Pravoslavni odgovori na teološka pitanja

Brđanin

Poznat
Poruka
8.573
Zanima me kakav je pravoslavni odgovor na neka teološka pitanja. Dakle, interesuje me isključivo pravoslavno mišljenje i stav, a ne stavovi i tumačenja svakakvih jeresi, denominacija,...

Kakav je stav pravoslavlja o tezi da Sin nije bio Isus Hristos do Hristovog ovozemaljskog rođenja, odnosno do inkarnacije Svetog Sina u ljudski oblik? Po tome bi Isus Hristos bio samo ljudska inkarnacija Sina, odnosno Sin koji je ovaplođenjem postao čovjek. Tako da ispada da Hristos nije isto što i Sin, već samo Sin u tijelu čovjeka.

Kapiram da je ovo učenje neka jeres, pa me interesuju kontra-argumenti protiv ove teze.
 
Pa po ovoj tezi, Sin nije bio Hristos do njegove inkarnacije. Odnosno, Hristos je naziv samo za ljudsku inkarnaciju Sina. Sin nije bio Isus dok nije primio ljudski oblik.
И то не значи да Христос није Син. Исус Христос је људско оваплоћење Бога Сина. Бог Син прије оваплоћења заиста није имао име Исус Христос али након што Се оваплотио Син је постао Богочовјек Исус Христос.
 
И то не значи да Христос није Син. Исус Христос је људско оваплоћење Бога Сина. Бог Син прије оваплоћења заиста није имао име Исус Христос али након што Се оваплотио Син је постао Богочовјек Исус Христос.
Po ovoj priči Isus jeste Sin, ali samo u ljudskom obliku.
Da li je Sin u Carstvu Nebeskom i dalje u vidu Isusa Hrista?
 
Po ovoj priči Isus jeste Sin, ali samo u ljudskom obliku.
Па то је и православно учење. Исус Христос је оваплоћени Син. Он је и Бог и човјек.

Da li je Sin u Carstvu Nebeskom i dalje u vidu Isusa Hrista?
Послије вазнесења да.
 
Pa sada sveto Trojstvo funkcioniše ovako:
Otac
Sveti Duh
Isus Hristos (Sin u obliku čovjeka)
???
Света Тројица функционише како је одувијек функционисала. Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. Синово оваплоћење не утиче на Његову божанску природу која је идаље иста каква је увијек била.
 
Света Тројица функционише како је одувијек функционисала. Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. Синово оваплоћење не утиче на Његову божанску природу која је идаље иста каква је увијек била.
Pa onda Sin nije u vidu Isusa Hrista nakon Vaznesenja, jer je Hristos, po ovom tezi, samo Sin u tijelu čovjeka.
 
Па добро није то погрешно. Међутим важно је напоменути да Бог Син по Свом Божанству није доживио никакву промјену Својим оваплоћењем.
Pa nije se promijenilo ništa u Božanstvu Svetog Sina, samo je Sveti Sin uzeo ljudsko tijelo.
Međutim, ovo mi izgleda nelogično, jer jedino Sin onda ima ljudsko tijelo i ljudsku ličnost.
 
Kakav je stav pravoslavlja o tome da Isus nije znao kada je sudnji dan, iako je i na Zemlji imao prirodu božansku, sa kojom je činio čuda? Da li se odrekao samo nekih svojstava Božanstva, kako bi mogao da iskusi ljudski život?
"Овде учи ученике да не траже да сазнају оно што надилази људско знање. Када каже “ни анђели”, упозорава их да сада не траже познање онога што ни анђели не знају, док их речима: “до Отац Мој сам”, одвраћа и од онога што је више од тога. Да је рекао: “Знам, али не желим да вам кажем”, били би ожалошћени, као да их је презрео. Али, сада када каже: “Чак ни Син не зна, него само Мој Отац”, одвраћа их од даљих питања. Често се дешава да очеви нешто држе у рукама и када им то деца затраже они им не дају говорећи: “Немамо оно што тражите” и тада деца престану да плачу. Тако чини и Господ желећи да успокоји апостоле који су хтели да сазнају о дану и часу Његовог доласка, па им каже: “Чак ни ја не знам, до Отац Мој сам.” Да Он сам добро зна за тај дан и час, сасвим је јасно, јер све што има Отац, има и Син. Пошто Отац зна за тај дан, то сигурно зна и Син. Ово се још јасније види из следећег: Како је могуће да Син не зна за дан Свог другог доласка када Му је познато оно што претходи томе дану (то јест знаци о којим је управо говорио)? Онај који другог уводи у предворије сигурно добро зна где су врата. Али, ова врата (знања) нама Христос није отворио због нашег добра, јер нам није на корист да знамо када ће доћи крај света, како се не бисмо оленили. Неизвесност тога часа чини нас бодријим." (св. Теофилакт Охридски).

Св. Теофилакт овдје преноси и тумачење св. Јована Златоустог.
 
Ali kada je Gospod Isus Hrist umro na krstu umrla je samo njegova ljudska ali ne i božanska priroda? Kako to tumači Pravoslavna Crkva?
Да.
"Дакле, све што је претрпео, сам Логос Божији је телом претрпео, док је Његова божанска и једина бестрасна природа остала нестрадална. Јер пошто је један Христос, који је сложен из божанства и човечанства, и који постоји у божанству и у човечанству, када је страдао, оно што је страдално, пошто му је страдање у природи, страдало је, али није страдало скупа са њим и оно што је нестрадално. Јер душа, пошто је страдална, када тело бива сечено, болује и страда заједно са телом, иако она сама не бива посечена; док божанство, будући да је нестрадално, није страдало скупа са телом.

Треба, пак, знати, да ми исповедамо да је Бог пострадао телом, али никако не исповедамо да је божанство пострадало телом или да је Бог пострадао кроз тело.
Јер као када дрво бива обасјано сунцем, па ако секира засече дрво, сунце остаје неповређено и нестрадално; колико ли већма бестрасно божанство Логоса, које je по ипостаси сједињено са телом, остаје нестрадално када тело страдава. И као што, када неко излије воду на ужарено железо, оно што по природи страда од воде (мислим на ватру) бива угашено, а железо остаје неоштећено (јер му није природно да од воде бива уништено), колико ли већма, при страдању тела, божанство, које је једино нестрадално, није примало страдање, иако је остајало нераздељено од тела; није неопходно, наиме, да примери у потпуности и без остатка буду подобни.

Потребно је, наиме, да у примерима видимо и оно што је слично и оно што је различито, јер иначе то није пример; јер оно што je у свим стварима слично било би истоветност а не пример, a нарочито када је реч о божанским стварима. Јер немогуће је пронаћи пример који је подобан свим божанским стварима, било да је реч о богословљу, било о божанској икономији.
" (Тачно изложење православне вјере св. Јована Дамаскина).
 

Back
Top