Присуство Срба у Шоплуку и Јужном Поморављу?

[Casual Observer]

Да ли се бележи присуство српског народа и свести у Шоплуку и Јужном Поморављу пре 19. века?

Да ли су ти људи имали радије српску, бугарску или никакву свест?

Молим све да се уздрже пропаганде и упусте се у конструктивну и градивну расправу.

Уопштено, мислим на овај простор
Pogledajte prilog 1521801

Šopi su starosedeoci, starinci, na Balkanu a Srbi su dođoši sa severa

Šopi su Cvijićeva konstrukcija, isto kao i izvesni “Srbo-Hrvati”. Korišćenje takvih pogrdnih naziva je smo početna faza šopizacije i torlakizacije Srba. Već je stvorena recimo i crnogorska nacija…

 

[Casual Observer]

A tamo neka ,,čajkavica" je prelazni oblik sa čakavice na kajkavicu.

Čakavski baš i nije neki prelaz između kajkavskog i štokavskog.

 

[Casual Observer]

Мислим да Бугари Шоповима називају све западно од јатове границе а Торлацима само сами крајњи запад Бугарске плус призренско-тимочки дијалект и његове говорник

Zbog čega onda ti ovoliko insistiraš na korišćenju tih bugarskih naziva potpuno nepoznatih u Srbiji?

Bigari inače tvrde i da su Gagauzi “u stvari Bugari” “nesvesni svog bugarskog porekla”, a otkrili su i Bugare na Kavkazu. Tvoji omiljeni nazivi kao što su “Torlaci” i “Šopi” su samo izraz bugarskog otvorenog, smišljenog i sistematskog negiranja činjenice da na nekim od teritorija koje oni žele isključivo za sebe žive Srbi, a ne Bugari kako bi oni hteli.

Bugarska tvrdnja da su Gagauzi “deo bugarskog naroda” - koji naravno mora da se asimiluje u Bugare.

Teorije o kakvaskim Bugarima:

 

[Casual Observer]

uvek imaš prelazne forme između naroda sličnih jezika....područja gde su se mešali jezici i identitet...

“Šopi” i “Torlaci” su velikobugarska izmišljotina kojom smišljeno lansirana za asimilaciju Srba u zapadnoj Bugarskoj. svako korišćenje naziva služi upravo toj svrsi i baš ni jednoj drugoj.

Evo kako se to radi - izjava bivše, sada već potpuno bugarizovane Srpkinje iz dela zapadne Bugarske gde se još uvek pomalo koristi timočki:

Bugari govor dela zapadne Bigarske (Trn, Belogradčik) percipiraju kao srpski pa bivši Srbi odatle moraju da dokazuju Bugarima da su i oni Bugari - toliko o “prelaznim narodima” i “dvojnim identitetima”:

Banjska hrisovulja Kralja Milutina - obeležene reči koje se još uvek mogu čuti u prizrensko-timočkom:

 

[Casual Observer]

Moja tašta je iz Slivnice pored Sofije. Nju u šali tast koji je iz Varne zove Šopka. Opet ni ona se tako ne identifikuje iako je iz samog jezgra Šopluka nego dalje pripisuje taj naziv stanovnicima susednih mesta južnije. Vrlo mali broj ljudi verovatno sebe naziva tako, stekao sam utisak da je to nekad bio pogrdan naziv koji su ljudi koristili da izvređaju komšije iz susednog sela. Problem sa Šopima je kad su o njima počele da se snimaju emisije pa su u Srbiji počeli da se samoidentifikuju kao Šopi i oni kojima je to nekad bila uvreda. Danas možeš da čuješ Vranjance koji tvrde da su Šopi iako stanovnici Vranja nikad sebe tako nisu nazivali već je to opet bila pogrda za stanovnike istočnije od njih.

Lupanje pod uticajem velikobugarskih teorija. “Šopi” u Vranju, nije nego. Doduše dolazili ste, al ste posle bežali, već dva puta.

 

[Casual Observer]

Isto toliko je kumanovski ili pirotski razumljiv Bugarinu iz Plevena koliko i Srbinu iz Kragujevca. Probao sam, razumeju me, doduše ja njih manje.

Standardni bugarski danas bi bio nerazumljiv i Bugarima iz 19. veka jer je to jezik upropašćen ruskom leksikom koja čini do 30% savremenog bugarskog jezika.

Standardni bugarski danas bi bio nerazumljiv i Bugarima iz 19. veka jer je to jezik upropašćen ruskom leksikom koja čini do 30% savremenog bugarskog jezika.

“Upropašćen” ruskom leksikom? Ti bi da vratiš turcizme?!

 

[Casual Observer]

Верујем да је исто разумљив Бугарину из Плевена и Србину из Книна. Ипак, доста је разумљивији Србину из Крагујевца, рекао бих.

Kninski Srbi ne govore toliko različiti kao što su kajkavski i PT - leksičke razlike između PT i bugarskog su tolike da ni najistočnija varijanta, tj ona iz Trna nije nešto previše razumljiva Bugarima.

Trn i Belogradčik u Bugarskoj imaju reputaciju kao kajkavski u SFRJ. Svi nekako “razumeju” al im samo treba prevod.

 

[Casual Observer]

@Meliot @bernardo

 

[bernardo]

@Meliot @bernardo

Проблем је што који год пример да нађеш на ЈТ, он је надасве недодледан. Дакле, слушајући људе, некада кажу к'г, некада к'д, некада ка', некада кажу д'н'ска, а некада дан'ска, а некада д'наска, што је опет недоследан пример који не показује праве вредности дијалекта.

Чује се и по нагласку чак колико одударају. Овај човек што прича, тачно се чује то ч и ћ, а и код девојке која прича се ћ чује али она више звучи на КР дијалект иако је звучност тог говора посебна

Посебни и препознатљиви тог краја осим тј/кј, дј/гј и ѕ (дз) су такође меко л испред самогласника, е које када је самостално вуче на звук еа (Свеати Пеатар), цчћ дзџђ, ал то се све изгубило под утицајем књижевног

Македонски језик је направљен тако да се што више разликује и од српског и од бугарског, мада је у последње време опет мало приближен бугарском, али веруј да када причамо о словенском речнику тог краја, он је истоветан македонском речнику

Говорници ПТ ће увек радије рећи убав него леп, искам него желим, чак и прикаска него прича (иако оба могу да се чују свуда па чак и у Македонији), али чак и сакам рађе него волим.

Баш се сећам када сам тек почео пре 3 године да се занимам за ове говоре да сам прочитао на пиротској страници "Јела да си пооротимо" да су написали - "куј ги сака, да ги сака"

Такође речица деиа у значењу да али некада и преупотребљавана, например "дека си" а не "куде си" или на МКД "каде си"

"Он вика дека треба да си строши тој"

 

[Casual Observer]

Проблем је што који год пример да нађеш на ЈТ, он је надасве недодледан. Дакле, слушајући људе, некада кажу к'г, некада к'д, некада ка', некада кажу д'н'ска, а некада дан'ска, а некада д'наска, што је опет недоследан пример који не показује праве вредности дијалекта.

Чује се и по нагласку чак колико одударају. Овај човек што прича, тачно се чује то ч и ћ, а и код девојке која прича се ћ чује али она више звучи на КР дијалект иако је звучност тог говора посебна

Посебни и препознатљиви тог краја осим тј/кј, дј/гј и ѕ (дз) су такође меко л испред самогласника, е које када је самостално вуче на звук еа (Свеати Пеатар), цчћ дзџђ, ал то се све изгубило под утицајем књижевног

Македонски језик је направљен тако да се што више разликује и од српског и од бугарског, мада је у последње време опет мало приближен бугарском, али веруј да када причамо о словенском речнику тог краја, он је истоветан македонском речнику

Говорници ПТ ће увек радије рећи убав него леп, искам него желим, чак и прикаска него прича (иако оба могу да се чују свуда па чак и у Македонији), али чак и сакам рађе него волим.

Баш се сећам када сам тек почео пре 3 године да се занимам за ове говоре да сам прочитао на пиротској страници "Јела да си пооротимо" да су написали - "куј ги сака, да ги сака"

Такође речица деиа у значењу да али некада и преупотребљавана, например "дека си" а не "куде си" или на МКД "каде си"

"Он вика дека треба да си строши тој"

Zato što nije u pitanju nikakav standardizovani jezik nego dijalekatska grupa, inače nastala geografskim grupisanjem tri grupe govora koje su ranije činile posebne dijalekatske grupe svaka za sebe.

 

[Casual Observer]

О “Шоплуцима” у Србији - карта јужнословенског дијалекатског континуума је веома јасна - у Србији Шопа нема:

 

[Meliot]

О “Шоплуцима” у Србији - карта јужнословенског дијалекатског континуума је веома јасна - у Србији Шопа нема:

Pogledajte prilog 1551602
Pogledajte prilog 1551601

Pa i naziv "Torlaci" je novijeg datuma iz 19. veka ili sa početka 20. veka.