Присуство Срба у Шоплуку и Јужном Поморављу?

[Casual Observer]

Prvo danas nikakav prizrensko-timočki više ne postoji jer je narušen prodorom leksike iz književnog jezika. A ko bi pokušao da govori tim dijalektom makar i u osakaćenoj poluvarijanti rizikuje da bude ismejan ili udaljen sa posla ili iz škole. Kad je moja majka išla u školu učitelj ih je stavljao da kleče na kukuruz ako progovore na dijalektu kad odgovaraju. E već onaj pravi PT koji je postojao do početka 20. veka jeste bio deo bugarskog jezika i razvijao se od srednjeg veka zajedno sa ostalim bugarskim dijalektima, danas nešto što ne postoji više ne može biti deo nečega.

Ne lupaj, nismo mi tebi krivi što su vas odatle prisilno bugarizovali pa onda takve bugarizovane vratili Srbima.

 

[Meliot]

Pregled razlika između balkanizama i bugarskog jezika:

Bugarska fonetika:

Među slavenskim jezicima bugarski se odlikuje skupinama št i žd na mjestu praslav. t’ i d’ (svešt ‘svijeća’, mežda ‘međa’). Do XII. st. bugarski jezik zadržava osnovne praslavenske osobine u vokalizmu i morfologiji. U srednjobugarskom razdoblju (XII–XV. st.) izjednačuju se ǫ i ъ u glasu ə, djelomično im se pridružuju ę i ь, koji se češće izjednačuju s e. Vokal y rano prelazi u i, a razvoj jata različit je u dijalektima.

Balkanizmi:

Počinje kolebanje u padežnom sustavu, infinitiv se sve češće zamjenjuje s da + prezent, futur se tvori od skraćenoga prezenta glagola ‘htjeti’ + da + prezent, a pokazni zajednički oblici tə, ta, to, mn. te smještavaju se iza imenice i postupno dobivaju funkciju člana. U novobugarskom razdoblju (od početka XVI. st.) član je već formiran, deklinacija posve nestaje izuzev neke zamjeničke riječi, gdje je znatno reducirana. Futur se sada tvori od prezenta glagola ‘htjeti’ reduciranoga na nepromjenjivu česticu šte + prezent, uz izostavljanje da (šte dojdeš ‘doći ćeš’). Komparacija pridjeva postaje analitična (dobra, podobra, najdobra), a slavenskim glagolskim načinima pridružuje se poseban način za zbivanja kojima govornik nije bio nazočan. Sve te specifičnosti pripadaju tzv. balkanizmima. Bugarski se dijalekti svrstavaju u manje zapadno (refleks jata e) i veće istočno narječje (jat daje e i ja u različitim prilikama).

Zašto Bugari za rečcu ,,ne" klimaju glavom gore-dole a za rečcu ,,da'' levo-desno, suprotno od većine ljudi? Zna li neko odgovor na to pitanje.

 

[Casual Observer]

Zašto Bugari za rečcu ,,ne" klimaju glavom gore-dole a za rečcu ,,da'' levo-desno, suprotno od većine ljudi? Zna li neko odgovor na to pitanje.

Pitati kolegu @Nenad1331 kad se bude vratio s odmora.

Vikipedija na bugarskom i mnogi bugarski sajtovi lažu čak i da se “tako klima glavom i u jugoistočnoj Srbiji”.

 

[Meliot]

Pitati kolegu @Nenad1331 kad se bude vratio s odmora.

Vikipedija na bugarskom i mnogi bugarski sajtovi lažu čak i da se “tako klima glavom i u jugoistočnoj Srbiji”.

Ja sam čuo za Severnu Makedoniju da tako isto rade ali nisam siguran da je to tačno. A za jugoistočnu Srbiju stoposto nije tačno. Možda samo u Dimitrovgradu i Bosilegradu.

 

[Casual Observer]

Ja sam čuo za Severnu Makedoniju da tako isto rade ali nisam siguran da je to tačno. A za jugoistočnu Srbiju stoposto nije tačno. Možda samo u Dimitrovgradu i Bosilegradu.

U Srbiji toga nema baš nigde, ali uopšte. Al’ sanstefanske deluzije ih teraju da izmišljaju “bugarske tragove” gde se okrenu.

 

[Casual Observer]

Znaš šta još nije merodavno? Velikosrpska pseudoistorija i pseudo lingvistika koju svet ne priznaje. Velikosrbi prisvajaju čak i dubrovačku književnost, svojataju goranski jezik, taman posla da se nešto ne prisvoji. I Solun bi bio stari srpski grad da se ne daj Bože našao u Srbiji.

O ovim bugarističkim teorijama i tvom bugarizmu:

Suština bugarskog projektovanja vlastitog identiteta na druge počiva na ideji državno-političkog kontinuiteta u najširim mogućim granicama koje je osvojila turkijska skupina Bugara u napadima na zemlje oko kojih su se borili Franci i Vizantija, nakon njihovog vezivanja za tlo Donje Mezije. Zbog nesklada s konceptom savremenog društva, a još i više trenutnog odnosa snaga, bugarski naučnici pribegavaju i ideji o “raširenosti bugarskog jezika”, takođe formulisanoj tek u 19. veku.

Tamošnja je filologija odavno u sukobu s ostatkom slovenskih filologija, vođena hipotezom o bugarskom poreklu prvog slovenskog književnog jezika: „Jezik je nastao na bugarskoj podlozi, dakle starobugarski je; čitavo delo Sv. Ćirila i Metodija sačuvano je zahvaljujući Bugarskoj, u koju su se sklonili njihovi učenici; iz Bugarske je ta pismenost preneta u Srbiju i Kijevsku Rusiju.” Kada je počelo stvaranje „staroslovenskog” jezika (oko 863), prevođenjem grčkih i latinskih tekstova na slovenski narodni govor, bugarski je tada jedan iz grupe azijskih turkijskih jezika (domišljanje da se taj jezik nazove „prabugarskim”, a slovenski „starobugarskim” nategnuto je). Solunska oblast, kao ni Velika Moravska nemaju veze s Bugarima i Bugarskom. Ipak, tačno je da je Bugarska kao predatorna država po dobijanju vlastite crkvene organizacije imala uslova da tu pismenost unapredi i raširi, ali je tu priliku propustila zbog neprestanog učešća u međusobnim borbama raznih stepskih naroda. Srbi i Hrvati su slovensku pismenost dobili nezavisno od nje; uticaj iz tzv. „bugarskih” krajeva došao je kasnije, naročito u vreme vizantijske vlasti (11–12. vek).

 

[Casual Observer]

Одличан пример, но, видиш да и овде језик није доследан (между и међу) на пример. Мислим да би већ у српскословенском језику требала бито извршена замена все у све, ако се не варам?

‘Meždu’ je striktno staroslovenski oblik koji je ušao i u pisani starosrpski - čak i u dokumentima u kojima se koristilo đerv ima i oblika sa ‘št’ i ‘žd’.

 

[Casual Observer]

Jeste, ali više vuče ka šumadijskom dijalektu u odnosu na prizrensko-timočki. Mada ima sličnosti sa PT kao što je akcentualizacija ka zadnjim slogovima ali padežni sistem je mnogo bliži šumadijskom dijalektu jer koristi od 5 do svih 7 padeža.

Stara akcentuacija (staroštokavska) nije ništa posebno, ima čakavskih govora koji su zadržali staru akcentuaciju pa se npr kaže ‘jezík’

 

[Casual Observer]

Teško to od tebe neko da doživi, znaš ti zbog čega. Idemo kude nas ili kude vas. Ne govori se tako.

Ne kaže se qurac me boli nego kur me boli. Zapiši i to da imaš kao podsetnik.

Није ли источнохерцеговачки кичма српског језика? Мада, ипак и косовско-ресавски прави одличну равнотежу између свих говора Срба. Скренућу тему, а зетско-рашки?

Читајући о косовско-ресавском, приметио сам да је доста честа особина да се говори ни уместо ви, као и не и ме уместо нас и вас. Наравно ту је у глас дз.

Mrkovićki govor okoline Bara kao karika između istočnih i zapadnih staroštokavskih govora, tj prizrensko-timočkih Metohije i zetskih juga Crne Gore:

 

[Meliot]

Mrkovićki govor okoline Bara kao karika između istočnih i zapadnih staroštokavskih govora, tj

Ja i dalje nemam pojma po kom kriterijumu se štokavski govor deli na zapadni i istočni.

 

[Casual Observer]

Ja i dalje nemam pojma po kom kriterijumu se štokavski govor deli na zapadni i istočni.

Pogledajte prilog 1536185

Odredili neke kriterijume, ima na Vikipediji do u detalje.

Misli se na istočne (ekavske) i zapadne (ijekavske i ikavske) staroštokavske govore

 

[Meliot]

Odredili neke kriterijume, ima na Vikipediji do u detalje.

Misli se na istočne (ekavske) i zapadne (ijekavske i ikavske) staroštokavske govore

Da, ali na onoj mapi područje Crne Gore je deo istočne štokavice a to je ijekavsko područje.

U tom razdoblju zapadnoštokavski govori su bili prostorno jedinstveni, odlikovao ih je šćakavizam i bliska veza s kajkavskim narječjem i čakavskim narječjem.
https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Zapadnoštokavsko_narječje

 

[Casual Observer]

Da, ali na onoj mapi područje Crne Gore je deo istočne štokavice a to je ijekavsko područje.

U tom razdoblju zapadnoštokavski govori su bili prostorno jedinstveni, odlikovao ih je šćakavizam i bliska veza s kajkavskim narječjem i čakavskim narječjem.
https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Zapadnoštokavsko_narječje

Štokavski nije isto što i staroštokavski, a ovo je strogo hrvatsko viđenje sračunato na konstruisanje “jedinstva” kajkavskog sa štokavskim i čakavskim.

PT su istočni staroštokavski govori, NIJE reč o podeli celog štokavskog.

 

[Meliot]

Štokavski nije isto što i staroštokavski, a ovo je strogo hrvatsko viđenje sračunato na konstruisanje “jedinstva” kajkavskog sa štokavskim i čakavskim.

PT su istočni staroštokavski govori, NIJE reč o podeli celog štokavskog.

Ali po ovoj mapi PT je deo istočne štokavice kao i zetsko-raški dijalekt.

 

[Meliot]

Na jugoistoku Srbije se u nekim krajevima za prazik Vaskrs govori Veligden (Veliki+dan). Ko nije znao sada zna. Mislim da je tu izvršena glasovna promena jednačenje po zvučnosti i da je -k ispred -d prešlo u -g.