- Poruka
- 377.750
Diplomatski uspeh Hitlerove Nemačke ili loš potez kneza Pavla?
U trenutku kadaje Evropa hrlila u rat knez Pavle je odlucio da poseti Nemačku.
Inace tokom svoje vladavine jer je fakticki on vladao umesto mladog kralja, u spoljnoj politici se trudio da održi neutralnost.
Poseta kneza Pavla i njegove supruge, kneginje Olge Berlinu, desioo se 1. juna 1939.
Na velikoj vojnoj paradi koju je Hitler upriličio prisustvovao je i Ivo Andrić, u tom trenutku ambasador Jugoslavije u Nemačkoj.
Defile je trajao puna tri sata, u njemu je učestvovalo preko 70 hiljada vojnika Trećeg Rajha, a prikazana je najsavremenija tehnika i naoružanje.
Nakon posete priređena je i svečana večera tokom koje se činilo da sve visoke zvanice uživaju.
Medjutim, bice da Hitler nije ostavio pozitivan utisak na kneza Pavla koji je prognanom španskom kralju Alfonsu XIII otvoreno rekao da misli da je Hitler lud
a americki ambasador Džozefou Kenediju (ocem budućeg predsednika SAD)koji se sreo u Londonu sa knezom Pavlom rekao je :
“On (knez Pavle) kaže da su ga tri stvari impresionirale u toku posete Hitleru: pre svega, Hitler je ubeđen da se britanska imperija raspada i da zato neće biti u stanju da izdrži naporan rat, iako im hrabrost ne nedostaje; drugo, konstatovao je istu situaciju i u Londonu i Parizu: kad je Hitlera i Geringa upitao šta znaju o Rusiji - odgovorili su mu - “ništa”; treće, za Geringa misli da je pristojan momak, vrlo sposoban i veoma raspoložen da bude konstruktivan.”
Medjutim dve godine kasnije nakon što je Hitler napao Poljsku i otpoceo II sv.rat knez Pavle je prihvatio ponudu nacista i jugoslovenska vlada potpisala je pristupanje Trojnom paktu.
https://lepotesrbije.alo.rs/zanimlj...asenom-nemackom-kancelaru-adolfu-hitleru/vest
Kraljevina Jugoslavija je 25. marta 1941. godine potpisala sporazum o pristupanju Trojnom paktu Njemačke, Italije i Japana. Protokol su u Beču potpisali predsjednik vlade Dragiša Cvetković i ministar vanjskih poslova Aleksandar Cincar
Pre 82 godina listovi Vreme i Pravda na svojim naslovnim stranama kao udarnu objavili su vest da je u Beču Kraljevina Jugoslavija pristupanjem Trojnom paktu regulisala svoje odnose sa silama Osovine.
„Nemačka i Italija obavezuju se da za sve vreme trajanja rata neće tražiti od Jugoslavije ni prolaz ni prevoz svojih trupa“, glasi naslov u Vremenu. U tekstu se navodi da su dve velike susedne sile posebnom notom potvrdile da će „svagda poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Jugoslavije.
Sa druge strane, dopisnik lista Pravda iz Berlina javlja kako u tom gradu vlada mišljenje „da je pravac jugoslovenske politike konačno određen i da je Jugoslavija priznala novo uređenje Evrope“.
Međutim, mnogi su bili nezadovoljni tim činom – od građanskih političara, komunista do Srpske pravoslavne crkve i većeg dela vojske
koja je izvršila puč u noći 27. marta i zbacila Vladu, ukinula namesništvo i proglasila maloletnog prestolonaslednika Petra Karađorđevića II za kralja.
Istoga dana, na ulice mnogih gradova, pre svega Beograda, izašlo je mnoštvo građana koji su uzvikivali „Bolje rat nego pakt“ i „Bolje grob nego rob“.
Tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil, čija je zemlja podržala puč, izjavio je tog dana da je „jugoslovenska nacija pronašla svoju dušu“.
Odbacivanje sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu 27. marta 1941. godine, bio je prvi veliki moralni poraz nacističke Nemačke u tada porobljenoj Evropi
i imao je ogromni značaj za antifašistički pokret, kaže za RSE istoričarka Olga Manojlović Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije.
https://www.slobodnaevropa.org/a/intervju-manojlović-pintar-27mart1941/31164272.html
“Potpisivanje trojnog pakta od strane vlade Kraljevine Jugoslavije, što zbog dugogodišnjeg bremena ideoloških osuda ovog akta, što zbog nedovoljne rasvetljenosti svih činilaca koji su uticali na takav razvoj događaja, predstavljalo je, može se reći, istorijsku dilemu, a često i zabranjenu zonu za objektivna istraživanja i zaključivanja. Kroz izlaganje istorijskih okolnosti koje su uticale na ovakav razvoj događaja, ponašanja državnog vrha Kraljevine Jugoslavije, dilema čelnih ljudi države i njihovih nužnih ili željenih opredeljenja, ovaj članak treba da ukaže na neophodnost sagledavanja svih činilaca koji su uslovili ovakav čin kraljevske vlade. Izlaganje sadržine ovog akta i propratnih akata kraljevske vlade i vlada sila Osovine i njihove pravne prirode, treba da ukaže na činjenicu da postupci jugoslovenskog državnog vrha nisu bili postupci neodgovornih ljudi, već iznuđeni potezi, sa ondašnjeg stanovišta, možda jedino mogući, i moglo bi se reći, ne tako štetni po interese Kraljevine Jugoslavije.”
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu- Ranđelović Nebojša
http://www.prafak.ni.ac.rs/files/zbornik/sadrzaj/zbornici/z42/17z42.pdf
Sa distance od 82 godine i desavanja kroz koja je prosla Jugoslavija i njeni narodi;
Da li je pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu, bila politička zabluda ili istorijska nužnost ?
U trenutku kadaje Evropa hrlila u rat knez Pavle je odlucio da poseti Nemačku.
Inace tokom svoje vladavine jer je fakticki on vladao umesto mladog kralja, u spoljnoj politici se trudio da održi neutralnost.
Poseta kneza Pavla i njegove supruge, kneginje Olge Berlinu, desioo se 1. juna 1939.
Na velikoj vojnoj paradi koju je Hitler upriličio prisustvovao je i Ivo Andrić, u tom trenutku ambasador Jugoslavije u Nemačkoj.
Defile je trajao puna tri sata, u njemu je učestvovalo preko 70 hiljada vojnika Trećeg Rajha, a prikazana je najsavremenija tehnika i naoružanje.
Nakon posete priređena je i svečana večera tokom koje se činilo da sve visoke zvanice uživaju.
Medjutim, bice da Hitler nije ostavio pozitivan utisak na kneza Pavla koji je prognanom španskom kralju Alfonsu XIII otvoreno rekao da misli da je Hitler lud
a americki ambasador Džozefou Kenediju (ocem budućeg predsednika SAD)koji se sreo u Londonu sa knezom Pavlom rekao je :
“On (knez Pavle) kaže da su ga tri stvari impresionirale u toku posete Hitleru: pre svega, Hitler je ubeđen da se britanska imperija raspada i da zato neće biti u stanju da izdrži naporan rat, iako im hrabrost ne nedostaje; drugo, konstatovao je istu situaciju i u Londonu i Parizu: kad je Hitlera i Geringa upitao šta znaju o Rusiji - odgovorili su mu - “ništa”; treće, za Geringa misli da je pristojan momak, vrlo sposoban i veoma raspoložen da bude konstruktivan.”
Medjutim dve godine kasnije nakon što je Hitler napao Poljsku i otpoceo II sv.rat knez Pavle je prihvatio ponudu nacista i jugoslovenska vlada potpisala je pristupanje Trojnom paktu.
https://lepotesrbije.alo.rs/zanimlj...asenom-nemackom-kancelaru-adolfu-hitleru/vest
Kraljevina Jugoslavija je 25. marta 1941. godine potpisala sporazum o pristupanju Trojnom paktu Njemačke, Italije i Japana. Protokol su u Beču potpisali predsjednik vlade Dragiša Cvetković i ministar vanjskih poslova Aleksandar Cincar
Pre 82 godina listovi Vreme i Pravda na svojim naslovnim stranama kao udarnu objavili su vest da je u Beču Kraljevina Jugoslavija pristupanjem Trojnom paktu regulisala svoje odnose sa silama Osovine.
„Nemačka i Italija obavezuju se da za sve vreme trajanja rata neće tražiti od Jugoslavije ni prolaz ni prevoz svojih trupa“, glasi naslov u Vremenu. U tekstu se navodi da su dve velike susedne sile posebnom notom potvrdile da će „svagda poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Jugoslavije.
Sa druge strane, dopisnik lista Pravda iz Berlina javlja kako u tom gradu vlada mišljenje „da je pravac jugoslovenske politike konačno određen i da je Jugoslavija priznala novo uređenje Evrope“.
Međutim, mnogi su bili nezadovoljni tim činom – od građanskih političara, komunista do Srpske pravoslavne crkve i većeg dela vojske
koja je izvršila puč u noći 27. marta i zbacila Vladu, ukinula namesništvo i proglasila maloletnog prestolonaslednika Petra Karađorđevića II za kralja.
Istoga dana, na ulice mnogih gradova, pre svega Beograda, izašlo je mnoštvo građana koji su uzvikivali „Bolje rat nego pakt“ i „Bolje grob nego rob“.
Tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil, čija je zemlja podržala puč, izjavio je tog dana da je „jugoslovenska nacija pronašla svoju dušu“.
Odbacivanje sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu 27. marta 1941. godine, bio je prvi veliki moralni poraz nacističke Nemačke u tada porobljenoj Evropi
i imao je ogromni značaj za antifašistički pokret, kaže za RSE istoričarka Olga Manojlović Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije.
https://www.slobodnaevropa.org/a/intervju-manojlović-pintar-27mart1941/31164272.html
“Potpisivanje trojnog pakta od strane vlade Kraljevine Jugoslavije, što zbog dugogodišnjeg bremena ideoloških osuda ovog akta, što zbog nedovoljne rasvetljenosti svih činilaca koji su uticali na takav razvoj događaja, predstavljalo je, može se reći, istorijsku dilemu, a često i zabranjenu zonu za objektivna istraživanja i zaključivanja. Kroz izlaganje istorijskih okolnosti koje su uticale na ovakav razvoj događaja, ponašanja državnog vrha Kraljevine Jugoslavije, dilema čelnih ljudi države i njihovih nužnih ili željenih opredeljenja, ovaj članak treba da ukaže na neophodnost sagledavanja svih činilaca koji su uslovili ovakav čin kraljevske vlade. Izlaganje sadržine ovog akta i propratnih akata kraljevske vlade i vlada sila Osovine i njihove pravne prirode, treba da ukaže na činjenicu da postupci jugoslovenskog državnog vrha nisu bili postupci neodgovornih ljudi, već iznuđeni potezi, sa ondašnjeg stanovišta, možda jedino mogući, i moglo bi se reći, ne tako štetni po interese Kraljevine Jugoslavije.”
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu- Ranđelović Nebojša
http://www.prafak.ni.ac.rs/files/zbornik/sadrzaj/zbornici/z42/17z42.pdf
Sa distance od 82 godine i desavanja kroz koja je prosla Jugoslavija i njeni narodi;
Da li je pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu, bila politička zabluda ili istorijska nužnost ?
