Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Елени]

Pozdrav,
Pre par dana me ispravio jedan lik jer sam englesku reč addons - dodaci izgovorio kao ADONS. On kaze da se čita EDONS.
Google translate izgovara kao i ja... Da li je pravilno izgovoriti ADD kao "AD" ili "ED"?

Add-on се изговара eдон (æd.ɒn/ɑːn - с тим да је ово æ у америчкој варијанти ближе нашем е, а у британској је ближе нашем а).

 

[igrakrugova]

U jednom tesktu o nekom protestu, strajku, kakogod, u Kostolcu stoji izraz protestanti.
Da li se tako zovu na srpskom i u srpskom ljudi koji protestvuju?
Meni je to i cudno i novo.

PROTESTANT
1. pripadnik protestantizma
2. onaj koji PROTESTUJE, koji izražava protest
------------------------------------------
Ne znam kako se nazivaju oni koji protestVuju

 

[Mrkalj]

PROTESTANT
1. pripadnik protestantizma
2. onaj koji PROTESTUJE, koji izražava protest
------------------------------------------
Ne znam kako se nazivaju oni koji protestVuju

Mlogo su pametni naši normativci. Al nedovoljno.

To se umeće sledeća tvorbena logika koja je u duhu jezika. Radi se o analogiji sa slučajevima kao što je napastvovati (dobijeno od imenice *napastvo < napast), učestvovati (*učestvo <*učest) pa tako i protestvovati od *protestvo <*protest).

Dakle, na ovoj smo temi itekako protestvovali - skoro celo vreme.

 

[Mrkalj]

Primer 1

...

Pored prideva poslednji, pridev zadnji jednakopravno može da se koristi za označavanje zadnjeg/poslednjeg člana nekog niza (nije neophodno da to bude vremenski niz):

Ovo je zadnja benzinska pumpa pre granice. Zadnji kroz cilj prošao je Zec. Stigao je u zadnji čas. To da vam je zadnji put!

Uostalom, evo šta kaže Rečnik Matice srpske iz 2007, koji možete "srpkinji" staviti pod nos, ukoliko ona tvrdi suprotno od mene:

zadnji, -a, -e

1. koji se nalazi pozadi, stražnji: ~ sedište.
2. poslednji po redu; završni: ~ dan u nedelji; zadnje reči.
3. konačan, definitivan. - Tvoja je zadnja reč.
4. najlošiji po vrsti, po kvalitetu: hotel zadnjeg reda, zadnji čovek u selu
5. skriven, neiskren, rđav (o mislima, namerama).
​

~ pošta - poslednja poštanska stanica gde se pošta šalje.
~ crevo anat. guzno crevo.
pasti na zadnje grane dospeti u težak položaj, osiromašiti.
​

Dakle, bitno je samo znati objasniti zašto neku reč upotrebljavamo. Tako, na primer, iako se možda nekom čini nepravilno ako kažemo ceo hleb, ceo šećer ili celo vreme, biće razuveren ako mu objasnimo da imenica hleb u upotrebljenom kontekstu označava veknu hleba, imenica šećer označava pakovanje šećera, a imenica vreme u datom kontekstu označava period vremena.

Dodaj mi šećer sa police. Ali ne onaj načet, treba mi jedan ceo za kolače.
Pojeo si ceo hleb za doručak!?
Čekam te celo vreme!

Sve navedeno je ispravno.

- - - - - - - - - -

Primer 2

...

Upravo to je pitanje. Znam da su davali jedinice, ali to je samo zato što su i njih tako učili, pogrešno. Suštinski razlog - zbunjenost, nedovoljan potencijal i naučni nivo, funkcionalna neadekvatnost naše lingvistike (mislim na sve četiri regionalne varijante srpskog standardnog jezika). A šta je tu pogrešno i zbunjujuće? Zbunjujuća je činjenica da postoje dve slične a različite zamenice. Jedna je pridev/zamenica sav (sav, sva, svo), a druga je neodređena zamenica sve i semantički se razlikuje od prideva sav (sav = ceo, čitav, celokupan, svekolik, vasceli)!

Primeri upotrebe neodređene zamenice sve:
Ti si meni sve...
Bez svega se ne može...
Po svemu sudeći,
... ti mi daješ sve...
Sasvim...
O svemu...

Neodređena zamenica sve ima samo srednji rod kao i njen antonim, ništa (ovo ništa, ovo sve).

Primeri upotrebe prideva sav:

Hajd' sad, da li bi ti napisao ovako:

a) Dete mi je sve pokislo. / Dete se sve oznojilo.​

ili ovako:

b) Dete mi je svo pokislo. / Dete se svo oznojilo.​

Iz ovog vidimo da nije u pitanju dublet – nije svejedno koji oblik ćemo kada upotrebiti.

Mislim da smo ovim primerom pokazali da je pravilan oblik srednjeg roda prideva sav upravo - svo. Oblik sve koji se, usled zbunjenosti, nasilno gura pod faktičku pridevsku funkciju verovatno je nastao iz potrebe da se padeži ovog prideva (svȍg/svȍm) ne mešaju sa padežima prisvojne zamenice muškog roda svoj (svȏg/svȏm); i onda se tu našao oblik svȅg/svȅm kao solomonsko rešenje. Međutim, verovatno je propustom zaključeno da je nominativ ovih padeških oblika sve, budući da se, po analogiji sa zamenicama teg/tem, oveg/ovem (dijalektalno prisutnim u srpskom jeziku), opet dolazi do nominativa svo (to, ovo). Po svemu sudeći, jedini ispravni oblik nominativa srednjeg roda prideva/zamenice sav je svo.

Dakle, u ”ovem,” gore datom primeru sigurno ćemo, bez mnogo dvoumljenja, izabrati oblik svo jer bi nam oblik sve smanjivao jasnost rečenice priviđajući se delom objekatskog skupa te očekujući prelazni glagol.

Još jednom ponavljam da su sledeće sintagme ispravne: celo vreme i čitavo vreme (kada govorimo o periodu) te svo vreme (kada govorimo o apstraktnom pojmu vremena - retke teorijske situacije); sintagma sve vreme najverovatnije je potpuno nepravilna i izlišna.

Zapamtiti: sav je pridev.

- - - - - - - - - -

Primer 3

...

Evo još jednog pametnog razmišljanja:

... citiram autora koji je pisao pod nickom Balša:

"Stvar je samo u tome što tvoja* konstatacija da reč "svo" ne postoji u srpskom jeziku nije sasvim tačna. Postoji odavno, samo je gramatička norma uporno ignoriše sve (svo ) vreme. Probe radi, uzmi samo poslednji stih (da bi zanemario rimu), upotrebi propisan oblik i pogledaj na šta liči: "Mutno je nebo sve". Zvuči baš loše, zar ne?

Ono što se desilo jeste da je opšta pridevska zamenica "sav/sva/sve" dala poimeničen oblik "sve" (= nom. jd. sr. r.), koji se osamostalio i koji se može upotrebljavati potpuno sam ("Pera je popio sve") ili u konstrukcijama koje navodiš - "sve što...", "sve ono..." "sve to..." - ali i dalje bez imenice na koju bi se naslanjao.

S druge strane, očigledno postoji potreba za alternativnim oblikom ("svo") u onim slučajevima kada se radi o pravoj pridevskoj zamenici: "Pera je popio sve" ali "Pera je popio svo vino".

Posle samo 10 sekundi guglanja može se naći primer gde je ova razlika bitna:

Treće mesto nalazimo u vezirovom pismu. Bez obzira što je ono u celini uzev aluzivno intonirano, što je svo u poređenjima, slikama, metaforama, preteći karakter ove političke poruke je očigledan.

Oblik "svo" gore jasno signalizuje da se radi o pravoj pridevskoj zamenici, kojoj ovde nedostaje imenica, ali se podrazumeva: "svo (= celo) pismo je u poređenjima", a ne "sve (na svetu?) je u poređenjima".

Drugi razlog za oblik "svo", verovatno još jači, jeste potreba da se ova pridevska zamenica sistemski saobrazi sa drugim pridevskim zamenicama: "svako pismo", "neko pismo", "ovo pismo", itd.

Da se razumemo, to je grub opis jezičkog stanja, ili, ako hoćeš, jedne jezičke inovacije (istina, već vremešne), koju domaća normativna gramatika ne uzima u obzir. Oblik "svo" otuda ostaje zabranjen, a tako će ostati sve dok neki lingvista od velikog ugleda i autoriteta ne prelomi stvar, kao što je to svojevremeno, člankom u časopisu Naš jezik, učinio M. Stevanović za pridev "zadnji" u značenju "poslednji", nakon čega je ovakva upotreba prestala da bude sporna."​

- - - - - - - - - -

Primer 4

...

Dodaću i PUNO ili MNOGO, da ostane u bloku, jer je srodna tema:

Jesi li, nastavnice, pored prideva pȕn, čula za prilog pȕno? Ako si čula, reci mi, svojim rečima, šta on znači?

Bem ti školstvo! Jer znam pouzdano da to pokupe od bespametnih srpkinja još u osnovnoj, kao i to da ne sme da se kaže svo vreme ili celo vreme - a sme i pravilno je svo troje!

Spojler

puno pril. a. u velikoj količini, u velikom broju, mnogo: ~ trgovaca. b. vrlo, veoma, mnogo: ~ se radovati. v. više nego što treba, suviše: ~ platiti cipele.

​

puno- prvi deo složenica koji označava veliku količinu, veliki broj, potpunost onoga što je označeno drugim delom složenice: punobrižan, punobrojan, punokrvan.

pun, -a, -o 1. a. ispunjen, napunjen do vrha, do kraja: ću* ~ dukata, ~ čaša. b. koji sadrži (koga ili što) u većoj količini, koji obiluje (nečim): plod ~ soka, drveće ~ plodova. v. popunjen, zauzet, zaposednut. - Sve sobe su pune. g. koji ima, koji je dostigao potrebnu normu, količinu, meru; doveden do kraja, navršen: ~ penzija, ~ radno vreme, ~ krug. Radi pune dve godine. d. koji sadrži sve potrebne delove, sav, ceo: vojnici pod punom ratnom opremom. 2. potpuno obuzet, prožet (kakvim osećanjem): ~ ljubavi, ~ mržnje. 3. a. koji je dostigao najviši stepen razvitka; najviši, maksimalan: ~ zrelost; ~ brzina. b. apsolutan, potpun, ničim ograničen: ~ vlast, ~ uspeh. 4. a. koji jeu svojoj prirodnoj jačini, boji (o glasu); ~ glas. b. gust, debeo (o različitim tkaninama, o rastresitim materijama); ~ tepih, ~ brkovi. v. ugojen, krupan, podebeo (o telu i delovima tela): ~ žena, ~ vrat. • dupke, dupkom ~, ~ kao oko (šipak) pun do krajnje granice. ~ Mesec astr. faza Meseca sa vidljivim čitavim krugom, uštap. ~ sebe uobražen, umišljen. ~gimnazija (srednja škola) gimnazija (srednja škola) sa svim razredima i završnim ispitom. pune gaće (pune pantalone, ~ tur) imati veliki strah (pre)trpeti. ~ kapa preko svake mere, previše. puna srca, s punim srcem (u)činiti s ljubavlju, svesrdno (u)činiti. puna su mu usta (koga ili čega) često, mnogo, obično sljubavlju, pohvalno govori (o kome ili čemu). pune ruke (šake) posla veoma mnogo (posla). punim jedrima (parom) svom snagom, najvećom brzinom. punom šakom davati obilno, često davati. u punoj formi biti (u punu formu doći) potpuno spreman, pripremljen biti (postati). u punom je kuuna/velel* razvitku, zamahu. u punom smislu reči u svakom pogledu, potpuno, istinski.

 

[Mrkalj]

...

Pravo kažeš... i Sunce se vrtelo oko Zemlje veoma dugo... dok drukčije nije naređeno...

U narodu od pamtiveka postoji dvoje:

(1) neodređena zamenica sve, koja ima samo srednji rod jednine (!) i antonim je zamenice ništa te

(2) pridev-zamenica sav koja ima sva tri roda (sg. sav, sva, svo; pl. svi, sve, sva)

(a) u jednini, u značenju "čitav"
(b) u množini, u približnom značenju "ukupni"​

samo što sam ja prvi u dvestogodišnjoj istoriji gramatike srpskog standardnog jezika i njegovih regionalnih varijanti (hrvatske, bosanske i crnogorske) ovo prepoznao iako nisam lingvista, što je velika bruka za one koji to jesu. Ali valjda treba imati talenta i za logiku.

Što se meke promene tiče, sada je lako uočljivo da je to pitanje od sporednog značaja za problematiku. O svemu, pa i o tome, opširnije sam pisao u postu na prethodnoj strani: http://forum.krstarica.com/showthre...-nedoumice?p=18205440&viewfull=1#post18205440

Dakle, u narodu je od davnine pravilno ovo što sam napisao, tako da ne vidim o kakvoj pravilnosti govoriš - možda onoj "Sqipke i Kleina" (da citiram tvoj tim)? Ostajem pri stavu da nastavnici i nastavnice srpskog jezika mogu svoje jedinice da si nabiju u dupe jer đaci neće moći jedinice da daju njima, a ni da ih tuže za pretrpljenu duševnu bol kada Klajn i Milija jednoga dana u gramatikama zabeleže ovo što sam napisao. Tako da će grub izraz koji je upotrebljen naneti nesamerljivo manje duševne boli nastavnicima koji se drže Priručnika nego njihove jedinice deci koja bolje od Klajna, Milije i Priručnika osećaju svoj maternji jezik.

...

Ali, zaboga, upravo to je ono najslađe - jer predstavlja najlakši put do (lažne) samopotvrde po principu "e, tu sam te čekao!" - "ja pametan, a ti glup", "ja iznad tebe", a nastavnička nekritička odlučnost, osionost i agresivnost u deljenju jedinica upravo je njihova sopstvena konvertovana nesigurnost jer su i sami nekad od svojih nastavnika bili na isti način korigovani, odnosno postiđeni. Dakle, jako je mali deo mozga potreban za obradu ovakvih binarnih informacija (nije celo vreme nego sve vreme, nije puno pozdraviti nego mnogo pozdraviti itd.), ali je zato prateća aktivacija centra za nagradu snažna. Dakle, veoma pozitivan energetski bilans, jako malo uloženog truda za veliku emocionalnu dobit uslovaljava spontan opstanak i ukorenjenje ovakvog obrasca ponašanja kod nastavnika.

Nasuprot tome,


ovo je ono što je teško, jer podrazumeva motivisanost, obaveštenost, talenat, predanost i ulaganje sebe. Otprilike, nezavisno od predmeta, danas dolazi jedan takav nastavnik na dve škole, i o njemu obično pričaju klinci u kraju...

...

Kakva konvencija, kad govorimo o tome da nisu prepoznate dve različite reči već su po inerciji utrpane đuture? I ne retoriziraj, nisam ja "iznad Pravopisa" već je glupost za mene inferiorna, ma iz koliko debele knjige virila. Pitam te, Nautiluse, kako bi ti u ovom primeru upotrebio zmenicu sve:

Treće mesto nalazimo u vezirovom pismu. Bez obzira što je ono u celini uzev aluzivno intonirano, što je svo u poređenjima, slikama, metaforama, preteći karakter ove političke poruke je očigledan.
​

 

[Mrkalj]

...

I, budući da si sama u svojem postu upotrebila dve različite reči:

"kad je (sve) tako jednostavno",​

odnosno

Muski rod (jednina/mnozina): sav/svi, Zenski rod (jednina/mnozina): sva/sve, Srednji rod (jednina/mnozina): sve/sva,​

dokazala si upravo suprotno od onog što si pokušala da dokažeš, a to je da nije (sve) tako jednostavno.


Zato ćemo ponoviti moju semantičku raščlanu:

(1) neodređena zamenica sve, koja ima samo srednji rod jednine (!) i antonim je zamenice ništa te

(2) pridev-zamenica sav koja ima sva tri roda (sg. sav, sva, svo; pl. svi, sve, sva)

(a) u jednini, u značenju "čitav"
(b) u množini, u približnom značenju "ukupni"
​

i više je nego kvalifikativno za našu lingvistiku što sam u dvestogodišnjoj istoriji gramatike srpskog standardnog jezika i njegovih regionalnih varijanti (hrvatske, bosanske i crnogorske) prvi ja ovo prepoznao iako nisam lingvista, što je velika bruka za one koji to jesu i pritom su dobro plaćeni da to prepoznaju.

 

[igrakrugova]

Mlogo su pametni naši normativci. Al nedovoljno.

To se umeće sledeća tvorbena logika koja je u duhu jezika. Radi se o analogiji sa slučajevima kao što je napastvovati (dobijeno od imenice *napastvo < napast), učestvovati (*učestvo <*učest) pa tako i protestvovati od *protestvo <*protest).

Dakle, na ovoj smo temi itekako protestvovali - skoro celo vreme.

Protest + ovati/irati
Ne vidim slovo V u osnovi reči PROTEST, a PROTESTVA nema u Rečniku srpskoga jezika.
Protestovaću, i te kako, svE(O) vreme (dok me nisu zbunili, protestovala sam svO vreme), jer lično smatram da je V uljez, a ne zato što i Klajn protestuje. :-)
Hvala na odgovoru, volim razgovore o jeziku.
Dopadaju mi se Vaša tumačenja.

Uzgred,
…bili na kratkom povodcu, i čim bi se povodca oslobodili…
Šta imate protiv povoca naših pravopisopisaca?

 

[Mrkalj]

Protest + ovati/irati
Ne vidim slovo V u osnovi reči PROTEST, a PROTESTVA nema u Rečniku srpskoga jezika.
Protestovaću, i te kako, svE(O) vreme (dok me nisu zbunili, protestovala sam svO vreme), jer lično smatram da je V uljez, a ne zato što i Klajn protestuje. :-)
Hvala na odgovoru, volim razgovore o jeziku.
Dopadaju mi se Vaša tumačenja.

Uzgred,
…bili na kratkom povodcu, i čim bi se povodca oslobodili…
Šta imate protiv povoca naših pravopisopisaca?

Protestvovati i protestovati. Hteo sam kazati da oboje imaju unutrašnju jezičku pravilnost i logiku. Uz to, reč od koje nastaje ne mora biti zasvedočena (zato je i ozvezdičena). S tim u vezi, svedenija je i stilski bolja reč protestovati zato što je njena tvorba unutar srpskog jezika sistema, dok su reči kao suštastvo, učestvovati i napastvovati, a sa njima i protestvovati - ruskinje, odnosno slavjanoserbkinje, a zbog pominjanih intermedijera (*napastvo, *učestvo, *protestvo).

Kad se misli na sveukupno vreme univerzuma (a gotovo nikad se ne misli), onda je pravilno - svo vreme. Ako se misli na period vremena, možemo reći celo ili čitavo vreme, pa čak i svo vreme, gde vreme označava vremenski period. Sve vreme nikad nije pravilno. To je idiotizam onih koji nisu dovoljno pametni za plate koje primaju.

 

[Mrkalj]

Igrakrugova,

Uz to, reč od koje nastaje ne mora biti zasvedočena (zato je i ozvezdičena).

Eto, kaži od kojih reči nastaju reči usisivač i poništivač? (Ja sam inače protivnik ovih reči. )

 

[igrakrugova]

Igrakrugova,


Eto, kaži od kojih reči nastaju reči usisivač i poništivač? (Ja sam inače protivnik ovih reči. )

Uh…
Rekla sam da volim razgovore o jeziku, ali sada shvatam koliko sam bila neiskrena. U stvari, volim da se oglasim kada mislim da nešto znam i volim da ja pitam, ali ne i da budem pitana.
E sad, tako mi i treba kad se upetljah u ono što mi nije struka, a školsku klupu davno napustih, pa ništa od prisećanja.
Reč usisivač je možda nastala od nekog ozvezdičenog usisivanja.
Šalim se, pretpostavljam da te reči nastaju od glagola usisavati i poništavati.
USIS/PONIŠT + sufiks IVAČ
Ne znam otkud to IVAČ ako se glagoli završavaju na AVATI.
U Rečniku srpskoga jezika (najnovije izdanje Matice srpske) imamo i usisivač i usisAvač, ali u rečniku Pravopisa samo usisivač.
Odoh da pročitam negde šta to beše tvorba reči, od korena pa nadalje… Kažu da za učenje nikada nije kasno.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
“Bolje je ćutati i biti smatran glupim, nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju.”

 

[Mrkalj]

Reč usisivač je možda nastala od nekog ozvezdičenog usisivanja.

Tačno. Te reči su izvedene iz dijalektalizama; rekao bih sremačkih. Takođe, oglašivač koji nastaje od *oglašivati, *oglasujem, *oglašivanje, a tu su pojačivač i omekšivač. Reč zamrzivač izvedena iz glagola zamrzivati i gl. imenice zamrzivanje, koje su u rečniku, pored zamrzavati i zamrzavanje.

U svim slučajevima imamo tvorbu od nesvršenog glagolskog vida kojeg nema u rečniku. To je zato što je tvorba reči prepuštena lingvističkim laicima, pa je strukovnjacima, nakon višemilionskih tiraža uputstava za usisivače, preostalo samo da konstatuju zatečeno stanje u jeziku.

 

[Mrkalj]

Tačno. Te reči su izvedene iz dijalektalizama; rekao bih sremačkih. Takođe, oglašivač koji nastaje od *oglašivati, *oglasujem, *oglašivanje, a tu su pojačivač i omekšivač. Reč zamrzivač izvedena iz glagola zamrzivati i gl. imenice zamrzivanje, koje su u rečniku, pored zamrzavati i zamrzavanje.

U svim slučajevima imamo tvorbu od nesvršenog glagolskog vida kojeg nema u rečniku. To je zato što je tvorba reči prepuštena lingvističkim laicima, pa je strukovnjacima, nakon višemilionskih tiraža uputstava za usisivače, preostalo samo da konstatuju zatečeno stanje u jeziku.

Druga logika - da su nastale od glagolskih prideva: oglašiv, usisiv, pojačiv, zamrziv, omekšiv, poništiv. I nije baš logična jer se odnosi na subjekat - usisavač nije usisiv niti je omekšivač omekšiv, već su to objekti glagolske operacije.

 

[igrakrugova]

Druga logika - da su nastale od glagolskih prideva: oglašiv, usisiv, pojačiv, zamrziv, omekšiv, poništiv. I nije baš logična jer se odnosi na subjekat - usisavač nije usisiv niti je omekšivač omekšiv, već su to objekti glagolske operacije.

Meni, gramatičkom laiku, nije tako nelogično.
Tačno je da usisivač nije usisiv, ali vrši radnju ili se njime vrši radnja na usisivom. Zašto onda ne bi mogao da dobije ime po osobini objekta svoje radnje!?!
I počeše ljudi da nekom novom spravom usisavaju sve što beše usisivo, pa spravi dadoše ime USISIVAČ.

Ono Klajnovo: “-ivač je čest sufiks u novijim rečima, za ljude i za sprave, ne samo od glagola na -ivati (isterivač, razređivač, potpaljivač itd.) nego i od onih na -avati (pojačivač, zamrzivač, oglašivač, omekšivač itd.)”, nema obrazloženje po kojoj logici je to moguće.

Zato mi je najprihvatljivije da su te reči nastale od glagola (na -ivati) preuzetih iz dijalekata, ili u krajnjem slučaju od glagolskih prideva.
Bilo kako, dobili smo manje-više nakaradne reči na koje smo se, nažalost, privikli.

 

[НиџаБулиџа]

Када скратим ,,Јеси ли био?" на ,,Си био?", пишем ,,'си био?" или ,,си био?"

 

[Mrkalj]

Када скратим ,,Јеси ли био?" на ,,Си био?", пишем ,,'си био?" или ,,си био?"

,,'си био?", a može i ,,'eси био?" apostrof je obavezan jer nema pitanja sa nenaglašenim oblikom "si".

Ti si bio
Jesi (li) bio?

 

[yo-wan]

@Banshee:
Da te ispravim oko jedne stvari, mada možda i sama znaš nego u brzini pišeš neispravno:
Posle svakog zareza, tačke, upitnika, uzvičnika obavezan je razmak.

To je kao da te mrzi da se ujutru umiješ, našminkaš, doteraš...

 

[oralni terorista]

Saplesćeš se ili saplešćeš se?
Nisam siguran.

 

[Bastiani]

Saplesćeš se ili saplešćeš se?
Nisam siguran.

Једначење по месту творбе.

 

[oralni terorista]

Једначење по месту творбе.

A da.
Ok.
Hvala

 

[Rayela]

Da li je ovo srpski?
Prepiznajete li ju
Naslov iz b92 o nekoj kao glumici i naslov glasi ovako kako sam napisala.
Kako bi bilo pravilno?
Da li je prepoznajete?
Da li nju prepoznajete?

http://svasta.hudo.com/2015/08/04/prepoznajete-li-ju/

 

[Bastiani]

Da li je ovo srpski?
Prepiznajete li ju
Naslov iz b92 o nekoj kao glumici i naslov glasi ovako kako sam napisala.
Kako bi bilo pravilno?
Da li je prepoznajete?
Da li nju prepoznajete?

http://svasta.hudo.com/2015/08/04/prepoznajete-li-ju/

Pravilno bi svakako bilo da li je prepoznajete.
Pravilno je i da li nju prepoznajete, ali to nije sasvim isto, to je naglašeni oblik, znači pitanje je da li prepoznajete nju (a ne neku drugu).

Što se tiče oblika da li ju prepoznajete, to je već zanimljivija stvar. Neka me neko ispravi ako grešim, no: ovde je reč o akuzativu. Normalno, u akuzativu postoji (nenaglašeni oblik) zamenice za ženski rod i glasi je (on/a je vidi, on/a će je videti, on/a je vide itd.)

Međutim, u perfektu je drugačije. Nenaglašeni oblik zamenice za ženski rod je ju (on ju je video). E sad, zašto ju , verovatno zato da bi se izbeglo ponavljanje je-je (on je je video), kao što bismo očekivali ako bismo se mehanički držali pravila.

Zatim je neko obrnuo proces i od izuzetka (ju) napravio pravilo i tako se dogodilo da u upitnom obliku dobijemo to prepoznajete li ju, umesto prepoznajete li je.

 

[Mrkalj]

Opet ponavljam da mi nemamo stručnjake dorasle zadaćama koje se pred njih stavljaju, a često i ne vide da zadaće pred njima stoje. Ni u Zagrebu ni u Beogradu. Npr. Klajn me iznenadio da ne zna odakle nastaje reč itekako (rečeno na ovoj temi). Isto tako, jasno je da srpski jezik ima oba pomenuta padeška oblika nenaglašenog oblika lične zamenice ona:

1. (slovenski) genitiv koji glasi je (od naglašenog oblika nje) i
2. akuzativ koji glasi ju (od naglašenog oblika nju)

Kao što je u zapadnijim delovima našeg naroda češća upotreba slovenskog genitiva (Daj mi vode) dok je u istočnim ona (pod uticajem balkanskog šprahbunda?) češće izostaje (Daj mi vodu), tako sa upotrebom lične zamenice ona imamo obrnut slučaj - na zapadu se, ali isključivo ZG-normativno forsira akuzativ, dok se na istoku upotreba akuzativa ove zamenice (ju) stidljivo izbegava jer ju se u laičkim krugovima doživljava "kroatizmom". Tako će se na istoku čuti i fraze tipa "poljubio je" gde reč je sadrži u sebi i pomoćni glagol i ličnu zamenicu u (slovenskom) genitivu, dok na zapadu nikad nećemo čuti upotrebu slovenskog genitiva ove zamenici jer se doživljava pogrešnom premda okolo sve vrvi od slovenskog genitiva i arhaičnog, i već stilistički izlizanog instrumentala (ne zvao se ja Mrkaljem).

Bilo je o tome reči pre dve i po godine:

http://forum.krstarica.com/showthre...e-ustvari-slovenski-genitiv-poljubi-ju-ili-je

U normi imamo pravilo da se kao nenaglašeni oblik akuzativa lične zamenice ona koristi zamenica je osim kada se nalazi pored homonimnog prezenta pomoćnog glagola biti - je, kada se koristi ju, pa smo svedoci da se i u takvoj situaciji sve češće guta pomoćni glagol (umesto odveo ju je kući čujemo odveo je kući).

Inspiraciju za temu dao mi je Igorov prepis povelje našeg cara Uroša iz 1357. godine gde je nedvosmisleno upotrebljen nenaglašeni akuzativ lične zamenice ona (umesto imenice zemlja):

25. април 1357, у Рибнику код Призрена
Цар Урош даје Дубровчанима земље од Љута до Курила


"Все што се обрĕта на тојзи земљи, да си има и држи град Дубровник тузи земљу, како ју им јест и даровало (...)​

http://forum.krstarica.com/showthrea...1#post25172865

Imajući ovaj istorijski i očigledan primer upotrebe nenaglašenog akuzativa lične zamenice ona zaključujem da je postojeći normativni oblik je ustvari slovenski genitiv neoprezno uguran pod akuzativ.

"ti je ne voliš" izvesno dolazi od "ti nje ne voliš"

(kao npr. u poslovici "svraka svraki očiju ne vadi")​

Bili su i primeri na "Nedoumicama" je li pravilno "daj mi vode" pa sam objasnio da se upravo radi o slovenskom genitivu koji se može koristiti uporedo sa akuzativom, sa određenom stilskom obeleženošću.

Prema tome, na osnovu gornje argumentacije akuzativni oblik ju možemo uzeti kao korekciju spram nepravog akuzativa (ustvari slovenskog genitiva) je, odnosno pisati ga kada god mislimo uporebiti akuzativ mesto genitiva.
​

 

[Sizif]

Želeo bih ovde da postavim pitanje koje je zapalilo jednu temu na drugom podforumu. Na četiri strane se već vodi rasprava (i to jedan protiv svih)

Naime, vodila se polu-ozbiljna rasprava oko toga kako se u kom jeziku stavlja upitnik, i jedan učesnik je napisao drugom doslovno "hoćeš da te prijavim, pošto upitnika nema nigde?"

Drugi je na to odgovorio da je ovaj prvi nepismen, i da na kraj takve rečenice treba da se stavi tačka a ne upitnik. Onda se ispravio i rekao da bi ipak bilo bolje da upitnik ide u sredinu (?!?) te rečenice umesto zareza, pa bi rečenica glasila "Hoćeš da te prijavim? Pošto upitnika nema nigde.", što je meni zvučalo krajnje sumnjivo, jer ne vidim ništa sporno u tome da upitnik ide na kraj zavisno složene rečenice koja je po značenju očigledno upitna.

Evo da pitam Mrkalja i sve ostale koji znaju bolje od nas, ko je u pravu?

 

[Mrkalj]

Želeo bih ovde da postavim pitanje koje je zapalilo jednu temu na drugom podforumu. Na četiri strane se već vodi rasprava (i to jedan protiv svih)

Naime, vodila se polu-ozbiljna rasprava oko toga kako se u kom jeziku stavlja upitnik, i jedan učesnik je napisao drugom doslovno "hoćeš da te prijavim, pošto upitnika nema nigde?"

Drugi je na to odgovorio da je ovaj prvi nepismen, i da na kraj takve rečenice treba da se stavi tačka a ne upitnik. Onda se ispravio i rekao da bi ipak bilo bolje da upitnik ide u sredinu (?!?) te rečenice umesto zareza, pa bi rečenica glasila "Hoćeš da te prijavim? Pošto upitnika nema nigde.", što je meni zvučalo krajnje sumnjivo, jer ne vidim ništa sporno u tome da upitnik ide na kraj zavisno složene rečenice koja je po značenju očigledno upitna.

Evo da pitam Mrkalja i sve ostale koji znaju bolje od nas, ko je u pravu?

Hoćeš da te prijavim, pošto upitnika nema nigde? je potpuno pismena rečenica. E, sad, to što nekom sve rečenice treba da budu proste, drugi je problem. Neka pokuša neku dijetu.

- - - - - - - - - -

E, ali i ovako može.

"Hoćeš da te prijavim?, pošto upitnika nema nigde." sa upitnikom i zarezom u sredini, a tačkom na kraju.

Upitnik, naime, ne mora da označi kraj rečenice.

 

[Sizif]

Hvala najlepše na objašnjenju... znači da ipak ne stoji primedba da je prvobitna rečenica neispravna.