Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Наутилус:
И шта ти изиграваш овде са писањем час латиницом, час ћирилицом! Подједнако је то антисрбски као и кад би писао само латиницом.
Kliknite za proširenje...
Знам да би ти био најсрећнији када би радио за неким шалтером на коме се издају потврде о томе ко је добар Србин, али нема таквог шалтера. :bye:

- - - - - - - - - -

Rayela:
Prvo sma pomislila da mu je zasmetalo da ta voditeljka u jednoj recenici kaze porevodilac, a u drugoj prevoditeljka..
To bi i meni zasmetalo jer bi trebalo biti dosledan pa govoriti ili jedno ili drugo jer je ocigledno i jedno i drugo jos uvek prihvatljivo.
Ali ne, njemu smeta nesto sasvim deseto , a to sa jezickim nedoumicama nema dibiduZ nikakve veze.
Sada se on vraca na cirilicu, a to ovde i nije tema.
Kliknite za proširenje...


И отоме би могло да се разговара. Околност да се избегава реч преводилица (јер звучи смешно) као женски род за преводилац и да се алтернација тражи у речи преводитељка, изведној од преводитељ (која се уопште не употребљава), говори у прилог томе да је реч о насиљу над језиком.
 
Poslednja izmena:
Bastiani:
И отоме би могло да се разговара. Околност да се избегава реч преводилица (јер звучи смешно) као женски род за преводилац и да се алтернација тражи у речи преводитељка, изведној од преводитељ (која се уопште не употребљава), говори у прилог томе да је реч о насиљу над језиком.
Kliknite za proširenje...

Ne bih ja u ovom slučaju išao tako daleko, do jezičkog nasilja jer i oblik sa sufiksacijom -telj, u srpskom jeziku-sistemu, jednako je pravilan kao i oblik na -lac (odatle gledateljka, čitatelji pored čitaoci itd.). Zdrugestrane, kad pogledaš u prošlost, vidiš da su ženska zvanja bila jasno označena kada se osećala potreba za tim (glumica, spisateljica, doktorka, zubarka) pa mislim da nema potrebe da se diže tenzija nad potrebom stvaranja tih oblika kada je potrebno u jednoj reči koja predstavlja zanimanje istaći pol osobe, ali ne po svaku cenu; dakle, mislim da ženski oblik iliti ženski rod zanimanja treba da postoji u jeziku, ali da se ne upotrebljava idiotski kao npr. "diplomci i diplomkinje Megatrenda", "nezaposleni psiholozi i psihologinje". Ali mislim, ako predstavlja dodatnu informaciju, ako ti žena kaže da je bila kod ginekologa, a ti želiš da se obavestiš da li je u pitanju "on" ili "ona" moraćeš da postaviš potpitanje, što neće biti slučaj ako čuješ da je bila kod ginekologinje; mislim, ima boljih primera. Mislim da ne treba imati otpor prema ženskim oblicima zanimanja, kao i obrnuto ("medicinski brat", "švalac" mesto šnajder, "perilac" i sl.). Naprosto, stvar je navike - npr. danas nam je sasvim običan rusizam :think: spisateljica jer je onaj udosleđeniji "piskinja - piškinja" :think: malo neadekvatan (poznat mi je primer gde deca nastavnicu predmeta "ustav" zovu "ustaškinja").

Takođe, ne bi bilo loše da se u neformalnoj upotrebi uvede ženski oblik srpskih prezimena sa tipičnom sufiksacijom (-ić, -ac i sl.) jer on u našem jeziku postoji - od -ić je -ica, od -ac je -ka itd.
 
Mrkalj:
Ne bih ja u ovom slučaju išao tako daleko, do jezičkog nasilja jer i oblik sa sufiksacijom -telj, u srpskom jeziku-sistemu, jednako je pravilan kao i oblik na -lac (odatle gledateljka, čitatelji pored čitaoci itd.). Zdrugestrane, kad pogledaš u prošlost, vidiš da su ženska zvanja bila jasno označena kada se osećala potreba za tim (glumica, spisateljica, doktorka, zubarka) pa mislim da nema potrebe da se diže tenzija nad potrebom stvaranja tih oblika kada je potrebno u jednoj reči koja predstavlja zanimanje istaći pol osobe, ali ne po svaku cenu; dakle, mislim da ženski oblik iliti ženski rod zanimanja treba da postoji u jeziku, ali da se ne upotrebljava idiotski kao npr. "diplomci i diplomkinje Megatrenda", "nezaposleni psiholozi i psihologinje". Ali mislim, ako predstavlja dodatnu informaciju, ako ti žena kaže da je bila kod ginekologa, a ti želiš da se obavestiš da li je u pitanju "on" ili "ona" moraćeš da postaviš potpitanje, što neće biti slučaj ako čuješ da je bila kod ginekologinje; mislim, ima boljih primera. Mislim da ne treba imati otpor prema ženskim oblicima zanimanja, kao i obrnuto ("medicinski brat", "švalac" mesto šnajder, "perilac" i sl.). Naprosto, stvar je navike - npr. danas nam je sasvim običan rusizam :think: spisateljica jer je onaj udosleđeniji "piskinja - piškinja" :think: malo neadekvatan (poznat mi je primer gde deca nastavnicu predmeta "ustav" zovu "ustaškinja").
Kliknite za proširenje...
Nije sporno da je oblik sa -elj potpuno pravilan.

Reč je o tome da je uobičajeni završetak koji u srpskom jeziku označava vršioca radnje -ac odnosno -lac. Iz nekog razloga, kao pandan imenicama koje označavaju vršioca radnje na -lac nije se razvio ženski oblik na -ica (koji bi se po svemu dao očekivati). Tako nećemo reći varilica (od varilac), ronilica (od ronilac), davalica (od davalac), čitalica (od čitalac), branilica (od branilac), nosilica (od nosilac) itd. Takve reči bi nam bile čudne pa i smešne i zanimljivo bi bilo istražiti zašto je to tako, a možda je deo odgovora u tome što reči ovog tipa u srpskom jeziku su namenjene da označavaju napravu (kosilica, hranilica, bušilica itd.) a ne ljudsko biće. Dakle, jezik, u svome procesu nastajanja i razvoja nije predvideo potrebu za određenim tipom reči i te reči su imenice ženskog roda koje označavaju vršioca (a ne vršilicu :) ) radnje. Sam jezik nam je, dakle, uskratio mogućnost da obrazujemo te imenice ženskog roda na način koji bi bio u skladu sa morfološkom prirodom tog jezika.

Zbog toga, kada nam se ukaže potreba, imenice ženskog roda koje označavaju vršioca radnje gradimo na zaobilazan način. To je potpuno legitimno i opravdano u mnogim slučajevima (čitalac/čitateljka odn. čitateljica, itd.), s tim da treba imati na umu da je ipak reč o jezičkom inženjeringu koji se ogleda u tome da je reč o dvostrukom sufiksu - za vršioca radnje (-elj, i za ženski rod -ka/-ica). Primena takvih reči naglašava nasilje nad jezikom onda kada upotreba imenice ženskog roda nije potrebna (to sam hteo da kažem), a to su slučajevi kada se navodi zanimanje određene osobe bez potreba da se naznači i njen pol, a takav je bio aktuelni primer u kome je sama osoba sebe označila kao prevodioca, smatrajući očito u ovom kontekstu nebitnim što je ženskoga pola.

Ekstremne feministkinje i uopšte levi liberali su se poslednjih decenija dali u prekrajanje kolektivne svesti koristeći jezik kao sredstvo, i to tako što okolnost da su imenice koje označavaju zanimanja najčešće gramatičkog muškog roda proglašavaju za recidiv naše patrijarhalne prošlosti (što je bez sumnje tačno) sa kojom je potrebno da se obračunamo u našim glavama. Tako sa jezičkog prelazimo na politički teren. Stvar nije bezazlena, zato što levi liberalizam redovno u svom ekstremnom obliku završava u totalitarizmu, a gde ćeš veći totalitarizam od toga kada grupa ljudi pretenduje da menja jezik kojim govoriš zbog toga što to smatra načinom na koji će biti promenjena i tvoja (patrijarhalna) svest.

Razume se, kada bi nasleđena upotreba jezika bila u grubom neskladu sa stanjem stvari (kao u slučaju "medicinska sestra/brat") onda je zahvat u jeziku potpuno opravdan, ali to nije naš slučaj jer "brat" je imenica prirodnog muškog roda, dok mi pričamo o imenicama kod kojih se prirodni i gramatički rod (nasilno) izjednčavaju. (Zbrka sa prirodnim i gramatičkim rodom imenica je dovela dotle da je neko, u podsmehu, predložio da se imenica "babica" u slučajevima kada taj posao obavlja muškarac promeni u "dedica". :D ) Drugim rečima, reći za muškarca da je "sestra", makar i medicinska, ne prepoznajemo kao istu stvar kao kada za ženu kažemo da je "prevodilac".

I tako dalje, možemo o tome do mile volje, ali postoje mnogi primeri koji su slučaj za sebe (kao "spisateljica", koja je nije isto što i "ženski pisac" kao što ni "spisatelj" nije isti što i "pisac"), ma koliko oni/one koji tu reč koriste to podrazumevali/podrazumevale. :) Reč "švalac" sam potpuno siguran da se neće primiti zbog sličnosti sa rečju "švaler", koja znači nešto sasvim drugo ;) a i zbog toga što ne vidim nasušnu potrebu pored postojeće reči "krojač" (makar mi je jasno da postoji izvesna razlika u nijansi).
Mrkalj:
Takođe, ne bi bilo loše da se u neformalnoj upotrebi uvede ženski oblik srpskih prezimena sa tipičnom sufiksacijom (-ić, -ac i sl.) jer on u našem jeziku postoji - od -ić je -ica, od -ac je -ka itd.
Kliknite za proširenje...

Ovo nisam razumeo. Da li misliš da bi, recimo, Ivana Zagorac trebalo da bude "Ivana Zagorka"? A Ivana Milić "Ivana Milica"?:think:
 
Bastiani:
A je li Rajelo ili Rajela? ;) Kako bi rekli u Zaječar?
Kliknite za proširenje...
U Zajecar bi rekli Dragano, Gordano, Rajelo, al u prestoLnicu kazu Gordana, Dragana, Rajela.

Medjutim i u Zajecar sada vikaju sa a.
Moj muz ( Nemac) pokapirao je da kao "seljacki" to sa "o" na kraju, a onda kad hoce da me ziFcira zove me ( a razvuce i drugi slog ko moja poc,baba) ...daaano:D
Nego sad ( se) stvarno pitam da li je o ili "a" pravilno?
 
Rayela:
U Zajecar bi rekli Dragano, Gordano, Rajelo, al u prestoLnicu kazu Gordana, Dragana, Rajela.

Medjutim i u Zajecar sada vikaju sa a.
Moj muz ( Nemac) pokapirao je da kao "seljacki" to sa "o" na kraju, a onda kad hoce da me ziFcira zove me ( a razvuce i drugi slog ko moja poc,baba) ...daaano:D
Nego sad ( se) stvarno pitam da li je o ili "a" pravilno?
Kliknite za proširenje...

More sve se to propedeRIsalo.
Sa akcentom na RI. ;)

Nego vidiš kako se otvori komunikacija kad čovek ume da postavi pravo pitanje. :)
 
Rayela:
Tako je. Fioci, ne fijoci.

Piše se fioka.

Dativ je fioci. Deminutiv i hipokoristik je fiokica i fiočica.
U Rečniku Matice srpske postoji reč ladica koja znači isto što i fioka



Zasto mi ne koristimo ovu lepu slovensku rec za fioku? Pretpostavljam zato sto mislimo da je hrvatska pa iz nekog inata?
Kliknite za proširenje...

A i ona knigu, kako ko hoće piše. Nađe se Robinzon Kruso i Robinson Kruso. :think:
 
Данас је лингвиста Владо Ђукановић у емисији Пут у речи (Радио Београд 2) десетак пута поновио реч зарез, у смислу одвајања децимала: нула зарез девет... - уместо препорученог запета.
Није чудно што се такав лингвиста изјаснио на телевизији за латиницу као будућег писма србског језика!

Кома: у читању децималних разломака уместо кома употребљавати нашу реч запета (''пет запета три'')
(Правопис, 2010; стр. 348)
 
Наутилус:
Данас је лингвиста Владо Ђукановић у емисији Пут у речи (Радио Београд 2) десетак пута поновио реч зарез, у смислу одвајања децимала: нула зарез девет... - уместо препорученог запета.
Није чудно што се такав лингвиста изјаснио на телевизији за латиницу као будућег писма србског језика!

Кома: у читању децималних разломака уместо кома употребљавати нашу реч запета (''пет запета три'')
(Правопис, 2010; стр. 348)
Kliknite za proširenje...

Ма да, чим каже зарез уместо запета то значи да је за латиницу, а сигурно је и масон.
 
Rayela:
Tako je. Fioci, ne fijoci.

Piše se fioka.

Dativ je fioci. Deminutiv i hipokoristik je fiokica i fiočica.
U Rečniku Matice srpske postoji reč ladica koja znači isto što i fioka



Zasto mi ne koristimo ovu lepu slovensku rec za fioku? Pretpostavljam zato sto mislimo da je hrvatska pa iz nekog inata?
Kliknite za proširenje...
Ja sam je uglavnom koristio, kao i mnoge druge reči koje se u Srbiji manje koriste. Koristi se u tzv. zapadnoj varijanti srpskog jezika, a ta varijanta se govori već na 100 km od Beograda.
Verujem da je jedan od razloga zašto ne koristimo naše reči baš taj što ih koriste Hrvati. Imamo taj neki mazohistički poriv da se pod određenim uslovima odričemo sopstvenog. To nam se desilo sa delom naroda koji se moli drugačije, a dešava se i sa jezikom.
Hrvati su čak i uz novogovor sačuvali srpski jezik više nego mi. Govore čistiju varijantu nekadašnjeg zajedničkog jezika.



Наутилус:
Данас је лингвиста Владо Ђукановић у емисији Пут у речи (Радио Београд 2) десетак пута поновио реч зарез, у смислу одвајања децимала: нула зарез девет... - уместо препорученог запета.
Није чудно што се такав лингвиста изјаснио на телевизији за латиницу као будућег писма србског језика!

Кома: у читању децималних разломака уместо кома употребљавати нашу реч запета (''пет запета три'')
(Правопис, 2010; стр. 348)
Kliknite za proširenje...
Da, govorim zarez, vrlo retko koma, a samo za pušku kažem da je zapeta. Tako sam od matere naučio, ona od svojih roditelja, a oni od predaka koji su pravili zareze na kori drveta kao prva pismena. Svi koji bi da mi ospore pravo na upotrebu reči mogu da mi se napasu muda.



Rayela:
Da li verujete i da li ste ikada culi, citali da je mnozina od imenice kombi = kombija, a od imenice medij = medija?
Kliknite za proširenje...
Nisam siguran da razumem pitanje. Kako još može da se kaže osim ''potrebna su nam dva kombija za selidbu''?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zdravica i zdravičarenje
Odgovora
4
Pregleda
211
Plant
P
S
Pozorište "Biće bolje" i Zoran Radmilović
Odgovora
3
Pregleda
185
Majstor Života
Majstor Života
S
Književnost "Imati i nemati" - Momo Kapor (audio snimak)
Odgovora
0
Pregleda
200
Soradze
S

Back
Top