muvalo:Pa sad... jel' to pricamo o osamostaljivanju u zemlji koja zvanicno ima milion nezaposlenih?
Naravno da je Aca u pravu, ali, onako iskreno, u Srbiji je to malo tesko izvesti - em nema posla, em postoji taj neki stav o tome sta prilici a sta ne prilici detetu iz normalne - da ne kazem dobre - kuce da radi, neka vrsta snobizma... U gimnaziji si mali, na faksu si vec previse "obrazovan" da bi radio bilo sta i tako...
Ja sam radila sve i svasta, i pre i za vreme faksa, a i imam iskustvo iz inostranstva i bas zbog tog iskustva (i poznavanja velikog broja ljudi koji su se - u kapitalizmu - osamostalili jos i pre punoletstva) moram ipak da kazem da je je po mom misljenju dobro vaspitati decu da se ne stide rada, da budu vredni ali da je potpuno odvajanje (kada bi bilo finansijski izvodljivo) od roditeljske kuce pre neke 18 - 20 godine bas i nije nesto... Hocu da kazem, ne treba bas toliko kritikovati roditeljsku brigu, negu i pomoc - nekada je ta samostalnost pogubna za ljude... videla sam i znam o cemu pricam
Da tacno, ali ako se odlucis za to da ne zelis svom detetu da omogucis osamostaljivanje onda nemas pravo da mu to natrljavas na nos. Cinjenica je da je kod nas bar za prvi korak potrebna roditeljska pomoc ili necija na ovaj ili onaj nacin. Ne znam nikog ko se osamostalio sa 0 dinara, doduse malo je takvih koji su se osamostalili sa 20-25 godina ali je svako imao pomoc na ovaj ili onaj nacin.
A vecina roditelja kod nas to ne zele da prize svojoj deci, dakle ne podrzavaju ih u osamostaljivanju. U redu je kazem ja , to je njihovo pravo da odluce da li ce dete da im se osamostali ili ne. Ali nemaju pravo da tom detetu natrljavaju na nos posle troskove zivota ovo ili ono.
)