Prica

[tara]

Da li kada vam je stvarno lose pricate ili ste skloniji bezanju u sebe?Da li tada terate bliske osobe od sebe ili ipak imate potrebu da nekome pricate o tome sto vam je, i kroz pricu izbacujete deo tih losih osecanja?Ne mislim na svakodnevene problemcice koji nas smaraju pa se mi zbog njih osecamo bzv,ne...Nego na mnogo jace osecanje,nezadovoljstva,tuge ili neceg treceg?

 

[Hellen]

Сад причам, пре сам писала.

 

[parka]

sad pričam, pre sam ćutala
al ne kad mi je stvarno loše, nego tren posle

 

[Nina]

teska sam na tome i uglavnom sve svoje sama nosim..

 

[tara]

e pa da, tada ni ja ne mogu da pricam,i u poslednje vreme primecujem da sto mi je problem veci,ili osecanje jace sve mi je teze da o tome pricam...i lakse mi je da prepricam npr sam problem nego da pricam o svom osecanju i sebi u tom problemu...

 

[parka]

pa i to se vežba
probaš prvo da pišeš i da sebi objasniš kako se osećaš
onda možeš nekom drugom
(jbte, zvučim ko ona jeftina psihologija što sam je neki dan napljuvala)

 

[>NiNa<]

uvek pricam sa najboljom drugaricom,ona mi dodje kao psihijatar a i ja njoj
Izbacim iz sebe,bude mi lakse,problem je manji kad ga podelis

 

[Baby Kate]

Odem kod psihijatra i siti se ispričamo.
Em je nepoznat, em je plaćen da sluša, em ume i da posavetuje.

 

[tara]

jao ne,rekla sam ja a mislila sam na najbolju drugaricu...
elem,vezba se,kao i mnogo toga,i ok i tu je bitno da postoji zelja da o tome uopste govoris...
ali volela bih da razumem ljude koji imaju neopisivu potrebu da o tome cute ..

 

[>NiNa<]

ali volela bih da razumem ljude koji imaju neopisivu potrebu da o tome cute ..

Verovatno im je poverenje izigrano previse puta,pa ne mogu vise da ga osete kao i sigurnost.
Desava se,meni se desilo skoro sa svima sem sa najboljom drugaricom,zato samo sa njom imam potrebu da pricam.Ostale slusam.

 

[Nina]

da bi se nekome moglo poveriti i pricati ..i da taj neko je u stanju da "propusti" kroz sebe sve nase probleme i osecanja..mora pre svega biti osoba koja nas poznaje dobro..da je osoba od poverenja, da je dobronamera i da nas voli..ako izuzmem roditelje na primer..onda je to brat ili sestra ..voljena osoba ili zaista najbolji dugogodisnji prijatelj

 

[Baby Kate]

Verovatno im je poverenje izigrano previse puta,pa ne mogu vise da ga osete kao i sigurnost.
Desava se,meni se desilo skoro sa svima sem sa najboljom drugaricom,zato samo sa njom imam potrebu da pricam.Ostale slusam.

Ne mislim da je do poverenja.
Možda su to ljudi koji su po prirodi okrenuti sebi pre nego svetu oko njih.
Ti ljudi mnogo pričaju, ali pričaju u sebi, pričaju sebi samima.
A što je emocija jača, potreba za ćutanjem je veća, jer su zauzeti tim unutrašnjim monologom, i nemaju vremena da govore naglas.

 

[>NiNa<]

Ne mislim da je do poverenja.
Možda su to ljudi koji su po prirodi okrenuti sebi pre nego svetu oko njih.
Ti ljudi mnogo pričaju, ali pričaju u sebi, pričaju sebi samima.
A što je emocija jača, potreba za ćutanjem je veća, jer su zauzeti tim unutrašnjim monologom, i nemaju vremena da govore naglas.

Da,ali takvo ponasanje je najcesce odgovor na nesto,neki bol koji su pretrpeli.
Osim ako se nisu rodili antisocijalni

 

[Baby Kate]

Ne mora da bude odgovor na bilo šta.
To je karakteristika ličnosti.
Na skali je na jednom kraju introvertnost a na drugom ekstrovertnost, i svi smo mi na nekim pozicijama na toj skali, što samo po sebi nije ni dobro ni loše.
I ne znači da osoba koja naginje introvertnosti zbog nesigurnosti ili nečeg sličnog ne želi da priča o svojim osećanjima.
Jednostavno, ona nema potrebu za tim, jer je njen unutrašnji svet tako koncipiran, i prioritet daje svojim "filterima" kroz koje propušta lične doživljaje.
Da napomenem samo da ne govorim o ekstremima, totalno asocijalnim ljudima i slično, već o ljudima koji savim dobro funkcionišu u okruženju, i postupaju tačno onako kako žele.

 

[Зоки]

pa pricham samo odredjene stvari kojima ne opteretjujem druge ljude, a ostatak preradim i istresem na ljis ...eto

 

[>NiNa<]

Ne mora da bude odgovor na bilo šta.
To je karakteristika ličnosti.
Na skali je na jednom kraju introvertnost a na drugom ekstrovertnost, i svi smo mi na nekim pozicijama na toj skali, što samo po sebi nije ni dobro ni loše.
I ne znači da osoba koja naginje introvertnosti zbog nesigurnosti ili nečeg sličnog ne želi da priča o svojim osećanjima.
Jednostavno, ona nema potrebu za tim, jer je njen unutrašnji svet tako koncipiran, i prioritet daje svojim "filterima" kroz koje propušta lične doživljaje.
Da napomenem samo da ne govorim o ekstremima, totalno asocijalnim ljudima i slično, već o ljudima koji savim dobro funkcionišu u okruženju, i postupaju tačno onako kako žele.

pa to sam i rekla,takav se rodis... Prosto si takav kakav si.
Ne znam,mozda si se susretala sa takvim ljudima,zatvorenim,ja ih imam u svojoj okolini,i svi su povredjeni i razocarani u ljude,zbog toga su se povukli

 

[Megy_]

Što rekoše "Male brige govore, velike brige ćute".
Mada, ja kažem, podelim, izanaliziram... Naravno znam i kome
Genralno mislim da problem koji može da se izgovori postaje rešiv. Ovako ako se ćuti...

 

[Megy_]

Ne mislim da je do poverenja.
Možda su to ljudi koji su po prirodi okrenuti sebi pre nego svetu oko njih.
Ti ljudi mnogo pričaju, ali pričaju u sebi, pričaju sebi samima.
A što je emocija jača, potreba za ćutanjem je veća, jer su zauzeti tim unutrašnjim monologom, i nemaju vremena da govore naglas.

Unutrašni monolozi nisu baš naivna stvar...
Po meni bar, preterana zatvorenost taba stazu mnogo mnogo većim problemima. Ne znači da će se javiti, but...

 

[tara]

e,to htedoh da kazem...do cega ta zatvorenost moze da dovede...ne verujem da je tim osobama lako bilo da je razlog zatvorenosti unutrasnji monolog ili nemanje povorenja u nekog kome bi to mogli da ispricaju...

 

[Џорџи]

Taro zasto je potrebno poverenje u nekoga da bi se izbacilo iz sebe nesto negativno ili sveopste nezadovoljstvo zivota?

 

[tara]

ama dzordzi odgovaram na post,ako lepo procitas videces da je neko spomenuo da se osobe ne otvaraju jer nemaju poverenja u druge ljude...ajd procitaj,pa onda odgovori na temu...
ali evo odgovricu ti na pitanje,zato sto nemam potrebu da se otvram osobama u koje nemam poverenja,prosto,moras przinati...

 

[Megy_]

e,to htedoh da kazem...do cega ta zatvorenost moze da dovede...ne verujem da je tim osobama lako bilo da je razlog zatvorenosti unutrasnji monolog ili nemanje povorenja u nekog kome bi to mogli da ispricaju...

Nije lako, to potpusijem. Kopanjem po sopstvenim mislima možeš svašta da isčačkaš, a ti monolozi su mač sa dve oštrice. Uostalom, verujem da većina ima primer nekoga ko je "odjednom poludeo". Ne bih rekla da je baš odjednom

 

[Џорџи]

Dobro dobro..sve sam citao redom..nisam naleteo na nesto sto ne bih ovde mogao podeliti sa svima ili sa bilo kojim poznanikom ili bar ja nemam licno nekih tezih unutrasnjih dvoumica..problema..neku tugu i sl.

 

[Psycho_girl]

Pricam i to pretarano..

 

[Baby Kate]

e,to htedoh da kazem...do cega ta zatvorenost moze da dovede...ne verujem da je tim osobama lako bilo da je razlog zatvorenosti unutrasnji monolog ili nemanje povorenja u nekog kome bi to mogli da ispricaju...

Pa može da dovede do ludila, recimo.
A može i do genijalnosti.
A najčešće ni do jednog od ova dva, jer su u pitanju sasvim obični ljudi.
Ima tu mnogo preferencija, sve zavisi od niza drugih elemenata.
Takve osobe neretko imaju i neke druge karakteristike koje su malo "ekstremnije", pa u kombinaciji sa navedenom dovode stvari u normalu, prave neki balans koji u krajnjoj liniji daje veoma stabilnu ličnost.
Bitno je da nađu prave ventile, a do toga dođe vremenom.

Ali postoje ljudi koji o tome znaju mnogo više.
To je i stvar mentalne higijene.
Isto kao što se ide kod zubara, ili ginekologa.
Samo što ne boli.