Konrad-19
Buduća legenda
- Poruka
- 36.068
-
- Popularno:
- Liberija izbori pre 100 godina
- Sloveni su stariji od Kelta –...
- Novosti: Blokaderi se spremaju da...
- Čemu služi vojna parada?
- Dodik zabranio predsjednici Slovenije...
- Vučićev Ćaci batinaš sa Marakane i...
- Propao posao sa Litijumom, još jedan...
- Beograd je jedini milionski grad u...
- (FOTO) Pao deo plafona u OŠ "Dragan...
- Милораду Додику забрањен улаз у...
Преци Срба измислили металургију
- Začetnik teme Zmaj Ognjeni Vuk
- Datum pokretanja
Istrebljivac arhaizma
Aktivan član
- Poruka
- 1.562
General Lepenski
I sam Milić od Mačve je u jednom pisanom tekstu oštro napao akademika Srejovića zbog istih razloga: „Ni većeg naučnika, kakav je arheolog Srejović, ni veće sramote oko njegovog razjašnjavanja značaja Vinčanske i Lepenske kulture... Srejović kao tipični đak Germanske škole sa krajnjom indignacijom govori o Vinčanskom pismu... ”Štaviše, Milić Stanković je došao na suludu ideju i sebe proglasio „generalom Lepenskim”. Da li ovo uopšte treba komentarisati?
No vratimo se započetom intervjuu u kojem nas „lažni” prorok uverava da će kroz desetak godina za nas nastupiti povoljno vreme: „Sada već nije tajna da prvotno pleme Dan naslućuje u skoro vreme razrešenje milenijumskog događaja - pojavu čiste energije svetlosti u trenutku kada se 23. decembra 2012. godine budu postavili u jednu liniju centar naše galaksije, Mlečni put (’Kumova slama’), zvezde Sirijus (Severnjača) i Sunce i naša planeta Zemlja. To određenje stoji po najstarijem kalendaru drevnih Maja. Nemam razloga da im ne verujem.”
Dakle, dragi sunarodnici, treba da izdržimo još samo devet godina i najzad će, po Miliću Stankoviću, i nama svanuti.
djurinica
Elita
- Poruka
- 15.653
Drag je D.Srejović, objavljivao naučne radove (leksikone 
)
al i pre njega je bilo Arheologa, a hvala bogu biće ih i posle njega...
)al i pre njega je bilo Arheologa, a hvala bogu biće ih i posle njega...
Istrebljivac arhaizma
Aktivan član
- Poruka
- 1.562
Ne moze jedan slikar Milic od Macvu da napada arheologa strucnjaka Srejovicevog kalibra.
zipa naslov:
http://www.yuart.co.yu/milicodmacve/milic.html
"HIPERBOREJCI POBIJAJU SIPOVE ZA SRPSKU VEDANTU"
zipa naslov:
http://www.yuart.co.yu/milicodmacve/milic.html
"HIPERBOREJCI POBIJAJU SIPOVE ZA SRPSKU VEDANTU"
- Poruka
- 1.264
Паде ми на памет, зашто ли се код нас каже:
"Сунце му калајисано"
или откуда српска народна пословица:
"У Бога су гвоздене руке, а вунене ноге"
?
"Сунце му калајисано"
или откуда српска народна пословица:
"У Бога су гвоздене руке, а вунене ноге"
?
- Poruka
- 1.264
Europe in ca. 4000-3500 BC
Poslednja izmena:
- Poruka
- 1.264
Хвала Словенцима на овој мапи. 
- Poruka
- 1.264
Својатања “кружних храмова”
Да ли последња археолошка открића неолитских грађевина у Дрездену заиста могу бити доказ о “најстаријој европској цивилизацији” само зато што су два миленијума старије од Стоунхенџа? И како су еx YУ медији последњих дана преводили “Индипендентов” текст о “кружним храмовима које су саградили потомци досељеника из северне Србије”?
Лондонски Индипендент је пре неку недељу објавио „сензационалну” вест да су археолози открили „најстарију европску цивилизацију, мрежу десетина храмова, два миленијума старијих од Стоунхенџа и египатских пирамида”. Лоцирано је, наиме, више од 150 огромних „кружних храмова”, пречника стотину и више метара, испод градова и поља данашње Немачке, Аустрије и Словачке. А монументалне грађевине од земље и дрвета, с рововима и палисадама у кружној конструкцији, подигнуте су између 4800. и 4600. године пре Христа. Британски дневник пише и да су древну европску цивилизацију подигли „религиозни сточари”, који су живели у тзв. дугачким кућама, колективним домаћинствима дугачким и до 50 метара. И да су, заправо, ти „религиозни сточари и неимари” пореклом из српског Подунавља! Или, како је то написао аутор Дејвид Кејс у Индипенденту, они су „потомци миграната који су неколико векова раније стигли из Подунавља, тачније, с простора данашње северне Србије и Мађарске”.
НИН је, дакле, пошао трагом ове вести не би ли сазнао која је то најновија „најстарија европска цивилизација”. Јер, Кејсови „кружни храмови” заправо нису никаква новост, та преисторијска кружна здања средње Европе откривена су и публикована још педесетих и седамдесетих година прошлог века. Као што је, рецимо, велики комплекс Лангвајлер у Рурској области изнад Келна, који је пре тридесет година открио и публиковао др Јенс Лининг, професор на Одсеку за преисторију Универзитета у Франкфурту. Или кружне конструкције у Ленџелској култури, позном неолиту западне Мађарске, које су познате последњих 50 година. По чему су то, онда, „ексклузивне” новооткривене неолитске грађевине покрај Дрездена (у Саксонији, немачкој покрајини) и Госека, у суседном Саксонија-Анхалту? И какве везе, коначно, имају кружни бедеми и палисаде високи 800 метара или пола миље, са преисторијским културама које су, пре 7000 година постојале на територији данашње Србије?
Ендру Шерат, професор археологије са Оксфордског универзитета, каже за НИН да су тзв. рондели из 5000. године п.н.е познати у Ленџелској култури (западна Мађарска), у ствари последњих година „напрасно поискакали”, тј. показали се по целој централној Европи, захваљујући аероснимцима: „Те кружне творевине су данас новост у централној Европи, зато што су биле прекривене ораницама. Међутим, ти ровови, шанчеви, јаркови су опстали, сачувани су под земљом. Како су могли да задрже више влаге, младо жито је у тим деловима расло зеленије, па су се из авиона могли јасно видети ти кругови, у пролеће”, каже др Шерат.
Његов колега Дејвид Кејс, Британцима иначе познат по свом чувеном бестселеру „Катастрофе”, у свом тексту од 11. јуна, по свему судећи се намерио да средњу Европу с нагласком на источној Немачкој, прогласи колевком ако не европске цивилизације, а оно бар колевком „монументалне европске архитектуре”. И тако ту “колевку” најзад измести из Месопотамије и Египта.
Међутим, др Харалд Стојбле, директор пројекта ових истраживања у Дрездену, рећи ће нам да је „колевка европског развоја одувек била, уопштено говорећи, долина Тигра и Еуфрата, одакле је даље напредовала преко Турске и Балкана...”, што значи „југоисточни регион”, бар кад је реч о земљорадњи и гајењу животиња. Професор Шерат је прецизнији и каже да је „земљорадња до централне Европе стигла са Балкана, преко Карпатског басена”, и истиче да су, по његовој интерпретацији, ове кружне конструкције ровова и палисада, у ствари „симболична замена за телове, збијена насеља слична брежуљцима”. Та насеља зовемо телови, или вештачки брежуљци, по арапској речи коришћеној на Средњем истоку. Дакле, по Шерату, “збијена насеља, попут Винче, која су типична за Средњи исток, протезала су се до источне Мађарске. Полгар-Чозхалом је најсевернији пример за то. Тако је југоисточна Европа била модел.”
Према последњим истраживањима телова у источној Мађарској, која су отпочела и у западној Мађарској и настављена у источној Немачкој, затим Чешкој, Словачкој и Аустрији, ти рондели, кружне конструкције оријентисане су, као и неки телови, са четири улаза на значајним кардиналним тачкама, и подсећају на хенџеве, попут Стоунхенџа, два миленијума пре.
Реченица Кејсова, о подунавском пореклу неолитских неимара, изазвала је буру по балканским сајтовима и еx-YУ медијима. Посебно су занимљиви неки њени босански, хрватски и српски “преводи”. Тако је, по хрватском преводу, реч о досељеницима “из Мађарске и Војводине”, а у босанској варијанти, преци неимара стижу из “сјеверне Србије и јужне Мађарске, гдје су егзистирале културе Лепенског вира и Винче” (Мишљен, Први пагански блог у Босни а и Херцеговини, прим. З.Л). Још су и скулптуру Прародитељке “повезали” с неолитским градитељима из Дрездена. У Србији, медији углавном нису ни стигли да преводе Индипендент, а они који јесу (“Вечерње новости”) углавном су се зауставили код “неимара са Подунавља”. Професор др Јозеф Маран са Института за преисторију и рану историју из Хајделберга, каже за НИН да “националистичке приче” никада никоме добро нису донеле, и да само једно место на планети, ма где оно било, не може да се прогласи “колевком Европе” или “најстаријом цивилизацијом”. Он подсећа читаоце НИН-а на злоупотребу археолошких истраживања између 1933. и 1945. у Хитлеровој Немачкој. Наиме, Немачка још није заборавила свог чувеног научника Густава Косину, демографа и етнолингвисту, који је доказивао да су Германи староседеоци од неолита. Ипак, како би наш академик Богдан Брукнер рекао: “Косина се никад није пробио међу археологе који су нешто вредели. Wегова теорија је врло брзо изгубила на значају. Немачка археолошка школа апсолутно више не рачуна са Косином.”
А о пореклу неолитских неимара из средње Европе професор др Маран каже:
“Изворно, они јесу дошли из западне и јужне Мађарске и одатле су кренули ка северу. То је било око 5 500. године п.н.е. А први кружни јарак је подигнут 500, 600 година касније. Можемо дакле рећи да су ти људи дошли са југа, тј. преко Карпатског басена. Али то не објашњава зашто вековима касније на другом простору и у другим животним условима нешто граде.”
А тек је посебно проблематичан термин “кружни храмови”, који се захваљујући Индипенденту удомио и у медијима и међу археолозима. Маран даље објашњава: “Храмови подразумевају зидане структуре, а ове структуре дефинитивно нису зидане. Ове структуре чак нису ни стоунхенџ јер немају подигнуте камене зидове, ове структуре се састоје од циркуларних јаркова, и то јесте импресиван, велики систем од два или три јарка и дрвених бедема који формирају кругове. Wихова функција је можда најближа некој религијској, али морамо бити обазриви у називу храмови.” А да нису можда торови, питају се неки археолози? Можда су неолитски сточари у њима чували овце од дивљачи? “То нису торови”, сигуран је др Маран. “Зашто би утрошили толико труда за прављење потпуно округле структуре за чување стоке, то је мало необично. Можда су ти јаркови имали функцију за одбрану или су то били некакви преисторијски тргови, за окупљање, али нелогично је да су били торови.”
Велика дискусија која се ових дана покреће у новинама, верује др Маран, јесте на првом месту због чувеног Небра диска (први астролошки календар, представа кружног звезданог неба из Небре) из раног бронзаног доба који је пронађен пре неколико година у источној Немачкој, неколико километара даље од још једне “кружне грађевине од земље и дрва” покрај Госека у немачкој покрајини Саксонија-Анхалт. Хронолошки ова кружна структура и Небра диск немају ништа заједничко, јер је бронзани диск три хиљаде година млађи. Међутим, претпоставка археолога је да је и “кружни храм” из Госека имао неку врсту астролошке намене, да је био можда “преисторијска опсерваторија”.
Томе треба додати и скорашње налазе делова мушке и женске фигурине од иловаче у сексуалном чину, старе више од 7000 година, опет др Хералда Стојблеа из Саксенског археолошког института у Дрездену, о којима се последњих месеци пише по немачкој али и светској штампи. “Секс у каменом добу, порнографија у иловачи”, пише Шпигл.
У свом е-маил-у НИН-у др Шерат закључује: “Нови немачки ентузијазам и поновни пораст Косина синдрома, све би се то поново могло испричати. Уосталом, млади научник који је открио неолитску сексуалну сцену је већ постао популаран. Секс и звезде су пут до славе свуда у свету, тако да не изненађује популарност због које и кружни ровови добију секси наслове по новинама.”
Да ли последња археолошка открића неолитских грађевина у Дрездену заиста могу бити доказ о “најстаријој европској цивилизацији” само зато што су два миленијума старије од Стоунхенџа? И како су еx YУ медији последњих дана преводили “Индипендентов” текст о “кружним храмовима које су саградили потомци досељеника из северне Србије”?
Лондонски Индипендент је пре неку недељу објавио „сензационалну” вест да су археолози открили „најстарију европску цивилизацију, мрежу десетина храмова, два миленијума старијих од Стоунхенџа и египатских пирамида”. Лоцирано је, наиме, више од 150 огромних „кружних храмова”, пречника стотину и више метара, испод градова и поља данашње Немачке, Аустрије и Словачке. А монументалне грађевине од земље и дрвета, с рововима и палисадама у кружној конструкцији, подигнуте су између 4800. и 4600. године пре Христа. Британски дневник пише и да су древну европску цивилизацију подигли „религиозни сточари”, који су живели у тзв. дугачким кућама, колективним домаћинствима дугачким и до 50 метара. И да су, заправо, ти „религиозни сточари и неимари” пореклом из српског Подунавља! Или, како је то написао аутор Дејвид Кејс у Индипенденту, они су „потомци миграната који су неколико векова раније стигли из Подунавља, тачније, с простора данашње северне Србије и Мађарске”.
НИН је, дакле, пошао трагом ове вести не би ли сазнао која је то најновија „најстарија европска цивилизација”. Јер, Кејсови „кружни храмови” заправо нису никаква новост, та преисторијска кружна здања средње Европе откривена су и публикована још педесетих и седамдесетих година прошлог века. Као што је, рецимо, велики комплекс Лангвајлер у Рурској области изнад Келна, који је пре тридесет година открио и публиковао др Јенс Лининг, професор на Одсеку за преисторију Универзитета у Франкфурту. Или кружне конструкције у Ленџелској култури, позном неолиту западне Мађарске, које су познате последњих 50 година. По чему су то, онда, „ексклузивне” новооткривене неолитске грађевине покрај Дрездена (у Саксонији, немачкој покрајини) и Госека, у суседном Саксонија-Анхалту? И какве везе, коначно, имају кружни бедеми и палисаде високи 800 метара или пола миље, са преисторијским културама које су, пре 7000 година постојале на територији данашње Србије?
Ендру Шерат, професор археологије са Оксфордског универзитета, каже за НИН да су тзв. рондели из 5000. године п.н.е познати у Ленџелској култури (западна Мађарска), у ствари последњих година „напрасно поискакали”, тј. показали се по целој централној Европи, захваљујући аероснимцима: „Те кружне творевине су данас новост у централној Европи, зато што су биле прекривене ораницама. Међутим, ти ровови, шанчеви, јаркови су опстали, сачувани су под земљом. Како су могли да задрже више влаге, младо жито је у тим деловима расло зеленије, па су се из авиона могли јасно видети ти кругови, у пролеће”, каже др Шерат.
Његов колега Дејвид Кејс, Британцима иначе познат по свом чувеном бестселеру „Катастрофе”, у свом тексту од 11. јуна, по свему судећи се намерио да средњу Европу с нагласком на источној Немачкој, прогласи колевком ако не европске цивилизације, а оно бар колевком „монументалне европске архитектуре”. И тако ту “колевку” најзад измести из Месопотамије и Египта.
Међутим, др Харалд Стојбле, директор пројекта ових истраживања у Дрездену, рећи ће нам да је „колевка европског развоја одувек била, уопштено говорећи, долина Тигра и Еуфрата, одакле је даље напредовала преко Турске и Балкана...”, што значи „југоисточни регион”, бар кад је реч о земљорадњи и гајењу животиња. Професор Шерат је прецизнији и каже да је „земљорадња до централне Европе стигла са Балкана, преко Карпатског басена”, и истиче да су, по његовој интерпретацији, ове кружне конструкције ровова и палисада, у ствари „симболична замена за телове, збијена насеља слична брежуљцима”. Та насеља зовемо телови, или вештачки брежуљци, по арапској речи коришћеној на Средњем истоку. Дакле, по Шерату, “збијена насеља, попут Винче, која су типична за Средњи исток, протезала су се до источне Мађарске. Полгар-Чозхалом је најсевернији пример за то. Тако је југоисточна Европа била модел.”
Према последњим истраживањима телова у источној Мађарској, која су отпочела и у западној Мађарској и настављена у источној Немачкој, затим Чешкој, Словачкој и Аустрији, ти рондели, кружне конструкције оријентисане су, као и неки телови, са четири улаза на значајним кардиналним тачкама, и подсећају на хенџеве, попут Стоунхенџа, два миленијума пре.
Реченица Кејсова, о подунавском пореклу неолитских неимара, изазвала је буру по балканским сајтовима и еx-YУ медијима. Посебно су занимљиви неки њени босански, хрватски и српски “преводи”. Тако је, по хрватском преводу, реч о досељеницима “из Мађарске и Војводине”, а у босанској варијанти, преци неимара стижу из “сјеверне Србије и јужне Мађарске, гдје су егзистирале културе Лепенског вира и Винче” (Мишљен, Први пагански блог у Босни а и Херцеговини, прим. З.Л). Још су и скулптуру Прародитељке “повезали” с неолитским градитељима из Дрездена. У Србији, медији углавном нису ни стигли да преводе Индипендент, а они који јесу (“Вечерње новости”) углавном су се зауставили код “неимара са Подунавља”. Професор др Јозеф Маран са Института за преисторију и рану историју из Хајделберга, каже за НИН да “националистичке приче” никада никоме добро нису донеле, и да само једно место на планети, ма где оно било, не може да се прогласи “колевком Европе” или “најстаријом цивилизацијом”. Он подсећа читаоце НИН-а на злоупотребу археолошких истраживања између 1933. и 1945. у Хитлеровој Немачкој. Наиме, Немачка још није заборавила свог чувеног научника Густава Косину, демографа и етнолингвисту, који је доказивао да су Германи староседеоци од неолита. Ипак, како би наш академик Богдан Брукнер рекао: “Косина се никад није пробио међу археологе који су нешто вредели. Wегова теорија је врло брзо изгубила на значају. Немачка археолошка школа апсолутно више не рачуна са Косином.”
А о пореклу неолитских неимара из средње Европе професор др Маран каже:
“Изворно, они јесу дошли из западне и јужне Мађарске и одатле су кренули ка северу. То је било око 5 500. године п.н.е. А први кружни јарак је подигнут 500, 600 година касније. Можемо дакле рећи да су ти људи дошли са југа, тј. преко Карпатског басена. Али то не објашњава зашто вековима касније на другом простору и у другим животним условима нешто граде.”
А тек је посебно проблематичан термин “кружни храмови”, који се захваљујући Индипенденту удомио и у медијима и међу археолозима. Маран даље објашњава: “Храмови подразумевају зидане структуре, а ове структуре дефинитивно нису зидане. Ове структуре чак нису ни стоунхенџ јер немају подигнуте камене зидове, ове структуре се састоје од циркуларних јаркова, и то јесте импресиван, велики систем од два или три јарка и дрвених бедема који формирају кругове. Wихова функција је можда најближа некој религијској, али морамо бити обазриви у називу храмови.” А да нису можда торови, питају се неки археолози? Можда су неолитски сточари у њима чували овце од дивљачи? “То нису торови”, сигуран је др Маран. “Зашто би утрошили толико труда за прављење потпуно округле структуре за чување стоке, то је мало необично. Можда су ти јаркови имали функцију за одбрану или су то били некакви преисторијски тргови, за окупљање, али нелогично је да су били торови.”
Велика дискусија која се ових дана покреће у новинама, верује др Маран, јесте на првом месту због чувеног Небра диска (први астролошки календар, представа кружног звезданог неба из Небре) из раног бронзаног доба који је пронађен пре неколико година у источној Немачкој, неколико километара даље од још једне “кружне грађевине од земље и дрва” покрај Госека у немачкој покрајини Саксонија-Анхалт. Хронолошки ова кружна структура и Небра диск немају ништа заједничко, јер је бронзани диск три хиљаде година млађи. Међутим, претпоставка археолога је да је и “кружни храм” из Госека имао неку врсту астролошке намене, да је био можда “преисторијска опсерваторија”.
Томе треба додати и скорашње налазе делова мушке и женске фигурине од иловаче у сексуалном чину, старе више од 7000 година, опет др Хералда Стојблеа из Саксенског археолошког института у Дрездену, о којима се последњих месеци пише по немачкој али и светској штампи. “Секс у каменом добу, порнографија у иловачи”, пише Шпигл.
У свом е-маил-у НИН-у др Шерат закључује: “Нови немачки ентузијазам и поновни пораст Косина синдрома, све би се то поново могло испричати. Уосталом, млади научник који је открио неолитску сексуалну сцену је већ постао популаран. Секс и звезде су пут до славе свуда у свету, тако да не изненађује популарност због које и кружни ровови добију секси наслове по новинама.”
Istrebljivac arhaizma
Aktivan član
- Poruka
- 1.562
- Poruka
- 31
Bravo sta jos nisu izmislili Srbi, bas se pitam???????????
Istrebljivac arhaizma
Aktivan član
- Poruka
- 1.562
Kako sta? Skoro sve.
Internet i struja - Nikola Tesla
Moderna fizika - Mileva Ajnstajn
Zlatne viljuske - Car Dusan
Metalurgija - Serbon od Vince
Skoro sve.Internet i struja - Nikola Tesla
Moderna fizika - Mileva Ajnstajn
Zlatne viljuske - Car Dusan
Metalurgija - Serbon od Vince
Feniks308 II
Domaćin
- Poruka
- 3.228
Kako sta?
Internet i struja - Nikola Tesla
Moderna fizika - Mileva Ajnstajn
Zlatne viljuske - Car Dusan
Metalurgija - Serbon od Vince
Па то и јесте тачно.
П.С. Ти очигледно ниси Србин.
- Poruka
- 205
Винчанско откриће ускоро у уџбеницима
Људи на Балкану пре седам хиљада година правили алатке од метала, каже археолог Миљана Радивојевић
Велико признање за српску археологију и науку освануло је у мартовском издању Би-Би-Сијевог магазина „History” објављивањем чланка о изванредном открићу на нашим локалитетима, које је названо првом индустријском револуцијом. Реч је о истраживању којим је утврђено да је винчанска култура најстарија металуршка култура у Европи до којег је дошла наша Миљана Радивојевић, археолог на докторским студијама у Лондону.
Пратећи Миљану још од студентских дана, када је била најбољи студент на одсеку за археологију (9,70), Филозофског факултета у Београду, „Политика” је о њој писала још пре две године када је њен рад проглашен за најбољи на мастер студијама лондонског УЦЛ института за археологију, а сада је проширен. Миљана је ових дана у Народном музеју у Београду урадила додатну селекцију материјала са својим ментором Тилом Ререном.
– Овде смо да анализирамо најстарије технолошке остатке прераде бакра у винчанској култури, старе седам хиљада година. Око пројекта је окупљен велики тим стручњака, као и професори Тило Ререн и Ернст Перницка, два највећа имена у археолошкој науци, што даје кредибилитет нашем истраживању. Погледали смо локалитет Винча, материјал са локалитета Плочник и Беловоде и анализирали га изотопским, оптичким, хемијским методама – каже Миљана Радивојевић и описује откривени материјал:
– Ради се о доста неугледним комадићима, зелене или сивкасте боје, који су лагани и тешко их је препознати у земљи. Само захваљујући пажљивим истраживањима они су пронађени, а овде чуче вероватно десетак година. Највеће нађено богатство је заправо згура (технолошки отпад при процесу топљења метала), јер издржава све временске прилике и чува информацију шта се заправо догодило. Из тих комадића можемо да уочимо какви су били услови топљења, температуре, технолошки кораци, врста руде и окружење. Цело истраживање базира се на овим комадићима који су сасвим фантастични и невероватни.
Имајући у виду да развој металургије убрзава развој друштава, утиче на изградњу градова и првих уређених друштава, као и на социјалну стратификацију, а знајући од када се то дешавало овде на Балкану, по уверењима наше научнице, имамо пуно право да причамо о првој индустријској револуцији Европе, па и света. Из ње се хиљадама година касније развила једна модерна европска култура, а ови нови научни докази, како каже, ускоро би могли да уђу и у уџбенике.
– До сада је постојао један поглед који је уверавао да је све настало на Блиском истоку – цивилизација, култура и технолошки напреци. Ово је поглед са Балкана. Сада знамо да не постоји један једини извор свемудрости и напретка овога света. Винчанска култура ће зато сигурно ући у уџбенике и променити виђење о настанку европске праисторије – каже Миљана Радивојевић.
Подсетимо, финансијска средства за трећу годину Миљаниних докторских студија још нису обезбеђена. Половину од целе суме
(90.000 фунти), донирала је британска влада, новац су дала наша министарства културе и науке, Фонд за младе таленте РС, Фриман и Мек Моран, бакарна и златна фондација из Америке, и Институт за археометалуршке студије у Лондону.
Мирјана Сретеновић
-----------------------------------------------------------
Професор Ререн изненађен
Професор на Институту за археологију УЦЛ Тило Ререн објаснио је да је винчанска култура имала развијено занатство и технологију, раније него на Блиском истоку или Ирану. Према његовим речима, људи на Балкану су се развијали независно, и пре више хиљада година од метала правили алатке које су биле много боље од алатки од камена, а које су промениле развој друштва. То је полазна тачка индустријске револуције настале пре 7.000 година, што мења наш поглед на развој металургије на глобалном нивоу, каже професор Ререн и додаје да га је Миљана убедила да погледа материјале и да је овим открићем био веома изненађен. Знали смо да овде „има нешто”, али нисмо знали где су алатке направљене, кад и како. Сада смо се у то уверили – каже Ререн.
-----------------------------------------------------------
Шљивар: Ко зна шта нас још чека
Археолог Душан Шљивар из Народног музеја у Београду, који је руководилац истраживања на локалитетима винчанске културе, подсетио је да су истраживања на локалитетима Беловоде, код Петровца на Млави, и Плочник, код Прокупља, почела 1994. године, али да се до капиталних резултата дошло сарадњом са Институтом за археологију из Лондона. Беловоде и Плочник су два највећа насеља винчанске културе, која заузимају око 100 хектара, истакао је Шљивар и објаснио да је на оба локалитета истражено само 400 квадратних метара. „То је један промил свега тога и ко зна шта нас тамо још очекује”, рекао је Шљивар. „Истраживања смо обогатили новим материјалима и налазима, и на основу њих реконструисали живот тих људи. Једно од важнијих открића су и антропоморфне и зооморфне фигурине вероватно њихових божанстава, као и сет фигурина бикова који су рађени у теракоти, а дати су на проучавање Факултету ветеринарске медицине у Београду” – додаје Шљивар.
Људи на Балкану пре седам хиљада година правили алатке од метала, каже археолог Миљана Радивојевић
Велико признање за српску археологију и науку освануло је у мартовском издању Би-Би-Сијевог магазина „History” објављивањем чланка о изванредном открићу на нашим локалитетима, које је названо првом индустријском револуцијом. Реч је о истраживању којим је утврђено да је винчанска култура најстарија металуршка култура у Европи до којег је дошла наша Миљана Радивојевић, археолог на докторским студијама у Лондону.
Пратећи Миљану још од студентских дана, када је била најбољи студент на одсеку за археологију (9,70), Филозофског факултета у Београду, „Политика” је о њој писала још пре две године када је њен рад проглашен за најбољи на мастер студијама лондонског УЦЛ института за археологију, а сада је проширен. Миљана је ових дана у Народном музеју у Београду урадила додатну селекцију материјала са својим ментором Тилом Ререном.
– Овде смо да анализирамо најстарије технолошке остатке прераде бакра у винчанској култури, старе седам хиљада година. Око пројекта је окупљен велики тим стручњака, као и професори Тило Ререн и Ернст Перницка, два највећа имена у археолошкој науци, што даје кредибилитет нашем истраживању. Погледали смо локалитет Винча, материјал са локалитета Плочник и Беловоде и анализирали га изотопским, оптичким, хемијским методама – каже Миљана Радивојевић и описује откривени материјал:
– Ради се о доста неугледним комадићима, зелене или сивкасте боје, који су лагани и тешко их је препознати у земљи. Само захваљујући пажљивим истраживањима они су пронађени, а овде чуче вероватно десетак година. Највеће нађено богатство је заправо згура (технолошки отпад при процесу топљења метала), јер издржава све временске прилике и чува информацију шта се заправо догодило. Из тих комадића можемо да уочимо какви су били услови топљења, температуре, технолошки кораци, врста руде и окружење. Цело истраживање базира се на овим комадићима који су сасвим фантастични и невероватни.
Имајући у виду да развој металургије убрзава развој друштава, утиче на изградњу градова и првих уређених друштава, као и на социјалну стратификацију, а знајући од када се то дешавало овде на Балкану, по уверењима наше научнице, имамо пуно право да причамо о првој индустријској револуцији Европе, па и света. Из ње се хиљадама година касније развила једна модерна европска култура, а ови нови научни докази, како каже, ускоро би могли да уђу и у уџбенике.
– До сада је постојао један поглед који је уверавао да је све настало на Блиском истоку – цивилизација, култура и технолошки напреци. Ово је поглед са Балкана. Сада знамо да не постоји један једини извор свемудрости и напретка овога света. Винчанска култура ће зато сигурно ући у уџбенике и променити виђење о настанку европске праисторије – каже Миљана Радивојевић.
Подсетимо, финансијска средства за трећу годину Миљаниних докторских студија још нису обезбеђена. Половину од целе суме
(90.000 фунти), донирала је британска влада, новац су дала наша министарства културе и науке, Фонд за младе таленте РС, Фриман и Мек Моран, бакарна и златна фондација из Америке, и Институт за археометалуршке студије у Лондону.
Мирјана Сретеновић
-----------------------------------------------------------
Професор Ререн изненађен
Професор на Институту за археологију УЦЛ Тило Ререн објаснио је да је винчанска култура имала развијено занатство и технологију, раније него на Блиском истоку или Ирану. Према његовим речима, људи на Балкану су се развијали независно, и пре више хиљада година од метала правили алатке које су биле много боље од алатки од камена, а које су промениле развој друштва. То је полазна тачка индустријске револуције настале пре 7.000 година, што мења наш поглед на развој металургије на глобалном нивоу, каже професор Ререн и додаје да га је Миљана убедила да погледа материјале и да је овим открићем био веома изненађен. Знали смо да овде „има нешто”, али нисмо знали где су алатке направљене, кад и како. Сада смо се у то уверили – каже Ререн.
-----------------------------------------------------------
Шљивар: Ко зна шта нас још чека
Археолог Душан Шљивар из Народног музеја у Београду, који је руководилац истраживања на локалитетима винчанске културе, подсетио је да су истраживања на локалитетима Беловоде, код Петровца на Млави, и Плочник, код Прокупља, почела 1994. године, али да се до капиталних резултата дошло сарадњом са Институтом за археологију из Лондона. Беловоде и Плочник су два највећа насеља винчанске културе, која заузимају око 100 хектара, истакао је Шљивар и објаснио да је на оба локалитета истражено само 400 квадратних метара. „То је један промил свега тога и ко зна шта нас тамо још очекује”, рекао је Шљивар. „Истраживања смо обогатили новим материјалима и налазима, и на основу њих реконструисали живот тих људи. Једно од важнијих открића су и антропоморфне и зооморфне фигурине вероватно њихових божанстава, као и сет фигурина бикова који су рађени у теракоти, а дати су на проучавање Факултету ветеринарске медицине у Београду” – додаје Шљивар.
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
Azurit (plavi) i Malahit (zeleni) su bakrovi karbonati. Unutra je kristalno vezana voda, koja zbog loma svjetlosti daje specifičnu boju.
Azurit je najljepši mineral koji postoji i uglavnom se koristi za nakit a manje za dobivanje Bakra.
Inače je taj članak i odkriće zanimljivo.
http://s5.mojalbum.com/minerali-azu...vrion-grcija_3259445_3259592_zoom_4219834.jpg
http://www.ruebe-zahl.de/azurit.jpg
Poslednja izmena:
umrimuski
Ističe se
- Poruka
- 2.657
Из сутрашње Политике
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/U-sredishtu-praistorijske-industrije.sr.html
Пером и камером
У средишту праисторијске „индустрије“
Недавно откриће пећи, за које се претпоставља да су служиле за топљене метала, у Плочнику, великом неолитском насељу недалеко од Прокупља, указује да се ту налазио најстарији металуршки центар на свету
Тимски рад на ископинама
Плочник – велико неолитско насеље које је откривено још давне 1927. године када је Миодраг Грбић, кустос Народног музеја у Београду, недалеко од Прокупља, на траси железничке пруге према Куршумлији, обавио прва ископавања – поново је предмет интересовања научне и стручне јавности. Повод су нови налази приликом ископавања које су ове године спровели археолози Душан Шљивар и Јулка Кузмановић-Цветковић, кустос Топличког музеја. Реч је о винчанској култури и времену млађег каменог доба од 5500. до 4800. године пре нове ере.
Од првих ископавања до данас пронађено је много посуђа од керамике, оруђа и предмета од камена и бакра који доказују висок степен културе и развијености металургије.
Цивилизацијски помак
Оно што га разликује од сличних места јесте количина бакарних предмета откривених у тзв. оставама. Насеље је неолитско по томе што је главно оруђе од глачаног камена, становници се баве пољопривредом, али има и трагова који указују на бављење металургијом: комади руда малахита и азурита, предмети од бакра, комади поломљених предмета... Претпостављало се да су пронађене „оставе“ бакарних предмета из каснијих времена, а да су укопане у неолитски слој, што је демантовано ископавањима спроведеним од 1996. до 2008. године. Зато се датум почетка коришћења бакра помера за 500 година раније у односу на до сада утврђено време у светској историји.
Површина насеља је огромна за то доба и сачињена је од неколико мањих целина. Са три стране је омеђено рекама – на југу Топлицом, на западу Паљевским потоком и на истоку Бацком реком. Оквирним мерењима утврђено је да се простире на око 110 хектара површине, што значи да је, и поредећи га са данашњим урбаним насељима, то био велики комплекс.
Оно што нас у овом часу највише интересује јесу недавно откривене пећи за које се претпоставља да су служиле за топљење метала. Тиме стижемо до великог открића у развоју цивилизације, јер се до сада веровало да су се наши преци у то доба бавили само сточарством и ратарством.
Неолитска пећ за топљење
Недостају само мехови
Две до сада откривене пећи су квадратне, направљене од земље, и налазиле су се у угловима већих грађевина. Планови тих грађевина откривених 2007. и 2008. године готово је идентичан: обе имају те квадратне пећи, уз које су пронађене дуваљке од печене земље, а недостају им само мехови. У земљаном слоју је пронађено неколико бакарних лимова, што указује на интензивну производњу. Још нису пронађени калупи и одбачена згура.
Још једна занимљивост упућује на развијену металургију: такозване металуршке јаме, без археолошког материјала, огромних димензија, пречника отвора осам и дубине 2,5 метара. У њима су пронађени гар и пепео који су продукт потпуног сагоревања на високој температури, и њихов састав доказује да се ту топио бакар!
Досадашњи налази бакарних оруђа и пећи доказали су да су рударство и металургија овим открићем померени за 500 година раније, у старије доба винчанске културе. Тиме је тек отворен пут за велики посао да се документовано докаже активност плочничких „рудара и металурга“.
У наредним ископавањима археолози очекују проналажење сировинске базе за Плочник, која је свакако у близини. Идући за каменом за обраду, некадашњи становници су вероватно пронашли лежишта азурита и малахита, руда живих боја које се топе на 700 степени Целзијуса. Таквих лежишта има уз Топлицу, уз Бањску реку и Косаницу.
Донедавно је у историји и археологији Плочник био познат првенствено по керамици и донекле по фигуралној пластици, а од сада се са сигурношћу може сврстати и изучавати као централно насеље јужне винчанске културе, које познаје серијску производњу масивних бакарних оруђа. Уједно се помера и време настанка винчанске културе са четвртог на чак шести миленијум пре нове ере. Тиме Плочник постаје најстарије место на свету у којем је, може се слободно рећи, започета металургија, а самим тим и индустријска производња.
-----------------------------------------------------------
Возом „Романтика“ кроз Топлицу
Предузимљиви директор хотела „Планинка“ из Куршумлијске бање намерава да од пролећа 2009. године поведе возом „Романтика“, пругом уског колосека, туристе и госте хотела од Прокупља, преко Плочника и Куршумлијске бање, до Ђавоље вароши. Да споји угоститељство и туризам. Тиме ће заинтересовани у једном дану моћи да виде природне и историјске лепоте овог дела Топлице, као и да обиђу светско металуршко чудо – Плочник.
Г. Аничић
[објављено: 11/01/2009]
Pa ti arheolozi sve debil do debila kada ce vise da se dogovore
http://www.novosti.rs/code/navigate...l&kword_add=petrovac na mlavi, neolitsko selo
BugBug
Zainteresovan član
- Poruka
- 343
Има времена када се светска јавност буде довољно ангажовала и уложила паре у даља истраживања нешто ће се и доказати.
Како год било не могу замислити да су древни Винчанци очеви само једног народа већ много више и шире од тога.
Како год било не могу замислити да су древни Винчанци очеви само једног народа већ много више и шире од тога.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Ако си под овим "народ" мислио на нацију, фикцију о којој је Авишај Маргалит у књизи "Етика меморије" писао:
"Нација се фамозно дефинисала као друштво које само себе обмањује о свом пореклу и дели заједничку мржњу према својим суседима. Зато веза која окупља нацију зависи од лажног сећања (обмана) и мржње према онима који јој не припадају",
онда си у праву.
BugBug
Zainteresovan član
- Poruka
- 343
Па да мислим да Винчанци и неки други сродни народи у окружењу из којих су се Винчанци унапредили можда у вишу напреднију касту су очеви великих породица
народа одакле и ми директно или индиректно вучемо корене.
Јасно да одатле не може да се подвуче константа Винчанци=Срби али истраживањем утицаја на рану европску културу велики број народа би могао наћи свој удео па и ми.
Не знам зашто то некоме смета.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Винчанци = Срби - биолошка константа за преко 50% српског народа
Наравно, језик је непознаница, и Порфирогенет није писао о њима па биолошки резултати не важе јер су неегзактни а тиме и неопуздани
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
Najstariji predmeti iz bronze su nađeni na području današnje Austrije. Ti su stari oko 3000 godina. Kasnije se ta proizvodnja širila tamo đe se nalazila ta ruda, a to je područje Balkana i Sredozemlja.
Za Srbiju imate ovaj članak je dobar.
http://www.rastko.rs/arheologija/dgarasanin-bronza.html
Za Srbiju imate ovaj članak je dobar.
http://www.rastko.rs/arheologija/dgarasanin-bronza.html
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Огњени Вуче, хвала за најновије информације.
Врло интересантно ми је било да прочитам да су пре 6000 година, у Винчи познавали технолошки процес прераде ЦИНАБАРИТА (живиног сулфида) који им је био супстанца за добијање "окера"- пигмента интензивне црвене боје, која је била омиљена током целе праисторије. Бојили су њиме платно, керамику и дрво.
Успут, ти преци Срба (из Винче) су изгледа били Срби
Градили су лепенице од лепа као и данас
Врло интересантно ми је било да прочитам да су пре 6000 година, у Винчи познавали технолошки процес прераде ЦИНАБАРИТА (живиног сулфида) који им је био супстанца за добијање "окера"- пигмента интензивне црвене боје, која је била омиљена током целе праисторије. Бојили су њиме платно, керамику и дрво.
(Глас јавности, Европа је настала у Винчи)
Успут, ти преци Срба (из Винче) су изгледа били Срби
Градили су лепенице од лепа као и данас
Poslednja izmena:
