Praštanje

gost 43599

Veoma poznat
Poruka
10.211
Praštanje - sposobnost da se stavimo u tudju kozu, vidimo situaciju tudjim ocima... zavisi od kajanja, koje se bazira na spoznaji loseg delovanja...smisao praštanja nije u zaboravljanju, vec u sagledavanju nasih slabosti (gde smo jaki a gde slabi) i napornom trudu da u sledecim sl. situacijama reagujemo manje destruktivno...radeci na nasim slabostima cinimo da iste budu manje destruktivne po nas...

Kazu:
"Ljudski je praštati."
"Cesto opraštamo onima koji nam dosadjuju, ali nikad ne mozemo oprostiti onima kojima smo sami dosadni."
"Dok se voli, dotle se i prašta."

"Praštanje govori o velicini licnosti i snazi njegovog ega."
"Ljudski je gresiti, a bozanski praštati."

Posto mnogi ljudi nisu u stanju ili ne zele da oproste sitnice a kamoli bitnije stvari, znaci da nisu sposobni uhvatiti se u kostac sa svojim najvecim neprijateljem zvanim EGO....

Da li praštate svakodnevne sitnice (manite se prevare u vezi, braku)? Sta je za vas praštanje? Snaga, naivnost, glupost, nepotrebno delo...? Da li osobu nakon ucinjene pogreske, automatski iskljucujete iz zivota? Umete li da se iskreno pokajete, oprostite i kako se nakon oprosta osecate....

Gde je ljubav u svemu tome i koliko je ona bitna?

:hvala:
 
Prastam, itekako, ali ne svakome i ne sve.

Bliskim ljudima cu oprostiti mnogo vise i mnogo teze stvari. Nekoga ko mi i nije toliko bitan mozda resim da iskljucim iz zivota. U principu, sve je pitanje sta, gde i kako.

Mislim da treba prastati i da je to vrlina. To ne moze svako.

Ako stalno stojimo kruto utemeljeni sa nasim stavovima na kraju cemo ostati sami na ovome svetu. Lepo je prastati. Treba to po neki put probati. Ume d aboli, ali je vredno.
 
Da, prastam. Ljudski je gresiti i ukoliko vidim da je ta osoba svesna svoje greske i da joj je zao za ucinjeno, ja oprostim, pruzim novu sansu. A kako se osecam? Sve zavisi od tezine ucinjene greske, no cini mi se, uglavnom rastereceno. :)
Iz svega ovoga iskljucujem prevaru, to je vec malo drugacija prica... :strika:
 
otac mi je uzor za mnogo toga sto je u meni dobro formirano..
kad sam bila neiskusnija, na vecinu njegovih reakcija na odredjene dogadjaje i ljude gledala sam kao na - naivnost..i skoro se ljutila sto je preko postupaka nekih ljudi prelazio olako..

a onda sam vremenom shvatila da to nije njegova mana, nego vrlina..i da to nije naivnost, nego - ljubav i prastanje..
da li je uzrokovana tolikom kolicinom ljubavi koju je u sebi imao - ne znam..
znam samo da ja do tog nivoa jos nisam uspela sebe da podignem..
moja prastanja su cesce iz sebicnog razloga - ne zelim sebe da trujem negativnim osecanjima..
 
Praštanje - sposobnost da se stavimo u tudju kozu, vidimo situaciju tudjim ocima... zavisi od kajanja, koje se bazira na spoznaji loseg delovanja...smisao praštanja nije u zaboravljanju, vec u sagledavanju nasih slabosti (gde smo jaki a gde slabi) i napornom trudu da u sledecim sl. situacijama reagujemo manje destruktivno...radeci na nasim slabostima cinimo da iste budu manje destruktivne po nas...

Kazu:
"Ljudski je praštati."
"Cesto opraštamo onima koji nam dosadjuju, ali nikad ne mozemo oprostiti onima kojima smo sami dosadni."
"Dok se voli, dotle se i prašta."

"Praštanje govori o velicini licnosti i snazi njegovog ega."
"Ljudski je gresiti, a bozanski praštati."

Posto mnogi ljudi nisu u stanju ili ne zele da oproste sitnice a kamoli bitnije stvari, znaci da nisu sposobni uhvatiti se u kostac sa svojim najvecim neprijateljem zvanim EGO....

Da li praštate svakodnevne sitnice (manite se prevare u vezi, braku)? Sta je za vas praštanje? Snaga, naivnost, glupost, nepotrebno delo...? Da li osobu nakon ucinjene pogreske, automatski iskljucujete iz zivota? Umete li da se iskreno pokajete, oprostite i kako se nakon oprosta osecate....

Gde je ljubav u svemu tome i koliko je ona bitna?

:hvala:

praštam, ali ne zaboravljam....
 
ljudi pa ovo je bilo miilina citati, konacno neko postavi normlanu temu o kojoj se moze pricati i jos nije bilo glupih postova, za pohvalu :klap:

I ja sam prastam, ali postoje stvari koje bi teze oprostio ali i te "teze" stvari bi verovatno oprostio odredjenim ljudima, jer kako neko napisa nije poenta ceo zivot se inatiti i terati kera...
Samo velik covek moze da oprosti ali oprosteno nije samo rec, nju moze svako izgovoriti;)
 
....prastam i zaboravljam...ako nisam sigurna da li mogu zaboraviti onda i ne prastam, stravicno je vezati sebe za emotivnu povredu a emotivnu povredu za osobu sa kojom smo bliski...horor...
 
Praštanje - sposobnost da se stavimo u tudju kozu, vidimo situaciju tudjim ocima... zavisi od kajanja, koje se bazira na spoznaji loseg delovanja...smisao praštanja nije u zaboravljanju, vec u sagledavanju nasih slabosti (gde smo jaki a gde slabi) i napornom trudu da u sledecim sl. situacijama reagujemo manje destruktivno...radeci na nasim slabostima cinimo da iste budu manje destruktivne po nas...

Kazu:
"Ljudski je praštati."
"Cesto opraštamo onima koji nam dosadjuju, ali nikad ne mozemo oprostiti onima kojima smo sami dosadni."
"Dok se voli, dotle se i prašta."

"Praštanje govori o velicini licnosti i snazi njegovog ega."
"Ljudski je gresiti, a bozanski praštati."

Posto mnogi ljudi nisu u stanju ili ne zele da oproste sitnice a kamoli bitnije stvari, znaci da nisu sposobni uhvatiti se u kostac sa svojim najvecim neprijateljem zvanim EGO....

Da li praštate svakodnevne sitnice (manite se prevare u vezi, braku)? Sta je za vas praštanje? Snaga, naivnost, glupost, nepotrebno delo...? Da li osobu nakon ucinjene pogreske, automatski iskljucujete iz zivota? Umete li da se iskreno pokajete, oprostite i kako se nakon oprosta osecate....

Gde je ljubav u svemu tome i koliko je ona bitna?

:hvala:

Prastam,ali samo onda kada znam da cu sa posledicama moci da zivim i dalje bez opterecenja i osecaja samosazaljenja.
Oprostiti je ogromna stvar...To znaci nikada vise ne pomenuti,nikada vise ne prebaciti,nikada vise ne pomisliti na razlog zbog kog smo dovedeni u situaciju da prastamo.
Ako se toga ne pridrzavamo,nismo oprostili.Lazemo sebe i druge.
Sebi oprostiti je oduvek bilo najteze.
 

Prastam,ali samo onda kada znam da cu sa posledicama moci da zivim i dalje bez opterecenja i osecaja samosazaljenja.
Oprostiti je ogromna stvar...To znaci nikada vise ne pomenuti,nikada vise ne prebaciti,nikada vise ne pomisliti na razlog zbog kog smo dovedeni u situaciju da prastamo.
Ako se toga ne pridrzavamo,nismo oprostili.Lazemo sebe i druge.
Sebi oprostiti je oduvek bilo najteze.

Upravo!


Ne znam, uglavnom opraštam.
Jer je meni lakše.
Neko reče iz krajnje sebičnih razloga - da me ne bi trovale neke ružne misli.
E pa baš tako nekako..
 
za prashtanje je potrebno duboko razumevanje ljudi, odnosa, njihovih greshaka, padova, itd. ako trazite dobro u coveku, lakse ce te prashtati. ako volite ljude, lakshe cete prashtati. i naravno, shto vishe gradite takve odnose, gde vas ljudi manje i povredjuju, lakshe cete prashtati :))))))
prashtanje je oslobadjajuce po zdravlje duha i josh jedna stepenica gore na duhovnom razvoju :))))))))
 
bas sam se nedavno suocila sa takvom situacijom....tesko je kad je puno emocija ukljuceno u celu situaciju....ali, pokusala sam da vidim sustinu, da cenim iskrenost i zelju da se situacija resi na pravi nacin, da razumem postupak, da shvatim koliko smo nesavrseni...ne mogu u momentu da preradim ali se trudim....i iskreno kazem svoje faze....ne zelim nikoga da zavaravam.....
 
U mom slucaju nema ama bas ni trunke ega u ne/oprastanju..vecinu otpisem lako za krupnu stvar i ne moze ih reka oprati..znaju to i oni dobro..sto se sitnica tice ok oprosti se ali i nebuloze pamtim pa tako i to sto je ucinjeno nazao..mozda bi se to i zaboravilo kad se ne bi konstantno ponavljalo..ili ista osobina ispojila kroz neku drugu situaciju pa onda covek ispadne budala kad vec vidi da je neko nepopravljiv..ali iz pomenutog ''ljudski je prastati''..covek ispasta ako ostaje u takvom drustvu..banalni primer..neko baci neku moju stvar bez pitanja bahato..uopste nije bitno dal cu mu ja to oprostiti ako je on o sebi ostavio takvu sliku za vjek vjekova i s takvom osobom se ne prave dugorocni planovi i kombinacije
 
Pravo da ti kazem nesto i ne verujem u to prastanje..uvek mi je to bilo kao decija igra .ja kao sada pogresim..kazem.nesto..uradim,nesto ili ne uradim i ..neko..on..ona..oni..bilo ko.. kome je stalo do mene..ili nije vec iz nekih hriscanskih pobuda .mi oprosti..sta mi to oprosti..to sto sam uradila.rekla itd..ili oprosti moju...na primer..nesposobnost..drskost..bezobrazluk..neodlucnost..kukavicluk....moju nesamosvest..moju nezrelost ili nedozrelost.i tako dalje i tako vise..oprasta li se delo ..namera...ili karakterna osobina..ili sve zajedno..sto mislim da je vec previse..
zato sam se uvek vodila onom drugom istinom..i trudila da ne napravim nista ili ne kazem nista sto bi njega..nju ili nekog treceg..povredilo..cime bi sebe dovela u situaciju da mi neko posle oprasta ili ne oprasta.....niti da ja tom nekom drugom oprastam ..sto je jos mnogo tezi cin..
 
Praštanje - sposobnost da se stavimo u tudju kozu, vidimo situaciju tudjim ocima... zavisi od kajanja, koje se bazira na spoznaji loseg delovanja...smisao praštanja nije u zaboravljanju, vec u sagledavanju nasih slabosti (gde smo jaki a gde slabi) i napornom trudu da u sledecim sl. situacijama reagujemo manje destruktivno...radeci na nasim slabostima cinimo da iste budu manje destruktivne po nas...

Kazu:
"Ljudski je praštati."
"Cesto opraštamo onima koji nam dosadjuju, ali nikad ne mozemo oprostiti onima kojima smo sami dosadni."
"Dok se voli, dotle se i prašta."

"Praštanje govori o velicini licnosti i snazi njegovog ega."
"Ljudski je gresiti, a bozanski praštati."

Posto mnogi ljudi nisu u stanju ili ne zele da oproste sitnice a kamoli bitnije stvari, znaci da nisu sposobni uhvatiti se u kostac sa svojim najvecim neprijateljem zvanim EGO....

Da li praštate svakodnevne sitnice (manite se prevare u vezi, braku)? Sta je za vas praštanje? Snaga, naivnost, glupost, nepotrebno delo...? Da li osobu nakon ucinjene pogreske, automatski iskljucujete iz zivota? Umete li da se iskreno pokajete, oprostite i kako se nakon oprosta osecate....

Gde je ljubav u svemu tome i koliko je ona bitna?

:hvala:

Uglavnom prastam,sve mogu da oprostim do neke mere.Kad je nesto ozbiljno,oprostim,ali zato i vratim milo za drago.
 
Oprostim, čim vratim dug.

Koji smisao ima prastanje ako se vraca dug? :think: Bude ti lakse mozda u trenutku vracanja ali kasnije ne...

Pravo da ti kazem nesto i ne verujem u to prastanje..uvek mi je to bilo kao decija igra .ja kao sada pogresim..kazem.nesto..uradim,nesto ili ne uradim i ..neko..on..ona..oni..bilo ko.. kome je stalo do mene..ili nije vec iz nekih hriscanskih pobuda .mi oprosti..sta mi to oprosti..to sto sam uradila.rekla itd..ili oprosti moju...na primer..nesposobnost..drskost..bezobrazluk..neodlucnost..kukavicluk....moju nesamosvest..moju nezrelost ili nedozrelost.i tako dalje i tako vise..oprasta li se delo ..namera...ili karakterna osobina..ili sve zajedno..sto mislim da je vec previse..
zato sam se uvek vodila onom drugom istinom..i trudila da ne napravim nista ili ne kazem nista sto bi njega..nju ili nekog treceg..povredilo..cime bi sebe dovela u situaciju da mi neko posle oprasta ili ne oprasta.....niti da ja tom nekom drugom oprastam ..sto je jos mnogo tezi cin..

Slazem se ... treba se svakodnevno truditi kako ne bi povredili druge....ali ipak smo svi samo ljudi...nekad se ucine stvari kojima zaista nismo zeleli da napakostimo, vec je ucinjeno mozda posledica nase brzopletosti..itd...zar ne bi trebali da prihvatamo druge i sa njihovim manama....zar zbog sitnica u potpunosti iskljuciti nekoga iz naseg zivota?
 
Koji smisao ima prastanje ako se vraca dug? :think: Bude ti lakse mozda u trenutku vracanja ali kasnije ne...



Slazem se ... treba se svakodnevno truditi kako ne bi povredili druge....ali ipak smo svi samo ljudi...nekad se ucine stvari kojima zaista nismo zeleli da napakostimo, vec je ucinjeno mozda posledica nase brzopletosti..itd...zar ne bi trebali da prihvatamo druge i sa njihovim manama....zar zbog sitnica u potpunosti iskljuciti nekoga iz naseg zivota?

Ma da..ljudim treba oprastati..malo sutra..ako se i pogre4si..onda se oprostaj i ne trazi..niti se daje..sta si uradio sam kusaj i cuti..sledeci put nemoj..
jednostavo zar ne..samo za to treba imati.,.muda pa podneti u svom zivotu
 
Ma da..ljudim treba oprastati..malo sutra..ako se i pogre4si..onda se oprostaj i ne trazi..niti se daje..sta si uradio sam kusaj i cuti..sledeci put nemoj..
jednostavo zar ne..samo za to treba imati.,.muda pa podneti u svom zivotu

Sam oprostaj nije misljen kao izrecene reci izvini - oprosti, vec kao nasa sposobnost da prihvatimo tudje mane i da zbog toga "pocinioca" ne razapinjemo na krst...podrazumeva se da svako u sebi rascisti sa svojim (ne) delima i trudi se da ne pocini istu stvar ponovo....
 
Sam oprostaj nije misljen kao izrecene reci izvini - oprosti, vec kao nasa sposobnost da prihvatimo tudje mane i da zbog toga "pocinioca" ne razapinjemo na krst...podrazumeva se da svako u sebi rascisti sa svojim (ne) delima i trudi se da ne pocini istu stvar ponovo....

Mogu ja da podnesem da ti na primer imas manu da si neuredna ili da kasnis ili ..da ne nabrajam dalje ali ne mogu da prihvatim da me zajebes i da ti jos na kraju oprostim..shvatas..
i tebe sam uzela kao primer..ne mislim stvarno..srce si ti..
 
Shvatam...samo sto me vise interesuje prastanje sitnica...(ne) dela koja nisu toliko bitna i ne uticu u drasticnoj meri na celokupan odnos ali nisu ni nebitna i svakodnevno se desavaju...manji propusti, glooposti....koliko pojedinac uopste moze da tolerise sitnice, da predje preko njih ....
 
Shvatam...samo sto me vise interesuje prastanje sitnica...(ne) dela koja nisu toliko bitna i ne uticu u drasticnoj meri na celokupan odnos ali nisu ni nebitna i svakodnevno se desavaju...manji propusti, glooposti....koliko pojedinac uopste moze da tolerise sitnice, da predje preko njih ....

Zivot se ne sastojin od sitnica..to su izmislili oni nemastoviti , nepreduzimljivi i nesposobni..
preko sitnica se prelazi..preko krupnica koje mogu da nam promene zivot ili ga usmere na neki drugi neki kolesek se ne prelazi i neprasta..
 
Shvatam...samo sto me vise interesuje prastanje sitnica...(ne) dela koja nisu toliko bitna i ne uticu u drasticnoj meri na celokupan odnos ali nisu ni nebitna i svakodnevno se desavaju...manji propusti, glooposti....koliko pojedinac uopste moze da tolerise sitnice, da predje preko njih ....

imam ja jedan dobar primer....moj bivsi je kritican tip...znaci, ne znam da perem sudje, drzim psa u stanu.....e on nesto kaze a brise prasinu jednom u 2 meseca....ja se njemu nisam mesala niti komentarisala a on je znao da bocne....nije to bio problem ali vremenom boc po boc, doveo me je do toga da imam neku strepnju sta jos ne znam da radim....rekla sam mu da to ne radi ali to je bilo u njemu, takav je....grozan osecaj, kao da sam nesposobnjakovic....kad msos e razisli kao da mi je teret sa ledja pao.....
 
Koji smisao ima prastanje ako se vraca dug? :think: Bude ti lakse mozda u trenutku vracanja ali kasnije ne...

I ja se pitam koja je poenta praštanja. Kada već vratim, svejedno mi je da li ću oprostiti, i njemu bi trebalo da bude svejedno... zato ne vidim svrhu praštanja, sem činjenice da si uradio jednu od ispravnih stvari, a sa druge strane se osećaš kao budala. E, pa možeš me yebati koliko hoćeš, ali ne i dokle hoćeš.
Ne bude mi lakše ni u trenutku vraćanja, ni kasnije, jednostavno ne dozvoljavam da me bilo ko pravi budalom i da mu to prođe, jer ako prođe jednom, misliće da će proći opet, pa će onda i onaj treći i četvrti da misle da mogu da drndaju nekažnjeno. E, pa ne može. Jedan neka služi za primer ostalima i neće biti problema.
Inače, na konto sitnica i krupnih stvari... lakše prelazim preko krupnih, nego preko sitnica. Baš zato što se sitnice smatraju "nebitnima", a to nikako nisu, ne praštam nemar.
Niti volim da meni praštaju, potrebno mi da budem kažnjena, da ispaštam na neki način, da shvatim da sam i gde sam pogrešila... I nikako ne volim da mi ostane osećanje da nekome nešto dugujem zbog toga što će mi oprostiti. Treba stvarno biti beskičmenjak, pa umeti nesebično praštati, ili toliko malo ceniti sebe, ne znam šta je u pitanju...
 
Poslednja izmena od moderatora:

Back
Top