Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Hesse]

У књизи Кад је Ниче плакао наишао сам на реч недијагностиковане. Је ли исправна, или може само недијагностициране односно недијагнозиране?

Што не би било исправно...изведен је придев...недијагностициран је једно исто, али хрвтска варијанта...док недијагнозиран је већ за нијансу другачије...

 

[jovan_joca]

Зато што је нема у Речнику Матице српске; а нема је ни у Вујаклији (додуше, старо издање).

 

[alek76sandra]

Нов сам на форуму, па сам тему почео да читам од почетка. Црвеном бојом означио сам грешке постављача теме. Претпостављам да је до њих дошло због "стваралачке непажње".
Најважније је, ипак, да је господин машинац отворио ову тему и омогућио нам да учимо један од другог.

Dakle, dragi moji forumasi, evo jedne teme koja bi mozda (cak) trebala(о) da bude 'lepljiva'...

Koliko ja znam, imenica tema je ženskog roda, pa je ispravno trebala, a ne trebalo.

 

[Hellen]

Грешиш, Александра.

Глагол ''требати'' се употребљава безлично ако је у споју са глаголом (''Треба да радим'', а не ''Требам да радим'', ''Требало би да буде лепљива'', а не ''Требала је да буде лепљива'', ''Требало би да знаш'' а не ''Требао би да знаш''...

Једино ако нема другог глагола, онда може да се каже ''Требаш ми'', ''Требао ми је његов савет'', ''За шта су ти требале те књиге?''....

 

[alek76sandra]

Грешиш, Александра.

Глагол ''требати'' се употребљава безлично ако је у споју са глаголом (''Треба да радим'', а не ''Требам да радим'', ''Требало би да буде лепљива'', а не ''Требала је да буде лепљива'', ''Требало би да знаш'' а не ''Требао би да знаш''...

Једино ако нема другог глагола, онда може да се каже ''Требаш ми'', ''Требао ми је његов савет'', ''За шта су ти требале те књиге?''....

Hellen, znam za pravilo da se glagol trebati nikada ne mijenja po licima kada iza njega ide drugi glagol, već samo ako iza njega ide imenica. Prilično sam sigurna da ne može biti ni trebalo. Onda bi najispravnije bilo " treba da bude ljepljiva". Pokušavam da nadjem knjigu "S lakoćom do jezičke kulture" Milorada Telebaka u kojoj je sve to objašnjeno, ali izgleda da večeras neću uspjeti. Ako se sutra ne javim, onda se stidim što sam pogriješila .
p.s. S obzirom da predajem i bosanski jezik :rolleyes:, ponekad više ni sama ne znam šta je ispravno, a šta ne. Još malo pa ću i ovdje početi pisati tačku poslije rimskih brojeva, skraćenica dr, mr ...

 

[Ben_Adam]

Hellen, znam za pravilo da se glagol trebati nikada ne mijenja po licima kada iza njega ide drugi glagol, već samo ako iza njega ide imenica. Prilično sam sigurna da ne može biti ni trebalo. Onda bi najispravnije bilo " treba da bude ljepljiva". Pokušavam da nadjem knjigu "S lakoćom do jezičke kulture" Milorada Telebaka u kojoj je sve to objašnjeno, ali izgleda da večeras neću uspjeti. Ako se sutra ne javim, onda se stidim što sam pogriješila .
p.s. S obzirom da predajem i bosanski jezik :rolleyes:, ponekad više ni sama ne znam šta je ispravno, a šta ne. Još malo pa ću i ovdje početi pisati tačku poslije rimskih brojeva, skraćenica dr, mr ...

Treba, bi trebalo, je trebalo.
Tri oblika koja se koriste za izražavanje potrebe za određenom radnjom kroz vremena, respektivno.

Tema je trebalo da bude zalepljena.
Tema treba da bude zalepljena.
Tema bi trebalo da bude zalepljena.

 

[Hesse]

...............

 

[Hellen]

Може и ''треба'' и ''требало би''.

 

[strelica66]

Онда сигурно знаш да на таквим пројектима, као што су правописи и граматике, не можеш радити ако не познајеш веома добро дотични језик. Тачније, не можеш радити ништа озбиљније везано за језик ако га не познајеш добро. Можеш питати за аутобуску станицу и надати се да те је саговорник разумео. Даље, познавање језика је ипак општа култура, па је потребно макар матерњи језик знати добро, а не површно као да је то страни језик. Изненађујем се кад скоро често на овом форуму видим познавање матерњег језика на нивоу странца и питам се како је већина уопште добијала прелазне оцене из енглеског јез.

Cini mi se da je ovde izraz "skoro cesto" lose upotrebljen, mozda cak i nepravilno. Mislim da je trebalo reci "veoma cesto" ili samo "cesto". A Helen je tu, vidim, a interesuje me da li sam u pravu.
Kao i za koriscenje glagola u infinitivu kad to nije neophodno.

 

[Hesse]

Cini mi se da je ovde izraz "skoro cesto" lose upotrebljen, mozda cak i nepravilno. Mislim da je trebalo reci "veoma cesto" ili samo "cesto". A Helen je tu, vidim, a interesuje me da li sam u pravu.
Kao i za koriscenje glagola u infinitivu kad to nije neophodno.

Без увреде, али причаш којештарије. Инфинитив се не употребљава само кад је неопходно, већ кад говорник сматра за сходно, а према правилу. Изрази скоро често и веома често немају додирних тачака. Упореди: веома сиромашан и скоро сиромашан.

 

[strelica66]

Без увреде, али причаш којештарије. Инфинитив се не употребљава само кад је неопходно, већ кад говорник сматра за сходно, а према правилу. Изрази скоро често и веома често немају додирних тачака. Упореди: веома сиромашан и скоро сиромашан.

Ja se ne vredjam, ali cini mi se da si se ti osetio uvredjenim. Bespotrebno. Nisam ni tvrdila da sam u pravu, pitala sam. Ali, mozda jos neko moze nesto o tome da kaze.

 

[Hesse]

Ja se ne vredjam, ali cini mi se da si se ti osetio uvredjenim. Bespotrebno. Nisam ni tvrdila da sam u pravu, pitala sam. Ali, mozda jos neko moze nesto o tome da kaze.

Немој ме погрешно схватити, не вређам те. Међутим, не знам како другачије да кажем да су то бесмислице. Скоро често су два спојена прилога који творе мисаону структуру. Нисам се нашао увређеним већ прозваним

 

[Hesse]

P.S.Chak si mi simpatichna jer igrash preferans

 

[Hellen]

Мени такође то ''скоро'' уз ''често'' звучи као вишак....
Која је разлика између ''скоро често'' и ''често''?

 

[Hesse]

Мени такође то ''скоро'' уз ''често'' звучи као вишак....
Која је разлика између ''скоро често'' и ''често''?

Ти сад по инерцији...скоро сутишнска разлика...не разумем шта ту није јасно као и у сваком другом случају кад се скоро нађе испред другог прилога...ево најбаналнијег примера да бисте лакше разумеле...данас је 1. мај...данас је скоро 1. мај...дакле није први мај, али је близу...тако је оно близу значења често...тј. тог степена учесталости, али наглашава нијансу у градацији значења...скоро увек није исто што и увек...ево баналног примера...ако човек 10 пута од 10 покушаја падне...он увек падне у покушајима...ако нпр. 8, или 9 пута падне од 10 покушаја...он скоро увек падне у покушајима...не могу баналније објаснити...кад је израз јасан сам по себи...прилог скоро је сам по себи врло јасне импликације...

 

[Hellen]

Ма, знам ја шта значи реч ''скоро'', али не капирам шта значи у контексту у којем је ти употребљаваш.
Ни пример ти није баш најбољи. Како можеш рећи:''ДАНАС ЈЕ СКОРО 1. МАЈ''??? Који је онда то датум данас??? (И ту ти ''скоро'' није уз неки други прилог...)
Можеш рећи само:''Скоро ће 1. мај'', али то је већ нешто друго...Ту ''скоро'' значи ''ускоро''.

 

[Hesse]

Ма, знам ја шта значи реч ''скоро'', али не капирам шта значи у контексту у којем је ти употребљаваш.
Ни пример ти није баш најбољи. Како можеш рећи:''ДАНАС ЈЕ СКОРО 1. МАЈ''??? Који је онда то датум данас??? (И ту ти ''скоро'' није уз неки други прилог...)
Можеш рећи само:''Скоро ће 1. мај'', али то је већ нешто друго...Ту ''скоро'' значи ''ускоро''.

Могу рећи слободно и "скоро је 1. мај", као што кажемо скоро је поноћ...дакле датум близу 1. маја. Ако мислиш да је неисправно, објасни са лингвистичког аспекта.

 

[Hesse]

Ма, знам ја шта значи реч ''скоро'', али не капирам шта значи у контексту у којем је ти употребљаваш.
Ни пример ти није баш најбољи. Како можеш рећи:''ДАНАС ЈЕ СКОРО 1. МАЈ''??? Који је онда то датум данас??? (И ту ти ''скоро'' није уз неки други прилог...)
Можеш рећи само:''Скоро ће 1. мај'', али то је већ нешто друго...Ту ''скоро'' значи ''ускоро''.

Не капираш шта значи у контексту у којем је ја употребљавам? Па...пренеси само значење прилога скоро на прилог често и добићеш значење које одређује учесталост за нијансу блажу од значења прилгоа "често"...дакле "скоро често"...само по себи јасно...није често...већ фали мало па да буде често...

 

[Hesse]

Како бих ти дургачије рекао...почесто? тај прилог по дефиницији значи доста често...претпостављам да би ти рекла да је доста некако вишак у структури доста често, међутим то је дефиниција из речника. Је ли се ти бавиш лингвистиком?

 

[quentin]

Како бих ти дургачије рекао...

Samo izražavam svoje čuđenje. Hesse, nadam se da je ovo bila greška u kucanju.

 

[Hesse]

Samo izražavam svoje čuđenje. Hesse, nadam se da je ovo bila greška u kucanju.

Зашто? То је упитни облик кондиционала.

 

[Hesse]

Што ли утихну, Квентине?

 

[quentin]

Utihnuo sam jer nisam bio pored računara.
Onda valjda misliš na: Kako bih tebi drugačije rekao...
Ja sam shvatio da se radi o Kako bi ti drugačije rekao..., što bi svakako bio pogrešan oblik.
Kako ono ide: ja bih, ti bi, on/ona/ono bi, mi bismo, vi biste, oni bi.

 

[quentin]

Valjda misliš ravnopravan, a ne punopravan. Bih nije isto šta i bi, bar u književnom jeziku. Bih se koristi samo u prvom licu jednine, a bi u tri slučaja ali nikako u prvom licu jednine. Sve je to slučaj u književnom jeziku, u svakodnevnom govoru glas h kod bih često se ne čuje, što je i normalno jer je h je kod nas nacionalna diskriminanta, gledamo da ga eliminišemo gdje god možemo. S druge strane, upotreba oblika bih u drugom licu jednine je jednostavno greška. Greška koja se sve češće čuje, nažalost.

 

[Hesse]

Valjda misliš ravnopravan, a ne punopravan. Bih nije isto šta i bi, bar u književnom jeziku. Bih se koristi samo u prvom licu jednine, a bi u tri slučaja ali nikako u prvom licu jednine. Sve je to slučaj u književnom jeziku, u svakodnevnom govoru glas h kod bih često se ne čuje, što je i normalno jer je h je kod nas nacionalna diskriminanta, gledamo da ga eliminišemo gdje god možemo. S druge strane, upotreba oblika bih u drugom licu jednine je jednostavno greška. Greška koja se sve češće čuje, nažalost.

Не, не, мислио сам баш пуноправан, што није исто као равноправан. Дакле сматрам да је облик би у првом лицу једнине пуноправан, ако мислиш да нисам у праву, објасни лингвистички, или ме упути на неко правило.