Prijatelji i zivotna dob

[Cro_čvarak]

Niz puta sam čuo u životu da pravi prijatelji mogu biti samo iz djetinjstva i mladosti. Što je najzanimljivije vidim da većina prijateljstva i datira iz tog životnog razdoblja, samo što ima dosta slučajeva da proteklom vremena pucaju ili slabe prijateljstva. Tada prilično često ljudi ne nalaze nove prijatelje u odrasloj dobi. Sad uzmimo razdoblje od 15- ete do 35- ete godine života, s 15 godina postoji jedna grupa prijatelja, njihova grupa im je sve, nemaju životnih briga, to je neko njihovo posebno teen stanje uma. Do 35-ete godina života toliko će se toga dogoditi, neko će završiti fakultet, neko će odustati od faxa, neko će završiti obrtničku školu, neko će se dva puta oženiti i rastaviti, neko neće ni biti u ozbiljnoj vezi. Naravno da će se uslijed svega toga prijateljstva naći u izazovu i da mnoga neće preživiti taj izazov. Sve je meni to jasno, samo nije mi jasno zašto se ne može steći novog prijatelja s 35( ili recimo 45), ili zašto neki misle da bi to bilo čudno imati novog prijatelja u toj dobi. Na kraju ispada da je čak lakše nekoga naći za vezu( a to danas svakako nije lako) nego naći prijatelja u zrelijoj životnoj dobi.

 

[Alter_Ego_]

Пријатеље је могуће срести током целог животног века.

Да ли ће бити прави пријатељ зависи од искрености пријатељског односа и искустава кроз која се заједно са пријатељем или пријатељицом пролази.

Нпр. могуће је у војсци стећи друга до гроба (и војничку упалу зглоба). Тај друг је неко ко живи на другом крају земље, али се у тих 6 месеци или годину дана су другови из војске пролазили кроз различита животна искуства (војне вежбе, пуцање, стража, рибање клоње, подјебавање подофоцира, прескакање ограде касарне, војнички излаци у град итд..итд...). Дакле, пријатељство зависи од квалитета тог односа, а не од квантитета.

Лакше је стећи пријатеље у младости или детињству, него касније.

 

[gost 443389]

Samo jednog računam u prijatelja, znamo se uživo preko 20 godina. Ovo virtuelno ništa ne računam. Bude i po 2, 3 godine to virtuelno, pa onda pukne, smučilo mi se više to proseravanje. Čisto ubijanje vremena. Treba da prođe bar 5 godina da bi nekog mogao da uračunaš u prijatelja, da se prođu razne situacije, a i to nije garant. Virtuelno su samo slova, i žao mi je što sam uglavnom sveden samo na to. Mada ni ja nisam baš jednostavan.

 

[Alter_Ego_]

Лакше је стећи пријатеље у младости или детињству, него касније.

Да допуним.

Лакше је стећи у детињству или младости јер смо окружени вршњацима, децом или младим људима. Великим бројем, са пуно слободног времена, тако да је и пуно прилике за пријатељства. Плус, деца су увек искрена међусобно.

Кад зађемо у године, већ нисмо окружени толиким бројем вршњака са којима можемо да имамо заједничке активности које нас зближавају. Ипак, не видим зашто колега са посла или комшија и сл. не би могао да постане пријатељ, ако је то искрено дружење, и ако се прође заједно пуно тога (што је, опет, теже у каснијим годинама, али, свакако, сасвим могуће). Дакле, формула је да је однос искрен и пуно заједничких искустава (а на начин живота "посо-кућа", баш и није могуће имати пуно заједничких искустава, па отуд и ређа пријатељства у познијим годинама.

 

[Џорџи]

Ma neke sam izmenjao i iz tog doba a neke i danas pogresno procenim,mislim sto ne procenjujem je problem,zaduze me realno nicim a ja se polomim sta god im treba dok me bas ne kosta puno,umesto kao oni samo proracunato i max distanca

 

[Van_Helsing]

Пријатеље је могуће срести током целог животног века.

Да ли ће бити прави пријатељ зависи од искрености пријатељског односа и искустава кроз која се заједно са пријатељем или пријатељицом пролази.

Нпр. могуће је у војсци стећи друга до гроба (и војничку упалу зглоба). Тај друг је неко ко живи на другом крају земље, али се у тих 6 месеци или годину дана су другови из војске пролазили кроз различита животна искуства (војне вежбе, пуцање, стража, рибање клоње, подјебавање подофоцира, прескакање ограде касарне, војнички излаци у град итд..итд...). Дакле, пријатељство зависи од квалитета тог односа, а не од квантитета.

Лакше је стећи пријатеље у младости или детињству, него касније.

Све то јесте тако, само је упала зглоба хронична! Не замери!

 

[maybell]

Ne ocekujem sad previse ko pre, jer shvatih da niko nije idealan jer ni ja nisam idealna i ne stvorim se za druge kad treba, bitno da svako zna svacije lose strane i pomiri se sa tim...

 

[Belgradeboy]

Nije sigurno da su prijatelji iz mladosti za ceo život.

 

[a bre Milun]

Niz puta sam čuo u životu da pravi prijatelji mogu biti samo iz djetinjstva i mladosti. Što je najzanimljivije vidim da većina prijateljstva i datira iz tog životnog razdoblja, samo što ima dosta slučajeva da proteklom vremena pucaju ili slabe prijateljstva. Tada prilično često ljudi ne nalaze nove prijatelje u odrasloj dobi. Sad uzmimo razdoblje od 15- ete do 35- ete godine života, s 15 godina postoji jedna grupa prijatelja, njihova grupa im je sve, nemaju životnih briga, to je neko njihovo posebno teen stanje uma. Do 35-ete godina života toliko će se toga dogoditi, neko će završiti fakultet, neko će odustati od faxa, neko će završiti obrtničku školu, neko će se dva puta oženiti i rastaviti, neko neće ni biti u ozbiljnoj vezi. Naravno da će se uslijed svega toga prijateljstva naći u izazovu i da mnoga neće preživiti taj izazov. Sve je meni to jasno, samo nije mi jasno zašto se ne može steći novog prijatelja s 35( ili recimo 45), ili zašto neki misle da bi to bilo čudno imati novog prijatelja u toj dobi. Na kraju ispada da je čak lakše nekoga naći za vezu( a to danas svakako nije lako) nego naći prijatelja u zrelijoj životnoj dobi.

ja sve sto imam prijatelja to su oni iz skolskih klupa. Ovi sada oko mene su vanzemaljci za moj pojam.

 

[Cro_čvarak]

ja sve sto imam prijatelja to su oni iz skolskih klupa. Ovi sada oko mene su vanzemaljci za moj pojam.

A što ako ti nisu ostali prijatelji iz školskih klupa ili ih nisi ni imao?

 

[Lule]

Zato što vremenom postajemo licemerni, neiskreni, uvredljivi, lenji, sebični, bez ideja, volje i entuzijazma.

 

[Pobednik79]

U ranom detinjstvu sam bio prilično izbirljiv po pitanju bližeg prijateljstva. Neke od prijatelja sam upoznao u gimnaziji, neke na fakultetu, a neke kasnije preko Interneta

 

[~sweet girl~]

Ja ću sav život biti otvorena da upoznam nove ljude i da postaneno prijatelji.
Silom prilika, mijenjanjem naših životnih okolnosti(selidbe, poslovi itd ) i prijateljstva se znaju mijenjati - neka kidati, neka stvarati.
Sve je to uredu

 

[Metronomy]

Život i jeste dinamika, a ja ne verujem u prijateljstva iz škole, ljude srećeš i gubiš, pa se vraćaju...doklinčiš ti njima, oni tebi, pa se to ladi...medjutim čovek, onaj ljud, onaj pristojan uvek ima te prijatelje, naročito medju onima s kojima se poznaje do koske...a nije teško biti pristojan....ako ti ne fali neka daska pa je tražiš na putu...

 

[a bre Milun]

A što ako ti nisu ostali prijatelji iz školskih klupa ili ih nisi ni imao?

ko moze da nema prijatelje iz skolskih dana, i ko moze da danas nema bar par njih sa kojima jos uvek komunicira..........osim ako taj nije otperjao za Boliviju, Keniju...........

 

[Cro_čvarak]

ko moze da nema prijatelje iz skolskih dana, i ko moze da danas nema bar par njih sa kojima jos uvek komunicira..........osim ako taj nije otperjao za Boliviju, Keniju...........

Pa mislim da solidan broj ljudi u 30- ima i 40- etima nema više prijatelja iz školskih klupi. Udaljili se, preselili, a ima slučajeva da i nisu imali prijatelja. Npr recimo u školskim danima neka osoba je bila vrlo sramežljiva i bez samopouzdanja pa nije stekla prijatelje, kasnije se ta osoba izgradila i volila bi imati prijatelje. Ili recimo da je neki dečko bio član nekog problematičnog društva u školi, protekom vremena se promjenio i postao normalna osoba i želi steći iste takve prijatelje.

 

[Džudi S]

Sve je meni to jasno, samo nije mi jasno zašto se ne može steći novog prijatelja s 35( ili recimo 45), ili zašto neki misle da bi to bilo čudno imati novog prijatelja u toj dobi. Na kraju ispada da je čak lakše nekoga naći za vezu( a to danas svakako nije lako) nego naći prijatelja u zrelijoj životnoj dobi.

Ne mislim da je čudno ukoliko postanemo sa nekim prijatelj a imamo 45+ i više godina.

Prijateljstva iz detinjstva iz osnovne škole su retka. Naši hobiji i interesovanja koja smo imali u ranom detinjstvu i ranoj mladosti se menjaju tokom godina.


Posle osnovne škole, prijatelje stičemo u srednjoj školi, zatim na fakultetu..Mogu nam biti prijatelji i pojedine kolege sa posla.

Nove ljude upoznajemo i kad se preselimo u drugo naselje ili kad promenimo grad.

Osnovno je da želimo komunikaciju sa ljudima..i posle površnog poznanstva možemo da steknemo ponekog prijatelja.

 

[*pustinjakinja]

Mladost je otvorenija i još ne toliko ili iskvarena ili umorena životom, pa se zato ima utisak da se tada sreću prijateljstva za ceo život.
Lakše se sklapaju poznanstva i to je sve.
S godinama i iskustvom, teže je, ali ne i nemoguće sresti bar jednog pravog i iskrenog prijatelja.
Pobornik sam da se stara prijateljstva čuvaju, ako je ikako moguće i da se ne menjaju olako novim.
No u životu ništa nije sigurno pa često bude da neprijatelj bude više prijatelj od prijatelja.
Često znam pola u šali, pola u zbilji reći; Ako neko treba da priča o meni jednog dana kad odem, neka to rade oni koje me nisu voleli.
Sigurna sam da će reći viće dobrog od onih koji su me voleli.
Prijatlj je pravo bogatstvo i nije jednosmerna ulica...

 

[Лички гусар]

Niz puta sam čuo u životu da pravi prijatelji mogu biti samo iz djetinjstva i mladosti. Što je najzanimljivije vidim da većina prijateljstva i datira iz tog životnog razdoblja, samo što ima dosta slučajeva da proteklom vremena pucaju ili slabe prijateljstva. Tada prilično često ljudi ne nalaze nove prijatelje u odrasloj dobi. Sad uzmimo razdoblje od 15- ete do 35- ete godine života, s 15 godina postoji jedna grupa prijatelja, njihova grupa im je sve, nemaju životnih briga, to je neko njihovo posebno teen stanje uma. Do 35-ete godina života toliko će se toga dogoditi, neko će završiti fakultet, neko će odustati od faxa, neko će završiti obrtničku školu, neko će se dva puta oženiti i rastaviti, neko neće ni biti u ozbiljnoj vezi. Naravno da će se uslijed svega toga prijateljstva naći u izazovu i da mnoga neće preživiti taj izazov. Sve je meni to jasno, samo nije mi jasno zašto se ne može steći novog prijatelja s 35( ili recimo 45), ili zašto neki misle da bi to bilo čudno imati novog prijatelja u toj dobi. Na kraju ispada da je čak lakše nekoga naći za vezu( a to danas svakako nije lako) nego naći prijatelja u zrelijoj životnoj dobi.

можда зато што су многи људи подли, лажљиви,па нико никоме свијесно или подсвјесно више не вјерује
ја сам рецимо увијек желио имати што мање пријатеља

 

[Лички гусар]

Ne mislim da je čudno ukoliko postanemo sa nekim prijatelj a imamo 45+ i više godina.

Prijateljstva iz detinjstva iz osnovne škole su retka. Naši hobiji i interesovanja koja smo imali u ranom detinjstvu i ranoj mladosti se menjaju tokom godina.


Posle osnovne škole, prijatelje stičemo u srednjoj školi, zatim na fakultetu..Mogu nam biti prijatelji i pojedine kolege sa posla.

Nove ljude upoznajemo i kad se preselimo u drugo naselje ili kad promenimo grad.

Osnovno je da želimo komunikaciju sa ljudima..i posle površnog poznanstva možemo da steknemo ponekog prijatelja.

осим што су рана пријатељства чиста ко суза
а одрасла добро прорачуната, варљива, у која се не полажен пуно вјере итд.

 

[Džudi S]

осим што су рана пријатељства чиста ко суза
а одрасла добро прорачуната, варљива, у која се не полажен пуно вјере итд.

Вероватно си у праву, али ја ценим и нова познанства и пријатељства.

 

[Лички гусар]

Вероватно си у праву, али ја ценим и нова познанства и пријатељства.

пуно теже јер је мање искрености
треба бити јако пажљив са тим кога пушташ близу себи

 

[Džudi S]

треба бити јако пажљив са тим кога пушташ близу себи

Да, у праву си. Теже је остварити ново познанство и пријатељство када имаш 45+.

 

[Cro_čvarak]

Danas sam onako u prolazu vidio dva muškarca za koje smatram da su više manje usamljeni. Mnogo je danas takvih osoba ali zašto baš to dvoje? Sad ću objasniti s time da jednoga onako poznajem a drugog i ne poznajem.

Ovaj prvi kojega poznajem je kao i ja godina, znači oko 45. Zaposlen je na jednom specifičnom radnom mjestu na kojem imaju "praznina" u radnom procesu, pogotovo izvan ljetnog doba, jedan dan rade(12 sati) pa dva dana ne rade. Ja sam svojim tadašnjim poslom bo u doticaju s njima i tako sam ga upoznao. Onako iste godine, više stari momci, sličnog karaktera. Nismo više bili u kontaktu jer ja nisam više bio na tom poslu(on je na tom poslu preko 20 godina), ali počeja sam ga vidjati u kladionici blizu mene. Javim se ja njemu, kaže on meni da je sad tu preselio, aj super kažem.Jedan put gotov on, gotov ja, pitam ga ja oćemo li na kavu u obližnji kafić.Odbio je moj poziv, ali nije samo to, bio je sav zatečen i iznenadjen mojim pozivom. U zadnje ga vrijeme ga stalno viđam s nekim tipom s njegovog posla, taj oko 55, razveden, kockar, posudjivao i nije vraćao. Treba napomenuti da je uslijed specifičnosti tog posla često tamo navraćao(ili u birc pokraj) što je ponekad izazivalo čuđenje ili podsmijeh od dijela kolega.

Ovoga drugoga zapravo i ne poznajem, samo sam jedan put kratko razgovara s njim o čemu i je post. Tip izgleda živi negdi blizu mene, viđa sam ga u tom obližnjem kafiću, uvik sam, puši, čita novine, skrolaje po mobitelu. Odavao mi je dojam usamljene i pomalo rastrojene osobe. Jedan put našli smo se u trgovini u drugom dijelu grada. Velika gužva, on pored mene. Ja započne nešto razgovor i kažem mu odakle ga kao znam. On meni vrlo smirenim ihladnim glasom da on nikada u životu nije bio u tom kafiću. Mogao bi neko pomisliti dvoje sličnih ali vjerujti mi to je on 100%. Potpuno isti izgled, isti hod i pogotovo ista ga glupa jakna koja je dosta jedinstvena.

Ispada da se ljud panično brane od mogućnosti novog poznanstva, i to usamljeni ljudi?

 

[Džudi S]

Ispada da se ljudi panično brane od mogućnosti novog poznanstva, i to usamljeni ljudi?

Jedna moja daljnja rođaka godinama je bila usamljena i odbijala je da se upozna sa nekim. Sada je već stara žena i živi u staračkom domu - Domu za penzionere.

Ne znam kako se sada snalazi sa svojim vršnjacima, sa tim društvom sa kojim sada živi.