Priče o Univerzumu... :)

20110114.gif


Otprilike 'vako nešto.... :hahaha:
 
Evo novosti iz sveta astronomije :D Jedna od najsjajnijih zvezda verovatno će relativno skoro eksplodirati, tj postaće supernova. Radi se o zvezdi Betelguese u sazveždju Orion, a pripada jednoj od 9 najsjajnijih zvezda na nebu.
Astrofizičar Bred Karter, tvrdi da zvezda nužno troši gorivo iz svog jezgra i da odbrojava svoje poslednje dane. Medjutim, iako će se eksplozija neminovno desiti, možda će to biti tek za milion godina :( ..ali možda i pre 2015 :D
99% energije koja će se osloboditi nakon eksplozije biće pušteno kroz čestice neutrine (inače su bezopasne,stalno prolaze kroz naše telo ) a 1 % energije će
biti dovljno da gotovo 2 nedelje na zemlji ne pada mrak, imaćemo 2 sunca :lol:
 

Prilozi

  • 250px-Position_Alpha_Ori.png
    250px-Position_Alpha_Ori.png
    41,6 KB · Pregleda: 7
Poslednja izmena:
Osti:
Evo novosti iz sveta astronomije :D Jedna od najsjajnijih zvezda verovatno će relativno skoro eksplodirati, tj postaće supernova. Radi se o zvezdi Betelguese u sazveždju Orion, a pripada jednoj od 9 najsjajnijih zvezda na nebu.
Astrofizičar Bred Karter, tvrdi da zvezda nužno troši gorivo iz svog jezgra i da odbrojava svoje poslednje dane. Medjutim, iako će se eksplozija neminovno desiti, možda će to biti tek za milion godina :( ..ali možda i pre 2015 :D
99% energije koja će se osloboditi nakon eksplozije biće pušteno kroz čestice neutrine (inače su bezopasne,stalno prolaze kroz naše telo ) a 1 % energije će
biti dovljno da gotovo 2 nedelje na zemlji ne pada mrak, imaćemo 2 sunca :lol:
Kliknite za proširenje...

Pa to se čeka već duže vreme. Ima u nekom od mojih starijih postova video snimak površinske aktivnosti Betelgaza:


Ne izgleda baš ohrabrujuće.....


Nego, ja čekam čekam eksploziju Eta Carinae.... Biće to daleko veće boom :D Dovoljno veliko da bi sterilisalo celu zemlju ako bi bilo bliže. ili ako džetovi budu usmereni ka nama...
 
Osti:
Evo novosti iz sveta astronomije :D Jedna od najsjajnijih zvezda verovatno će relativno skoro eksplodirati, tj postaće supernova. Radi se o zvezdi Betelguese u sazveždju Orion, a pripada jednoj od 9 najsjajnijih zvezda na nebu.
Astrofizičar Bred Karter, tvrdi da zvezda nužno troši gorivo iz svog jezgra i da odbrojava svoje poslednje dane. Medjutim, iako će se eksplozija neminovno desiti, možda će to biti tek za milion godina :( ..ali možda i pre 2015 :D
99% energije koja će se osloboditi nakon eksplozije biće pušteno kroz čestice neutrine (inače su bezopasne,stalno prolaze kroz naše telo ) a 1 % energije će
biti dovljno da gotovo 2 nedelje na zemlji ne pada mrak, imaćemo 2 sunca :lol:
Kliknite za proširenje...

I ja sam o tome nešto načula juče... :)
 
Paganko:
Ta ne potersaj se toliko. On je samo istraživa na polju veštačke inteligencije. Pomalo sanjar kao i svi naučnici. Te priče su u domenu SF-a :D I zaista ima jedna jako dobra novela (roman) Stanislava Lema po imenu Nepobedivi. Pročitaj, ima sigurno u bibliotekama....

Sad sam malo iščitao čime se on zaista bavi. Ne pravi on male robote koji će nas jednom sve potamaniti, već se bavi razvojem genetskih algoritama i veštačkih neuronskih mreža... U suštini je vrlo zanimljivo. Genetski algoritam evoluira neuronsku mrežu tako da ona sve bolje rešava probleme koji joj se postave. Neće to uništiti svet, ali će možda dovesti do superračunara sa kojim ćeš moći da proćaskaš i odigraš koju partiju šaha... Kao HAL9000 :D
Kliknite za proširenje...

Da si i ti gledao tu emisiju (koju ne mogu da nađem na jutjubu) zamislio bi se... :(
To što oni rade nije ni malo naivno, al' dobro neka bude SF - nadam se da će i ostati na tome!
 
Lulnica:
Da si i ti gledao tu emisiju (koju ne mogu da nađem na jutjubu) zamislio bi se... :(
To što oni rade nije ni malo naivno, al' dobro neka bude SF - nadam se da će i ostati na tome!
Kliknite za proširenje...

Šta više, ja se i bavim tim stvarima - neuronske mreže, genetski algoritmi i tako to ;) Nemoj se brinuti za sve šo nađeš na TV-u ili po ovim klasičnim medijima. Oni su skloni preterivanju i šminkanju kako bi zadobili što veću pažnju. Ta priča o robotima koji pokoravaju svet i istrebljuju ljudsku rasu je je filozofski koncept koji dotični razvija. A temelji ga na svojim istraživanjima koja kažu da ćemo uskoro dobiti prve veštačke mozgove. Ipak ja ne delim toliko njegov optimizam. Moguće da ćemo na nivou nekog superkompjutera i biti u stanju da simuliramo nešto ljudske inteligencije, ali da takve mašine napravimo u kompaktnim, to je i za skoru budućnost teško ostvarivo. Možda pre spojimo živi mozak sa mašinom (ovo je već učinjeno, znaš... pogledaj youtube snimak dole).

Ta priča o superinteligentnim robotima koji zamenjuju svoje tvorce je neka vrsta nučne filozofije: da li treba da stanemo sa razvojem veštačke intelignecije i tako osiguramo mesto najinteligentnijeg bića na planeti, ili treba da nastavimo dalje? U suštini je pitanje krajnje zanimljivo. Dali je to sebičlik sa naše strane jer svesno spšrečavamo razvoj superiornijeg? Da li je to prirodan sled evolucije. Itd. On kaže: sa ovakvim napretkom tehnologije mi ćemo biti u stanju da to učinimo pre kraja ovog veka. Da li treba to da učinimo ili treba da ostanemo superiorni na planeti.

Video sam i nekoliko radova dotičnog gospodina. To u mreže koje mogu da se "razmnožavaju" odnosno da usložnjavaju sopstvenu strukturu putem genetskih algoritama. Ipak, one egzistiraju unutar kompjuterskih programa i nigde više.

Kažem ti opet, pročitaj Nepobedivi. Lem je fantastično razradio tu teoriju još 1964. kad je i napisao spomenuti roman.
 
Poslednja izmena:
Da li ste znali da - Habl Svemirski Teleskop ima naočare?

Američka administracija je odobrila projekat Svemirskog teleskopa (kako se tada zvao) 1977. godine i bilo je predviđeno da bude lansiran krajem 1983. godine, kada mu je i dato ime Habl svemirski teleskop. Ali finansijske teškoće nisu zaobišle ni taj projekat. Budžet je prevazišao milijardu dolara i lansiranja su odložena. Zatim je usledila i nesreća šatla Čelindžer 1986. godine koja je na neko vreme odložila poletanja svih spejs-šatlova. Taj period pauze je iskorišćen za proveru svih sistema Habla i uklanjanje manjih i većih nedostataka. Konačno posle dugog čekanja 24. aprila 1990. godine spejs šatl Diskaveri je uspešno preneo Habl teleskop u orbitu. Kada je poleteo Habl je imao 5 detektora: širokougaonu kameru (Wide-field planetary camera - WFPC), kameru za tamne objekte (Faint Object Camera - FOC), spektrograf za tamne objekte (Faint Object Spectrograph - FOS), spektrograf visoke rezolucije (High-Resolution Spectrograph - HRS) i visokobrzinski fotometar (High Speed Photometer - HSP).

Kao i kod većine kompleksnih projekata, bilo je potrebno neko vreme da inžinjeri utvrde da svi sistemi rade. A pošto se još i očekivalo da će većina instrumenata biti nekalibrisana jedan sa drugim (zbog vibracija tokom lansiranja), to je dodatno odgodilo početak rada teleskopa. Kada su instrumenti jedan po jedan poravnani, stigle su i prve slike sa Habla. Protumačene su kao obećavajuće, ali posle nekog vremena je utvrđeno da oko svih zvezda i galaksija postoje zamagljenja (odnosno da je velika sferna aberacija). Šta god da je pokušavano, inžinjeri nikako nisu mogli da izoštre sliku, a to je uticalo i na sve propratne instrumente. Eliminisanjem mogućih uzroka, na kraju je utvrđeno da je ogledalo pogrešno izbrušeno (tj. oblikovano). NASA je napadana sa svih strana. Izgubila je i podršku javnosti i podršku Kongresa. Postavilo se pitanje kako je takva greška uspela da se provuče posle miliona dolara uloženih u pravljenje i testiranje samog ogledala? Na kraju je ustanovljeno da je nastala pogrešnim upotrebljavanjem alata koji se zove nul korektor (null corrector). Šta više sama greška je primećena bar jednom, ali je to merenje odbačeno jer korišćena oprema nije bila tako sofisticirana kao sam nul. Naime Hablovo moćno ogledalo je bilo tanje za 4 mikrona!!! (Ljudska kosa je oko 3 do 15 puta deblja)

costar_18.gif


. Ubrzo pošto je shvaćen problem koji je Habl imao, razvijeno je i rešenje za njega, odnosno novi uređaji koji su bili projektovani da kompenzuju sfernu aberaciju. Organizovana je prva servisna misija u decembru 1993. godine tokom koje je umesto HRS-a instaliran uređaj (Corrective Optics Space Telescope Axial Replacement – COSTAR) koji je trebao da kompenzuje sfernu aberaciju za sve instrumente osim za WFP kameru. Pošto postojeća WFP kamera nije koristila isti optički put kao i ostali instrumenti, umesto nje je stavljena druga ista takva kamera (nazvana logički WFPC 2), koja je u sebi imala isprogramiranu korekciju. Pored tih uređaja, bili su zamenjeni solarni paneli, da bi smanjili potrese koji su nastajali kada Habl naglo pređe iz Zemljine senke na osun- čani deo prostora, a zamenjeni su bili i žiroskopi.

Novi instrumenti su omogućili da se performanse Habl teleskopa približe svom teorijskom maksimumu, tako da je počeo veoma plodan period naučnih otkrića inspirisan posmatranjima koja su vršena sa Habl teleskopa. Koliki je potencijal Hablovog teleskopa za nauku, pokazuje činjenica da su otkrića vršena i pre same zamene instrumenata na prvoj servisnoj misiji (recimo otkriće misterioznih crnih struktura u spirali galaksije M 51).

Sledeće servisne misije nisu bile tako dramatične kao prva. Uglavnom su služile za instaliranje novih instrumenata i redovnu zamenu dotrajalih delova (redovnu – jer se unapred znalo kolike su šanse da se neki uređaji pokvare). Izuzetak je treća servisna misija 1999. godine (koja se sastojala iz dva dela), koja je trebala da zameni Hablove pokvarene žiroskope (zbog kojih je tada prestao da radi). Tokom tih misija na Habl su instalirani: kamera i spektrometar koji su omogućavali Hablu da snima i u infra-crvenom delu spektra (Near Infrared Camera and Multi-Object Spectrometer – NICMOS), novi spektrograf (Space Telescope Imaging Spectrograph - STIS) i nova kamera (Advanced Camera for Surveys -ACS). Svi ti instrumenti su poboljšali rad Habl teleskopa. Poslednji instaliran ACS instrument je skoro udvostru- čio vidno polje Habla i deset puta brže je sakupljao podatke od WFP 2 kamere. Sa njom su pokriveni delovi elektromagnetnog spektra od ultraljubičastog do infracrvenog.


Izvor:
http://www.astronomija.co.rs/astron...ratka-istorija-svemirskog-teleskopa-habl.html
 
:zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace:

Izašao je
logoAMC-170.png
, naslednik stare Astronomije. Nekdašnja Astronomija je ugašena zahvaljući ogromnoj "brizi" ministarstva za nauku, koje joj je ukinulo finansiranje. Đeliću smrdljivom, ministru za nauku, na dušu. Sada se časopis vraća pod drugim imenom i nešto skuplji, a novina je da ga neće biti na tržištu već isključivo putem pretplate. Pretplata na 6 dvomesečnih izdanja je 1800 dinara, s tim što će prvi broj biti beplatan.

Formular za narudžbine popunite ovde:

http://astronomija.co.rs/index.php?option=com_chronocontact&chronoformname=Pretplata

Prvi broj će vam stići na kućnu adresu, a zajedno sa njim i uplatnica na 1500 dinara koliko koštaju ostalih 5 brojeva.

Ne znam šta drugi misle, ali posle divnog iskustva sa "Astronomijom" smatram da vredi svaku paru.


Izdavač
AD "Univerzum"

Uređivački odbor
Uređivački odbor:
Dr Zoran Knežević,
Prof. dr Vladimir Ajdačić,
Prof. dr Svetlana Lukić,
Prof. dr Miroslav Filipović,
Prof dr Dejan Stojković,
Dr Tijana Prodanović,
Dr Dušan Mrđa,
Dr Vladan Čelebonović
Urednik
Redakcija

Dr Draženko Nenadić, geologija,paleontologija,
Draško Dragović, istorija astronautike,zanimljiva nauka
Srđan Penjivrag, planetarne misije,astronautika,
Atila Čipa, moderne komunikacionetehnologije.
Ratko Miljkovac, asrognozija, praktična astronomija,
Milan Milošević, fizika i astrofizika,
Mr Nataša Stanić, astrofizika, popularna astronomija i astronomijaza decu,
Nikola Božić, domaća astronomija

Dopisnici
pisn
Radan Mitrović, Makedonija,
Marino Tumpić, Hrvatska,
Boris Štromar, Hrvatska,
Jurij Stare, Slovenija,
Ljubinko Jovanović, Slovenija,
Behaudin Karić, BiH,
Danica Drašković, Australija,
Vera Gluščević, SAD,
Andržej Karon, Poljska
Miroslav Grnja, Slovačka,
Dragan Salak, Japan,

Urednik
Aleksandar Zorkić
 
Izašao je , naslednik stare Astronomije. Nekdašnja Astronomija je ugašena zahvaljući ogromnoj "brizi" ministarstva za nauku, koje joj je ukinulo finansiranje. Đeliću smrdljivom, ministru za nauku, na dušu. Sada se časopis vraća pod drugim imenom i nešto skuplji, a novina je da ga neće biti na tržištu već isključivo putem pretplate. Pretplata na 6 dvomesečnih izdanja je 1800 dinara, s tim što će prvi broj biti beplatan.

Formular za narudžbine popunite ovde:

http://astronomija.co.rs/index.php?o...name=Pretplata

Prvi broj će vam stići na kućnu adresu, a zajedno sa njim i uplatnica na 1500 dinara koliko koštaju ostalih 5 brojeva.

Ne znam šta drugi misle, ali posle divnog iskustva sa "Astronomijom" smatram da vredi svaku paru.
Kliknite za proširenje...

Lepa vest :maramica:
Mada da je izašao časopis o "Farmi" ili "Velikom bratu" verovatno bi pola Srbije izdvojilo pare a za pravo znanje biće dovoljano da izdvoji i 1 %
Ja svakako naručujem čim stigne stipendija , pošto cenjeno ministarstvo kasni sa bednom isplatom po 3-4 meseca :klap:
 
Ukrade mi reč iz usta... Dužna mi je u*srana država boga oca, pa jedno 500e stipendije. Ali neka, znaću da joj se odužim za brigu i pažnju....
Kliknite za proširenje...

E pa zato su mnogi naši naučnici bežali iz Srbije, pa i sam Tesla.
Nisam skapirao ovo oko pretplate astronomije, prvi broj stiže na kućnu adresu besplatno a onda se u pošti uplaćuje 1500 din. ili se odmah daje poštaru? Pošto ako ja ne budem kući kad stigne časopis a poštar traži odmah pare verovatno će da se čuje samo "na šta ti bacaš pare pi**a ti materina" kad dodjem kući.
 
Paganko:
:zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace::zskace:

Izašao je
logoAMC-170.png
, naslednik stare Astronomije. Nekdašnja Astronomija je ugašena zahvaljući ogromnoj "brizi" ministarstva za nauku, koje joj je ukinulo finansiranje. Đeliću smrdljivom, ministru za nauku, na dušu. Sada se časopis vraća pod drugim imenom i nešto skuplji, a novina je da ga neće biti na tržištu već isključivo putem pretplate. Pretplata na 6 dvomesečnih izdanja je 1800 dinara, s tim što će prvi broj biti beplatan.

Formular za narudžbine popunite ovde:

http://astronomija.co.rs/index.php?option=com_chronocontact&chronoformname=Pretplata

Prvi broj će vam stići na kućnu adresu, a zajedno sa njim i uplatnica na 1500 dinara koliko koštaju ostalih 5 brojeva.

Ne znam šta drugi misle, ali posle divnog iskustva sa "Astronomijom" smatram da vredi svaku paru.


Izdavač
AD "Univerzum"

Uređivački odbor
Uređivački odbor:
Dr Zoran Knežević,
Prof. dr Vladimir Ajdačić,
Prof. dr Svetlana Lukić,
Prof. dr Miroslav Filipović,
Prof dr Dejan Stojković,
Dr Tijana Prodanović,
Dr Dušan Mrđa,
Dr Vladan Čelebonović
Urednik
Redakcija

Dr Draženko Nenadić, geologija,paleontologija,
Draško Dragović, istorija astronautike,zanimljiva nauka
Srđan Penjivrag, planetarne misije,astronautika,
Atila Čipa, moderne komunikacionetehnologije.
Ratko Miljkovac, asrognozija, praktična astronomija,
Milan Milošević, fizika i astrofizika,
Mr Nataša Stanić, astrofizika, popularna astronomija i astronomijaza decu,
Nikola Božić, domaća astronomija

Dopisnici
pisn
Radan Mitrović, Makedonija,
Marino Tumpić, Hrvatska,
Boris Štromar, Hrvatska,
Jurij Stare, Slovenija,
Ljubinko Jovanović, Slovenija,
Behaudin Karić, BiH,
Danica Drašković, Australija,
Vera Gluščević, SAD,
Andržej Karon, Poljska
Miroslav Grnja, Slovačka,
Dragan Salak, Japan,

Urednik
Aleksandar Zorkić
Kliknite za proširenje...


:klap:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Istina o inkognito modu
Odgovora
12
Pregleda
521
Casual Observer
Casual Observer
LazaB
Kako je genetika razorila mit o rasama
Odgovora
0
Pregleda
171
LazaB
LazaB
Nina
Priča o nuli: Kako je „ništa“ promenilo svet
Odgovora
6
Pregleda
275
sreckom92
S

Back
Top