Slucajno nabasah na kapucino i videh da celog zivota taj carobni napitak izgovaram pogresno,
ali nisam ja za to kriva, tako sam cula, tako se kod nas izgovara.
Žena ulazi u kafić i naručuje kapučino, a zatim se obraća prijateljici i pita je da li je možda videla novi film Al Pačina „Divlja Saloma”. Konobar pomisli da ima posla sa „gospodžom” – folirantkinjom. Međutim, ona se samo trudi da govori po pravopisu srpskog književnog jezika, želi da pokaže da je i to moguće, uprkos opštem zgražanju.
Verovali ili ne, kada naručite kapučino, bićete po pravopisu sasvim u pravu, bez obzira na to što je izgovor „kapućino” opšteprihvaćen, i pogrešan. Isto važi i za Al Pačina, lamborgini. Da je tako, posvedočio je za naš list akademik Ivan Klajn, naš poznati lingvista, romanista i istoričar jezika. Na zapažanje da Italijani izgovaraju nešto između naših glasova „č” i „ć”, Ivan Klajn daje objašnjenje:
– Apsolutno sam za „č”, za izgovor kapučino, kao i za izgovaranje prezimena Pačino. „Kapućino” je greška koja se postepeno raširila, a pravopisci su je kasno primetili. Italijani, Englezi i Španci imaju afrikatu koja nije tako tvrda kao naše „č”, a nije ni tako meka kao naše „ć”, ali u pravopisu se jasno kaže – nije bitno zvukovno najvernije moguće imitirati glas, niti meriti da li je izgovor bliži jednom ili drugom, nego je bitna naša tradicija. Kod nas se uvek govorilo i Čelini, Beatriče i Kroče, dakle to mora ostati „č”.
Međutim, kako kaže akademik Klajn, ima i izuzetaka od „č”.
– Jedini izuzetak koji je priznat u pravopisu, i ja se slažem sa tim, to je ono „ćao”, koje je već toliko rasprostranjeno da ga ne treba menjati u „čao”. Ali, kada je u pitanju kapučino, i kada je reč o imenima – Monika Beluči, Guči, Bertoluči, onda se moramo držati norme. Pravopis se mora poštovati, dodaje akademik Klajn.
