AcaBg82:
Ok, tvoje pravo. Da li si ti spremna da preuzmes svu odgovornost takve tvoje odluke? I da odgovorno bez reci snosis posledice? I tvoje dete ostane na kraju, koje su sanse da ce bas tvoje dete biti u onih 10% koji fakultet zavrse u roku? Koje su sanse da neces morati da ga izdrzavas 1 2 3 4 godine duze odnosno da nece biti u onih 90% koji studiraju duze.?
Ako vidis da je odraz pobune, zar ne bi trebala da razmislis zasto se tvoje dete pobunilo? Zasto tvoje dete iz kako ti mislis situacije "ima sve" , mada ono ne misli tako, zeli da ode negde u p.m 10 000 km od kuce da radi i zivi?
Nisi primetio "u inostranstvo" italik... Naravno da bih bila uz dete koje bi htelo da se zaposli posle srednje, pomogla bih mu i da nađe posao, ako želi... Ali beg u inostranstvo da bi tamo ODJEDNOM zavisio samo i isključivo od sebe, bez trunke kontrole (ne, nema boljeg izraza), posle svih tih godina koje je živeo potpuno zavistan... To je budalaština. I osoba od 18 godina bi morala da bude dovoljno zrela da to vidi, da razume i stav roditelja koji ne može, tek tako, da šutne svoje dete u svet.
Što se tiče drugog pasusa, u pravu si, naravno da bi roditelj trebao da vidi pobunu u tome, ja verovatno bih, ali za 20-ak godina ne znam gde će mi biti glava niti da li ću biti živa, kamo li da li ću biti u stanju da uđem pravilno u probleme nekog svog imaginarnog deteta... A prema onome što vidim u starijim ljudima danas, malo ko je u stanju.
Žalosno što izbegavam da pišem, ali toliko je sad blisko ovo tvoje nečemu mom, kada sam pre par meseci od oca tražila jedan dokument - prosek plate, da bih, pazi - konkurisala za studentski dom, jer (iako nisam toliko daleko od fakulteta);
- putovanje zamara;
- kući nema ništa od učenja i koncentracije;
- doslovno nemam prostora (ja, zaboga, nemam ni svoju sobu, niti sam je ikada imala);
- kolege su tamo i bila bih daleko bolje informisana;
- ne bih imala izgorov za izbegavanje predavanja;
- a ne bih ni trpela njihova klimakterično-kriza srednjih godina sranja non-stop.....
Naravno, nisam mu navela baš ovaj poslednji razlog, on se nekako podrazumevao
Znaš li šta mi je rekao? Rekao je da nema para... Što je čista budalaština, pošto je dom odd 800 do 1200 dinara, bar tad bio, onda sam rekla da će brat da plati... Posle još nekoliko debilnih izgovora, rekao je, prosto i jednostavno - NE MOŽE!
E posle tog ne može, čovek shvati na čemu je... I da nema slobodne volje, i da mora mnogo govana da se pojede da bi se isteralo svoje. Ili crklo.
Ako zavisiš od nečije volje ne možeš tražiti kompromise, pre ili kasnije će isplivati ta MOĆ. Ucena. Moć da upravlja tobom... A čovek koji ima tu moć mora biti mnooogo dobar, divan, širokih shvatanja i samosvestan da bi, eventualno, video kako uništava sopstveno dete tom svojom moći. Nažalost, skoro niko nije takav.
A šta je moje naravoučenije? Izgleda da ću jesti govna još nekoliko godina, i to ne da ću ih jesti nego ću se još praviti da ih obožavam
Kada otkriješ ljudske slabosti i ne možeš ništa da uradiš da ih promeniš, a one uporno utiču na tebe i tvoj život, najpametnije što možeš da uradiš jeste da ih prihvatiš
kao takve, kao slabosti, da probaš da ih, bez obzira na njihovo postojanje, prelaziš kao prepreke na bilo koji način (pametan si, koristi to) i da se što manje nerviraš zbog toga.
Ne mogu ti obećati da ćeš uspeti, to niko ne zna.
Potpuno je druga stvar to što ti, očigledno, nemaš pojma šta uopšte želiš od života.
)