Имам утисак да ти постовећујеш брачни однос и родитељство.
Ако је нечији брак неуспешан - аутоматски је он неуспешан и као родитељ (недоговоран, себичан...тако нешто
), и обрнуто - ако неко формално тавори у институцији званој брак - то је доказ да је добар родитељ ''јер се жртвовао због породице''.
Ја, као дете, не бих била срећна да знам да је неки мој родитељ проживео живот несрећан само зато што се ''жртвовао због мене''.
С друге стране, као родитељ, мислим да не бих могла да будем добра својој деци ако нисам добра себи, да не би могла да од њих створим срећне и задовољне особе ако сама то нисам, и да бих им пружила погрешан модел за угледање ако бих им својим примером показала да треба да се одрекну себе, својх потреба, свог личног остварења и своје среће....само да би децу сачувала од ''комшијских оговарања''....
