden]

Морлаци су били и католици, не само православци.
Православаца у Далмацији је било око 13% 1991. У прошлости их је било више, рецимо 1857. године их је било 18.5%.

staro hrvatsko stanovništvo je ostalo naravno, evo vidi pričaju čistu čakavicu:

Kuzic: JESU LI JUZNOHRVATSKI MUSLIMANJl BILl CAKAVCI

Puni tekst: hrvatski, pdf (8 MB)

 

[Mej bregami]

ima nešto u morlaka što nebih rekao da ima kod tvojih. morlaci skloni stvaranju zadruga tj. udruživanju više porodica u jedinstvenu veću celinu. i to naoružanu.

to će im omogućiti lakše čuvanje stoke, preradu mleka i obradu zemlje, te odbranu od razbojnika, kradljivaca, vukova.... pri čemu te zadruge nisu isključivo katoličke ili pravoslavne što se može videti po popisu banderija od strane mletaka. članovi banderije se bratime a to znači da brinu jedni o drugima. pa i o deci kad ostanu bez roditelja. ili spajaju udovca i udovu naprimer.vojna snaga zadruge, laka pokretljivost, dobra informisanost i odličan uvid u stanje na terenu učiniće ih udarnom mletačkom pesnicom u ratovima s turcima .

Zadruga nije vezana za samo za određene krajeve.
Imam dokumente o zadruzi svoje familije s početka 20.st. kada je podijeljena i iz 1950.-tih kada je na sudu konačno ukinuta.
Prije toga najmanje 400 godina, koliko znam, posjed bio u vlasništvu familije.
Došla moderna vremena, ljudi se zapošljavali i nitko nije bio spreman teško zarađen novac davati u zajedničku blagajnu.
Pričao moj otac kad je postao šegrt i zarađivao svoj novac, došao mu stric i kaže "a čuj ti bi moral peneze davati u zadrugu", a on hladno "neću".
Ubrzo je zadruga ukinuta.