Prezir / mržnja prema sopstvenim roditeljima

[Soradze]

Ma koliko se psiholozi upinjali da dokažu kako svakom problemu ima leka kroz uspostavljanje komunikacije pod stručnim nadzorom jednostavno nije tako.

Postoje ljudi na koje je nemoguće uticati jer je u osnovi njihove ličnosti isključiv egoizam neretko praćen iluzijom grandoznosti što je uglavnom uzrokovano čitavim spektrom mentalnih oboljenja u kontekstu.

Ti ljudi veruju da je porodica njihovo vlasništvo čija je jedina svrha da pater familias-u obezbedi паблик имиџ realizovanog porodičnog čoveka. Suštinski takav čovek porodicu smatra besmislenim troškom i teretom.

Medicina za takve pojave ima dijagnoze tipa manija, bipolarni poremećaj ili šizofrenija mada ja mislim da se radi o primitivnim balvanima pate od svega pomenutog zajedno i još mnogo toga za šta verujem da nije još obuhvaćeno sistematikon psihologije.

Žalim svakog ko je morao to da trpi naročito kao dete koje ne može ništa u datim okolnostima da uradi u svoju zaštitu.

Ali kao što i sami možemo da vidimo, žena koja pokuša da napusti takvog balvana neretko nastrada u izlivu njegovog besnila.

A arhiuzrok je primitivizam, neviđen primitivizam.

Decu koja rastu u senci takvog malignog baobaba nema ko da nauči kako se postaviti kada zavise od bolesnog morona jer njemu ništa ne valja i nikada mu neće valjati.

Međutim takav se prima na jednu stvar pouzdano no teško je od detata ili adolescenta očekivati nivo promošljenosti i zrelosti koju takav manevar zahteva.

Dakle ma koliko zapostavljao, maltretirao fizički i psihički, omalovažavao i ponižavao kada nema drugog izbora pred takvim moronom mora se glumiti beskrajno slepo obožavanje.

Jedan moj drug koga smatram apsolutnim genijem posle batina je govorio ocu, hvala ti oče za batine kad odrastem biću čvrst čovek. Kada je odrastao zatekao je jednom oca kako šamara majku i rekao mu: hvala ti oče za sve one batine jer sada mogu sa dva prsta da te polomim.

Otac je utekao na vrata i posle telefonom zvao majku da je pita da li je Nenad otišao negde da bi mogao da se vrati kući.

Od tada je nasilje prestalo u svakom obliku u toj porodici.

Ali je trebalo izdržati.

Bravo za ovu priču!

 

[Boris Grušenko]

Mada... nije moguće uvek roditeljski nemar pripisati isključivo anomalijama u društvenom sistemu i uređenju.Roditelj mora da bude svestan kakav je sam kao primer svom detetu, a drugo mora da shvati kakav uticaj na dete ima porodično okruženje u kome dete živi i odrasta i mora da reaguje na vreme čim kod dece primeti neke devijacije u ponašanju.
Napr.kod dece se mogu primetiti sadističke pretenzije već od 5,6 godine ukoliko se primeti da dete muči ili zlostavlja neku životinju, tipa kućnog ljubimca. To je "alarm" i ni jedan roditelj ne bi trebalo da to ignoriše,već da potraži stručnu pomoć. Koliko se roditelji zaista bave decom to je drugo pitanje. Generacije su stasavale u još gorim, pravim ratnim uslovima nego deca rođena 90-tih,ali izgleda nije bilo tolikog nemara.

Pitanje koje otvaraš je opisano u Gospodaru muva. Svet svirepe hijerarhije koju bi deca uspostavila bez nadzora odraslih se suštinski ne razlikuje bitno od sveta kojim odrasli upravljaju.

U ljudskoj prirodi postoje strašni porivi sakrivene negde duboko u idu ali je civilizacija tu valjda da sve to ublaži ili kanališe u prihvatljiv model ponašanja. Ali ako civilizacija zakaže onda to može biti veliki problem za društvo.

I uvek postoji strašnije, ali 90e su bile dovoljno strašne da i najpostojanije pokolebaju i oštete.

 

[Boris Grušenko]

Bravo za ovu priču!

Hvala ti.

 

[hirajgoagain]

u pravu si donekle, ali razmisli ako ti je superkul sa roditeljima da li bi uopste imao potrebu da se okrenes razmišljanjima o spoljnjem svetu i upuštanju u tok njegovog pulsa kao nezavistan i samostalan član ili ce ti biti draze pokroviteljstvo dok je tvoja licna odgovornost u tom procesu svedena na minimum?
odgovor se krije u komforu koji osvaja prvo mesto kada su u pitanju motivi za ostajanje u domu svojih roditelja do tridesete
ne zelim da pravdam nikog bez obzira sto ima olaksavajucu okolnost sto zivi u srbiji
kazu ko hoce nadje nacin ko nece nadje razlog

pa ja se hm grebem o svoje ali ne smatram da smo superkul. nekom možda spolja deluje da jesmo. al neko pravi s roditeljima domaćinstvo, ne grebe se, ne mislim da nužno morate da se fizički razdvojite. ili se razdvoje ali postoje neke veze ako ništa čuvaju se unuci. a neko kad ode viđa ih možda baš kad mora. mislim da se okrećeš spoljnom svetu jer ti roditelji nekako nisu dosta, kao što je kad te oni srećno odgaje, oni ti pomažu da se uklopiš s svetom da nastaviš dalje. a ako je spoljni svet zeznut ostaješ tu ako možeš ali oni nisu možda uspeli. grubo gledano?
a ako od njih uzimaš komfor svejedno imaćeš nekad neku posledicu verovatno

 

[asd221]

Mnogo toga zameram svojim roditeljima ali nije bas da ih mrzim, vise je to nedostatak emocija prema njima. Najvise me nervira kad prave planove sa mojim parama a koliko puta je tata rekao da nije placao moj fakultet on bi ovo, on bi ono.

 

[Џорџи]

Pa bar da se zavrsi fax koji je placao,sad ako ne skapira da od njega nema leba onda mu se moze zameriti

 

[asd221]

Fakultet je odavno zavrsen ali nemam ja 2000 evra platu pa da se neko na mene oslanja finansijski.

 

[tropicoflame]

mene su kao malog svi redom tukli

 

[Metronomy]

Naravno da roditelji nisu savrseni i da je najgora mposledica nasilja stvaranje nasilnika, najgora posledica egoizma stvaranje egoiste i najgora posledica rasturenog braka emotivno povredjivanje dece koja gube pravac moralnosti. tako da i normalni naizgled imaju problem sa drugim polom, ali i ljudima.

 

[Manastirka]

Ja sam generalno mišljenja da mnogo patologije ima u tim odnosima.Sami odnosi nose određenu dozu patologije. Razlika je u tome što postoje ljudi koji imaju ozbiljnijih psihičkih problema, nedorasli su ulozi roditeljstva i nisu spremni na odricanja i žrtvu koja je neminovna.
Kada mislim na "patologiju" u odnosima, mislim prvenstveno na vezu majka-sin(po meni najveća patologija u roditeljskim odnosima, prožet Edipovim komplex-om,) i odnos majka-kćer(komplikovan i naporan odnos).