Apsulutno podržavam !!!
Ono što više dokolice to bolje, a zašto, pa realno dokolica je mnogo bitniji deo našeg života od posla jer za razliku od posla dokolica je nešto što nas definiše kao osobe.
Recimo kad ti čuješ za neku osobu da ne znam radi u pošti, radi kao komercijalista, zubar, vozač, pravnik, pizza majstor, kamerman ili tonac ono to ti apsolutno ništa ne govori o toj osobi, ali kad ti neko kaže kako voli da provodi svoje slobodno vreme e tu već možes donekle da stekneš neki uvid o nekime, tipa ne znam da li neko više voli da se bavi nekim sportom, boravi u prirodi, obilazi muzeje i knjižare ili radije bleji po kafanama i kladionicama ili da li radije ide na svirke Sunshine-a, Eyesburn-a, Partibrejkersa, BG Sindikata ili radije ide na Baju Malog Knindžu, da li na tv-u gleda History kanal, National Geographic, slusa podcaste ili radije gleda zadrugu i samo fudbal ili ne znam da li više voli da pričita Politikin Zabavnik, neki strip ili grafičku novelu ili radije čita svet, skandal i slične trač novine , itd, znači na osnovu njegove dokolice već možeš donekle da stekneš uvid u njegov mentalni sklop i nivo svesti i mnogo je važno kako provodimo dokolicu, gde, sa kim, kakvu muziku slušamo, kakav tv program gledamo, šta čitamo i da li čitamo uopšte, na koji način se zabavljamo, itd, mnogo važnije od samog posla.
Uostalom bilo kakva kreativnost, ideja, umetnost, pronalasci, itd proizilaze prvenstveno iz mašte a za maštu je potrebno vreme tj. dokolica.
Mislim čovek nije rodjen da bi radio i da bi služio nekom kao rob, mislim ako čovek radi po ceo dan pa gde je onda tu vreme provedeno sa porodicom i njemu bliskim i dragim ljudima, vreme za boravak u prirodi čiji je čovek deo i bez čega ne može, vreme za nekakvu duhovnost, kulturu, nekakve hobije, interesovanja, vreme za maštu, itd , nema ga, pa onda se posle čudimo zašto su ljudi nesrećni, otudjeni, zašto se porodice raspadaju, zašto su ljudi sve bolesniji, zašto su kulturno i duhovno sve degrediraniji, zašto jedu nekvalitetnu hranu, zašto su nenačitani, zašto konzumiraju treš sadržaj koji im plasiraju mediji, itd, pa jednostavno ne mogu ni biti drugačiji ili bolji sve dok žive tim korporativnim načinom života i rade po ceo dan.
