Prijatelji i zivotna dob

Cro_čvarak

Iskusan
Poruka
5.164
Niz puta sam čuo u životu da pravi prijatelji mogu biti samo iz djetinjstva i mladosti. Što je najzanimljivije vidim da većina prijateljstva i datira iz tog životnog razdoblja, samo što ima dosta slučajeva da proteklom vremena pucaju ili slabe prijateljstva. Tada prilično često ljudi ne nalaze nove prijatelje u odrasloj dobi. Sad uzmimo razdoblje od 15- ete do 35- ete godine života, s 15 godina postoji jedna grupa prijatelja, njihova grupa im je sve, nemaju životnih briga, to je neko njihovo posebno teen stanje uma. Do 35-ete godina života toliko će se toga dogoditi, neko će završiti fakultet, neko će odustati od faxa, neko će završiti obrtničku školu, neko će se dva puta oženiti i rastaviti, neko neće ni biti u ozbiljnoj vezi. Naravno da će se uslijed svega toga prijateljstva naći u izazovu i da mnoga neće preživiti taj izazov. Sve je meni to jasno, samo nije mi jasno zašto se ne može steći novog prijatelja s 35( ili recimo 45), ili zašto neki misle da bi to bilo čudno imati novog prijatelja u toj dobi. Na kraju ispada da je čak lakše nekoga naći za vezu( a to danas svakako nije lako) nego naći prijatelja u zrelijoj životnoj dobi.
 
Пријатеље је могуће срести током целог животног века.

Да ли ће бити прави пријатељ зависи од искрености пријатељског односа и искустава кроз која се заједно са пријатељем или пријатељицом пролази.

Нпр. могуће је у војсци стећи друга до гроба (и војничку упалу зглоба). Тај друг је неко ко живи на другом крају земље, али се у тих 6 месеци или годину дана су другови из војске пролазили кроз различита животна искуства (војне вежбе, пуцање, стража, рибање клоње, подјебавање подофоцира, прескакање ограде касарне, војнички излаци у град итд..итд...). Дакле, пријатељство зависи од квалитета тог односа, а не од квантитета.

Лакше је стећи пријатеље у младости или детињству, него касније.
 
Samo jednog računam u prijatelja, znamo se uživo preko 20 godina. Ovo virtuelno ništa ne računam. Bude i po 2, 3 godine to virtuelno, pa onda pukne, smučilo mi se više to proseravanje. Čisto ubijanje vremena. Treba da prođe bar 5 godina da bi nekog mogao da uračunaš u prijatelja, da se prođu razne situacije, a i to nije garant. Virtuelno su samo slova, i žao mi je što sam uglavnom sveden samo na to. Mada ni ja nisam baš jednostavan.
 
Лакше је стећи пријатеље у младости или детињству, него касније.
Да допуним.

Лакше је стећи у детињству или младости јер смо окружени вршњацима, децом или младим људима. Великим бројем, са пуно слободног времена, тако да је и пуно прилике за пријатељства. Плус, деца су увек искрена међусобно.

Кад зађемо у године, већ нисмо окружени толиким бројем вршњака са којима можемо да имамо заједничке активности које нас зближавају. Ипак, не видим зашто колега са посла или комшија и сл. не би могао да постане пријатељ, ако је то искрено дружење, и ако се прође заједно пуно тога (што је, опет, теже у каснијим годинама, али, свакако, сасвим могуће). Дакле, формула је да је однос искрен и пуно заједничких искустава (а на начин живота "посо-кућа", баш и није могуће имати пуно заједничких искустава, па отуд и ређа пријатељства у познијим годинама.
 
Пријатеље је могуће срести током целог животног века.

Да ли ће бити прави пријатељ зависи од искрености пријатељског односа и искустава кроз која се заједно са пријатељем или пријатељицом пролази.

Нпр. могуће је у војсци стећи друга до гроба (и војничку упалу зглоба). Тај друг је неко ко живи на другом крају земље, али се у тих 6 месеци или годину дана су другови из војске пролазили кроз различита животна искуства (војне вежбе, пуцање, стража, рибање клоње, подјебавање подофоцира, прескакање ограде касарне, војнички излаци у град итд..итд...). Дакле, пријатељство зависи од квалитета тог односа, а не од квантитета.

Лакше је стећи пријатеље у младости или детињству, него касније.
Све то јесте тако, само је упала зглоба хронична! Не замери! :)
 
Niz puta sam čuo u životu da pravi prijatelji mogu biti samo iz djetinjstva i mladosti. Što je najzanimljivije vidim da većina prijateljstva i datira iz tog životnog razdoblja, samo što ima dosta slučajeva da proteklom vremena pucaju ili slabe prijateljstva. Tada prilično često ljudi ne nalaze nove prijatelje u odrasloj dobi. Sad uzmimo razdoblje od 15- ete do 35- ete godine života, s 15 godina postoji jedna grupa prijatelja, njihova grupa im je sve, nemaju životnih briga, to je neko njihovo posebno teen stanje uma. Do 35-ete godina života toliko će se toga dogoditi, neko će završiti fakultet, neko će odustati od faxa, neko će završiti obrtničku školu, neko će se dva puta oženiti i rastaviti, neko neće ni biti u ozbiljnoj vezi. Naravno da će se uslijed svega toga prijateljstva naći u izazovu i da mnoga neće preživiti taj izazov. Sve je meni to jasno, samo nije mi jasno zašto se ne može steći novog prijatelja s 35( ili recimo 45), ili zašto neki misle da bi to bilo čudno imati novog prijatelja u toj dobi. Na kraju ispada da je čak lakše nekoga naći za vezu( a to danas svakako nije lako) nego naći prijatelja u zrelijoj životnoj dobi.
ja sve sto imam prijatelja to su oni iz skolskih klupa. Ovi sada oko mene su vanzemaljci za moj pojam.
 
Život i jeste dinamika, a ja ne verujem u prijateljstva iz škole, ljude srećeš i gubiš, pa se vraćaju...doklinčiš ti njima, oni tebi, pa se to ladi...medjutim čovek, onaj ljud, onaj pristojan uvek ima te prijatelje, naročito medju onima s kojima se poznaje do koske...a nije teško biti pristojan....ako ti ne fali neka daska pa je tražiš na putu...
 
ko moze da nema prijatelje iz skolskih dana, i ko moze da danas nema bar par njih sa kojima jos uvek komunicira..........osim ako taj nije otperjao za Boliviju, Keniju...........
Pa mislim da solidan broj ljudi u 30- ima i 40- etima nema više prijatelja iz školskih klupi. Udaljili se, preselili, a ima slučajeva da i nisu imali prijatelja. Npr recimo u školskim danima neka osoba je bila vrlo sramežljiva i bez samopouzdanja pa nije stekla prijatelje, kasnije se ta osoba izgradila i volila bi imati prijatelje. Ili recimo da je neki dečko bio član nekog problematičnog društva u školi, protekom vremena se promjenio i postao normalna osoba i želi steći iste takve prijatelje.
 
Sve je meni to jasno, samo nije mi jasno zašto se ne može steći novog prijatelja s 35( ili recimo 45), ili zašto neki misle da bi to bilo čudno imati novog prijatelja u toj dobi. Na kraju ispada da je čak lakše nekoga naći za vezu( a to danas svakako nije lako) nego naći prijatelja u zrelijoj životnoj dobi.

Ne mislim da je čudno ukoliko postanemo sa nekim prijatelj a imamo 45+ i više godina.

Prijateljstva iz detinjstva iz osnovne škole su retka. Naši hobiji i interesovanja koja smo imali u ranom detinjstvu i ranoj mladosti se menjaju tokom godina.


Posle osnovne škole, prijatelje stičemo u srednjoj školi, zatim na fakultetu..Mogu nam biti prijatelji i pojedine kolege sa posla.

Nove ljude upoznajemo i kad se preselimo u drugo naselje ili kad promenimo grad.

Osnovno je da želimo komunikaciju sa ljudima..i posle površnog poznanstva možemo da steknemo ponekog prijatelja.
 
Mladost je otvorenija i još ne toliko ili iskvarena ili umorena životom, pa se zato ima utisak da se tada sreću prijateljstva za ceo život.
Lakše se sklapaju poznanstva i to je sve.
S godinama i iskustvom, teže je, ali ne i nemoguće sresti bar jednog pravog i iskrenog prijatelja.
Pobornik sam da se stara prijateljstva čuvaju, ako je ikako moguće i da se ne menjaju olako novim.
No u životu ništa nije sigurno pa često bude da neprijatelj bude više prijatelj od prijatelja.
Često znam pola u šali, pola u zbilji reći; Ako neko treba da priča o meni jednog dana kad odem, neka to rade oni koje me nisu voleli.
Sigurna sam da će reći viće dobrog od onih koji su me voleli.
Prijatlj je pravo bogatstvo i nije jednosmerna ulica...
 
Niz puta sam čuo u životu da pravi prijatelji mogu biti samo iz djetinjstva i mladosti. Što je najzanimljivije vidim da većina prijateljstva i datira iz tog životnog razdoblja, samo što ima dosta slučajeva da proteklom vremena pucaju ili slabe prijateljstva. Tada prilično često ljudi ne nalaze nove prijatelje u odrasloj dobi. Sad uzmimo razdoblje od 15- ete do 35- ete godine života, s 15 godina postoji jedna grupa prijatelja, njihova grupa im je sve, nemaju životnih briga, to je neko njihovo posebno teen stanje uma. Do 35-ete godina života toliko će se toga dogoditi, neko će završiti fakultet, neko će odustati od faxa, neko će završiti obrtničku školu, neko će se dva puta oženiti i rastaviti, neko neće ni biti u ozbiljnoj vezi. Naravno da će se uslijed svega toga prijateljstva naći u izazovu i da mnoga neće preživiti taj izazov. Sve je meni to jasno, samo nije mi jasno zašto se ne može steći novog prijatelja s 35( ili recimo 45), ili zašto neki misle da bi to bilo čudno imati novog prijatelja u toj dobi. Na kraju ispada da je čak lakše nekoga naći za vezu( a to danas svakako nije lako) nego naći prijatelja u zrelijoj životnoj dobi.
можда зато што су многи људи подли, лажљиви,па нико никоме свијесно или подсвјесно више не вјерује
ја сам рецимо увијек желио имати што мање пријатеља
 
Ne mislim da je čudno ukoliko postanemo sa nekim prijatelj a imamo 45+ i više godina.

Prijateljstva iz detinjstva iz osnovne škole su retka. Naši hobiji i interesovanja koja smo imali u ranom detinjstvu i ranoj mladosti se menjaju tokom godina.


Posle osnovne škole, prijatelje stičemo u srednjoj školi, zatim na fakultetu..Mogu nam biti prijatelji i pojedine kolege sa posla.

Nove ljude upoznajemo i kad se preselimo u drugo naselje ili kad promenimo grad.

Osnovno je da želimo komunikaciju sa ljudima..i posle površnog poznanstva možemo da steknemo ponekog prijatelja.
осим што су рана пријатељства чиста ко суза
а одрасла добро прорачуната, варљива, у која се не полажен пуно вјере итд.
 
осим што су рана пријатељства чиста ко суза
а одрасла добро прорачуната, варљива, у која се не полажен пуно вјере итд.

Вероватно си у праву, али ја ценим и нова познанства и пријатељства.
 

Back
Top