Prizren proglašen za istorijski glavni grad Kosova

baka-anka.jpg

Од Видовдана до данас, највећа страдања и злочини над Србима на Косову и Метохији готово увек су чињени на дан неког православног празника. Немогуће је то не уочити. Неуочљиво је – у ком смо тренутку ми, ти исти Срби, заборавили ове најтеже злочине почињене над нама?

На Крстовдан 1988. године, на централном Косову, почињен је злочин какав на свету никада пре и никада после није забележен. Тела две српске бебе, умрле одмах по рођењу а затим и сахрањене, ископала су и голим рукама раскомадала шиптарска деца. Недело али и окрутност при чињењу незабележени су у читавој историји човечанства.

Двоје мушких близанаца родитеља Радојка и Драгице Петровић умрли су ускоро по рођењу. Сахрањени су 4. и 5. јула на гробљу у селу Граце, између Вучитрна и Приштине. На велики празник, Крстовдан, ожалошћени деда Станко пошао је да обиђе гробиће. Надао се да ће сам, у тишини, моћи да се помоли и да одушка свом болу. Оно што је тамо нашао превазилази моћ описивања.

„Призор је био језив, ужасавајући. Видео сам разбацане дечје кости и пеленице“, описивао је деда Станко дубоко урезану слику у својој души.

Иако је ово пријавио најближој станици полиције што је пре могао, они се тек сутрадан појављују на месту невиђеног вандализма. Са њима су дошли и форензичари (међу њима је била и Славица Добричанин, професор Медицинског факултета у Приштини а иначе сведок многих шиптарских зверстава) ради што прецизнијег реконструисања и бележења читаве ситуације. Закључак је био поражавајући за све који сматрају да живе у свету у коме постоји макар минимум разумних осећања и схватања, укључујући и негативна, која одређују односе међу људима.

Злодело овде почињено није забележено током читаве историје света. Ни међу људима али ни међу најкрволочнијим зверима које су икаде ходале овом планетом.

Петорица малих Шиптара, узраста од 11 до 15 година, раскопали су гробиће, извадили телешце једног од близанаца, разбили му главицу и покидали ручице и ножице од тела. Остатке мртве бебе разбацивали су наоколо насумично по шипражју током овог демонизованог чина. Сандук напуњен земљом, поново су затрпали, на брзину.

У извештају Комитета и истражног судије из Вучитрна наводи се да су око отвореног гроба пронађени дечија лобања, кости грудног коша и кости дечјих екстремитета.

„Поред отвореног гроба такође смо пронашли белу пелену са којом је, вероватно, било прекривено тело умрлог детета у мртвачком сандуку, као и папирни новац“ пренели су тада медији.

Починиоци су убрзо откривени, петорица Шиптара: Ш.К. (15), М. К. (11), Г. Х. (12), А. И. (11) и Н. Ж. (13). Сазнало се и за двоје суседа Шиптара који су од првог дана знали (а можда и видели недело) а да нису никоме пријавили. То су Б.Б. (16) и домаћица и мајка Климаку Бедрија сви су из оближњег села Доње Становце.

Упркос свим чињеницама, упркос живим сведоцима и документима, тадашње шиптарске власти са појединим проданим Србима (баш као и данас) крећу у прикривање па чак и правдање овог злочина.

Шиптарчићи починиоци на саслушању су изјавили да су „дошли на идеју да отворе сандуке јер су чули да Срби, по својим обичајима, са покојницима сахрањују новац и оружје“. Да је то лаж доказује налаз истражне комисије СУП-а Прилужје у коме се наводи да је око гроба, између осталог, пронађен и папирни новац. И да није, чему онда разбијање и чупање лобање, комадање леша невинашцета? Ово такође говори о томе да је постојао колективни талас код Шиптара чињења и подржавања зверстава над Србима који до данас непрекидно траје а превазилазе чак и гнусобу усташких логора.

Већ током вршења увиђаја на гробљу су се окупили мушкарци, жене, деца – Срби. Да одају пошту овим малим посмртним мученицима али и да поделе жалост уцвељене српске породице. Повређене и понижене како никада ниједна на свету није била. Народ се на гробљу окупио и сутрадан а онда су се протести наставили у центру села. Ношени су транспренти (у оно време „пароле“) и, између осталог, узвикивало се „Косово је Србија“, „Хоћемо слободу“, „Емигранти напоље“. У име омладине села Граце говорила је Љиљана Михајловић и тада рекла:

„Остаћемо на нашим огњиштима да бранимо оно за шта су се наши дедови борили. Хоћемо само да и ми имамо миран сан и безбедан живот. Нису нас мајке рађале да би нас сепаратисти силовали, пребијали, псовали, боли ножевима и за то добијали смешно мале казне.“

Изречено тада било је, у ствари, понављање вапаја Срба са Косова и Метохије. Вапаја који се и данас чује.

У Србији је написано од тада на хиљаде књига, на стотине филмова је снимано, безброј новинских чланака објављено а да се нико није овог злочина ни сетио. А говорило се, писало, снимало о свему и свачему. Величало се, понављало, „тргало од заборава“ све и свашта. Нико о Грацу, бебама и злочину над злочинима није говорио. Ако је навођење деце на овакав злочин још већи злочин, шта је онда заборав тог недела и страдања? Колико још људи, ван села Граце зна за овај злочин? Колико нас га памти? Заборавили су га народ, држава, „интелигенција“, хроничари, документаристи, летописци, уметници, политичари… Заборавили смо га ми који до данашњег дана доживљавамо и ишчекујемо такве и сличне злочине од тих истих „људи“.

А та шиптарска деца нису била толико мала и несвесна да нису могла да одбију да почине овако нешто. Мада је извесније да су сами дошли на ту идеју и лично уживали у свом демонском чину. Тада су имали од 11 до 15 година, данас имају од 35 до 40. Да ли је неко од њих у шиптарској косовској влади, у шиптарској полицији, да ли раде у некој продавници у којој и ми Срби купујемо?…

Данас је Крстовдан, на Косову и Метохији.

Извор: http://www.vaseljenska.com/misljenja/zlocin-nad-srbima-na-kim-nezabelezen-u-istoriji-covecanstva/

Ma Hrvati su u Vukovaru "hranili lavove srbskom decom"imate svedoka koliko god hoćete:cool:

- - - - - - - - - -

Ne mogu da vjerujem da takvih jos ima u vasim krajevima!
Gdje ti nalazis svoju istinu?

"Moje istine" nema ali u činjenicama da, a ne da mi priučeno piskaralo "soli pamet":cool:
 
Lako za to..pokazi ti nasoj dragoj Piano malo njegove tekstove protivSrba, ili o Vukovaru..garntujem kad je pitas da li mu veruje, nestat ce sa teme.

Ma zabole me za njihovo svetosavsko ne argumentirano mišljenje!Slušaju svoje guslare a kad udare glavom u zid onda plaču i "ceo svet im je kriv"Zašto ne čita Dimitrija Tucovića ili ne sluša Dubravku Stojanović!Možda počne misliti svojom glavom:dash::cool:
 
Ma zabole me za njihovo svetosavsko ne argumentirano mišljenje!Slušaju svoje guslare a kad udare glavom u zid onda plaču i "ceo svet im je kriv"Zašto ne čita Dimitrija Tucovića ili ne sluša Dubravku Stojanović!Možda počne misliti svojom glavom:dash::cool:

A sta ti smeta svetosavsko? zasto vredjas na taj nacin? Ja sam Srbin i izuzetno cenim dobre, vredne i postene ljude, a posebno Tucovica.
 
Кривотворење историје Албанаца на КиМ је злочин у циљу затирања српске историје!

22.маја 2018.

prizren-z-vlaskovic-1.jpg

Призрен – град на темељима српства који је имао 33 цркве!

Отворено скрнављење историје од стране Албанаца након што су 17.маја на седници тзв. Владе у Приштини Призрен прогласили историјском престоницом Косова. – Пописано је укупно 122 објекта, међу њима само 8 цркава владичанског двора, уз три православне цркве

Поред деценијског рушења, паљења и затирања српских светиња на Косову и Метохији Приштина сада одлукама настоји да кривотвори историју јужне српске покрајине у своју корист. Тако је отвореним скрнављењем српске историје тзв. Влада Косова 17.маја у Приштини Призрен прогласила историјском престоницом Косова!? Град у коме Албанци немају ни две историјске грађевине. Данас Албанци на Душановом граду изнад Призрена каче (загађују тврђаву) албанску заставу и пљују српску историју.
Корени српског града Призрена су толико дубоки, широки, видљиви и данас да је ова одлука из Приштине шамар историји. Град Призрен има ову титулу вековима а познат је по томе што је у средњем веку у њему било више од 25 српских светиња и више других историјских грађевина, од којих су данас тек неколико очуване. Призрен се први пут помиње 1019.године као Приздријана у повељи цара Василија II. Његов вековни развој допринео је да овај град буде препознатљив као стециште многих историјских, духовних и културних споменика.
z-vlaskovic2.jpg


Око 1214.године, у време Стефана Немањића, град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште. У доба краља Милутина, Призрен је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша. У то време Призрен кује и свој новац. Из тог периода су најзначајнији историјски споменице српске средњовековне баштине црква Богородица Љевишка и у непосредној близини манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана.
Повремено је Призрен био и престоница царева Душана (1308–1355) и Уроша (1336–1371). Средњовековно призренско становништво било је разнородно и већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана, Корчулана, Сплићана, Задрана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и Арбанаса. Они су обично живели у колонијама. Највећу колонију су сачињавали Дубровчани. Путописци тога времена Призрен називају „царски град“, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград“.
prizren-z-vlaskovic-2.jpg


Српске православне светиње и споменици у Призрену су:


1. Саборни храм Богородице Љевишке, (основа храма је из 12.века, а обновио га је краљ Милутин 1306-1307. године за епископовања призренских епископа Дамјана и Саве чија су имена уклесана у фасади храма)
2. Манастир Светих Архангела код Призрена, саградио га цар Душан 1343-1352
3. Црква Св.Спаса подигнута и фрескописана у трећој и четвртој деценији 14.века
4. Црква Св.Димитрија (подигнута у 13-14.веку, порушена у 19.веку и на њеном месту се данас налази римокатоличка црква Дјевице Марије.
5. Црква св.Николе, тзв. Кораћева црква из 14.века, претворена касније у џамију.
6. Саборни храм Св.великомученика Ђорђа из 1887.године са иконом Богородице из 14.века и иконостасом из 18.века.
7. Црква Св.Бесребреника из 19.века, подигнута на темељима старије цркве са неколико вредних икона из 18-19.века.
8. Црква Св.Пантелејмона у махали званој Пантелија, реконструисана 1937. на месту старе цркве из Средњег века.
9. Темељи цркве Св.апостола Томе под Призренском тврђавом “Каљајом”
10. Остаци цркве Св.Прокопија у махали Пантелија
11. Црква Св. Ане на чијем је месту подигнута џамија Мустафе Паше
12. Црква Св.Атанасија у призренској тврђави “Каљаја”. На њеном месту је Емин паша Ротули (Албанац) подигао џамију и сахат-кулу 1805.године. Ову џамију су касније порушили Бугари у 1.Светском рату.
13. Остаци цркве Св.апостола Петра и Павла на левој страни реке Бистрице
14. Црква Св.пророка Илије која је са старим српским гробљем постојала све до 1915.године.
15. Богојављенска црква, на чијим је рушевинама подигнута џамија у Мараш-махали
16. Преображењска црква, по предању капела двора цара Душана, која се налазила на месту данашње џамије Мехмед Паше
17. Црква св.Николе, тзв. “Градска црква” (помиње се још у 14.веку) у древној Вишеградској тврђави, изнад манастира Св.Архангела.
18. Госпојинска Црква која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348. године
19. Манастир Св.Варваре у Призрену, који се помиње са својим имањима у турском тефтеру из 1526-1559.године
20. Остаци пећинске цркве и манстира у близини места званог “Голем камен” код Призрена
21. Црква Св.Николе, или “Рајкова црква” из 14.века, обновљена 1857.године са вредном иконом из 16.века
22. Црква Св.Георгија Руновића из 15 века, са царским дверима из 16.века. Налази се у порти храма св.Ђорђа пред зградом Епископије
23. Испосница Св.Николе, на путу између Призрена и манастира Св.Архангела, са остацима фресака из 14.века. Ово је једна од бројних испосница које су постојале у долини Призренске Бистрице.
24. Црква Св.Јелене која је стајала на месту џамије коју је подигао Мустафа Паша Призренски
25. Остаци зграде старог митрополитског двора са владичанском капелом, југоисточно од храма Богородице Љевишке
26. Црква Св. Власија (која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348.)
27. Црква Св. Николе, “Тутићева црква”, подигнута 1331/32 године и касније фрескописана
28. Црква Св.Недеље са сачуваним темељимa цркве Ваведења Пресвете Богородице, задужбине Краљевића Марка из 1371.године. У цркви су преостали делови фрескописа из 14.века.
29. Црква Св.Стефана, задужбина краља Милутина с почетка 14.века. Сада прекривена албанским кућама.
30. Споменик српским борцима из Балканских ратова и 1.Светског рата
31. Спомен капела српским ратницима палим у ослобођењу Призрена 1912.године и у 1.Светском рату
32. Студенац “Косово”, спомен чесма официрима и војницима 3.српске армије која је ослободила Призрен 1912.године
33. Споменик цару Душану, пред храмом Св.Ђорђа. Миниран у јуну 1999.године.

z-vlaskovic3.jpg


Богородица Љевишка
Богородица Љевишка је црква у Призрену, задужбина краља Милутина. Црква је подигнута у периоду 1306 – 1307. године, односно 185 година пре открића Америке 1492.године, и чак 480 година пре америчке независности 1787.године. Црква је историјско седиште епископа призренског Српске православне цркве.
Од доласка НАТО снага на Косово и Метохију (1999), црква је под заштитом немачких војника. И поред тога, црква је гађана из ватреног оружја и запаљена 17. марта 2004. од стране албанских вандала.
Дана 13. јула 2006. Црква Богородице Љевишке је стављена на Унескову листу светске културне баштине, као део ансамбла средњовековних споменика на Косову.

Заштита Душановог града

На међународној конференцији 21. и 22. марта 2011. године у Призрену, – „Очување историјских вредности Косова“, коју је организовао тадашњи међународни цивилни представник на Косову Питер Фејт, једногласно закључено да се историјски локалитети Душановог града изнад Призрена и српско село Велика Хоча, код Ораховца, морају законски заштитити као локалитети од изузетне историјске важности.
-Очување историјских грађевина и локалитета од историјске важности мора бити приоритет свих институција на Косову. Косово мора да заштити историјске вредности јер то Европа тражи од Косова. Локалне власти у Призрену, конкретно, морају да предузму мере заштите, како би се историјско наслеђе – Душанов стари град очувао од уништења јер неконтролисана градња уништава стару средњевековну грађевину. Такође и српско село Велика Хоча код Ораховца морају се заштитити од локалних дивљих инвеститора – казао је тада Фејт.

Српски манастири на КиМ света места

У марту 2012. године Одсек за културу Европске Уније у Бриселу уврстио је српске манастире на Косову и Метохији међу пет најважнијих светих места на Медитерану и српске светиње су проглашене за богомоље од највећег значаја, уз Јерусалим, Свету Гору, Меку и Ватикан.

Шта је српско пописано као историјско ?

Са проглашењем Призрена историјским главним градом Косова, одлуком Приштине од српских светиња у Призрену пописано је само осам цркава: Црква Богородице Љевишке, Црква Светог Спаса, Комплекс Подкаљаја, Православна школа Богословија Светих Ћирила и Методија, Владичански двор, Црква, Светог Ђорђа (Руновић), Црква Светог Николе, Црква Светог Никола Рајка, Црква Светог Дамјана и Козма и Црква Светог Недеље, комплекс Подкаљаја.

Зоран Влашковић
 
Кривотворење историје Албанаца на КиМ је злочин у циљу затирања српске историје!

22.маја 2018.

prizren-z-vlaskovic-1.jpg

Призрен – град на темељима српства који је имао 33 цркве!
Отворено скрнављење историје од стране Албанаца након што су 17.маја на седници тзв. Владе у Приштини Призрен прогласили историјском престоницом Косова. – Пописано је укупно 122 објекта, међу њима само 8 цркава владичанског двора, уз три православне цркве

Поред деценијског рушења, паљења и затирања српских светиња на Косову и Метохији Приштина сада одлукама настоји да кривотвори историју јужне српске покрајине у своју корист. Тако је отвореним скрнављењем српске историје тзв. Влада Косова 17.маја у Приштини Призрен прогласила историјском престоницом Косова!? Град у коме Албанци немају ни две историјске грађевине. Данас Албанци на Душановом граду изнад Призрена каче (загађују тврђаву) албанску заставу и пљују српску историју.
Корени српског града Призрена су толико дубоки, широки, видљиви и данас да је ова одлука из Приштине шамар историји. Град Призрен има ову титулу вековима а познат је по томе што је у средњем веку у њему било више од 25 српских светиња и више других историјских грађевина, од којих су данас тек неколико очуване. Призрен се први пут помиње 1019.године као Приздријана у повељи цара Василија II. Његов вековни развој допринео је да овај град буде препознатљив као стециште многих историјских, духовних и културних споменика.
z-vlaskovic2.jpg


Око 1214.године, у време Стефана Немањића, град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште. У доба краља Милутина, Призрен је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша. У то време Призрен кује и свој новац. Из тог периода су најзначајнији историјски споменице српске средњовековне баштине црква Богородица Љевишка и у непосредној близини манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана.
Повремено је Призрен био и престоница царева Душана (1308–1355) и Уроша (1336–1371). Средњовековно призренско становништво било је разнородно и већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана, Корчулана, Сплићана, Задрана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и Арбанаса. Они су обично живели у колонијама. Највећу колонију су сачињавали Дубровчани. Путописци тога времена Призрен називају „царски град“, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград“.
prizren-z-vlaskovic-2.jpg


Српске православне светиње и споменици у Призрену су:


1. Саборни храм Богородице Љевишке, (основа храма је из 12.века, а обновио га је краљ Милутин 1306-1307. године за епископовања призренских епископа Дамјана и Саве чија су имена уклесана у фасади храма)
2. Манастир Светих Архангела код Призрена, саградио га цар Душан 1343-1352
3. Црква Св.Спаса подигнута и фрескописана у трећој и четвртој деценији 14.века
4. Црква Св.Димитрија (подигнута у 13-14.веку, порушена у 19.веку и на њеном месту се данас налази римокатоличка црква Дјевице Марије.
5. Црква св.Николе, тзв. Кораћева црква из 14.века, претворена касније у џамију.
6. Саборни храм Св.великомученика Ђорђа из 1887.године са иконом Богородице из 14.века и иконостасом из 18.века.
7. Црква Св.Бесребреника из 19.века, подигнута на темељима старије цркве са неколико вредних икона из 18-19.века.
8. Црква Св.Пантелејмона у махали званој Пантелија, реконструисана 1937. на месту старе цркве из Средњег века.
9. Темељи цркве Св.апостола Томе под Призренском тврђавом “Каљајом”
10. Остаци цркве Св.Прокопија у махали Пантелија
11. Црква Св. Ане на чијем је месту подигнута џамија Мустафе Паше
12. Црква Св.Атанасија у призренској тврђави “Каљаја”. На њеном месту је Емин паша Ротули (Албанац) подигао џамију и сахат-кулу 1805.године. Ову џамију су касније порушили Бугари у 1.Светском рату.
13. Остаци цркве Св.апостола Петра и Павла на левој страни реке Бистрице
14. Црква Св.пророка Илије која је са старим српским гробљем постојала све до 1915.године.
15. Богојављенска црква, на чијим је рушевинама подигнута џамија у Мараш-махали
16. Преображењска црква, по предању капела двора цара Душана, која се налазила на месту данашње џамије Мехмед Паше
17. Црква св.Николе, тзв. “Градска црква” (помиње се још у 14.веку) у древној Вишеградској тврђави, изнад манастира Св.Архангела.
18. Госпојинска Црква која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348. године
19. Манастир Св.Варваре у Призрену, који се помиње са својим имањима у турском тефтеру из 1526-1559.године
20. Остаци пећинске цркве и манстира у близини места званог “Голем камен” код Призрена
21. Црква Св.Николе, или “Рајкова црква” из 14.века, обновљена 1857.године са вредном иконом из 16.века
22. Црква Св.Георгија Руновића из 15 века, са царским дверима из 16.века. Налази се у порти храма св.Ђорђа пред зградом Епископије
23. Испосница Св.Николе, на путу између Призрена и манастира Св.Архангела, са остацима фресака из 14.века. Ово је једна од бројних испосница које су постојале у долини Призренске Бистрице.
24. Црква Св.Јелене која је стајала на месту џамије коју је подигао Мустафа Паша Призренски
25. Остаци зграде старог митрополитског двора са владичанском капелом, југоисточно од храма Богородице Љевишке
26. Црква Св. Власија (која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348.)
27. Црква Св. Николе, “Тутићева црква”, подигнута 1331/32 године и касније фрескописана
28. Црква Св.Недеље са сачуваним темељимa цркве Ваведења Пресвете Богородице, задужбине Краљевића Марка из 1371.године. У цркви су преостали делови фрескописа из 14.века.
29. Црква Св.Стефана, задужбина краља Милутина с почетка 14.века. Сада прекривена албанским кућама.
30. Споменик српским борцима из Балканских ратова и 1.Светског рата
31. Спомен капела српским ратницима палим у ослобођењу Призрена 1912.године и у 1.Светском рату
32. Студенац “Косово”, спомен чесма официрима и војницима 3.српске армије која је ослободила Призрен 1912.године
33. Споменик цару Душану, пред храмом Св.Ђорђа. Миниран у јуну 1999.године.

z-vlaskovic3.jpg


Богородица Љевишка
Богородица Љевишка је црква у Призрену, задужбина краља Милутина. Црква је подигнута у периоду 1306 – 1307. године, односно 185 година пре открића Америке 1492.године, и чак 480 година пре америчке независности 1787.године. Црква је историјско седиште епископа призренског Српске православне цркве.
Од доласка НАТО снага на Косово и Метохију (1999), црква је под заштитом немачких војника. И поред тога, црква је гађана из ватреног оружја и запаљена 17. марта 2004. од стране албанских вандала.
Дана 13. јула 2006. Црква Богородице Љевишке је стављена на Унескову листу светске културне баштине, као део ансамбла средњовековних споменика на Косову.

Заштита Душановог града

На међународној конференцији 21. и 22. марта 2011. године у Призрену, – „Очување историјских вредности Косова“, коју је организовао тадашњи међународни цивилни представник на Косову Питер Фејт, једногласно закључено да се историјски локалитети Душановог града изнад Призрена и српско село Велика Хоча, код Ораховца, морају законски заштитити као локалитети од изузетне историјске важности.
-Очување историјских грађевина и локалитета од историјске важности мора бити приоритет свих институција на Косову. Косово мора да заштити историјске вредности јер то Европа тражи од Косова. Локалне власти у Призрену, конкретно, морају да предузму мере заштите, како би се историјско наслеђе – Душанов стари град очувао од уништења јер неконтролисана градња уништава стару средњевековну грађевину. Такође и српско село Велика Хоча код Ораховца морају се заштитити од локалних дивљих инвеститора – казао је тада Фејт.

Српски манастири на КиМ света места

У марту 2012. године Одсек за културу Европске Уније у Бриселу уврстио је српске манастире на Косову и Метохији међу пет најважнијих светих места на Медитерану и српске светиње су проглашене за богомоље од највећег значаја, уз Јерусалим, Свету Гору, Меку и Ватикан.

Шта је српско пописано као историјско ?

Са проглашењем Призрена историјским главним градом Косова, одлуком Приштине од српских светиња у Призрену пописано је само осам цркава: Црква Богородице Љевишке, Црква Светог Спаса, Комплекс Подкаљаја, Православна школа Богословија Светих Ћирила и Методија, Владичански двор, Црква, Светог Ђорђа (Руновић), Црква Светог Николе, Црква Светог Никола Рајка, Црква Светог Дамјана и Козма и Црква Светог Недеље, комплекс Подкаљаја.

Зоран Влашковић


А попови седе на кожним седиштима у својим аудијима, мерцедесима.....и меркају
 

Back
Top