Otprilike tako Rayela. Idemo redom:
Otkako znam za sebe, aerodrom u Dubrovniku su zvali Ćilipi. To nisam izmislio, nego čuo od onih koji tu sleću i tu žive. E sad, Hrvati imaju običaj da mešaju č i ć, ali da to u ovom slučaju svi rade, zaista je čudno.
Ćezare mi je bio Ćezare, jer smo uglavnom taj italijanski poluglas do sada izgovarali kao Ć. Kao Ćićolina, jelte.
Govorim čaršaf, mada sam verovao da je ispravno i čaršav. Ali eto, pogreših.
Dekada me je zbunjivala, jer u obliku u kojem izraz korstim, a kako slušam i od drugih, upotrebljava se za vremenski period od deset nečega. Dakle, dekada je za mene mogla da bude i period od deset dana, deset meseci i deset godina, u zavisnosti od toga o čemu govorim. Ali ispade da nije baš tako.
Sankcionisanje sankcije, na neki način predstavlja dvostruku negaciju, ali sam smatrao da to nema veze sa sintagmom ''nije mi ništa''. Klajnovo objašnjenje da sankcija znači kaznu, a sankcionisanje nešto sasvim suprotno, odnosno odobrenje ili potvrdu, nije u skladu sa skromnom logikom kojom sam obdaren. Za mene to znači da je neko stavio zabranu na zabranu, odnosno da je čovek slobodan.
Iglo sam oduvek zvao iglo, čitao da piše iglo, jeo proizvode firme Iglo, a potkraj života sam saznao da je to pogrešno.
Za Čelsi sam znao da je pravilno Čelsi, ali smo Onazisa oduvek zvali Onazis, valjda po toj nekoj našoj transkripciji, pa sam to i odabrao kao rešenje, mada sam pretpostavio da je pravilno grčki Onasis. Eto, i tu sam se zeznuo.
Bilion sam znao šta je, mada bi i to moglo da bude trik pitanje pošto je ne engleskom bilion milijarda.
Za skripta sam takođe znao pravilan oblik, pošto sam ga odavno zapamtio kao nešto što mi nije delovalo smisleno.
Kod Lamborginija sam imao isti problem kao kod Onazisa. Znao sam da ga stranci zovu Lamborgini, ali ga Srblje zove Lamborđ(dž)ini, pa se ponadah da sam ubo kako se kaže na srpskom. I tu se prevarih.
Jamajčinin mi je bio Jamajčanin, jer drugačije nisam čuo i jer mi je delovalo uhu prihvatljivije od bilo koje druge varijante.
E za Tunižanina i Tunišanina mi se čini da sam skoro čitao da može i ovako i onako. Tunišanin bi bilo ispravno, ali je prihvaćeno i Tunižanin, pošto je već u širokoj upotrebi. Tako je objašnjeno tamo gde sam čitao, ukoliko nisam sanjao.
Sa hvaliti i faliti nisam imao problema.
Takođe sam znao nazive robnih marki. Mada me ne bi čudilo da smo izvršili neko prilagođavanje jeziku, pa da sam opet izvisio za odgovor.
Za picu sam takođe znao, naravno. Mada ne bih sebi dozvolio da je drugačije tražim osim za ovde ili za poneti.
Ajde, neću dalje o onome što sam znao pa ću navesti ono što valjda nisam -
Španjolku uvek nazivam Špankinjom, jer je naziv zemlje Španija, a muški stanovnik Španac. Tamo gde je zemlja Španjolska, tu sam mislio da žive Španjolke i Španjolci.
Doduše, izgleda da su sastavljači testa malo fejkovali, pošto u objašnjenju kojim se citira Klajn stoji: "Španjolka je i u srpskom običnije nego Špankinja (mada su oblici Španjolac i španjolski uglavnom zamenjeni sa Španac i španski)."
Znači možda nije baš sasvim neobično da bude i Špankinja.
Za kontoverzvno i kontraverzno sam gotovo siguran da sam nedavno čitao da može da se upotrebljava u oba oblika, s tim što je prvi preporuka.
Sve u svemu, čini mi se da su test sastavili od sijaset preporuka koje su proglasili za ispravne oblike.
)
Na stranu što sam i ja prošao sa trojkom 
ali neke stvari ne maju veze sa jezikom i pravopisom. Prvo, mesto se zove Ćilipi ili Čilipi,a to što neko zna ili ne zna kako tačno glasi toponim nema nikakve veze sa jezikom. To je glupost ravna pitanju da li je pravilno Irak ili Iran. Drugo, u poslednje vreme je ponavljano da bi očekivan oblik u srpskom bio Špankinja, ali se odomaćilo Španjolka pa se to smatra korektnim. Ali to i dalje ne znači da je Špankinja nepravilno, pa čak ni Klajn to ne kaže. Treće, da li proizvođači patika u Americi ime grčke boginje Nike izgovaraju "najk" ili "najki" stvarno nema veze sa pismenošću ni samih Amerikanaca a kamoli Srba. Četvrto, Spremam sam da branim stav da je "Jamajčanin" ispravno pred Klajnom i pred Bogom Ocem. Svako zna da su imenice koje označavaju žitelja nekog mesta stvar konvencija i ničega drugog a ja u životu nisam čuo nekoga da kaže "Jamajkanac" osim u zaebanciji. Ko ima problem sa ovim gledištem neka sebi objasni zašto je stanovnik Barajeva - Barajevac, a stanovnik Sarajeva nije Sarajevac. Peto, "pica koju možete da ponesete" je obično profesorsko izdrkavanje čak mnogo gluplje od onog da se kaže "kraj telefona je" a ne "na telefonu je".
