Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Kurt2]

Hvala lepo!

 

[babar 11]

U dilemi sam

1.pogotovo ili pogotovu

2. skim ili s kim

3. kada uz imenicu stoji više prideva da li posle svakog ide zarez

 

[Cayca]

1. I pogotovo i pogotovu.
2. S kim.
3. Ako je u pitanju nabrajanje, onda ide posle svakog osim poslednjeg člana. Ako je u pitanju naporednost, onda se ne stavlja uopšte. (Gledao je njene krupne, plave oči. - Gledao je njene krupne plave oči.)

 

[babar 11]

Hvala na pomoći. Još malo mojih nedoumica

1. čovek kojeg je upoznao ili čovek koga je upoznao :???:

2. majkin ili majčin

3. Dečak koji čita knjigu je moj brat. ili
Dečak, koji čita knjigu, je moj brat.
Prilično me muče zarezi, mislim, da, ih , trpam, više, nego, što, treba.

 

[jelizaveta]

može i čovek kojeg... i čovek koga...
majčin
što se tiče zareza u odnosnim rečenicama, zavisi šta hoćeš da kažeš, nekada mora, nekada ne mora, a nekada može i sa zarezom i bez. u konkretnom primeru trebalo bi: dečak, koji čita knjigu, je moj brat

 

[babar 11]

Hvala na dragocenim informacijama. Vidim ja, zarezi će mi doći glave

 

[jelizaveta]

nema na čemu
opušteno za zareze, nije to toliko strašno! ima i gorih stvari

 

[Hellen]

У принципу најисправније би било: Дечак, који чита књигу, мој је брат.

 

[Cayca]

Niste u pravu. Jedino je ispravno "Dečak koji čita knjigu moj je brat." jer se radi o tačno određenom dečaku, onom koji čita knjigu. "Dečak, koji čita knjigu, moj je brat." nema smisla ukoliko se izbaci "koji čita knjigu" jer nije svaki dečak moj brat nego samo "onaj koji čita knjigu".

Klajn je za ovaj problem dao dobar primer u tekstu "Tragikomedija o zarezu.
"... Možda će ti pomoći ovaj stari, ali duhovit primer Bate Vukadinovića. "Državni činovnici koji primaju mito treba da idu na robiju." To se piše bez ikakvog zareza, jer "činovnici koji primaju mito" predstavlja jedinstven pojam. Naprotiv, ako ti živiš u ubeđenju, kao naši novinari, da se SVAKA umetnuta rečenica ograđuje zarezima, pa napišeš "Državni činovnici, koji primaju mito, treba da idu..." - onda si sve činovnike bez razlike optužio da su podmićeni! Jesi li sad shvatio?"

 

[Hellen]

У праву си.
Нисам обраћала пажњу на значење реченице, него на енклитику која не може ићи непосредно после уметнуте реченице.

 

[babar 11]

Vi ste se dogovorili, a ja sam se sad našla u neobranom groždju.:???: No, ne mari. Hvala na detaljnim objašnjenjima.
Deluje mi zanimljivo ovaj Klajnov tekst, jel to iz neke njegove knjige Planiram već neko vreme da se malo posvetim Klajnu.

 

[jelizaveta]

pravilo je sledeće:
atributske odnosne rečenice ne odvajaju se zarezom jer je informacija obavezna i bez nje rečenica nema smisla
apozitivne odnosne rečenice odvajaju se zarezom (i pauzom u govoru) jer je informacija dodatna

Klajnov primer koji je navela cayca pokazuje da upotreba zareza u odnosnim rečenicama ponekad utiče na promenu značenja; dakle ako kažemo: Državni činovnici koji primaju mito = to znači da ne primaju svi, a mi mislimo samo na one koji primaju mito. ali ako kažemo, tj. napišemo: Državni činovnici, koji primaju mito = to znači da svi državnici primaju mito i u pitanju je dodatna informacija o državnim činovnicima

primer sa dečakom je nezgodan za demonstraciju pravila, zato što je osnovna informacija u rečenici da je dečak moj brat, što je mene povuklo da odnosnu rečenicu odredim kao apozitivnu, tj, dodatnu informaciju i da je odvojim zarezom. ali ako zamenimo subjekat i objekat i tako dobijemo osnovnu informaciju: moj brat je dečak, onda nam je neophodna odnosna rečenica da bismo odredili koji je to dečak, jer je bez odnosne rečenice značenje nepotpuno.
inače, prirodniji red reči u pomenutom primeru bio bi: Moj brat je dečak koji čita knjigu.
odnosna rečenica je očigledno atribut i zbog toga je ne odvajamo zarezom

 

[Cayca]

Jelizaveta je sada dala potpuno objašnjenje.
Hellenina zamerka na položaj enklitike svakako stoji.
A tekst je iz NIN-a, objavljen u knjizi Stranputice smisla (NIN, Beograd, 2000.), predlažem ti da pozajmiš iz biblioteke, ako možeš da nađeš i Jezik oko nas (Nolit, Beograd, 1980.), a možeš potražiti i Ispeci pa reci (Prometej, Novi Sad, 2007.) mada u njoj ima dosta tekstova iz Stranputica smisla. Svakako valja imati Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica.

 

[svetovid]

Prvi put sam ''dosao'' na ovu temu, nisam odavno koristio forum Krstarice i zato nisam sasvim siguran u kom pravcu tece konverzacija

Ali, s obzirom da ste pominjali Klajna i neke njegove tekstove, preporucio bih jos dve veoma interesantne i korisne knjige - ,,Jezicke doumice'' ciji je autor Egon Fekete i ,,Govorimo srpski'' Milorada Telebaka.

 

[jelizaveta]

konverzacija teče u sledećem pravcu: neko ima neku nedoumicu, a onda se neko drugi potrudi da mi pomogne, plus ćaskamo o jeziku

 

[svetovid]

Hvala
Mislim da ce mi to biti interesantno

Studiram knjizevnost i jezik i prilican sam fanatik kada je pravogovor (sladak mi je taj termin ) u pitanju.

Voleo bih da se bavim lektorisanjem iako nisam sasvim siguran kolike su mogucnosti za stalno takvo zaposlenje . Takodje, verujem da sa finansijske strane to nije narocito sjajno.

Ili se varam?

 

[jelizaveta]

postoje mogućnosti za stalno zaposlenje na mestu lektora, npr. u novinama ili na tv-u. dakle radiš za stalno, ali što se para tiče, nisam sigurna, u svakom slučaju nije to neki ne-znam-kakav keš

 

[Cayca]

To nije baš tačno. Mnoge novinske kuće koje su imale lektorsku službu su otpustile najveći broj svojih lektora, a oni koji ih nisu ni imali misle i da im ne trebaju. Isto je i sa televizijom.
Jedino mesto za koje znam da ima stalno otvoren konkurs za lektora je Laguna, ali oni traže nekoga sa iskustvom.

 

[Hellen]

Mnoge novinske kuće koje su imale lektorsku službu su otpustile najveći broj svojih lektora, a oni koji ih nisu ni imali misle i da im ne trebaju. Isto je i sa televizijom.

Што се свакодевно примећује...

 

[jelizaveta]

To nije baš tačno. Mnoge novinske kuće koje su imale lektorsku službu su otpustile najveći broj svojih lektora, a oni koji ih nisu ni imali misle i da im ne trebaju. Isto je i sa televizijom.
Jedino mesto za koje znam da ima stalno otvoren konkurs za lektora je Laguna, ali oni traže nekoga sa iskustvom.

to što neke npr. novinske kuće otpuštaju, ne znači da neke druge ne zapošljavaju, tj. traže lektora i to za stalno, ne možemo da generalizujemo u smislu - lektori su apriori nepotrebni, za lektore nema posla itd, tj. možemo ali je netačno

 

[Cayca]

Ako pogledaš kakvo je stanje u novinarstvu, izdavaštvu i na televiziji, sasvim je jasno da oni ne traže lektore. Novinska kuća koja je otpustila skoro sve svoje lektore je najveća novinska kuća na Balkanu - Politika. Zar uistinu veruješ da neke manje kuće koje nemaju lektore otvaraju radna mesta za njih? Oni koji ih imaju nemaju nameru da traže još. A biti lektor u novinama je najnezahvalniji posao. Veruj mi - znam.

 

[jelizaveta]

trenutno postoje kuće koje traže lektore. to znam 100 posto, nema šta da verujem ili ne verujem. verovatno je isto tako da postoje i oni koji otpuštaju lektore - o tome nemam informacije. kakva će situacija biti za 2 ili 5 god nemam pojma. kakav je posao lektora u novinama zavisi od 100 faktora. keš nije neki - i to je sve što znam; a što se tiče "težine" posla, zavisi u mnogome od onoga ko radi, njegovih želja itd.
moje mišljenje je da su lektori trenutno televizijama mnogo potrebniji nego novinama, jer je jezička situacija na našim televizijama debakl

 

[Cayca]

Ko traži lektore? Ja ti kažem da jedino znam za Lagunu da već godinama ima otvoren konkurs za lektora. Posao lektora u novinama je nezahvalan zato što je u novinama najbitnije da prvi doneseš vest - što kasnije stigne vest u novinsku kuću, to je svežija. Lektori ne stignu ni da ih pogledaju.

Iz članka Ko to tamo greši objavljenog pre nekoliko meseci u TV reviji.

Posledice piratskih prevoda

Šta kažu ljudi sa televizije? Prevodilačke službe uglavnom ne postoje, izuzimajući RTS, a gotovi prevodi se često dobijaju u paketu sa filmom od lokalnih distributera.
- U srećnija vremena imali smo prevodilačku službu, ali kada je došlo do smanjenja zaposlenih, mnoge stvari su potonule, pa i ta - kaže Aleksandar Kostić, urednik filmskog programa na TV B92. - Uglavnom sami angažujemo prevodioce, ali svi oni rade po ugovoru. Imam poverenja i u lokalne distributere. Ne kažem da je sve idealno, ali kada primetim grešku, sugerišem da ta osoba više ne radi. Za najpipavije stvari angažujemo najbolje prevodioce, a često rade i kolege iz kuće.
Na pitanje da li B92 ima lektora, Kostić spremno odgovara - Lepše bi bilo da vam kažem da imamo, ali nemamo.
Otpuštanje lektora sa TV B92 posledica je smanjenja zaposlenih, a to možda čeka i RTS.

Ivan Karl, urednik filmskog programa RTS-a, kaže da prevodi njihovih filmova prolaze kontrolu lektora. - Ne postoji idealan prevod, jer se kriterijumi, pa i tumačenje pravopisa, gramatike i određenih pojmova u stranom jeziku često razlikuju od osobe do osobe i nisu univerzalni - kaže Karl i tvrdi da greške u prevodima na RTS-u nije uočio.
Ivan Klajn, međutim, tvrdi da nije primetio nikakve ozbiljnije razlike među pojedinim televizijama kad je reč o prevodima. Svi su oni na istom, žalosnom nivou, zaključuje on.

 

[jelizaveta]

Ko traži lektore?

onom ko je zainteresovan za posao lektora informacije su prilično dostupne, potrebno i očekivano je da se malo angažuje.

 

[mihajlo.j]

ako neko upisuje dramaturgiju ili je na toj katedri FDU-a neka mi se javi, zanimaju me stvari vezane za prijemni ispit...

anasd@krstarica.com