Изасланик ОЕБС-а за Украјину Волфганг Ишингер: "Поздрављам план САД да испоруче оружје Украјини, понекад потребан притисак за мир"
уторак, 03. фебруар 2015.
Берлин -- Шеф Минхенске конференције о сигурности и специјални изасланик ОЕБС за Украјину Волфганг Ишингер поздравио је размишљања САД о испоруци оружја влади у Кијеву.
Он је у изјави телевизији ЗДФ рекао да је понекад потребан притисак, да би се мир постигао.
Ишингер, некадашњи представник Европске уније за преговоре о будућности Косова и Метохије, оценио је да украјински конфликт највероватније улази у нову фазу и да ће се, ако се Украјини не помогне, последице тога осећати, због чега је америчка размишљања о испоруци оружја оценио одговарајућим.
Сама немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је, међутим, да Немачка неће снабдевати Украјину оружјем и додала да Берлин подржава преговоре и дипломатско решење конфликта украјинских и проруских снага на истоку Украјине.
И немачка Социјалдемократска партија (СПД) оштро је критиковала наводне америчке планове о испоруци оружја Кијеву у борби против проруских снага, оцењујући да би један такав корак само допринео ескалацији сукоба.
"Испорука америцког оружја Украјини би била један опасан корак, који би брзо могао да подстакне даљу ескалацију", рекао је портпарол Посланицког клуба СПД у Бундестаг Нилс Анен поводом медијских извештаја о томе да Америка више не искљуцује могуцност испоруке свог оружја влади у Кијеву у борби против проруских снага на истоку Украјине.
Да ли це та тема бити на дневном реду приликом посете Меркелове Америци овог викенда, отворено је питање, наводе медији.
Меркелова ове недеље, поводом припрема за самит Г7 који це се одржати у јуну у баварском дворцу Елмау, путује у Америку и Канаду, где це разговатати са америцким председником Бараком Обамом и канадским премијером Стивеном Харпером, пре свега, о борби против тероризма, украјинској кризи и заштити климе, најавија је Канцеларска служба.
Када је, међутим реч о Ишингеру, он је прошлог лета одбацио идеју о признању "руске анексије Крима", али и евентуалне захтеве да се Крим врати Украјини оценио као нереалне и рекао да је потребно радити на стабилизацији Украјине.
"То би, наравно, била објава банкрота ЕУ и Запада", рекао је Ишингер за немачки радио "Дојче веле", поводом предлога социјалдемократе Матијаса Плацека, шефа немачко-руског форума, да ЕУ призна реалност да Крим припада сада Русији, који је касније, додуше, овај социјалдемократа сам релативизовао.
Украјина у ближој будућности скоро и нема шансе да би могла да постане чланица НАТО.
"Мислим да ту недостају многе претпоставке (за чланство)", рекао је Ишингер за немачки РББ и додао да Украјина, између осталог, мора најпре моћи да сама себе може да штити.
Наглашавајући да НАТО жели да прими и оне земље коју могу да дају допринос за сигурност НАТО области, Ишингер је нагласио да НАТО није хуманитарна организација.
"Приступ НАТО ја видим као један потпуно дугороцнци циљ", рекао је тада Ишингер, специјални преговарач ОЕБС-а за Украјину за кога се каже да припада најбољим, које немачка дипломатија има да понуди.
Ишингер, човек из Баден-Виртемберга, немачки, швајцарски и амерички студент, стекао је име 1995. године, када је заједно са америчким дипломатом Ричардом Холбруком стварао Дејтонски споразум, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини.
Ишингер важи за човека са најбољим контактима и политичара који се добро разуме у кризе. За њега се каже да је дипломата који зна и да говори и да слуша, да зна да не разочара ни новинаре ни дипломате и да, као преговарач, спада у ред оних који не чекају да му стране у сукобу "сервирају" решење.
Аналитички разум и добро познавање америчке, али и руске политике обезбедило је Ишингеру да заузме водеће позиције и деценијама буде један од оних, који су обликовали немачку спољну политику.
Представник Европске уније за спољну политику Хавијер Солана именовао је 2007. године Ишингера за представника ЕУ за преговоре о будућности Косова и Метохије.
Ту је Ишингер показао и шта може и шта не може и испред преговарачке "тројке" предлагао "модел две Немачке" за односе Београда и Приштине, а касније говорио да је СРЈ била бомбарадована и због гриже савести међународне заједнице која није ништа учинила да спречи крвопролиће у Босни, да НАТО бомбардовање није била грешка, да Србија треба да прихвати болну реалност да од 1999. године нема политичку контролу над Косовом.
Он је, као државни секретар у МИП, учествовао у време рата на Косову 1999. године у настојањима немачке владе, коју је тада водио Герхард Шредер, да подстакне Русију на заједничку позицију са седам економски најразвијенијих земаља (Г-8).
Не само да је учествовао у формулисању и обликовању немачке политике према Балкану, већ и у обликовању односа између НАТО и Русије, кажу познаваоци овог немачког политичара.
(Танјуг)