Problem- disciplina

[gost 170870]

Imam taj...problem. Ne mogu da se disciplinujem da ispoštujem planove. Mrzim rutinu.
Čim nešto moram-ne mogu, i ne znam način kako da se nateram da radim nešto što neću. To se uopšte ne odnosi samo na rad, na bilo šta.
Neću imati ništa protiv virtuelnih šamara...
mislim opanjkavanja lenjih, nezrelih, neodgovornih ili mene lično...ožežite...pomoć je hitna

Kako traljavo postavljena tema

 

[hakim bej]

Za pocetak isplaniraj da radis nesto sto volis.
Tu se strogo pridrzavaj planiranog termina.
Kad uspes da ispunis plan, pohvali i nagradi sebe.

Ponavljaj to a onda postepeno komplikuj planove.
Postepeno.

 

[gost 202584]

сваког привлачи неки рад, сваког одбија неки рад. успех, потврда ил похвала, поспешују везаност за неку делатност.

 

[Platin]

Obicno nas mrzi da radimo ono sto nam je neko drugi zadao, a cesto odugovlacimo i sa nekim dosadnim delovima koji su prepreka za neki cilj koji imamo.

Moze da bude i problem sa tim nekim ciljem, ako je kao nas, ali je u stvari napravljen u dogovoru sa nekim drugim (roditelji, okolina itd.).

Uveren sam da ako je neka stvar samo nasa inspiracija (neki posao, hobi...) da ne moze da nam dosadi. Sa time nikada necemo da imamo problema da se posvetimo po 3 cela dana, samo ako imamo priliku.

A ako neko vec radi, ima ne bas pametnog sefa, neki od kolega budu problematicni po nekom osnovu ili prosto gnjave... ali je plata neophodan faktor u prezivljavanju... onda se sve svodi na prostu (neki bi rekli - vojnicku) disciplinu. Tada se valjda skoncentrisati samo na rezultat tog rada (platu), a ostale stvari oko toga zanemariti. Moze dosta da pomogne ako je plata prosecna ili veca (Bg 42000din).


p.s. meni nekim delom pomaze to sto sam bio u vojsci... tih 9 meseci pre nekoliko godina mi je dokazalo da ako ne pravis gluposti, da mozes dobro da prodjes

 

[gost 170870]

Izgleda da nema tu mnogo filozofije. Upornost, pokušaji, padovi i ustajanje, treniranje....

 

[NeDoDiri]

Izgleda da nema tu mnogo filozofije. Upornost, pokušaji, padovi i ustajanje, treniranje....

Ništa pametno nemam da predložim jer sve je teorija i ponavlja se..iz mog iskustva( a ja sam nedisciplinovana počesto)znam samo jedno..moraš imati prokleto dobar razlog koji će da te pokrene da nešto staviš u red i pod kontrolu...i to obično neki razlog koji ti dođe do kože,opeče i trgne da izvršiš promjenu..
ali,ja ne bih previše brinula jer zna da bude sve u redu i u neredu..

 

[gost 170870]

Ništa pametno nemam da predložim jer sve je teorija i ponavlja se..iz mog iskustva( a ja sam nedisciplinovana počesto)znam samo jedno..moraš imati prokleto dobar razlog koji će da te pokrene da nešto staviš u red i pod kontrolu...i to obično neki razlog koji ti dođe do kože,opeče i trgne da izvršiš promjenu..
ali,ja ne bih previše brinula jer zna da bude sve u redu i u neredu..

E, to je moj problem.
Mogu da se organizujem na neko vreme, da izguram neki cilj. Ali nered je način na koji funkcionišem.
I to želim da promenim...i pitam se da li se uopšte može promeniti...

 

[louiskrstic]

Maji Mrav,
Samim tim što si sagledao svoju "slabost" i što si rešio da se sa njome suočiš ti si već u velikom delu uspeo. Iza mene je bilo mnogo poslova koje sam prihvatao raditi iako ih nisam "obožvao". Sa vremenom sam otkrivao njihove privlačnosti koje su me okupirale i vukle dalje.
Pored gore već navedenih problema može biti i problem našeg površnog pristupanja radu. Površan rad nikada nikome od nas ne donosi zadovoljstvo rada a samim tim ni osećaj sreće u tom istom radu.

Postoji još nešto za šta možda tvoje poimanje života neće dozvoliti da tako lako rešiš problem. Neke naše probleme u ovom životu doneli smo iz negativnih iskustava iz prethodnih života. Ako je i kada je ovo slučaj treba naći bezbolnu metodu zavirivanja u sami uzrok ili uvida u prethodne živote. Koji pak ako su nabiveni jakim emocionalnim bolom neće biti tako lako pristupačni. No, i za to postoji rešenje ako je već iskrsla potreba suočenja sa problemom.
Ključ je u tvojim rukama i ne popustaj. Upornost će dati željene rezultate.

 

[wihor]

disciplina je za robote,zelja za sistemom je nedostatak licne kreativnosti i zadovoljstva.ako je vec robotizam nuzno zlo ne treba mu se predavati,inace covek postaje najobicnije ruglo..

 

[Regina Mills]

Ja recimo radim posao koji volim, ali ne u obliku u kome bih ja to htela. I imam problem sa tim. Ali nasla sam motiv u pozitivnim rezultatima mog posla i zanemarila instituciju i uslove u kojima radim, tako da ga i dalje uspesno i sa entuzijazmom radim.

Nadji unitrasnji motiv, to je najvaznije. Spoljni pokretaci su kratkotrajni i nemaju efekta na duze staze. I nikada, ali nikada nemoj da kao prvi motiv stavljas novac, jer tako ces zanemariti sve ostalo i procices kroz zivot a da ga ne zivis i sagoreces sebe.

 

[Egreta27]

Iz licnog iskustva ti mogu reci sledece...
Ono sto ne volim,a ipak se mora "odraditi", obicno odradim kampanjski, pod pritiskom "roka", i svaki put sebi obecam, e sledeci put cu dati sebi vise vremena, i opet isto...
E, onda zakljucih da stvarno bolje ferceram pod pritiskom.
Plis-Bolje radim nocu npr. od 00-5, 6h, i kad sav normalan svijet ustaje, ja spavam...
To je moj bioritam. X puta pokusavala da ispostujem onaj "zadati", i ne ide.
Opet, po potrebi mijenjam ga. U skladu sa obavezama.
A za ostalo, dam sebi oduska...nije bas sve u redu&radu&disciplini. I svi imamo drugaciji tajming i senzibilitet. I to je ok. A, kako primjeti T.P. "Luda vremena, traze lude organizacije".
Bitno je da se ti osjecas dobro, da vladas situacijom, ispunjavas svoje obaveze na vrijeme... Ako koji plan i propadne, izvuces naravoucenije.
Naucis nesto i iz toga...

Ako bas po svaku cijenu hoces diciplinu (ipak ne znam o cemu se radi), to najbolje postizes obavezama u tacno zadatom vremenu.
Npr. areobik, ples, teretana, sta vec od tad do tad, fax/skola/posao, tad i tad...napravis plan, usmeno ili pismeno, jos bolje i pratis sama sebe.
Ii nagradis se katkad, za to sto si ispostovala. Zapravo, imas neki motiv. Sta god te pokrece, sami misli na to.
(a imaj katkad na umu i sankcije ako ne ispostujes, cisto da se ne opustis previse. )

 

[Borac za prava zivotinja]

disciplina je za robote,zelja za sistemom je nedostatak licne kreativnosti i zadovoljstva.ako je vec robotizam nuzno zlo ne treba mu se predavati,inace covek postaje najobicnije ruglo..

I kreativni rad zahteva izvesnu disciplinu.

 

[dess]

Imam taj...problem. Ne mogu da se disciplinujem da ispoštujem planove. Mrzim rutinu.
Čim nešto moram-ne mogu, i ne znam način kako da se nateram da radim nešto što neću. To se uopšte ne odnosi samo na rad, na bilo šta.
Neću imati ništa protiv virtuelnih šamara...
mislim opanjkavanja lenjih, nezrelih, neodgovornih ili mene lično...ožežite...pomoć je hitna

Kako traljavo postavljena tema

Meni se dopadaš tako spontana kakva jesi

Ne volim uštogljene, predvidive, dosaaaadne osobe

Tako da što se mene tiče ti nemaš bilo kakav problem, naprotiv

 

[Karlito Brigante]

I kreativni rad zahteva izvesnu disciplinu.

jok
nimalo

 

[Borac za prava zivotinja]

O, da!

Disciplina je, takodje, dovodjenje u red misli i ideja.
Mozemo pricati o razbarusenosti misli i haosu ideja, ali dok god su misli i ideje razbarusene i u haosu, samo su hrpe potencijala.
Potrebno je da prethodno savladamo izvesne tehnike, barem one koje se ticu organizacije sopstvenih misli (pa i izbacivanja viska ideja), vremena, rasporedjivanja i sistematizacije zivotnih obaveza u posebne foldere – kako se ne bismo raspali.

Nije rutina. Nije dosadno. Samo mrvica racionalnosti.
Also, nema veze s nadahnucem. Ono je Alfa i Omega, a disciplina dolazi kasnije, kao neka naucena tehnika prepoznavanja, razvrstavanja i modeliranja percepiranih utisaka.

 

[tgdanijela]

Imam taj...problem. Ne mogu da se disciplinujem da ispoštujem planove. Mrzim rutinu.
Čim nešto moram-ne mogu, i ne znam način kako da se nateram da radim nešto što neću. To se uopšte ne odnosi samo na rad, na bilo šta.
Neću imati ništa protiv virtuelnih šamara...
mislim opanjkavanja lenjih, nezrelih, neodgovornih ili mene lično...ožežite...pomoć je hitna

Kako traljavo postavljena tema

Pa...dobro je što ne moraš
a opet i nije dobro što ne moraš - zezam se
Ali u suštini jeste osjećaj 'moranja'...
Niko ne voli rutinu i ne postoji način, na ovome svijetu, da se živi bez nje..
Kad budeš morala postavljat ćeš pitanja o smislu života (nešto sam jutros)
ili ćeš poput nekih mojih pacijenata početi samopovređivati sebe da bi bila na bolovanju .. Još uvijek ne mogu vjerovati na šta je sve čovjek spreman samo da bi izbjegao disciplinu ..

 

[Karlito Brigante]

O, da!

Disciplina je, takodje, dovodjenje u red misli i ideja.
Mozemo pricati o razbarusenosti misli i haosu ideja, ali dok god su misli i ideje razbarusene i u haosu, samo su hrpe potencijala.
Potrebno je da prethodno savladamo izvesne tehnike, barem one koje se ticu organizacije sopstvenih misli (pa i izbacivanja viska ideja), vremena, rasporedjivanja i sistematizacije zivotnih obaveza u posebne foldere – kako se ne bismo raspali.

Nije rutina. Nije dosadno. Samo mrvica racionalnosti.
Also, nema veze s nadahnucem. Ono je Alfa i Omega, a disciplina dolazi kasnije, kao neka naucena tehnika prepoznavanja, razvrstavanja i modeliranja percepiranih utisaka.

o ne...

obozavam umetnika darwinovog sledbenika...kobajagi sve je nastalo iz haosa koji se odjednom disciplinovao umetnik ima haos, ima nekontrolisanu pobudu koju ispoljava na nacin da je ili drzi u glavi ili istog trena pretoci u neku izrazajnu formu. onaj ko je slaze u glavi dok ne dobije konacan izgled forme koja ga zadovoljava je pre logicar no umetnik a logika i umetnost su skoro po pravilu posvadjani. onaj ko izbacuje iz sebe haoticnu formu, neobradjenu, iskrzanu, neredigovanu, lektorski ili slikarski necizeliranu je za mene sublime sto bi rekli anglosaksonci. jer to je i svrha darovitih... da daju gromadu koju posle ono njegovo drugo ja vaja i doteruje do savrsenstva... da li to radi "disciplinovano" ili smene pa na ustap zavisi samo od umetnikovog nadahnuca kog ste lepo spomenuli.... a najvise od karaktera stanja svesti bolje reci nesvesti jer mnoge umetnosti ne lice na do perfekcionizma odradjen film ili napisanu knjigu.... setimo se da kazem antologijske scene iz amadeusa koja nema toliko veze sa istinom ali ima vezano za nacin kako je wolfgang izbacivao iz sebe confutatis... nema discipline, plana, nema stilizacije, nema cak ni energije, vec samo sirovih neobradjenih tonova koje bozanska ruka izbacuje iz glave umiruceg umetnika....

 

[tgdanijela]

Malo nevezano za uvodni post, ali šta se dešava u psihi čovjeka koji se vuče po bolovanju neprestano par godina stalno pod drugim dijagnozama, a zatim kada simulira bolove (ili ne? ali oni prođu), i dođe rtg zdravog čovjeka, zaključiš mu bolovanje, a on sutradan ugane lijevi skočni zglob - može li neko biti toliki baksuz ili su neki ljudi jednostavno spremni biti bolesni da ne bi radili??!!

 

[tgdanijela]

Da li je rad gori nego bolest?

 

[Egreta27]

Malo nevezano za uvodni post, ali šta se dešava u psihi čovjeka koji se vuče po bolovanju neprestano par godina stalno pod drugim dijagnozama, a zatim kada simulira bolove (ili ne? ali oni prođu), i dođe rtg zdravog čovjeka, zaključiš mu bolovanje, a on sutradan ugane lijevi skočni zglob - može li neko biti toliki baksuz ili su neki ljudi jednostavno spremni biti bolesni da ne bi radili??!!

Kazu, "narodskim" jezikom -ko kuka, nakuka. I ima tu istine. Vise se energije potrosi na tu silnu simulaciju, i zavrzlame oko administracije da se opravda pomenuto, nego da se odradi sto se "mora", ali...nismo svi isti. I to je valjda neki mehanizam odbrane. Plus ako funkcionise,...
Mada, ne znam sta mi je gore od 2 krajnosti-covjek koji je vjecito po bolovanju, em izmislja, em kilavi ili covjek koji dolazi na posao po dtemeraturom, visokim pritiskom itd., sve pod geslom "ja mogu sve"...?
A sve je vise takvih krajnosti...ili se traze sheme za prijevremenu penziju, laganu zaradu, ili se izgara od posla za minimalac ili tek nesto malo vise.

Da li je rad gori nego bolest?

U radu je spas. Katkad. Kad je smislen, tj. ne izostaje rezultat (postignut cilj, odradjen zadatak), i nagrada na konto ulozenog napora. (plata)
U suprotnom, briga-stres vise...pa mu dodje kao sestra bliznakinja sa bolesti.

 

[gost 202584]

Da li je rad gori nego bolest?

потпис и знимање, о теби се ради.
несхватљиво ти је да човек није створен да робује. несхватљиво да је савршен роб (који апсурд,није теби лако) онај ко верује да је слободан јер одлучује.
и даље чекам бар једну твоју мисао...

 

[lanavi]

Imam taj...problem. Ne mogu da se disciplinujem da ispoštujem planove. Mrzim rutinu.
Čim nešto moram-ne mogu, i ne znam način kako da se nateram da radim nešto što neću. To se uopšte ne odnosi samo na rad, na bilo šta.
Neću imati ništa protiv virtuelnih šamara...
mislim opanjkavanja lenjih, nezrelih, neodgovornih ili mene lično...ožežite...pomoć je hitna

Kako traljavo postavljena tema

Maji Mrave, kad vec nemas nista protiv virtualnih shamara ja bih iskoristila to pravo i lupila bih ti par...ne bi bila ni prva ni poslednja ovde ali bicu blaga obecavam!
Najpre - ti zaista imas problem...nedisciplinovanje po pitanju postovanja planova moze uistinu da narusi njihovo ostvarenje. Izbegavanje rutine taj zadatak jos vise otezava. A to sto nemas volje ili stvari cinis pod prisilom je tek korak ka nepostovanju drugih a posredno i sebe. Postoji par nacina za resavanje te nezavidne situacije:
a) definisi zadatak/plan kao nesto sto nije nametnuto vec dobrovoljno - stvaranje iluzije rada na necemu sto izuzetno prija;
b) skrati njegovo izvrsenje na sto manji vremenski period;
c) zatrazi pomoc ukoliko nisi u stanju da ga sama privedes kraju;
d) ne libi se da trazis verifikaciju svog napora od strane drugih ali najpre odaj pocast sebi samoj za ulozeni trud (u bilo kom vidu);
e) uinat "moram" uradi "mogu" - osecaj ce nakon toga biti jako pozitivan;
f) pronadji svoje vreme za cinjenje nepozeljnih i mrskih poslova - kada je raspolozenje pozitivno...

Nadam se da nije bolelo...a zakljucak je - tesko da ces se promeniti, ili bolje reci nikad .

 

[gost 198065]

Očas posla se (samo)disciplinijem za sve što volem.




Ma šta znam. Nemam naročit problem s disciplinom, štaviše. Stvari koje procenim kao potrebite i svrsishodne obaviću kako god, bez obzira na (moguće) neprijatnosti, napor ili gnjavež.

Da ne bude zabune, kao takve ću proceniti i stvari koje nemaju nikakve veze s mojom ličnom ugodom ili koristi. S tim da postoji caka: u tom slučaju ljudi zbog kojih ih činim, moraju imati vrednost za mene. Kao i krajnji cilj.

Pretpostavljam da je sve drugo sebičnost ili izrabljivanje.

Smešno je što sam saznala čemu je služio onaj (sad već možda kultni) eksperiment sa decom i slatkišima čitavih dvajst godina nakon što sam ga radila sama, od svoje volje.

Ali skoro se sve da naučiti. Čak i da kreativnost zahteva disciplinu.

Svesnost problema je pola rešenja.

 

[gost 198065]

Izvinjavam se.

Mozart je bio genije. Najveći deo kreativnih, talentovanih ljudi nije te sreće.

Babe i žabe.

 

[gost 170870]

Iz licnog iskustva ti mogu reci sledece...
Ono sto ne volim,a ipak se mora "odraditi", obicno odradim kampanjski, pod pritiskom "roka", i svaki put sebi obecam, e sledeci put cu dati sebi vise vremena, i opet isto...
E, onda zakljucih da stvarno bolje ferceram pod pritiskom.
Plis-Bolje radim nocu npr. od 00-5, 6h, i kad sav normalan svijet ustaje, ja spavam...
To je moj bioritam. X puta pokusavala da ispostujem onaj "zadati", i ne ide.
Opet, po potrebi mijenjam ga. U skladu sa obavezama.
A za ostalo, dam sebi oduska...nije bas sve u redu&radu&disciplini. I svi imamo drugaciji tajming i senzibilitet. I to je ok. A, kako primjeti T.P. "Luda vremena, traze lude organizacije".
Bitno je da se ti osjecas dobro, da vladas situacijom, ispunjavas svoje obaveze na vrijeme... Ako koji plan i propadne, izvuces naravoucenije.
Naucis nesto i iz toga...

Ako bas po svaku cijenu hoces diciplinu (ipak ne znam o cemu se radi), to najbolje postizes obavezama u tacno zadatom vremenu.
Npr. areobik, ples, teretana, sta vec od tad do tad, fax/skola/posao, tad i tad...napravis plan, usmeno ili pismeno, jos bolje i pratis sama sebe.
Ii nagradis se katkad, za to sto si ispostovala. Zapravo, imas neki motiv. Sta god te pokrece, sami misli na to.
(a imaj katkad na umu i sankcije ako ne ispostujes, cisto da se ne opustis previse. )

Pravim ja planove , majstor sam za sve vrste planova, kratkoročne, dugoročne, pismene i usmene, sve sa fiksnim obavezama i raspoređenim vremenom,
i ok to ide par dana, a onda se probudim na levu nogu i sve poremetim. Kada jednom prekršim sebi obećano, ode tako plan...

Mislim da sam shvatila jedno: ne ostavljam sebi nimalo prostora i ne uzimam u obzir svoje mušice... kada se odlučim za disciplinu prestroga sam prema sebi, ne ostavljam mogućnost lufte, i nezadovoljstvo je logična posledica svega.
Možda čak stremim nečem što je potpuno suprotno od moje prorode....

blink! ovo je tipičan sukob ega i superega