Pričamo, dakle postojimo- Arhiva II

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
NAPOMENA:
Krimić nema nikakvu literarnu vrednost. To je tzv. treš krimić sa elementima romantike. Takoreći španska serija na moj način. Zato nemojte da brojite stilske i pravopisne greške, nego pristupite otkrivanju mogućeg počinioca zločina. I dajte svoj doprinos opisima likova, dijalozima itd. Možete svašta da ubacite i zapetljavate .... To ionako neće promeniti epilog koji sam zamislila. Igramo se.:) Šta je život, ako ne igra?

Krimić će biti u formi romana: svako veče po jedno ili dva poglavlja (zavisno od dužine).
Koliko će biti poglavlja - pojma nemam.
 
Raz, dva, tri .... Krećemo.


UBISTVO U MALOM VLAŽNOM OKRUGU

Prolog

Mali Vlažni Okrug kupao se u večernjoj kiši. Kiša je iznenada pljusnula kada se gospođica Gorica Petković, učiteljica, nalazila tačno na pola puta do kuće. Kao za pakost, nije ponela kišobran.

Munje su blesnule toliko jako da su zapekle Goricine oči; prasak groma bio je toliko žestok da je izgledalo kao da ne dolazi samo sa neba, nego i iz zemlje. Sve boje su nestale iz noći, ostavivši samo zaslepljujuću belinu sevanja, nebo bez zvezda, i jezive senke ograda tremova, drveća, uličnih svetiljki … koje su bile tako čudno iskrivljene da je Gorici poznat svet poprimio oblike iz nadrealnih slika.

jlakjanlakey-741~Standing-in-the-Rain-under-Tree-Posters.jpg


Pa iako gospođica Gorica nije strahovala od prirodnih nepogoda, prože je neka jeza od tutnjave gromova. Pogled na sablasno prazne i mračne ulice samo je pojačao njenu nelagodu – bila je sama, izložena milosti i nemilosti nevremena … kao da je ostala jedini stanovnik sveta koji tone. Podigla je okovratnik od mantila, u nadi da će je on barem malo zaštititi od kiše i vetra, i ubrzala korak. Pet minuta kasnije, videla je obrise svoje kuće.

Kuću je iznajmila mesec dana pošto je došla u Mali Vlažni Okrug, nakon što je jedno vreme bila podstanar kod kirajdžije koji je imao običaj da zviri kroz ključaonicu njenog sobička i preturao joj po stvarima dok je bila na poslu. Kuća je bila jeftina za iznajmljivanje jer je bila zabačena i nije odgovarala standardima najnovijih modnih hirova : u nju se, za poslednjih dvadesetak godina, nije ulagalo više od povremenog krečenja i sitnih popravki.

Otključala je ulazna vrata i zakoračila u sigurnost.
Skinuvši mokar mantil i blatnjave cipele, uputi se odmah u kupatilo na spratu. U trenutku joj se učini da je nešto promaklo u dnu dugačkog predsoblja. Mogao je to biti miš, ili puh, … ili samo igra senki – Gorica se nije previše uzrujala. Otkako je ovde, navikla je na neobične dnevne i noćne posetioce, tako karakteristične za mesto koje je bilo daleko od urbane sredine u kojoj je nekad živela … na porodicu ježeva u bašti i poneku drsku vevericu na kuhinjskom prozoru.

Gorica lagano uroni u kadu punu mirišljave kupke i stade se snažno trljati sunđerom, kao da želi da sa sebe spere sav umor koji se nakupio tokom popodnevnog rada u zagušljivoj učionici. Žmureći, sanjarila se o Petru. Bila je preumorna da ga nazove ; sve što je sada želela bilo je da se zagnjuri u meki, udoban krevet i da se sledećih nekoliko sati prepusti lekovitom dejstvu sna. Ujutru će opet biti ona stara Gorica, snažna i preduzimljiva. Sutra, sutra je novi dan, poslednji radni u ovoj nedelji … a vikend će rezervisati samo za sebe i Petra. Da, otkad je došla u Mali Vlažni Okrug, sve je krenulo nabolje … Napokon je srećna.
U kuću se verovatno uselio žižak – pade joj na pamet – jer se čuje škripanje brodskog poda … Zvuči pomalo jezivo, kao da neko korača. Ali ona zna da u kući, osim sitnih i bezazlenih predstavnika faune, nema nikakvog uljeza jer tu škripu čuje, s vremena na vreme, već danima. Sutra … Sutra će se pozabaviti tim problemom, suviše je umorna I pospana da bi čak i razmišljala o nekoj bubi koja se uselila u drveni pod.

psycho.jpg


Gorica razgrnu plastičnu zavesu. Peškir je, začudo, ležao na otiraču, ispred njenih nogu (a bila je odjednom sasvim bistre glave I sigurna da ga nije tu ostavila). Saže se da ga dohvati. Tada, zapanjena, ugleda nečije blatnjave cipele na pufnastom, ružičastom otiraču. “Hej, ko …” Htede da vikne ali u trenutku kada je skoro obuhvatila nečiji nožni članak, oseti oštar bol u potiljku. Posrćući, pokušala je da se uhvati za rub kade … ali se slike oko nje rasprsnuše u hiljade tačkica. Poslednje što je blesnulo ispred njenih očiju bio je poznati osmeh. “Sigurno sanjam”, pomisli, a zatim sve nestade u mraku.

Gospođica Gorica Petković, učiteljica, stara trideset četiri godine, neudata, bez dece i bliže rodbine, ležala je ispred kade, gola i zgrčena, dok joj se oko glave širila lokva krvi.
 
- nastavak -

PRVO POGLAVLJE

Bilo je lepo, suncano jutro kada je Milica Živanović stigla u Mali Vlažni Okrug. Posle dugog putovanja vozom vredelo je malo protegnuti noge i,o istom trosku razgledati mesto (u kome ce, uz malo srece, provesti naredne godine svog zivota.)

Milica je bila visoka,vitka crnka vrlo uocljive spoljasnosti. Da je kojim slucajem bila ambicioznija, kako je to njena majka imala obicaj da kaze, setala bi sad po manekenskoj pisti a ne po ulicicama zabitog gradića. No, Milica nije delila mišljenje svoje majke. Osim toga, za svaki drugi pocetak bilo je kasno. Za sobom je ostavila Sivograd, par drugarica iz detinjstva i Blagoja. Ni za cim nije žalila. Ovde ce naći ono o čemu je uvek težila: mir i spokojstvo.
Osvrnu se oko sebe. Nigde zive duse. Postajalo je sve toplije i uskoro nece vise moći da izdrzi teret prtljaga.

2891142999_f93a7e9056.jpg


Sunce joj je udaralo ravno u oci. Milica je mrzela vrucinu i vec je odustala od upoznavanja grada. Ostavice to za drugi put, ako ovde ima iceg zanimljivog.

" Gospođica Živanović?", trze je dubok glas koji je dopirao iza nje.
Okrenuvsi se, nadje se oci u oci sa tamnoputim muskarcem njene visine.
" Ja sam."
"Ja sam Žika, predsednik opštine . Ovde sam da vas docekam i odvezem vasoj novoj kuci."
" Hvala", s olaksanjem rece Milica. "Strasno je vruce. Kako vi izdrzavate?"

Covek ne rece nista vec preuze kofere i ukrca ih u svoj stari ford. U kolima je bilo
zagusljivo i osecalo se na duvan. "Zaboga, da li ikada otvarate prozore?", uzasnu se
Milica.
" Na zalost, prozori su se zaglavili,kao i brisaci i jos gomila drugih stvari koje ne stizem
da popravim."
" Zar lokalna vlast tako postuje propise?"
" Postovana gospođice Živanović ili kako-se-vec-zovete", nasmeja se Žika, "uskoro cete
videti da smo mi, stanovnici Malog Vlažnog Okruga prilično ležerni. Ovo je malo mesto koje leti zivi od turizma a zimu prespava. Ovde se nista ne dogadja ; nema kradja, silovanja, tek poneka tuca u kafani."
" A ubistva?", prekinu ga Milica.

Žika podize ruke u znak predaje. " Vidim da ste lepo upuceni u mesne dogadjaje.
Priznajem, za poslednjih pedeset godina ukraden je jedan bicikl, razbijena su dva izloga i
ubijena je jedna uciteljica."
Milica oseti kako je preplavljuje bes. "Slucajno sam i ja uciteljica, Žiko ili kako-se-vec-zovete", rece cinicno, "i slucajno treba da se nastanim u istoj kuci u kojoj je moja prethodnica surovo ubijena."
"Zar ste sujevemi?"
"Ne, ali ne volim da zbijam glupe sale o ubijenim uciteljicama."

Razgovor se neugodno prekinuo. Uopste uzev, Milica je smatrala Žiku nesimpaticnim. Za njen ukus bio je prenizak, imao je previse sala oko struka. Zaklopi oci i seti se Blagoja. Jos dugo ce je proganjati...Kao zla kob. Jos dugo ce sve muskarce porediti s njim. Mrznja jos nije prosla a to nije bio dobar znak. Mozda ovde...

"Stigli smo", prenu je Žikin glas. "Evo vase vile."
Pred njom je lezala ruzna kucerina ogradjena gvozdenom ogradom.

3953421853_9b047d7342.jpg


Iz kola je mogla da primeti dvoriste zaraslo u korov i oljustenu boju na prozorskim oknima. Kakva razlika u odnosu na njen stan u Sivogradu ! A ipak, ovaj ambijent kao da joj je vise odgovarao. Cudno, kao da je sve ovo vec negde videla i dozivela... Negde u potsvesti blesnu tracak prepoznavanja. Kuca je slicila staroj, porodicnoj kuci njene majke. Dok je bila dete volela je da istrazuje po zapustenim tavanima i udise mirise nekadasnjih vremena. Leti je bio obicaj da se tu skupi cela porodica i to su bili najprijatniji trenuci u njenom detinjstvu.

Iznutra je kuca delovala jos zapustenije. Uz par korekcija mogla bi biti sasvim ugodna.
Krecenje, nove zavese, poneka lampa i slika... Iz dugackog hodnika u kome su se nalazili
mala kuhinja,ostava i podrum, pelo se na sprat gde su bile dve sobe i kupatilo.

" Na zalost, neke stvari vase prethodnice, Gorice, jos uvek su tu",rece Žika.
"Jos uvek nismo stupili u kontakt sa bilo kim od njene rodbine. Nadam se da vam to
nece smetati. Mozete ih ,ako zelite, skloniti u podrum."
Milica je bila zacudjena jer je vrlo malo predmeta odavalo utisak da je tu neko ziveo.Ono malo postojeceg namestaja bilo je bez licnog pecata a raspored je bio strogo funkcionalan. Nigde jastuceta, slike, knjige... Samo par zenskih casopisa. Pomisli kako je cudno da jedna zena nije imala potrebu da svoj kutak ucini prisnim i ugodnim.Prozori su bili veliki i goli, tako da se kroz njih sa ulice mogla videti gotovo citava unutrasnjost kuce.
"Kao da sam u izlogu", pomisli Milica. Svoj intimni zivot nameravala je da zakloni
tamnim zastorima, ako ga uopste bude imala. Posle Blagoja to joj je izgledalo malo
verovatno.

"Razmisljate o nekom?....
"To se vas savrseno ne tice, gospodine Žiko".
"Imate pravo. U znak izvinjenja pozivam vas na veceru."
"Vec?"
"Gospođice , vec pola sata pokusavam da budem ljubazan a vi se ponasate kao da sam
vas neposlusni djak. Pocinjem da gubim strpljenje. Da ili ne?"

Milica se nasmeja u sebi. Nije joj se dopadao … ali večera je možda prilika da preko njega lakše i brže upozna mesto i svoje nove sugrađane. A možda ni Žika nije tako dosadan kao što izgleda.
"Ok, vidimo se na večeri ", kazala je.
 
Opa ulazi novi igrac,Milica

Zika
Priznajem, za poslednjih pedeset godina ukraden je jedan bicikl, razbijena su dva izloga i
ubijena je jedna uciteljica."
Kliknite za proširenje...

Milica se nasmeja u sebi. Nije joj se dopadao … ali večera je možda prilika da preko njega lakše i brže upozna mesto i svoje nove sugrađane. A možda ni Žika nije tako dosadan kao što izgleda.
"Ok, vidimo se na večeri ", kazala je.
Kliknite za proširenje...

:rotf:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top