Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Реч ансамбл се акцентује на другом слогу. Због чега је одступљено од правила да у србском језику речи не могу да буду акцентоване на последњем слогу?
Зато што је у питању француска реч ensemble што значи заједно, скупа... А у француском је акценат искључиво на последњем слогу. Има још таквих речи, на пример антре (предсобље).

Занимљивије је питање зашто речи које се завршавају на -нт акцентујемо врло често (или искључиво) на последње слогу и то не осећамо као противно природи нашег језика. На пример реч пацијент коју већина свакако изговара на такав начин.

У последњих петнаестак година се то мало променило захваљујући спикерима на телевизији (пре свега РТС-у), али до тог времена није било ништа необично да се наглашава дириГЕНТ, команДАНТ, калаДОНТ, доктоРАНТ, квоциЈЕНТ... Па и данас ћемо свакако пре рећи политиКАНТ, а полиТИкант евентуално ћемо чути само на телевизији и радију, и питање је колико је то исправно.
 
Зато што је у питању француска реч ensemble што значи заједно, скупа... А у француском је акценат искључиво на последњем слогу. Има још таквих речи, на пример антре (предсобље).
Али, ти управо овим примером побијаш своје објашњење да је то зато што реч долази из француског, ова се акцентује на првом слогу, АНтре.
 
Али, ти управо овим примером побијаш своје објашњење да је то зато што реч долази из француског, ова се акцентује на првом слогу, АНтре.
Ja kažem anTRE i u mojoj porodici se tako govorilo i mislim da se ranije moglo češće čuti tako, ali vremenom se verovatno odomaćilo tako kao što ti kažeš. Tako da si u pravu, to nije dobar primer.

Malo je bolji primer naziv vina šardoNE, mada se i to često kaže šarDOne. Ali još bolji primer je reč taberNAKL. Tu imamo akcenat na poslednjem slogu mada nisam mogao da pronađem potvrdu da je reč stigla iz francuskog, iako sam prilično siguran da jeste.

Činjenica je da su neke francuske reči koje su ušle u sprski gubile akcenat na poslednjem slogu kako se njena upotreba širila i nestajala svest o njenom poreklu. Takve su reči demarš i itinerer na primer. U skladu sa tim, francuske toponime (za koje postoji jasna svest da su francuske reči), vrlo često izgovaramo s akcentom naposlednjem slogu, čak i kada bi našem naglašavanju bilo prirodnije da bude drugačije. Na primer Sen-DEni, Sent-EtJEN, OVERNJ, MiLUZ, KuršeVEL, KlerMON-FeRAN itd.

Ono što je zanimljivo, a tako je i u primeru koji tebe zanima, u rečima koje su usvojene u srpskom najviše je akcenat na poslednjem slogu sačuvan u rečima koje se završavaju na dva suglasnika. Zašto je tako, qui sait? ;)
 
Poslednja izmena:
Umesto luckasto, da li treba pisati ludskasto, budući da nema jednačenja po zvučnosti u paru ds?
Размишљам. :think:

Група дс углавном настаје када неки предлог (пред, под, од, над) нађе испред речи која почиње на с-. Што значи да су такве речи заправо сложенице. Па једначења нема јер постоји потреба да предлог у конкретној речи остане сачуван и видљив. Реч луцкаст није таква.
 
Umesto luckasto, da li treba pisati ludskasto, budući da nema jednačenja po zvučnosti u paru ds?

Уствари, кад сам размислио, група дс у овом случају и не постоји. Луцкаст долази од лудкаст, и медијално -с- не постоји, као што не постоји у речима бледкаст/блеткаст, смеђкаст/смећкаст, слаткаст итд. Имамо -с- у примеру женскаст, али морамо претпоставити да је женскаст дошло од женска а не од жена у којем случају би могло бити и женаст.

Ипак, остаје отоврено питање одакле онда -ћ- у речи жућкаст. Каже се и жуткаст, али чешће жућкаст. Подсетићемо, слово Ћ настаје тако што се смешају глас Т и веома умекшани глас С. Да ли жућкаст долази од жутскаст, не знам, али не видим одакле би се то С ту створило.

Битно за нашу причу је да ови придеви са медијалним -к- су нека врста деминутива међу придевима, они означавају да нека ствар има особину у мањој мери него што би то било без медијалног -к-, на пример: рићкаст наспрам риђаст, блескаст наспрам блесаст, руменкаст наспрам румен(аст) итд. Као такви они су врло подеси за испољавање емпатије у говору.

Реч луцкаст је специфична. Њена основа - луд - означава нешто недвосмислено негативно, док реч "луцкаст" заправо најчешће означава симпатију. Другим речима, луцкаст није неко ко је мање луд, него неко ко је заправо љубак у својој необичности. Слободан сам да претпоставим да је луцкаст настало од лудкаст као резултат тепања деци тим пре што глас Ц у српском језику најчешће се појављује у деминутивима. Томе је можда припомогло и то да облик луткаст (који би се очекивао због једначења сугласника) није био на располагању јер та реч у српском језику значи нешто друго.
 
Шта то тера људе да пишу нову реч иза тачке или зареза без одвајања??
Приметио сам овде велики број људи раде то! Ама то ми изгледа као да неко стави кравату, а испод шета у гаћама на јавном месту? Шта то тера људе да шетају у гаћама јавно а да при том мисле да је то нормално?

Мени се то гади када видим некога ко је завршио Први разред ОШ да пише реч после тачке или зареза без одвајања??? Тако сам одлучио да на такве постове не одговарам. Разлог: ако та особа не зна толико мало, онда свакако није вредна мог времена.

Да додам: једном сам одлучио да некоме скренем пажњу на то, и тај није хтео да прихвати моје савете, него је још стао да с љути и да доказује како је то сасвим у реду?? Е, ту ми се смучило све. Дакле, они то раде јер мисле да шетање у гаћама на јавном месту је сасвим у реду?
 
Шта то тера људе да пишу нову реч иза тачке или зареза без одвајања??
Приметио сам овде велики број људи раде то! Ама то ми изгледа као да неко стави кравату, а испод шета у гаћама на јавном месту? Шта то тера људе да шетају у гаћама јавно а да при том мисле да је то нормално?

Мени се то гади када видим некога ко је завршио Први разред ОШ да пише реч после тачке или зареза без одвајања??? Тако сам одлучио да на такве постове не одговарам. Разлог: ако та особа не зна толико мало, онда свакако није вредна мог времена.

Да додам: једном сам одлучио да некоме скренем пажњу на то, и тај није хтео да прихвати моје савете, него је још стао да с љути и да доказује како је то сасвим у реду?? Е, ту ми се смучило све. Дакле, они то раде јер мисле да шетање у гаћама на јавном месту је сасвим у реду?


Postavi temu na Lingvistici, sa PDF Politika nema nikakve veze, a i ja znam ljude koji tako pisu, medjutim meni to ne smeta niti uopste
obracam paznju. Ima ljudi koji recenicu pocinju i malim slovom, namerno ne stavljaju nikakvu interpunkciju i sta sad?
 
Postavi temu na Lingvistici, sa PDF Politika nema nikakve veze, a i ja znam ljude koji tako pisu, medjutim meni to ne smeta niti uopste
obracam paznju. Ima ljudi koji recenicu pocinju i malim slovom, namerno ne stavljaju nikakvu interpunkciju i sta sad?

Ја мислио да сам поставио тему на пдф Књижевност? Омашка.

Е, сад,
писање малим словом није одраз неписмености. И ту је разлика. Али, ПИСМЕН човек НИКАД неће почети нову реч после тачке или зареза без одвајања! НИКАД! А можда ни тад. Многи програмери, као и интернет сајт дизајнери почињу реченицу малим словом. Зато јер су тако навикли, јер HTML document подржава да све буде малим словима. Не оправдава граматичку грешку, али не указује на неписменост. Међутим састављање речи иза тачке или зареза, је НЕПИСМЕНОСТ! Шетња у гаћама на јавном месту.

Ништа то не би било страшно да нисам видео огроман број њих што тако раде??
Ја то не узимам лично и немам ја проблема са тим све док ја сам не радим тако.
Мој став је да на такве коментаре не одговарам. Разлог: дотични не заслужује моје време јер овај вид комуникације подразумева минимум образовања.
 
Не употребљава се више ЗАРЕЗ, сада је ЗАПЕТА! Отвори Правопис и видећеш да свуда стоји ЗАПЕТА.

Не постоји Правопис који би се могао сматрати обавезујућим. Тај обичај писаца Правописа да стално изнова уче људе како треба да говоре/пишу је арогантан и иритирајући.

Иначе немам ништа против запете.
 
Molio bih dobronamerne za objasnjenje u vezi : "srbski" i "srpski". Ako se postuje pravilo izjednacavanje po zvucnosti zasto se krsi pravilo ( po mom misljenju veceg znacaja) da se koren reci ne menja jer promenom se menja kompletno znacenje reci..

-srb + in , srb + ski
-srb + in , srp + ski

Ne mogu da citam svih 149 strana a obrazlozenje, da je lakse izgovoriti srpski ako ponavljamo 10-ak puta uzastopno, nerazumljivo. Meni, pored pravila o ne menjanju korena reci, slovo B zvuci prirodnije.
 
E može li objašnjenje između dve radnje: događa se i dešava se?
aa.gif
 
Molio bih dobronamerne za objasnjenje u vezi : "srbski" i "srpski". Ako se postuje pravilo izjednacavanje po zvucnosti zasto se krsi pravilo ( po mom misljenju veceg znacaja) da se koren reci ne menja jer promenom se menja kompletno znacenje reci..

-srb + in , srb + ski
-srb + in , srp + ski

Ne mogu da citam svih 149 strana a obrazlozenje, da je lakse izgovoriti srpski ako ponavljamo 10-ak puta uzastopno, nerazumljivo. Meni, pored pravila o ne menjanju korena reci, slovo B zvuci prirodnije.
А како је то промењено "комплетно значење речи"? Придев "српски" је присвојни придев од именице "Срби", а које је то друго значење које те доводи у забуну?
 

Back
Top