Prevelika zelja

[Borac za prava zivotinja]

Prica ide otprilike ovako... (Ne drzite me za rec da je 100% tacno preneto)



Ovo je jako lepo receno. Znam posto se bavim borilackim vestinama. Ako preterano razmisljam samo o pobedi i namecem sebi da je pobeda jedino sto dolazi u obzir, obicno ne pruzim dobru partiju, ali da sam najbolje borbe pruzao kada sam bio totalno resen da dam sve od sebe (pa bila pobeda ili to bio poraz) i da nikako ne odustanem. To su potvrdili i mnogi borci kao i ostali sportisti.

Da li vi mislite da ovo ima smisla ili imate i vi neku drugu teoriju?

"Preterano razmišljanje o pobedi" nije ništa drugo do razmišljanje o moći. "Preterano razmišljanje o pobedi" vrlo često nema nikakve veze sa koncentracijom koja je i te kako potrebna u svakom poslu; naprotiv, ta grozničavost, pažnja usredsređena na ono šta će se desiti tek pošto pobedimo, može skrenuti pažnju sa suštine a suština je - motivacija.

S druge strane, svako razmišljanje o pobedi jeste neophodan začin u igri (koju zovemo "takmičenje"): takmičimo se sa drugima takmičući se, zapravo, sve vreme sa samim sobom - da se prevaziđemo, sami sebe prijatno iznenadimo, budemo bolji nego što smo bili u nekom prethodnom takmičenju.
Čovek ne treba da nauči kako da gubi, jer će se onda predati i navići da bude gubitnik.
Mnogo je uputnije da se nauči kako što pre da ustane nakon pada, kako da ga ublaži, i kako da se više nikad ne spotakne o istu ili sličnu prepreku.

Glasam za istrajnost: valjda je istrajnost preduslov za pobedu (pod uslovom da naše sposobnosti mogu odgovoriti na postavljen zadatak).

 

[he_who_brings_order]

Prica ide otprilike ovako... (Ne drzite me za rec da je 100% tacno preneto)



Ovo je jako lepo receno. Znam posto se bavim borilackim vestinama. Ako preterano razmisljam samo o pobedi i namecem sebi da je pobeda jedino sto dolazi u obzir, obicno ne pruzim dobru partiju, ali da sam najbolje borbe pruzao kada sam bio totalno resen da dam sve od sebe (pa bila pobeda ili to bio poraz) i da nikako ne odustanem. To su potvrdili i mnogi borci kao i ostali sportisti.

Da li vi mislite da ovo ima smisla ili imate i vi neku drugu teoriju?

Možemo gledati na to ovako:

1. Ako ne živiš samo u sadašnjem trenutku (dakle u tom trenutku kada ciljaš) i svu svoju energiju i svest uneseš u ciljanje, onda je sva pažnja usmerena na ciljanje i ciljaš dobro.

Ako je sva pažnja i svest usmerena na budući trenutak, kada je već meta pogođena, onda je tvojoj svesti izmaklo ciljanje i iako se tvoje telo nalazi u trenutku ciljanja, svest je već u trenutku kada si ili pobedio ili izgubio.

Tako da se ne poklapa svest o onome što se dešava sa onim što se zaista dešava. Tj. ti misliš o pobedi a ustvari u tom trenutku samo ciljaš. Ako misliš o ciljanju u trenutku kada ciljaš, mislićeš o pobedi u trenutku kada pobediš...

Ili

2. Drugo gledište je da ako težiš perfekcionizmu, tj pobedi, ti stavljaš pritisak na sebe. Taj pritisak te ometa i ne daje ti pobedu. Umesto da ne brineš o tome da li si savršen i tako skloniš pritisak sa sebe, ti očekuješ savršenstvo i stavljaš pritisak na sebe.

Kad malo bolje pogledam, ove dve stvari i nisu tako različite...

 

[Tuzni_patak]

Da tema ne splasne pre nego sto se razvila, nemojte da zaboravimo korelaciju subjekat objekat, ali u nefilozofskoj formi...

Dakle ako takmicar ovlada vestinama navodjenja svojih zelja , pa i strela i metaka, on ce pogadjati u temu u izvesnom broju slucajeva, kad je zelja stvarno intezivna i usmerena ka metku i streli, ma gde on uperio luk ili pusku....

A da bas nije preko 90'.

To se izgleda ovde zanemaruje kao opcija.....
To sto je tesko iskreno zeleti i zasluziti taj materjalni singularitet i izuzetak, a voljnu pobedu, i sto se ne moze stalno to desavati jer i zelja i volja dolaze do iscrpljenja i zasicenja, to je vec stvar treninga...
Ne znam ko bi trenirao to kod takmicara, oziman ne sigurno , ne zna da prenese.
Ali imamo dosta ljudi koji bi se javili....

 

[gost 202584]

"Preterano razmišljanje o pobedi" nije ništa drugo do razmišljanje o moći. "Preterano razmišljanje o pobedi" vrlo često nema nikakve veze sa koncentracijom koja je i te kako potrebna u svakom poslu; naprotiv, ta grozničavost, pažnja usredsređena na ono šta će se desiti tek pošto pobedimo, može skrenuti pažnju sa suštine a suština je - motivacija.

S druge strane, svako razmišljanje o pobedi jeste neophodan začin u igri (koju zovemo "takmičenje"): takmičimo se sa drugima takmičući se, zapravo, sve vreme sa samim sobom - da se prevaziđemo, sami sebe prijatno iznenadimo, budemo bolji nego što smo bili u nekom prethodnom takmičenju.
Čovek ne treba da nauči kako da gubi, jer će se onda predati i navići da bude gubitnik.
Mnogo je uputnije da se nauči kako što pre da ustane nakon pada, kako da ga ublaži, i kako da se više nikad ne spotakne o istu ili sličnu prepreku.

Glasam za istrajnost: valjda je istrajnost preduslov za pobedu (pod uslovom da naše sposobnosti mogu odgovoriti na postavljen zadatak).

одлично схватање политичара. прихватање је тим теже.

ово је већ солидан приказ вере.

духовност је где нема условљавања. па ни жеља.

 

[Nemir]

Da li vi mislite da ovo ima smisla ili imate i vi neku drugu teoriju?

Svako ima svoju teoriju i svoje metode a ja moje cutim

 

[tgdanijela]

Prica ide otprilike ovako... (Ne drzite me za rec da je 100% tacno preneto)



Ovo je jako lepo receno. Znam posto se bavim borilackim vestinama. Ako preterano razmisljam samo o pobedi i namecem sebi da je pobeda jedino sto dolazi u obzir, obicno ne pruzim dobru partiju, ali da sam najbolje borbe pruzao kada sam bio totalno resen da dam sve od sebe (pa bila pobeda ili to bio poraz) i da nikako ne odustanem. To su potvrdili i mnogi borci kao i ostali sportisti.

Da li vi mislite da ovo ima smisla ili imate i vi neku drugu teoriju?

..apsolutno se slažem sa tobom..i ja sam dugo trenirala borilačke vještine..i takmičila se..borba se rješava prije borbe..to svi dobri borci znaju...kad ulaziš rješeno da se dobro boriš..ustvari potisneš sve druge misli osim same borbe koja je pred tobom..zaboraviš na pobjedu..na poraz...ništa od toga ne postoji..postoji samo protivnik..tvoja koncentracija..i rešenost da upotrebim tvoj izraz to je zbilja lijepa borba i za čestitati..pa makar izgubio i na poene....suština je ovladati sobom..pobjediti sebe..pa ćeš i protivnika..dođe samo od sebe....
...uvijek mi nekako smješno i bezveze dođe kad čujem nekog ko ne poznaje borilačke vještine da je smisao da prebiješ nekoga ili slične stvari...mnogo tu stvari ima...i osim fizičke predispozicije...ovo što si rekao je najvažnije...kad spojiš to dvoje dobiješ dobrog borca..ali taj savršen spoj ne postoji i zato je takmičenje tako i zanimljivo...

 

[Tuzni_patak]

одлично схватање политичара. прихватање је тим теже.

ово је већ солидан приказ вере.

духовност је где нема условљавања. па ни жеља.

Ovo nije vera, ovo je nada....Znam da mnogi to mesaju, pitaj svog svestenika za razliku.
Ako cemo da bukvalizujemo onda je i vera, ali vera kao vera nije...

Nazalost tvoje tumacenje je daleko popularnije.

 

[gost 202584]

Ovo nije vera, ovo je nada....Znam da mnogi to mesaju, pitaj svog svestenika za razliku.
Ako cemo da bukvalizujemo onda je i vera, ali vera kao vera nije...

Nazalost tvoje tumacenje je daleko popularnije.

срећом, не тумачим.

 

[Tuzni_patak]

Nego pises onako, bez zle namere, pa sta upadne po randomu....zanimljivo.
"Ovo je vec solidan prikaz " je umesto reci "mozda".
A posle ide "duhovnost je" u smislu "postoji nesto kao dim" gde nema uslovljavanja ........

Slucajno postoji termin duhovnost u jeziku, znam nisi mislio na taj termin....

Zezne se covek u pocetku tumacenja, ne zameri...

 

[gost 202584]

Nego pises onako, bez zle namere, pa sta upadne po randomu....zanimljivo.
"Ovo je vec solidan prikaz " je umesto reci "mozda".
A posle ide "duhovnost je" u smislu "postoji nesto kao dim" gde nema uslovljavanja ........

Slucajno postoji termin duhovnost u jeziku, znam nisi mislio na taj termin....

Zezne se covek u pocetku tumacenja, ne zameri...

тумачење је несхватање, одличан си.

 

[Jennifer Jennin]

mislim da ima smisla...