Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Tuganadlanu]

То, или показатењ да је оно на шта се одговара поптуно безвредно и у суштини не заслужује одговор.

Pa kad tebi smeta da postoje Srbi van tvoje zamišljene pećine , svakako je logično da ti je sve bezvredno i ne zaslužuje odgovor.

 

[Sousuke Aizen]

pozdrav! da li se kaže ''o prste'' ili ''od prste'', npr u rečenici ''trlja gitaru o/od prste''?

 

[Sousuke Aizen]

i da,šta je odgovor na pitanje iz ankete,kako je pravilno, prvo lice prezenta glagola ''biti'', ''jesam'' ili ''budem''?

 

[Mrkalj]

pozdrav! da li se kaže ''o prste'' ili ''od prste'', npr u rečenici ''trlja gitaru o/od prste''?

O prste. Bolje prste o gitaru.

- - - - - - - - - -

i da,šta je odgovor na pitanje iz ankete,kako je pravilno, prvo lice prezenta glagola ''biti'', ''jesam'' ili ''budem''?

budem

jesam/sam *bjesti (je umesto jata)

 

[Сребрена]

pozdrav! da li se kaže ''o prste'' ili ''od prste'', npr u rečenici ''trlja gitaru o/od prste''?

Опрости, никако не разумем ову реченицу, ако би хтео да ми је објасниш, била бих ти захвална.
Ако неко "трља гитару о прсте", то значи да држи прсте непокретно а гитару помера горе-доле или лево-десно или кружно, широким и јаким покретима, вероватно оном другом руком, што је прилично тешко и потпуно бесмислено, да велики предмет трља мали. Требало би обратно, да се малим предметом трља већи, напр. крпом се трља површина стола, никад се столом не трља крпа.

Истина, не разумем ни зашто уопште треба да се ишта везано са гитаром трља, она служи као трзалачки инструмент вековима.

 

[Sousuke Aizen]

O prste. Bolje prste o gitaru.

da da to sam i mislio,pogreših

budem

jesam/sam *bjesti (je umesto jata)

ne razumem ovaj odgovor

Опрости, никако не разумем ову реченицу, ако би хтео да ми је објасниш, била бих ти захвална.

mislio sam obratno,''trlja prste o gitaru'',zbunih se. pa radi se o nekoj pošalici mog prijatelja,u kojoj je izmedju ostalog to rekao,da ne citiram sad čitav skeč,nije ni bitno

 

[Mrkalj]

ne razumem ovaj odgovor

Funkcionalno gramatički prezent glagola biti je jesam-sam, jesi-si itd. Ali strogogramatički, a funkcionalno futur II je - budem. Strogogramatički i etimološki infinitiv oblika jesam glasi - *bjesti.

 

[Sousuke Aizen]

pa dobro, nisam ni pitao kako glasi futur II nego samo prezent.i mislio sam da glasi ''jesam'', a moj drug je mislio da glasi ''budem''

 

[gost 233925]

Da li neko od prisutinih zna sta su Hipotaksa i Parataksa?

 

[Mrkalj]

Spojler

- - - - - - - - - -

Da li neko od prisutinih zna sta su Hipotaksa i Parataksa?

parataksa (para- + grč. τάξις: raspored), sintaktički postupak kojim se dvije rečenice stavljaju jedna uz drugu, a da se pritom ne izriče odnos zavisnosti među njima u izričaju, u diskursu, kakvom subordinacijskom ili koordinacijskom česticom; iako po značenju postoji određeni (smisaoni) odnos (među)zavisnosti, on nije formalno izražen pa rečenice ostaju sintaktički autonomne (→ koordinacija; jukstapozicija). Usp. Bit će kiše, nebo se naoblačilo. (parataksa) prema Bit će kiše jer se nebo naoblačilo. (hipotaksa).

hipotaksa ili subordinacija (grč. ὑπόταξıς; srednjovj. lat. subordinatio: podređivanje) (podređenost), gramatički odnos zavisnosti među jezičnim jedinicama, prije svega među rečenicama, odnosno odnos u kojem se nalaze glavna i zavisna surečenica (ili klauzula) zavisnosloženih rečenica. O zavisnom odnosu među rečenicama može se govoriti i izvan hipotakse, npr. među dvjema odvojenim rečenicama, npr. Zatvori prozor. Hladno je. Hipotaksa nastaje kada se takva sadržajna povezanost među rečenicama (sadržajna zavisnost) i gramatički izrazi, a izražava se tako da se dvije značenjski povezane rečenice sklope u jednu uz pomoć veznika zavisnosloženih rečenica (subjunktora), npr. Zatvori prozor jer je hladno. U takvim se slučajevima katkada govori o vezničkoj subordinaciji, za razliku od asindetske subordinacije, npr. Znam: vani su mrtve zvijezde i kuće i mjesečina, u kojoj se zavisni odnos među surečenicama ostvaruje bez posredovanja veznika. Suprotna je od hipotakse parataksa ili koordinacija.

 

[djura/]

Zdravo, može mala pomoć oko nedoumice:

Ti imaš tajnu. Ako mi kažeš tvoju, ja ću ti reći svoju.

Prva rečenica je tu samo zbog konteksta.
Druga rečenica je složena?
Ko je subjekt u prvoj, a ko u drugoj?

Hvala!

 

[Rayela]

Zdravo, može mala pomoć oko nedoumice:

Ti imaš tajnu. Ako mi kažeš tvoju, ja ću ti reći svoju.

Prva rečenica je tu samo zbog konteksta.
Druga rečenica je složena?
Ko je subjekt u prvoj, a ko u drugoj?

Hvala!

Meni smeta u ovoj slozenoj recenici ovo "tvoja" ( ja imam svoju tajnu, majku, ali i on, a i ti imate svoje sestre, majke, tajne).
Subjekat je u prvom delu slozene recenice izostavljen ( valjda se zove nepostojeci) jer nedostaje recca ti, a u drugoj je ja
Cak i nastavnici srskog ( nema veze s tobom) izgleda da imaju problem sa koriscenjem prisvojne zamenice svoj(a,e).
Ja volim svog psa, tvog ne volim, ali od tebe ocekujem da i ti volis svog psa Tvoje me tajne ne zanimaju, ali nikome ne moras
da pricas o svojim tajnama.

 

[Mrkalj]

Meni smeta u ovoj slozenoj recenici ovo "tvoja" ( ja imam svoju tajnu, majku, ali i on, a i ti imate svoje sestre, majke, tajne).
Subjekat je u prvom delu slozene recenice izostavljen ( valjda se zove nepostojeci) jer nedostaje recca ti, a u drugoj je ja
Cak i nastavnici srskog ( nema veze s tobom) izgleda da imaju problem sa koriscenjem prisvojne zamenice svoj(a,e).
Ja volim svog psa, tvog ne volim, ali od tebe ocekujem da i ti volis svog psa Tvoje me tajne ne zanimaju, ali nikome ne moras
da pricas o svojim tajnama.

Ta se rečenica može kazati na tri načina, a koji je stilski najopeglaniji, pitanje je.

Pokaži mi tvoju, pa ću ti pokazati moju.
Pokaži mi tvoju, pa ću ti pokazati svoju.
Pokaži mi svoju, pa ću ti pokazati moju.

Jedino je izvesno da se ne može reći:

Pokaži mi svoju, pa ću ti pokazati svoju.

- - - - - - - - - -

Ja glasam za: Pokaži mi svoju, pa ću ti pokazati moju.

 

[daimy2017]

Tu bi se možda mogao primeniti izuzetak od pravila: kada je zamenica 'svoj' upotrebljena u posebnom afektu, kad se nešto naglašava, npr. Ja ću brinuti o svom problemu, a ti o (tom) tvom.

Pa tako ispada

Pokaži mi (tu) tvoju, pa ću ti pokazati svoju.

Uslov je da mu pokaže svoju, akcenat je na njegovoj (čemu već)...

 

[ElenaAG]

Хтела бих да сазнам: да ли се у савременом српском jезику употребљава активно плусквамперфекат (давно прошло време)? Српски ми ниjе матерњи jезик, зато и питам. Унапред хвала!

 

[Mrkalj]

Хтела бих да сазнам: да ли се у савременом српском jезику употребљава активно плусквамперфекат (давно прошло време)? Српски ми ниjе матерњи jезик, зато и питам. Унапред хвала!

Ja ga aktivno upotrebljavam u govoru.

 

[ElenaAG]

Хвала лепо!

 

[Mrkalj]

Хвала лепо!

Čak sam ga kao klinac bio upotrebljavao.

 

[ElenaAG]

Čak sam ga kao klinac bio upotrebljavao.

А да ли га сада чуjете често код других?

 

[Rayela]

Ja ga aktivno upotrebljavam u govoru.

Svaki dan, ili samo za vreme nekih verskih praznika?
Mozes ti da ga koristis kolko ti je volja i zelja, a verujem da to i radis, ali to niko ne yebava za suvu sljivu,
pretpostavljam da te i ismejavaju zbog toga. Ja recimo koristim aorist, meni jako drag glagolski oblik, ali
sam sigurna da se svi iscudjavaju, cak da iza mojih ledja govore i da sam luda, stara, udarena u mozak s mokru carapu i slicno.

 

[haeul]

Ја користим и плусквамперфекат и аорист, и релативно често их срећем у говорном и писаном језику. Имперфекат је друга прича.

 

[Mrkalj]

А да ли га сада чуjете често код других?

Samo kod pismenijih.Ne znam jesi li primetila da sam ga u prethodnom postu bio upotrebio. Nekako mi je prirodan za razliku od imperfekta, što je gosn. Haeul dobro primetio. Aoristi nalete ponekad. Zaboravih novčanik.

 

[haeul]

Samo kod pismenijih.Ne znam jesi li primetila da sam ga u prethodnom postu bio upotrebio. Nekako mi je prirodan za razliku od imperfekta, što je gosn. Haeul dobro primetio. Aoristi nalete ponekad. Zaboravih novčanik.

Тако је, госн. Мркаљ Аорист срећем релативно често у говорном језику, док је плустквамперфекат заступљен у језику свих писменијих људи.

Имперфекат је и мени некако неприродан. Нисам сигуран како да га исправно употребим.

 

[ElenaAG]

Hvala svima! Srećna Nova godina!

 

[Rayela]

Ne znam gde ovo da turim pa mi se ucinilo da je najbolje ovde
U Srbiji je aktuelna neka serija o Nemanjicima i sad ima ovakvih i onakvih pohvala ludosti, nekima se svidja, nekima ne, ali se
javio i reziser pa kaze:

– Jezik tog doba sačuvan u dokumentima je crkvenoslovenski i on bi danas bio teško razumljiv. Ali osim crkvenoslovenskog, koji je imao uzvišenu upotrebu, postojao je i razgovorni, narodni jezik, koji je za ovu svrhu primereniji – objašnjava dr Tanasić. – Postoje i sačuvani dokumenti na narodnom jeziku, što su autori serije mogli da pogledaju ili da se konsultuju sa jezičkim stručnjacima. Dobrom stilizacijom jezika na pravi način može da se dočara prošlo vreme, tako da nije dobro da se koriste reči nastale u 19. i 20. veku. Mogli su da koriste [B]razgovorni[/B] jezik, ali koji će malo da „miriše“ na starinu.

Osim savremenih izraza, gledaocima je zaparao uši i beogradski „naglasak“ protagonista serije. I to je, prema proceni našeg sagovornika, neprimereno, jer se u Starom Rasu, pre više od osam vekova, zasigurno nije tako govorilo.

Ako zanemarimo ovaj beogradski naglasak, a ja ga zanemarujem jer seriju ne gledam, ja bih samo da pitam specijalce da li u srpskom jeziku postoji i da li je ikada
postojao "razgovorni jezik".
Ja znam samo za neki govrni ili narodski jezik.