Превирања у Украјини

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Оборено је далеко више ко и уосталом у Кореји када су отворени архиви, међутим говоримо о тзв ултра, мега, супер невидљивом и необоривом Ф-117 који је црко одмах на почетку рата после неколико прелета.
Оборен је три деценије старим совјетским системом Нева.
I ćorava koka poneko zrno nađe.
 
Da se podsetimo šta reče Gumigelenk pre samo 10 dana :D

Nevjerojatno koliko dugo teroristi ne mogu rješiti Debaljčevo.

Ovako su izgubili moment, više nema šanse da primirišu Mariupolju (osim dalekometnog granatiranja), a o Kramatorsku i Slavjansku da ne govorim.
Sepovi će sigurno osvojiti Debaljčevo, ali će to biti zadnje.

http://www.newsweek.com/ukrainian-separatists-take-two-towns-push-mariupol-309068

Ukrainian Separatists Take Two Towns in Push on Key Port

ukraine.jpg


The pro-Russian separatist group calling itself the Donetsk People’s Republic (DNR) announced fresh gains towards the key Ukrainian port city of Mariupol today, as government forces reported the rebels were indeed preparing to move in on the city.

:super:
 
Руска „Газета“: Зашто је Маријупољ важно чвориште у украјинском конфликту?

уторак, 24. фебруар 2015.
У Маријуопљу, граду са 500.000 становника, налазе се три велика индустријска комплекса који испоручују око 20 одсто укупне производње и прераде метала намењене углавном извозу. У граду се налази и огромна лука на Азовском мору.

Маријупољ представља важно чвориште украјинског конфликта због јаког економског утицаја на локалну привреду, пише руски портал Газета.

Председник Доњецке Народне Републике Александар Захарченко никада није скривао да жели да заузме Маријупољ, с обзиром да је још раније, како наводи портал, говорио да се воде преговори да тај град пређе у руке устаника.

„Ако неће да га предају мирно, узећемо га силом“, поручио је тада Захарченко.

Доњецкој Народној Републици, наводи Газета, Маријупољ је потребан како би се побољшала економска ситуација на истоку Украјине, а са друге стране да би могли железницом да споје ДНР и ЛНР.

Такође, Маријупољ би пружио самопроглашеним републикама и излаз на море, имајући у виду да је морски теретни саобраћај далеко јефтинији од железничког.

Стручњак Међународног центра за истраживања Александар Жолуд сматра да, како се лука у Маријупољу користи углавном за транспорт метала, прелазак тог града у руке ДНР неће утицати на главни извозни производ Украјине — жито.

Жолуд тврди и да, уколико тај град пређе у руке ДНР, постоји велика опaсност да украјинска валута доживи крах, јер се баш кроз ту луку у буџет сливају девизе због извоза метала, пише портал.

Тренутна финансијска ситуација у Украјини показује да је национална валута пала три пута у односу на вредност пре годину дана. Како наводи портал, за један долар сада треба издвојити 33 гривне.

Банкари тврде да узрок толиког пада украјинске валуте лежи у паници која је настала због дешавања на истоку земље, као и због могућности проширења конфликта на друге територије земље.

(Спутник)
 
Прича о оружју, о његовој моћи и чији је већи је за децу.
Ни једно оружје не ратује само. Основно питање је у чијим је рукама.Војска Новоросије је показала да свако оружје ради јако добро, нарочито оно које Укри одбаце док беже.
Блајби сети се времена када си подржавао " вековне арапске пријатеље" у рату са Израелом. Јесу Египћани имали сјајне тенкове, које су напуштали или их продавали Израелцима, па је било питање колико дана до Каира.
То си сада у овој НАТО еуфорији заборавио.:roll:
 
Nevjerojatno koliko dugo teroristi ne mogu rješiti Debaljčevo.

Ovako su izgubili moment, više nema šanse da primirišu Mariupolju (osim dalekometnog granatiranja), a o Kramatorsku i Slavjansku da ne govorim.
Sepovi će sigurno osvojiti Debaljčevo, ali će to biti zadnje.
Tek da još jednom svima citiram tvoje priopćenje. Valja ga dobro upamtiti. Postavit ću ti ga pred nos još jednom.
Idući put kad i Mariupolj bude vrisnuo.
 
Радослав Шикорски: Путин је изгубио Украјину, пад Маријупоља значио би крај примирја

уторак, 24. фебруар 2015.
Пад Маријупоља у руке проруских сепаратиста значио би смрт садашњег примирја и знак да Запад треба да Украјини испоручи оружје да се брани од агресора, оценио је председник Сејма пољског парламента Радослав Шикорски.

На другом каналу пољске јавне телевизије ТВП2 Шикорски је синоћ поручио да би напад проруских сепаратиста и евентуално освајање Маријупоља на југу Украјине сахранили споразум из Минска и садашње примирје.

"Уколико сепаратисти пређу преко Маријупоља, а Запад констатује да је последња граница прекорачена, тада је потребно помоћи жртви да се брани од агресора. Значи: испоручити оружје. То треба рећи благовремено - ако ово примирје буде драстично прекршено, такве су последице", казао је Шикорски.

Председник доњег дома Парламента и некадашњи дугогодишњи шеф пољске дипломатије изјавио је да би та последња граница могла да буде пад Маријупоља и упозорио да ће ту проруски сепаратисти наићи на знатно већи отпор него у Донбасу.

"Путин је изгубио Украјину. Извео је анексију Крима, али је против себе окренуо млади украјински национализам. То значи да ако буде хтео да иде даље, наићи ће на све већи отпор. Уколико буде напредовао, прећи ће последњу психолошку баријеру за наше партнере у Европи", казао је Шикорски.

По мишљењу Шикорског, касниле су све санкције које је Запад уводио Русији због Украјине.

"Мислим да су наше санкције могле да буду ефикасне да се свака фаза уводила шест месеци раније", казао је Шикорски.

(Танјуг)

Овај Радослав баш нека шаљивџија?
 
Rusi su u osvajanju Debaljceva, grada od 25 hiljada ljudi, izgubili 500 najelitnijih boraca (po sopstvenom priznanju). Zamisli koliko će ih pandrknuti ako krenu na polumilionski Mariupolj.

Ukra je izginulo preko 3 000 a evro vredi oko 35 grivni. Zamisli sta bi bilo posle polumilionskog Marijupolja.

I malom detetu je jasno da ce pokusati da opkole grad ako ga budu napadali, sigurno nece ici frontalno.
 
Rusi su u osvajanju Debaljceva, grada od 25 hiljada ljudi, izgubili 500 najelitnijih boraca (po sopstvenom priznanju). Zamisli koliko će ih pandrknuti ako krenu na polumilionski Mariupolj.

Пазите људи какав је ово дебилизам. Укропи изгубе битку а хрват се хвали колико је побијено Новоруса, невероватно колико је ово монструозно !!!
 
Rusi su u osvajanju Debaljceva, grada od 25 hiljada ljudi, izgubili 500 najelitnijih boraca (po sopstvenom priznanju). Zamisli koliko će ih pandrknuti akokrenu na Mariupolj.
Samo ga zaobiđu i kopneno odsijeku od ostatka Ukro teritorija, a onda ponovo odigraju na kartu iscrpljivanja i demoralisanja okruženih branitelja. Toliko puta već viđen scenarij.
 
Poslednja izmena:
Ukupno je bilo 18168 naleta borbene avijacije NATO-a i dva oborena aviona. Odličan uspjeh.
Напади на аеродроме у Тузли и Тирани
Како је ратно ваздухопловство Југославије изненадило НАТО снаге на Тузланском и Тиранском аеродрому и нанело им озбиљне губитке.
О нападима наше авијације 1999 године у време НАТО агресије на аеродроме у Тузли и Тирани НАТО није изустио ни једну реч. Крије се то, јер како би таква сила признала да су јој неки српски пилоти очитали лекцију из тактике и вештине летења наневши јој при том и значајне губитке. Посебно поражавајуће по НАТО звучи чињеница да су српски авиони изводили такве борбене летове док су им изнад глава били силни Авакси и јата технички знатно супериорнијих НАТО авиона.
Агресија на Југославију је почела 24. марта 1999 и планирано је да се за 7-10 дана Југословенска Војска уништи до те мере, да Југославија буде принуђена на потписивање безусловне капитулације, па да се НАТО снаге тријумфално ушетају у Београд. У склопу тог плана предвиђено је да се Тузлански аеродром углавном користио за слетања теже оштећених авиона, који не могу да се домогну својих матичних база. На том аеродрому су били стационирани и хеликоптери спасилачких екипа које би улетале на нашу територију и спашавале пилоте евентуално оборених авиона. Пошто се планови НАТО стратега никако нису остваривали требало је повећати интензитет бомбардовања. Тада се мења стратегија и на Тузлански аеродром 08. априла долеће 8 борбених авиона који су требали да учествују у нападу на специјалне циљеве у СРЈ.
Наши обавештајци су за то сазнали и у комади ратног ваздухопловства је почело планирање напада на аеродром у Тузли јер се тамо сконцентрисао велики број летелица. На аеродрому се налазило 12 борбених авиона које је наша ПВО оштетила, 8 ловаца бомбардера који су долетели пре неколико дана и 4 спасилачка хеликоптера уз још неколико помоћних и летелица транспортне авијације.
На аеродрому Поникве окупљена је комбинована ескадрила од 6 Орлова 2 МИГ-а 21 и једног Галеба Г4. Задатак је био да се у ниском лету дође до Тузланског аеродрома и уништити што више НАТО авиона. У недељу 18. априла у 13:30 наши авиони су изненада на стајанци напали НАТО авионе јер је у то време „због квара“ (саботажа наших оперативаца) био искључен радар на аеродрому Тузла. Изненађење је било потпуно јер их ни Авакси нису регистровали на време па су наши авиони примећени тек на 10 Км од Тузланског аеродрома а тада је било касно да НАТО авиони узлете. Четири НАТО авиона у паровима су била спремна за узлетање али су наши пре њиховог полетања већ напали. Била је то изузетно ризична акција и иако је из наше базе јављено да су наши авиони примећени нико од пилота није желео да акцију прекине. По изјави мајора Гавриловића који је летео на једном од Орлова, он је испустио бомбе на групу оштећених НАТО авиона који су се налазили на писти скроз десно, и окренуо летелицу да би поново напао хеликоптере. За њим су кренула још 3 Орла и испустила терет свако на већ одабране циљеве, док су 2 Орла остала да прецизније гађају авионе који су се спремали да полете и 8 ловаца који су пре неки дан стигли у Тузлу. Два МИГ-а и Галеб су ракетама и митраљезима довршавали посао.
Цела акција је због више налета трајала око 15 минута и тада је у повратку ка Пониквама ракетом са земље оборен један наш Орао у коме је погинуо потпуковник Михајло В. из Крагујевца. Осталих осам авиона се вратило до аеродрома Поникве с тим што је Мајор Жељко М. из Новог Сада због оштећења (испаљеном ракетом са земље) успео да свој МИГ приземљи на 10 км од писте аеродрома Поникве.
Потврђени биланс нашег бомбардовања Тузланског аеродрома је 17 уништених авиона, и 3 спасилачка хеликоптера. Док неки други незванични извори који су имали могућност да виде последице овог напада наводе да је уништен 21 авион и 3 хеликоптера, те да су у ланчаним експлозијама уништена и 2 транспортна авиона, као и значајан део технике. Посебан бес НАТО-а изазвала погибија 11 официра, пилота и послужиоца ваздухоплова. Али оно што је још значајније је, да све до краја НАТО агресије аеродром у Тузли више није коришћен за борбене летове на Југославију.
Освета НАТО-а
Већ истог дана НАТО је направио невиђену кампању бомбардовања аеродрома Поникве када је у једном дану на тај аеродром сручено преко 80 пројектила. Цео аеродром се тресао од детонација, али „Топ Ган момци“ и поред тако масовног бомбардовања нису озбиљније оштетили виталне инсталације аеродрома, па је он био у функцији све до краја НАТО агресије. Бомбардовање аеродрома Поникве се периодично понављало јер НАТО никако није мога да лоцира где ми то кријемо наше авионе, који мало мало па узлете и ремете им планове“.
Као освету за Тузлу три дана узастопно НАТО авијација је гађала Ужице и његова околину па и сам центар Ужица, када је са три пројектила погођена главна пошта у центру града. Многима је било чудно тако жестоко бомбардовање Ужица и његове околине а посебно је било чудно разарање поште јер је то једина пошта која је погођена, поред оне у Приштини, од почетка агресије. Био је то бес и освета „Милосрдног Анђела“ за тешке губитке на Тузланском аеродрому.
Напад на аеродром крај Тиране
Посебна „дрскост“ и храброст наших пилота је напад на Аеродром у Тирани. На том аеродрому је била стационирана ескадрила од 12 Апача ракетних хеликоптера који су требали да буду ваздушна подршка за „Атлантску бригаду“ која се спремала да преко превоја Кошаре и Горожуп заједно уз садејство са НАТО снагама изврши пробој и војнички заузме Метохију а касније и Косово. „Атлантску бригаду“ је сачињавало око 6.000 Шиптара добровољаца из иностранства са Америчким инструкторима. Они су са осталим терористичким групама ОВК које су се повукле у Албанију требали да изврше тај копнени напад, пошто ваздушна кампања НАТО-а није дала никакве резултате. Тако су укупне снаге које су нападале на границе Космета чиниле око 20.000 бораца заједно са страним претежно америчким инструкторима и специјалцима.
Да би олакшали нашим борцима одбрану на границама Космета наши пилоти су у више наврат изводили борбена дејства на том простору. Први од тих напада догодио се 13 априла када је 4 наших авиона напало припремни камп Атлантске бригаде који се налазио близу места Каменица на северу Албаније. Том приликом је оборен један Апач а Атлантској бригади су нанети озбиљни губици. Напад наше авијације на снаге које су нападале границе Косова и Метохије поновљен је 05. маја када су 3 Орла и 2 Галеба у кратким временским размацима и више наврата нападали већ поменуту Атлантску бригаду.
Свакако један од најспектакуларних напада наша авијација извела је 26 априла када је нападнута НАТО база америчких „Апача“ на аеродрому крај Тиране. Та операција је била посебно рискантна јер је од аеродрома Поникве до Тиране требало летети скоро сат времена (54 минута) а бити неоткривен од стране радара, НАТО авијације и авакса. Напад је планиран тако да по 2 Галеба Г-4С синхронизовано полете са аеродрома Поникве и Голубовци код Подгорице и неопажено се привуку НАТО бази дубоко у територију Албаније. Акција је изведена тако што су у ниском лету кроз планинске кланце прво долетела 2 Г-4С са аеродрома Голубовци а 20 минута касније стигла су још 2 Галеба Г-4С са аеродрома Поникве. Резултати овог напада су били више него импресивни јер је уништено 5 Апача, а сва 4 Галеба су успела да се неоштећана врате у своје базе (које најчешће нису били аеродроми са којих су узлетели). Пуни ефекат овог напада се огледао и у томе што НАТО више до крај агресије на Југославију није користио Апаче.
Изводити летове и борбена дејства у пограничном појасу са Албанијом било је готово незамисливо због тога што је НАТО авијација даноноћно бомбардовала тај сектор и што је на небу увек било технички супериорнијих НАТО авиона уз обавезно навођење од стране Авакса. Али и поред свега тога наши пилоти су изузетном храброшћу и летачким умећем као осице задавали ударце и НАТО-у и Атлантској бригади која је фактички представљала НАТО копнене снаге. Та копнена офанзива је уз огромне губитке претрпела тежак пораз и никада није успела да се пробије на КиМ. Наши храбри браниоци границе на Кошарама и целом пограничном сектору са Албанијом имали су велику помоћ наших пилота који су се веома храбро супротстављали вишеструко надмоћнијем непријатељу.
У поплави свакојаког подаништва и удворичког понашања, како од стране наших политичара тако и од стране диригованих медија, овај текст је посвећен нашим храбрим ваздухопловцима који су жртвујући своје животе бранили ову земљу и овај српски народ. Да ове поданичке гњиде не би затамниле и овај део наше светле блиске историје, желим да подсетим на храброст и достојанство које овај народ има.
 
Пазите људи какав је ово дебилизам. Укропи изгубе битку а хрват се хвали колико је побијено Новоруса, невероватно колико је ово монструозно !!!

Pa to je bila Pirova pobjeda. Izgubili 500 najboljih boraca za jedan gradić koji je sravnjen sa zemljom.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top