Kad čovek na osnovu reči crkvenjaka poveruje u postojanje nekakvog entiteta koji odozgo kudi i sudi, tada proces primanja informacija ide preko emotivnog centra čoveka. Crkva ne ceni čoveka po snazi njegovog intelekta, već po snazi njegovog verovanja.
Kada čovek na osnovu reči učitelja/profesora poveruje da je sve što postoji nastalo slučajno, eto desilo se, tada proces primanja informacija ide preko intelektualnog centra. Nauka, takođe, ne ceni čoveka po snazi njegovog intelekta, već po snazi njegovog verovanja u reči autoriteta na polju.
U prvom slučaju imaju religiju verovanja putem emocionalnog centra, u drugom slučaju imamo religiju verovanja putem intelektualnog centra, ili, religija vere i religija argumenata i dokaza. U svakom slučaju, verovanje na sve strane, i to u najvećem broju slučaja - slepo i bespogovorno verovanje.
Da bi se uopšte došlo do nekakvog ''principa'' evolucije, potrebno je prvo saznati i utvrditi kako je nastao prvobitni oblik života koji je kasnije navodno evoluirao po ''principima'' evolucije. Izgovore tipa ''teorija evolucije se ne bavi nastankom života, time se bavi abiogeneza'' daju ograničeni ljudi, a isti takvi ih i prihvataju kao validno objašnjenje.
Ne može se pričati istinito i precizno o razvoju nečega ako se prethodno ne zna tačno kako je to nešto nastalo. Tačnije, može se pričati, ali bez korišćenja procesa razmišljanja, zdravog razuma i elementarne logike, za šta je više nego lep primer upravo teorija evolucije.
