Све је то списак лепих жеља, али није реално.
Капиталистички свет дели на 3 дела, језгро(САД; Канада, Аустралија,"старе чланице ЕУ" , Јапан), полупериферију("нове чланице ЕУ"-бивше социјалистичке државе у Европи, Русија и бивши СССР, Кина, поједине земље Л.Америке) и периферију(већи део Азије, делови Л.Америке и Африка).За сваки део капиталистичког света постоји и одређени тип друштвеног, политичког и економског уређења, који је варијација глобалног капитализма.
Твој списак лепих жеља постоји само у земљама капиталистичког језгра а у земљама полупериферије, попут Србије, то је немогуће јер би то било у супротности са еволуцијом капитализма.На пример, у земљама језгра, буржоазија је давно завршила првобитну акумулацију капитала, успоставила класно друштво и онда успоставила буржујску владавину права да би зацементирала свој положај и спречила неке друге да постану буржуји кроз корупцију и друге нелегалне радње.
С друге стране, у Србији првобитна акулација капитала још траје, и да би се тај процес несметано одвијао, потребно је толерисање корупције, кршење закона и неефикасан правни поредак и правосуђе. Такође, Србија је део западњачке империје и страном капиталу одговара да овде постоји врло толерантан однос према корупцији, загађењу околине, кршењу права радника итд.
Слично је и са поделом власти и другим установама буржоаске либералне демократије, за њихово ефективно постојање у Србији нема друштвених, економских и политичких предуслова.
