Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Ja imam jednu nedoumicu. Drugarica slaze imena za neku brosuru, a nije dobila redosled po kome treba da idu - izgleda da niko ne zeli da preuzme odgovornost da ih poredja po vaznosti.... Nebitno.
Ona je odlucila da to bude po azbucnom redu, pa nas zanima da li se prvo navodi ime pa prezime i kako se u kojem slucaju redjaju - po imenu ili prezimenu.

Ако је у питању евиденција, онда презиме па име.
 
Лингвиста Ђукановић је то у емисији о језику објаснио. (Радио Београд 2, петком од 9 до 10 ч.)
Каже да се раније у Србији нису употребљавали гласови х и ф, већ се глас х изостављао а глас ф замењивао гласом в: Стефан: Стеван, фали: вали итд.
У Речнику Матице српске, посебно оним предратним издањима, још увек стоји да се уместо "филозоф" говорило вилослов, а филозофија би, сходно томе, била вилословија,као неки наук од вила, потпуно нематеријална ствар:D'Народне песме записане у 19. веку такође помињу Вилин-дар, данашнји комплекс Хиландар.
Поводом тога, увек сам размишљала , у знак захвалности, ако се говорило "Вала!" шта је значило ? Е,вала јеси !!!? Вала, нека ти је у сласт!?
Не знам значење независне речи "вала" ,али користи се увек у значењу доброг, отприлике "свака реч му је била ваљана", као "вала, свака му је.."; "рече вала баш!" :)

Pravo da ti kažem, i meni se čini. Negde do početka 90-ih otprilike ne sećam se da sam ikad u životu čuo da neko kaže "šta hvali", a kasnije je to postalo masovno. Prvo sam mislio da je izmotavanje u pitanju, ali posle sam se uverio da neki najozbiljnije tako govore.
Исто тако нека је нова раширена "мода" да се питања почињу са Јер уместо Је л' ? Јер идеш? Јер си купио?


Успут, који је правописно правилан облик множине од речи: данак, шанац, ранац, принц , опанак, санак ?
 
Poslednja izmena:
Успут, који је правописно правилан облик множине од речи: данак, шанац, ранац, принц , опанак, санак ?

Данци, шанчеви (може и шанци), ранчеви (може и ранци), принчеви, опанци, санци. Не знам што то питаш?


Не знам значење независне речи "вала" ,али користи се увек у значењу доброг, отприлике "свака реч му је била ваљана", као "вала, свака му је.."; "рече вала баш!"

Што би рекли Војвођани, здраво јако. :)
 
Poslednja izmena:
Данци, шанчеви (може и шанци), ранчеви (може и ранци), принчеви, опанци, санци. Не знам што то питаш?
Због овог "ранци", тотално ми је накарадно звучало кад сам чула реченицу "Ајде да узмемо ранце" . као да је множина од "Ранак".
Онда сам се преслишавала да ли свака реч са завршетком на -ац има множину -анчеви (као принчеви и шанчеви), а свака реч са заврштеком на -ак има множину -анци (опанци и сл.), и видела да нема јединственог правила, па питала;)
 
Žao mi je ako je i dalje zabranjeno aktivirati stare teme, ali znam da je ova bila veoma aktivna u svoje vrijeme :)

Molio bih nekoga da mi kaže da li je istina (pravopis iz 2002. tako kaže) da je na ekavskom pravilno reći nedelja, a na ijekavskom nedjelja? Meni to zvuči logično, ali danas sam čuo da negdje nedelju smatraju za prvi dan u sedmici, a nedjelju kada žele reći "7 dana/sedmicu"..
 
Не могу више да слушам водитеље који на телевизији и радију за одвајање децимала нон-стоп говоре зарез уместо запета. Отварају ли они уопште Правопис? Да отварају уочили би да свуда стоји запета, а не зарез.

Дакле, на стр. 348. Правописа (2010) стоји:

кома: у читању децималних разломака уместо кома употребљавати нашу реч запета (''пет запета три'')
 
Ту се не говори о употреби речи зарез, но о употреби речи кома. Не постоји разлог зашто не бисмо могли имати синониме илити истознаничце. Ако ћемо бројати крва зрница зарез и запета сковане су речи, а зарез је свакако 'штокавскији' него русизам запета (< рус. запятая).
 
Poslednja izmena:
Ту се не говори о употреби речи зарез, но о употреби речи кома. Не постоји разлог зашто не бисмо могли имати синониме илити истознаничце. Ако ћемо бројати крва зрница зарез и запета сковане су речи, а зарез је свакако 'штокавскији' него русизам запета (< рус. запятая).
Није баш тако.

''Мада је нови Правопис (2003. год. – прим. Наутилус), наводећи при првом спомену двојство зарез (запета) а потом редовно зарез, дао предност зарезу, новија пракса даје предност запети (подвукао Наутилус). Социолингвистички разлози оверавају предност русизму запети над кроатизмом зарез, без обзира на то што се у српском језичком стандарду реч зарез у другим контекстима лако може употребити као део лексичке ниске порез, прирез, изрез, прорез итд.''

СРПСКИ ЈЕЗИК У НОРМАТИВНОМ ОГЛЕДАЛУ: 50 одлука Одбора за стандардизацију српског језика (2006), Одлука бр. 9 – рецензенти књиге Клајн и Пипер
 
250534_128683750545258_5129041_n.jpg
 
Јуче је лингвиста на радију два пута рекао зарез, уместо запета: за величину неког процента а затим и поменувши тачку и запету [;]. Још их је и некако важно нагласио, као да је хтео да то неко чује, да неко њим буде задовољан, или већ шта. Није му то први пут, стално он тај израз употребљава на радију, а и за латиницу се изјашњава, односно за двоазбучност а што посредно значи укидање ћирилице. Али, ми ово повезујемо са његовом националношћу (судећи по презимену), верујемо да подржава његове саплеменике који су окренули леђа Србима па се сада унајвеће лижу с Хрватима, који у својој држави укидају ћирилицу као и дотични лингвиста, а све имајући у виду колико им је значајно племство и род. Дакле, сматрамо да такав његов није случајан.

Е, Јоване Јоцо Јовановићу, редитељу, имаш ти право:

 
Pozdrav.
Trenutno spremam gramatiku za prijemni na pravnom fakultetu.
Odredjujem nekim recima Gramaticki broj i rod,i mnogo mi lose ide,a za sve te reci imam resenja(to je proslogodisnji test) ali mi ta resenja uopste nisu jasna.
Makaze(U resenju pise mnozina i zenski rod) a kako kad imaju nastavak e,a to je srednji, i nisu mi jasne ove pluralia tantum imenice msm sta tad trebam da zaokruzim?
Ordenje(u resenjima stoji jednina i srednji rod) a ja kapiram nominativ jednine je Orden znaci muski rod, i kako moze jednina.
Pa ima jos Omladina,klešta,mnostvo,kestenje, itd ostale reci cu da napisem kad shvatim ovo.
Vasa pomoc bi mi mnogo znacila, i to sto pre. Pozdrav
 
Pozdrav.
Trenutno spremam gramatiku za prijemni na pravnom fakultetu.
Odredjujem nekim recima Gramaticki broj i rod,i mnogo mi lose ide,a za sve te reci imam resenja(to je proslogodisnji test) ali mi ta resenja uopste nisu jasna.
Makaze(U resenju pise mnozina i zenski rod) a kako kad imaju nastavak e,a to je srednji, i nisu mi jasne ove pluralia tantum imenice msm sta tad trebam da zaokruzim?
Ordenje(u resenjima stoji jednina i srednji rod) a ja kapiram nominativ jednine je Orden znaci muski rod, i kako moze jednina.
Pa ima jos Omladina,klešta,mnostvo,kestenje, itd ostale reci cu da napisem kad shvatim ovo.
Vasa pomoc bi mi mnogo znacila, i to sto pre. Pozdrav

Treba da razlikuješ gramatičku množinu od logičke množine. Tebe u zadacima treba da interesuje samo gramatička. Zatim treba da se fokusiraš na imenice koje nisu jasne svima i na prvi pogled. To su:

1) pluralia tantum, tj. imenice koje postoje samo u množini (gaće, pantalone, makaze, kola u značenju vozila, pluća) i da sebi kažeš da nemaju logičku jedninu iako imaju gramatičku (kažeš sebi "ne postoji jedna gaća, jedna pantalona, jedna makaza i jedno kolo u značenju prevoznog sredstva"); izuztetno se koriste u jednini - kod sudskog patologai ćeš čuti i "pluće" za plućno krilo; za pravnike mogu biti interesantna i akta, a za studente skripta, oboje kao pluralia tantum, dok se na pomen aktova misli ili na golaće u slikarstvu ili činove u pozorišnoj umetnosti;

2) zbirne imenice kao granje, lišće, šiblje, kestenje, drveće, ordenje, kamenje, deca, paščad, telad, ženskadija, mladež, omladina, ološ, nejač koje su u gramatičkoj jednini, ali označavaju skup, dakle množinu; izuzetno mogu imati množinu - "susret dveju momčadi"; takođe imenice kao riba imaju istovetan oblik kako za jedninu, tako za zbirnu imenicu (uporedi: sg. kamen - pl. kamenovi - zb. kamenje; sg. riba, pl. ribe, zb. riba); često u poljoprivredi - prodao sam repu, orah, lešnik, pečurku, kukuruz i sl.

Klešta su (danas) u jednini, ali su postala od starijeg klešte koje je, kao i makaze pluralia tantum. Slično je sa jetrom, koja važi i kao jednina i kao pluralia tantum. Stoka je danas pluralia tantum i zbirna imenica (nema 2, 3, 4 stoke, 5 stoka), pa i kada se nekom obratiš sa "stoko jedna!", slično "ti jedna nejači umna" u smislu kategorizacije. :mrgreen: Slično, bagra:

Konsultovao sam dva rečnika i u dva rečnika različito stoji:
ȏloš m najgori, najpokvareniji sloj društva, šljam; onaj koji spada u takav sloj ljudi, pokvarenjak, bitanga.

ȍloš m pl. tantum ljudi najlošijih svojstava, najgori soj u društvu; bagra, šljam

U pitanju je dublet - ispravan je bilo koji od dva naglasna oblika.
 
Poslednja izmena:
Imam novi problem. Pisem tekst na cirilici, a pojavljuju mi se sporadicno neki latinicni nazivi i to pod navodnicima. Posto je ceo tekst radjen sa nasim navodnicima, da li i ove stvari da ostavim tako? Npr:

Године 1862. у основао је предузеће „Microsoft” и ..


Takodje me zanima sta da uradim sa stranim imenima koja su pisana u originalu. Npr:

Одиграо је меч са Xyuing Chow-om..
 
Poslednja izmena:

Back
Top