Јулија Тимошенко: У Украјини нада умире последња
уторак, 24. фебруар 2015.
Споразум о прекиду ватре у Украјини потписан је у Минску готово годину дана пошто су руски војници с маскама на лицу и без војних ознака напали Крим. У међувремену, хиљаде Украјинаца је убијено, а још стотине хиљада су постале избеглице у сопственој земљи. Руски председник Владимир Путин, одлучан да силом поврати некадашњу сферу утицаја руске/совјетске империје, уништио је правила која су за три генерације обезбеђивала мир у Европи, заправо у већем делу света.
Док је Русија настојала да покори Украјину, ја сам била у затвору с мало наде да ћу се икада поново наћи на слободи. Режим бившег председника Виктора Јануковича играо је како Кремљ свира, а мој боравак у затвору је окончан само захваљујући храбрости милиона Украјинаца који су захтевали његову смену с власти. Ипак, моја слобода је оставила горак укус јер се моје утамничење завршило тек када је почео рат против моје земље.
Сада, након годину дана дивљаштва, саботаже и лажи у размерама какве нису виђене од нацистичке владавине у Европи, лидери Француске, Немачке, Русије и Украјине договорили су се у вези с новим акционим планом за постизање мира у нашој земљи. Иако је вероватноћа мала, морам да се надам да је споразум постигнут у Минску, за разлику од уговора који је тамо потписан у септембру 2014, плодотворан. Народ Донбаса, који је још под опсадом и бомбама руских војника и њихових локалних помоћника, заслужује да се врати у нормалу.
Подједнако је важно и да се наши ратни заробљеници и таоци врате својим породицама. Први тест за то у којој је мери Кремљ посвећен споразуму из Минска треба да буде то да ли ће ослободити Нађу Савченко, прву жену пилота борбене летелице у Украјини. Савченко штрајкује глађу више од два месеца у Украјини протестујући што је на очито нелегалан начин стављена иза решетака под оптужбама које су још глупље од оних због којих сам ја завршила у затвору.
Наравно, надам се да ће нова влада трајати и коначно донети Украјини мир. Али такав исход је мало вероватан с обзиром да споразум нема никакве механизме извршења као што је аутоматско искључење Русије из система за финансијске трансфере СWИФТ ако не испуни било који аспект споразума. Просто, веровати у "добру вољу" Кремља било би неопрезно.
Украјина и њени партнери треба да развију јасну стратегију и акциони план за случај да пропадне последњи споразум из Минска. То треба да подразумева пружање одбрамбене смртоносне помоћи украјинским снагама; напослетку, снага одвраћа, а слабост провоцира. Шире гледано, упркос изузетно напетој ситуацији у нашој земљи, Украјина заслужује јасан акциони план изван њене актуелне "сиве зоне" безбедности, а који ће бити оријентисан ка евроатлантској будућности. Већ смо платили високу цену за наше европске амбиције; не треба да нас сада од њих одврате.
Штавише, ако су украјински партнери озбиљни у вези с пружањем подршке владавини права, треба подићи оптужнице против лидера Кремља у Међународном кривичном суду у Хагу за бројне ратне злочине и злочине против човечности које су њихове снаге починиле у Украјини. Од њихове инвазије на Крим пре годину дана Русија константно озбиљно крши Повељу Уједињених нација, бројне међународне споразуме и међународне хуманитарне норме.
Ми Украјинци смо много научили о себи самима и о Русији и Европи током ових годину дана дивљаштва. У страдању своје земље смо нашли ново и несаломиво национално јединство као и нову решеност да спроведемо радикалне реформе наше економије, владе и друштва јер од тога зависи сама наша независност, а не само европска будућност. Ако не извршимо реформе, бићемо поробљени.
Али земљотрес који је Русија изазвала у Украјини такође је разоткрио опасне дефекте широм Европе. Путин је у Украјини нашао савршено средство за збуњивање и поделу Запада. А његов политички кредо је једноставан - завади па владај.
Заправо, у протеклих годину дана ми Украјинци смо често у неверици посматрали како се Европа бори да се супротстави с тако јасним чином агресије. Да није оборен авион малезијске авио-компаније над територијом коју су држали побуњеници (када је живот изгубило свих 298 људи који су били у авиону), чинило би се да има разлога за сумњу да би САД и ЕУ икад постигле договор о актуелном програму економских санкција који је наметнут Русији.
Први дефект који је Русија открила може се наћи међу некадашњим европским чланицама совјетског блока. Неке од њих, као што су Пољска и балтичке државе, доследно осуђују деловања Русије и захтевају жесток одговор. Али, у осталим деловима региона, лидери су пожурили да оправдају руску инвазију и присвајање Крима или да изјаве да је Русија једноставно исувише моћна да би јој се супротстављали. Попустљивост, стиче се утисак, веома је актуелна у земљама које би требало да могу боље од тога.
А онда је створено нешто слично политичким издајницима широм Европе. Евроскептичне политичке партије континента и из десничарских и из левичарских редова подржавају Путинов ауторитарни национализам као модел за онај облик нелибералног режима какав би они тежили да оснују када би се ЕУ распала.
Заправо, Кремљ финансира велики број тих партија. Лењин је једном рекао да би капиталисти продали конопац којим би били обешени. Данас се испоставља да су европске владе вољне да омогуће Путину да купи гласове којима ће уништити Европу.
Кремљ такође има још присталица, укључујући пословне лидере који желе да се врате уобичајеном пословању с Русијом и академске бранитеље Совјетског Савеза који 25 година након његовог распада виде шансу за давање оправдања. А будући да анкете јавног мњења откривају да значајна мањина Европљана прихвата Путинову реторику, стиче се утисак да његова стратегија за поделу ЕУ и НАТО знатно напредује.
Да појаснимо. Оно што се дешава у Украјини, а не финансијска стагнација у Грчкој, биће најбољи тест да ли европско и трансатлантско јединство истрајава. Дефекти који се шире из Украјине поткопавају суштинске вредности које су подупирале послератни мир и просперитет у Европи. Ако се те вредности не одбране у Украјини, оне ће пропадати далеко изван наших граница. Запад који је подељен у овој кризи не може да опстане. Време је за акцију.
Ауторка је бивша премијерка Украјине
(Данас)