HERUVIM I ADAM
Heruvim se ovako obrati tragaocu: „Čoveče, prah si i u prah ćeš se vratiti. Oblikovao te je Graditelj Oblika; pripadaš sferi oblika, a dah koji je udahnut u tvoju dušu bio je dah oblika i poput plamena će svetlucati. Ne možeš biti više od onoga što jesi. Ti si stanovnik spoljašnjeg sveta i zabranjeno ti je da uđeš na ovo unutrašnje mesto.
A Adam odvrati: „Mnogo sam puta stajao u ovom dvorištu i molio prijem u kuću moga Oca, a ti si me odbijao i vraćao me nazad da lutam u tami. Tačno je da sam oblikovan od zemlje i da onaj koji me načinio na mene nije mogao preneti blagodat besmrtnosti. Ali me više nećeš otpravljati odavde; jer, lutajući u tami, otkrio sam daje Svemogući odredio moje spasenje, jer je iz najskrivenije Misterije poslao Svog Jedinorođenog, koji je na sebe preuzeo svet koji je oblikovao Demijurg. Razapet je na elemetima tog sveta, a iz Njega je potekla krv moga spasenja. A Bog je Svoju kreaciju, ulazeći u nju, oživeo i u njoj je postavio put koji vodi do Njega. Mada mi Onaj koji me načinio nije dao besmrtnost, besmrtnost je inherentna samoj zemlji od koje sam sastavljen, jer pre no što je svet proizveden i pre no stoje Demijurg postao Regent Prirode, večni Život ostavio je svoj otisak na licu Kosmosa. Ovo je njegov znak - Krst. Da li mi i sada ne dozvoljavaš ulaz, meni koji sam konačno spoznao tajnu o sebi?"
A glas odvrati: „Onaj koje svestan, JESTEl Evo!"
Gledajući oko sebe, Adam se nađe na blistavom mestu,u čijem središtu stojaše drvo sa svetlucajućim draguljima umesto voća i krilatom zmijom, okrunjenom dijademom od zvezda, obavijenom oko njegovog stabla. Beše to glas zmije što mu govoraše.
„Ko si ti?", upita Adam.
„Ja sam Sotona", odgovori zmija, „koji je kamenovan; ja sam Protivnik - Gospod koji je protiv tebe, onaj koji se zalaže za tvoje uništenje pred Večnim Sudom. Bio sam tvoj neprijatelj od dana kada si načinjen; ja sam te uveo u iskušenje; ja sam te isporučio u ruke zla; ja sam ti naneo štetu; uvek sam se trudio da ostvarim tvoju propast. Ja sam čuvar Drveta Poznanja i zakleo sam se da niko od onih koje mogu da zavedem neće uzeti njegovih plodova."
Adam odvrati: „Nebrojeno vekova bio sam tvoj sluga. U svom neznanju slušao sam tvoje reči i one su me odvele na staze jada. Smestio si u moj um snove o moći, a kada sam se borio da ostvarim te snove, oni mi ne donesoše ništa do bola. Ti si posejao seme želje u meni, a kad sam žudeo za telesnim stvarima, agonija beše moja jedina nagrada. Ti si mi poslao lažne proroke i lažno rasuđivanje, a kad sam se trudio da shvatim veličinu Istine, uvideo sam da su tvoji zakoni lažni i samo čamotinjom behu nagrađene moje težnje. Završio sam s tobom zauvek, o vešti Duše! Umorio sam se od tvog sveta iluzija. Neću više da radim u tvojim vinogradima nemorala. Skloni se iza mene, iskušavaču i domaćinu iskušenja. Nema sreće, nema mira, nema dobra, nema budućnosti u doktrinama sebičnosti, mržnje i strasti, koje ti propovedaš. Sve te stvari odbacujem. Odbijam tvoju vlast zauvek!"
A zmija odgovori: „Pogledaj, o Adame, prirodu tvog Protivnika!" Zmija nestade u zaslepljujućem sunčanom rasprskavanju sjaja, a na njenom mestu pojavi se anđeo, blistav u sjajnoj, zlatnoj odori, s velikim skarletnim krilima, koja se širiše od jednog do drugog kraja neba. Užasnut i pun strahopoštovanja, Adam pade pred božanskim stvorenjem.
„Ja sam Gospod koji je protiv tebe i na taj način ostvaruje spasenje tvoje", nastavi glas. „Mrzeo si me, ali ćeš me kroz nastupajuće vekove blagosiljati, jer sam te izveo iz sfere Demijurga; ja sam te okrenuo protiv iluzije svetovnosti; ja sam te odbio od želje; ja sam probudio u tvojoj duši besmrtnost, u kojoj i sam učestvujem. Sledi me, o Adame, jer ja sam Put, Život i Istina!"
Heruvim se ovako obrati tragaocu: „Čoveče, prah si i u prah ćeš se vratiti. Oblikovao te je Graditelj Oblika; pripadaš sferi oblika, a dah koji je udahnut u tvoju dušu bio je dah oblika i poput plamena će svetlucati. Ne možeš biti više od onoga što jesi. Ti si stanovnik spoljašnjeg sveta i zabranjeno ti je da uđeš na ovo unutrašnje mesto.
A Adam odvrati: „Mnogo sam puta stajao u ovom dvorištu i molio prijem u kuću moga Oca, a ti si me odbijao i vraćao me nazad da lutam u tami. Tačno je da sam oblikovan od zemlje i da onaj koji me načinio na mene nije mogao preneti blagodat besmrtnosti. Ali me više nećeš otpravljati odavde; jer, lutajući u tami, otkrio sam daje Svemogući odredio moje spasenje, jer je iz najskrivenije Misterije poslao Svog Jedinorođenog, koji je na sebe preuzeo svet koji je oblikovao Demijurg. Razapet je na elemetima tog sveta, a iz Njega je potekla krv moga spasenja. A Bog je Svoju kreaciju, ulazeći u nju, oživeo i u njoj je postavio put koji vodi do Njega. Mada mi Onaj koji me načinio nije dao besmrtnost, besmrtnost je inherentna samoj zemlji od koje sam sastavljen, jer pre no što je svet proizveden i pre no stoje Demijurg postao Regent Prirode, večni Život ostavio je svoj otisak na licu Kosmosa. Ovo je njegov znak - Krst. Da li mi i sada ne dozvoljavaš ulaz, meni koji sam konačno spoznao tajnu o sebi?"
A glas odvrati: „Onaj koje svestan, JESTEl Evo!"
Gledajući oko sebe, Adam se nađe na blistavom mestu,u čijem središtu stojaše drvo sa svetlucajućim draguljima umesto voća i krilatom zmijom, okrunjenom dijademom od zvezda, obavijenom oko njegovog stabla. Beše to glas zmije što mu govoraše.
„Ko si ti?", upita Adam.
„Ja sam Sotona", odgovori zmija, „koji je kamenovan; ja sam Protivnik - Gospod koji je protiv tebe, onaj koji se zalaže za tvoje uništenje pred Večnim Sudom. Bio sam tvoj neprijatelj od dana kada si načinjen; ja sam te uveo u iskušenje; ja sam te isporučio u ruke zla; ja sam ti naneo štetu; uvek sam se trudio da ostvarim tvoju propast. Ja sam čuvar Drveta Poznanja i zakleo sam se da niko od onih koje mogu da zavedem neće uzeti njegovih plodova."
Adam odvrati: „Nebrojeno vekova bio sam tvoj sluga. U svom neznanju slušao sam tvoje reči i one su me odvele na staze jada. Smestio si u moj um snove o moći, a kada sam se borio da ostvarim te snove, oni mi ne donesoše ništa do bola. Ti si posejao seme želje u meni, a kad sam žudeo za telesnim stvarima, agonija beše moja jedina nagrada. Ti si mi poslao lažne proroke i lažno rasuđivanje, a kad sam se trudio da shvatim veličinu Istine, uvideo sam da su tvoji zakoni lažni i samo čamotinjom behu nagrađene moje težnje. Završio sam s tobom zauvek, o vešti Duše! Umorio sam se od tvog sveta iluzija. Neću više da radim u tvojim vinogradima nemorala. Skloni se iza mene, iskušavaču i domaćinu iskušenja. Nema sreće, nema mira, nema dobra, nema budućnosti u doktrinama sebičnosti, mržnje i strasti, koje ti propovedaš. Sve te stvari odbacujem. Odbijam tvoju vlast zauvek!"
A zmija odgovori: „Pogledaj, o Adame, prirodu tvog Protivnika!" Zmija nestade u zaslepljujućem sunčanom rasprskavanju sjaja, a na njenom mestu pojavi se anđeo, blistav u sjajnoj, zlatnoj odori, s velikim skarletnim krilima, koja se širiše od jednog do drugog kraja neba. Užasnut i pun strahopoštovanja, Adam pade pred božanskim stvorenjem.
„Ja sam Gospod koji je protiv tebe i na taj način ostvaruje spasenje tvoje", nastavi glas. „Mrzeo si me, ali ćeš me kroz nastupajuće vekove blagosiljati, jer sam te izveo iz sfere Demijurga; ja sam te okrenuo protiv iluzije svetovnosti; ja sam te odbio od želje; ja sam probudio u tvojoj duši besmrtnost, u kojoj i sam učestvujem. Sledi me, o Adame, jer ja sam Put, Život i Istina!"
