Umesto luckasto, da li treba pisati ludskasto, budući da nema jednačenja po zvučnosti u paru ds?
Уствари, кад сам размислио, група
дс у овом случају и не постоји. Луцкаст долази од лудкаст, и медијално -с- не постоји, као што не постоји у речима бледкаст/блеткаст, смеђкаст/смећкаст, слаткаст итд. Имамо -с- у примеру
женскаст, али морамо претпоставити да је
женскаст дошло од
женска а не од
жена у којем случају би могло бити и
женаст.
Ипак, остаје отоврено питање одакле онда -ћ- у речи
жућкаст. Каже се и
жуткаст, али чешће
жућкаст. Подсетићемо, слово Ћ настаје тако што се смешају глас Т и веома умекшани глас
С. Да ли
жућкаст долази од
жутскаст, не знам, али не видим одакле би се то С ту створило.
Битно за нашу причу је да ови придеви са медијалним -к- су нека врста деминутива међу придевима, они означавају да нека ствар има особину у мањој мери него што би то било без медијалног -к-, на пример: рић
каст наспрам риђаст, блес
каст наспрам блесаст, румен
каст наспрам румен(аст) итд. Као такви они су врло подеси за испољавање емпатије у говору.
Реч луцкаст је специфична. Њена основа - луд - означава нешто недвосмислено негативно, док реч "луцкаст" заправо најчешће означава симпатију. Другим речима, луцкаст није неко ко је мање луд, него неко ко је заправо љубак у својој необичности. Слободан сам да претпоставим да је луцкаст настало од лудкаст као резултат тепања деци тим пре што глас Ц у српском језику најчешће се појављује у деминутивима. Томе је можда припомогло и то да облик луткаст (који би се очекивао због једначења сугласника) није био на располагању јер та реч у српском језику значи нешто друго.
