Pričao mi Vjetar...

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

" Koje je boje Vjetar

Koje je boje Vjetar
je li boje očiju u kojima se umio
ili kose u koju se zapleo
ili trave na kojoj se odmarao
dok je svijetom lutao

Koje je boje Vjetar
o čemu li ovise nijanse
da li su svijetle ili mračne
da li su meke i tople
ili hladne i duboke

Koje je boje Vjetar
slikari znaju, znaju i poete
zna svako razigrano dijete
i usne što su se ljubile
i prsti zaljubljeni boje su Vjetra upoznali "

nn

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

Nocturno

( Oliver Dragojević po tekstu Z. Runjića )


Ne dam vjetru, ne dam nikom
Da te prati, s tobom dise
Da se kiti tvojom slikom
Tjeram vjetar, tjeram kise

Svatko nosi svoje breme
I u srcu ljubav sklanja
Podji spati, vec je vrijeme:
Budi dobra, lijepo sanjaj.

Ne dam vjetru da te dira
Ne dam kisi da te kvasi
Samo noc nek tiho svira
Samo vecer nek te krasi

Sve ce zvijezde s tobom leci
Pune tajnih putovanja
Prije sna ti moram reci:
Budi dobra, lijepo sanjaj.

Sve ti mogu nocas dati
Sve sto kriju obecanja
Tiho biju nocni sati:
Budi dobra, lijepo sanjaj.

 

[*pustinjakinja]

" Gde si Vetre
nestaneš kad mi trebaš
ućutiš kad mi je reč
razumna potrebna
gde si, počuj moj zov
dođi i negde daleko
što dalje
sa sobom me ponesi "

 

[*pustinjakinja]

 

[Suljo.L]

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

ODAKLE MENI

Odakle meni u dzepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamencica
Koje si bacala iza sebe
Govoreci da ces tako lakse naci
U povratku put do kuce
A vrapci ih nece pojesti

Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledas
Kako opada lisce
Kada si volela da gazis po njemu

Odakle meni u kutiji od sibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna

Odakle meni snovi puni tvojih reci
I gomile recenica
Koje ti pricas samo meni

Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolazis ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kazem
Ja te volim
Samo zbog toga sto znam da znas
A meni je tesko da te reci izgovorim

Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaze mi samo jedno cao
Koje znaci i volim te
I drago mi je sto si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je sto si bas ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali ciji je svaki pokret
Cija je svaka rec pesma
Odakle meni ti?
Matija Bećković

 

[*pustinjakinja]

"Ako me nema, vetrovi su me odneli da me uteše...tamo gde
uvek vetar obitava...tamo gde se...sve oprašta.
Ako me nema...tu sam...tamo negde...reci će - vetar...sve." ~ nn

 

[Branko Lori]

Ne osećati hladnoću.
Ni grudve koje grme
o belo jelovo nebo
sanduka.

Otići mirno.
Rastočiti se u vodu,
u zemlju,
u vazduh,
u šume,
ovakve jedne noći
pod maglom neprozirnom.
I onda:živeti dalje.
Biti do kraja sveta
komadić nečeg drugog,
zalutao i mali.
Il samo miris i boja
Samo svetlucavi vetar.
I neka zvezda daleka
koja se večito pali.
MIROSLAV MIKA ANTIĆ

 

[*pustinjakinja]

Na krilima vetra

Ovaj tekst je pregledan 1 854 puta
Kao da je juce bilo
jos uvek sanjam isti san
slobodni k'o vetar
menjali smo noc za dan

Postala si deo mene
na putu tom bez granica
bila si moj osmeh
moja zvezda danica

Ref.
Voleo sam vise tebe
nego samog sebe
zeleo sam dusu da ti dam

Ali ti si uvek bila moj andjeo bez krila
otkinuta stranica mog sna
na krilima vetra nosena

Ponovo bih sve sto ne smem
i ponovo ti pisem pesme
i ponovo se vracam
gde ljubav nasa pocinje

Ponovo si u moj zivot
na zadnja vrata usla ti
ponovo je ljubav
u mom filmu glavni lik

Ref.

Ponovo sanjam te
i uvek san me budi sam
da letim znam
ali sam umoran
tu za korak, dva
je svemu kraj

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

TAKO TUGUJE VETAR
Kao što jecavi vetar
kroz noć žuri,
tako moja želja tebi hrli,
tako se moja čežnja za tobom budi.

O,ti zbog koje bolujem
šta znaš ti o meni?
Polako gasnu ova kasna svetla
dolaze dugi besni sati.
Noć ima tvoje lice,
i vetar koji u ljubavi priča
osmehuje se kao ti.
HERMAN HESE

 

[*pustinjakinja]

" ... И ту ноћ сам сањао. Сањао сам: а ја као идем неком ливадом. Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње - ја не знам откуд - али испод ње избија сат! Однекуд пуше ветар, и то тих, топао, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вихор ... "

Ветар ~ Лаза Лазаревић

 

[Branko Lori]

JER JA NE UMEM
Odlaziš...
a ponos mi ne dozvoljava,
vežem ruke iza leđa,
duplim čvorom od jauka,
grizem usne
da ti ne bi dozivale,
molile,
preklinjale,
da još malo ostaneš...
Zadržavam suze,
dok ti ne izađeš,
sa poslednjim vetrom,
neme istine...
Molim te mislima
da odustaneš,
preklinjem ljubavlju,
da posustaneš...
Ti prva,
jer ja ne umem,
ponos mi ne dozvoljava,
da kleknem pred tebe...
I molim...
Mrzim ovo čudovište
u sebi,
Što ne ume
da ti kaže,
još jednom,
naglas...
Volim te...
...gorki...

 

[Branko Lori]

Vetar I Vitez
Pričaj vetre o ponosu,
teskoba mi ramena povila,
usamljenost kolena spustila,
viteza je odvažnost napustila.

Pričaj vetre o vernosti,
sumnja mi logiku posramila,
obmana razum ponizila,
viteza je mudrost ostavila.

Pričaj vetre o poverenju,
nevera mi dušu isparala,
neistina srce rasporila,
viteza je silovitost izdala.

Pričaj vetre o ljubavi,
nežnost me njena porazila,
prisnost nespremnog pokorila,
viteza je ona pobedila.

Prekori vetre za oholost, oklopom sam slabost prikrio.
Nagrdi za sebičnost, štitom sam strepnju pritajio.
Naruži za neodlučnost, voljom sam pokornost sputao.
Oprosti za nesmotrenost, kopljem sam ljubav njenu pogubio.

Jelena Mijajlović

 

[*pustinjakinja]

" ...Kad god poželiš da porasteš
da budeš od Neba veći,
dođi i uzmi krila vjetra
samo, ne zaboravi, postoji mjesto
gdje vjetar ne leti dalje
ne uzima, ne šalje, ne odnosi
samo tihuje, čarlija, miluje
i ponekad, razgoropađen, oluja postaje
urlik mu u grudima sve razbije. .."

( odlomak )

 

[*pustinjakinja]

Oprosti kamenu što ćuti

Oprosti kamenu što ćuti
Oprosti što tajnu sakriva:
Kako ti se nad umom sliva
Samoća i teku minuti

Kap po kap u prazan krug
Što se širi ko vid pred strahom.
Oprosti ptici koja i dahom
Hoće da ti postane drug.

Oprosti senci što te prati
I vetru što te u krug vodi.
Zagledaj se u tanke vlati

I reci nečem malom: hodi
Šumno kao što ptice slete
Sa plavog mira na suncokrete.

S. Raičković

 

[*pustinjakinja]

" Svaka oluja donosi čist put,
svaka bura bistru pučinu,
svaki sjever nebo bez oblaka

I sve je čisto i sve bistro
I svaki korak nekud vodi
nema mjesta za stajanje

za slijepe kolosjeke, za kajanje
duge redove i čekanje

poput vjetra skupiš skute
i putuješ, putuješ, putuješ ..."

 

[Branko Lori]

VETROM ŠIBANI
Volim tvoje ude sazrele i vruće
I detinjsko oko što nemirom žeže;
Volim te kad licem plane ti čeznuće,
Kad se mrkom kožom prospu ruže sveže.
Volim lepe ruke pohotne i male,
Volim tvoje telo kad živcima cepti;
Tisuć kapi krvi lije se u vale,
Od straha pred Novim svaki damar trepti.
Volim te i niko voleti te neće
Živcima što dršću hiljadama kapi,
Dok demonska ruka gura nas i kreće
Do pred ambis strasti, što pred nama zjapi.
Čas u grču plačeš, čas vrištiš očajno,
Čas se zvonko smeješ, ko suludi pani;
Ja te volim, jer smo nemirni beskrajno
Dršćući ko vali vetrom išibani.
Da otvorim žile hteo bih u trenu
I ti na njih usne da postaviš žudno
I krv da mi sišeš, dok ti žudnje venu
I, dok mrem, da topliš moje telo studno.
I tad otrovana dahom moga leša,
Da me grizeš, dok ti trnu udi goli,
Da kričiš dok ti se žuč krvlju komeša
I da svesno pojmiš onaj ponos holi,

Kad se divlje, ludo, samo krvlju voli.
Milutin Bojić