citirao bih nešto sada iz "Sex u ljubavi" od Eric Berne-a, a tiče se tih nekih Programa koji se večito ponavljaju over and over again, i stvaraju zabunu kod onih koji misle da se zaista trude, a u stvari ne znaju odakle da počnu..
"“Evo kako se to odvija.
Od prvih meseci života, dete uče ne samo šta radi, već i šta da gleda, sluša, dodiruje, o čemu da misli i oseća. A i više od toga, njemu takođe kažu da li da bude pobednik ili poraženi i kako će se završiti njegov život.
Sva ova uputstva uprogramirana su u njegov um i njegov mozak isto onako čvrsto kao da su izbušena na kartice i ubačena u memoriju kompjutera.
U kasnijim godinama ono što misli da je njegova nezavisnost ili njegova autonomija svodi se samo na njegovu slobodu da bira među određenim karticama, ali najvećim delom su na njima iste one stare rupe koje su izbušene na početku.
Neki ljudi postižu egzaltirano osećanje svoje slobode time što se bune, a to obično znači jedno od ovo dvoje: ili izvuku one kartice, izbušene u ranom detinjstvu koje nisu nikad koristili, ili okrenu neke kartice naopačke i rade suprotno od onoga što je na njima zapisano.
Često se to svodi na poštovanje uputstva sa specijalne kartice koje glasi: »Kad napuniš 18 (ili 40) godina upotrebi ovaj novi špil ili okreni sledeće kartice naopačke.«
Druga vrsta pobune je kad poštuješ sledeće uputstvo: » Kad napuniš 18 (ili 40) , pobacaj sve kartice iz serije A i ostavi prazno«. Ova praznina mora onda biti popunjena novim instant-programima koje donosi npr. droga ili neki revolucionarni vođa.
Tako, trudeći se da ne postanu uštogljeni, ovi ljudi postanu na kraju ukokani ili uvrnuti.
Bilo kako bilo, svako je gotov već u uzrastu od pet ili šest godina – da, gotov sa pet ili šest godina - sa scenarijom ili životnim planom u džepu, koji su mu većim delom izdiktirali roditelji.
Tu mu sve piše - kako će mu proteći ceo život i kako će se završiti. Pobednički,nerešeno ili poraženo."
