Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Cayca]

Ne vidim zašto ne bi mogao da kaže lele. Može da mu doda ono čuveno qq, a ja bih najradije upotrebila ajoj.

 

[Tamarela]

qq lele
ili neka kaze 'nako, bas po naski: tesko je u p.m.

 

[Kurt2]

Auuu... interesantnо pitanje...
Pa znam da Banjalučani (valjda se tako kaže stanovnik Banja luke) kažu "Ajoooj". Kod nas bi možda mogla ova reč sa početka mog posta... meni "lele" zvuči... pa da, zvuči malo "neprikladno" za književni srpski, tako da je možda bolje "auuuu"...

 

[Joliva]

Нишлије кажу и овако : '' А, бе, лееелеее ! '' .
Лесковчани и Пироћанци кажу : '' Лелее , Бошке ! '' или '' Бошке слатке ! ''.
Лалама је све потаман , па и немају неку реч којом изражавају нешто јако тешко...
Ми Ваљевци бисмо рекли : ''Јој, море, како је ово тешко, Бог те вид'о ! '' , нпр. У суштини,много је више псовки, а и оне су део језика. Шта да се ради .

 

[havalius]

Imam jedno pitanje: od kada se umesto DOBRO DOŠLI piše DOBRODOŠLI i ko je to smislio. Isto i kada je u pitanju JE L', tj. JEL'.
Ozbiljno pitam. Zanima me kakva argumentacija stoji iza ovakvih pravopisnih promena.

 

[Cayca]

Ne znam da je došlo do bilo kakve zvanične promene (mada je Pravopis koji ja imam star celih deset godina). Mislim da je pre u pitaju neznanje osoba koje tako pišu.
Dobro došli se uvek pisalo odvojeno kada je u pitanju pozdrav (Dobro nam došao!), a spojeno kao pridev (Svaki predlog je dobrodošao.).
Li se spojeno piše u ali, ili, negoli, a kamoli, nekmoli, toli, kadli i jelte.

Što se skraćenog oblika tiče, Pravopis koji ja imam (iz 1997.) kaže: "je li (pitanje i uzrečica; razg.: jel', jelte, jelda)" i upućuje na tačku 63.c u kojoj, između ostalog piše: "...Odvojeno se piše i uzrečica je li, ali u množinskom obliku spojeno: jelte..."
Ivan Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica (iz iste godine) pak kaže: "je li; skraćeno je l'; je l' da; je l' te."

Volela bih da mi neko ko ima novija izdanja ovih priručnika kaže da li se i u njima autori razmimoilaze po pitanju pisanja ovog skraćenog oblika.

 

[Cayca]

ja bih zeleo da stavim alku na levo uvo ne znam samo da li bi mi stojalo ...

ima li neko slike ...

Moj bold. Ajooooj.

 

[bojan p]

Možda je planirao da stavi alku na uvo dok je u ležećem položaju, pa nije siguran da li će nastaviti da mu stoji na uvetu kada bude ustao?

 

[havalius]

Cayca, hvala na odgovoru. Ali, kako to da dva autora različito propisuju pravopis? Jesu li oba pravopisa zvanično prihvaćena?

 

[Lexa]

E, ljudi, razočarAnje ili razočarEnje? Svađam se, malo...

 

[Cayca]

I jedno i drugo je pravilno po Pravopisu, a Klajn daje prednost varijanti sa A.

 

[MadonnaGirl]

ja dajem prednost varijanti sa E

 

[bojan p]

Naravno da fali i plomba je ispravno.

 

[Sokolica_M]

Ovako: da li ste znali da je ispravnije reći ''Bio sam na žurki'' nego ''na žurci''?
Tako su nas učili i ja im verujem...

 

[Kurt2]

Hmmm... stvarno čudno... to mu dođe sibilarizacija, ne znam zašto se ona ovde ne bi izvodila... meni i dalje više ima smisla žurki, možda bi samo moglo kao prihvatljivo oba da se prihvate, ali samo žurci...

I ja imam pitanje nevezano za prethodnu, da kažem "nedoumicu": šta se u srpskom jeziku kod brojeva koristi za odvajanje nula (radi preglednosti), a šta za odvajanje celobrojnog dela od decimalnog? Znači, gde se koristi zarez, a gde tačka? Valjda ste me razumeli...

 

[bojan p]

Koristi se decimalni zarez, a tačka se koristi za odvjanje hiljada (grupe od po tri cifre).

 

[Kurt2]

Ok, to me je interesovalo... hvala!

 

[Sokolica_M]

Još jedna stvar dok sam danas raspoložena za jezik.
Pojedini profesori na fakultetu nam ukazuju često na to da je neispravno reći ''Slažem se'', jer se slažu daske i cigle, ali ne i ljudi... Mada je taj izraz toliko ukorenjen da ga je nemoguće izbaciti... Ipak, jezički je finije reći: ''Delim tvoje mišljenje'', ''Saglasan/saglasna sam'' i tome slično...
A ja povodom te priče napravila sam jednu šalu sa svojim kolegama, pa im tako nekad kažem: ''Hajde da se slažemo!''

 

[Joliva]

'' Сагласна сам '' , у реду.
Али, лингвистичари увек кажу да је правилније рећи краћи облик; не треба превише комликовати ствари . Онда је то клише, па делује мало отрцано.
На пример : '' дати некоме своју подршку '' - подржати некога;
или : '' издати саопштење '' , уместо '' саопштити '' .

 

[Hellen]

Pojedini profesori na fakultetu nam ukazuju često na to da je neispravno reći ''Slažem se'', jer se slažu daske i cigle, ali ne i ljudi... Mada je taj izraz toliko ukorenjen da ga je nemoguće izbaciti... Ipak, jezički je finije reći: ''Delim tvoje mišljenje'', ''Saglasan/saglasna sam'' i tome slično...
A ja povodom te priče napravila sam jednu šalu sa svojim kolegama, pa im tako nekad kažem: ''Hajde da se slažemo!''

Понекад ме неривра то претерано језичко ''чистунство''. ''Слагати се'' нема само једно једино значење....и безвезе ми је буквализовати ту реч у сваком контексту. По тој логици могли бисмо се питати како се то ''дели'' нечије мишљење, на колико делова?

 

[Sokolica_M]

Dođe mi da se razmislim - znam da se može pisati i Banjaluka, ali i Banja Luka. Ali, kad je u pitanju datiiv i lokativ - normalno, piše se Banjaluki, ali ako smo se koristili udvojenim pisanjem, možda treba svaku imenicu posebno deklinirati. Prema tome - Banji Luci... Ili možda čak - Banjoj Luci. Negde sam ovde čula i ostalo mi je urezano. Na nekoj od televizija...
Pogledaću pravopis... Ili neka neko kaže šta misli...

 

[Kurt2]

A da li pomoćni glagol morati uvek mora da se koristi lično? Znači, da se menja po licima? Ja moram, ti moraš, on mora... da li jednostavno može ja mora nešto da... ?

 

[Cayca]

I Pravopis i Klajn kažu:
Banjaluka (gen. Banjaluke, dat. Banjaluci), Banjalučanin, Banjalučanka, Banjalučanki, banjalučki
danas retko Banja Luka (gen. Banje Luke, dat. Banjoj Luci), Banjolučanin, Banjolučanka, Banjolučanki banjolučki.

@Kurt2
Mislim da ne možeš reći ja mora da idem ili ja mora da skuvam ručak (zvuči mi pravilno koliko i ja ide i ja skuva ručak), ali znam da je bezličan oblik moguć u konstrukcijama ti mora da si lud ili to mora da je bilo preskupo. Dakle ličan kada je u kombinaciji sa drugim glagolom, a bezličan kada ga prati pridev. Ispravite me slobodno ako grešim.

 

[Sokolica_M]

Šta mislite o tendenciji koja se pojavljuje da se sve imenice koje označavaju zanimanje pojavljuju i u muškom i u ženskom rodu, a pri tom mislim na one koje do sada nisu bile uobičajne?
Npr, čula sam da se neki zalažu da ženska osoba koja je, recimo, prodekan za nastavu, dobije titulu ''prodekanica''.
Večni spor oko titule ''sudija''...
Pa ne znam već šta, ne mogu da se setim...

 

[Hellen]

Ја мислим да је то насиље над језиком, али женске групе имају, у неку руку логично, објашњење зашто инсистирају на томе да буду: психологиње (или психологице), педагогиње (педагогице), адвокатице, водичице, професорке, министарке, председнице.... Кажу да је у питању рад на промени свести у нашем народу, на прихватању да та занимања нису привилегија само мушког пола.

Е сад, ако буде нека ''генерална секретарица'' Уједињених нација, да ли ће она кувати кофи, или ће бити наследница оног Кофи Анана?

(Мени лично, иначе, све то рогобатно звучи. Ја сам професор и не осећам се ништа мање женствено зато што ми на дипломи не пише ''професорица''.)